Može se reći da smo se vratili u puni intenzitet izdavačke aktivnosti. Ove nedelje zaista za svakog ponešto, i avangardni blek metal i old school death metal i goregrind, i stoner-psihodelija, pa čak i bendovi iz slavne istorije rokenrola sa novim albumima. Pa još i novi King Gizzard! Samo da bude zdravlja a sve ostalo ćemo lako.
Krećemo s blek metalom i to iz Francuske. Silhouette sviraju atmosferični blek metal koji jedva da je metal, rekao bih, ali je odličan. Ovo je nežna, setna, melanholična muzika sa anđeoskim ženskim vokalima i tužnim upadima distorzije i vrištanja i mada je sve to standardna atmoblek formula, Silhouette kao da u njoj nalaze suštinu i nude muziku prefinjene drame i veličanstvene tragedije. Prvi album, Les Retranchements bi trebalo da se dopadne i doom publici sa svom svojom nesputanom emocijom i lepotom agonije. Poslušajte:
https://antiqofficial.bandcamp.com/album/les-retranchements
https://silhouettebm.bandcamp.com/album/les-retranchements
Unbound je split EP između američkih bendova Deadyellow i Bobak i ovo je vrlo zanimljiva kombinacija. Bobak tresu ekstremno sirovi, podrumski blek metal koji je bukvalno* jedan molekul udaljen od potpune buke i to što ovde imaju tri pesme je više znak pažnje prema slušaocu nego rezultat nemanja para da se snimi više. No, ova vrsta buke ume da bude lekovita u malim dozama. Deadyellow iz Nju Džersija, pak, sviraju moderan blek metal koji se sudara sa nekakvom alternativnijom, hardcoreu bližom vizijom blek metala, i njihove dve pesme su vrlo zanimljivo napisane i odlično producirane. Vredi poslušati:
*figurativno bukvalno, naravno
https://deadyellows.bandcamp.com/album/unbound
Švedsko-ruski blek metalci Devourer su spremili novi album za ovu godinu i Raptus, njihov treći, je neumoljiva lavina pesimizma i agresije. Nije sve ovde u istom temu pa se album šeta između prebijačkih blastbitova, nadrkanih rifova i demonskih vokala, ali i sporih, bolesnih atmosfera pretnje i očajanja. Ovo je potentna formula, mada album , sa svojim neverovatno glasnim masteringom, svakako treba izdržati. No Devourer uzimaju jednu od prepoznatljivih formi švedskog blek metala i dovode je do ekstrema, umešno i dosledno. Ko voli, preporučuje se:
https://devourer.bandcamp.com/album/raptus
Jednočlani,a kanadski Mutarotik na istoimenom debi EP-ju nudi vrlo zdrav i zabavan blackened thrash metal. Ove četiri pesme imaju gomilu lepih ideja i dobrih rifova a odsvirane su sa puno žestine i strasti. Produkcija je, ma koliko „kućna“ suštinski bila, takođe vrlo lepo odmerena i ovo je kao da slušate Voivod kako sviraju blackened thrash. Dakle, odlično a i daunloud se naplaćuje samo onoliko koliko vi kažete:
https://mutarotik.bandcamp.com/album/s-t
Finski The Mist From the Mountains sviraju, sasvim očekivano, melodični, atmosferični blek metal. No, kvalitetan. Album Monumental – The Temple of Twilight, njihov debi, ima potrebne količine kvalitene, znojave svirke i aranžmane promišljene tako da se u prvi plan istaknu melodije i teme, a da se ne zapostavi ni propisan metalski rad, pa je mojim ušima to uglavnom prijalo. The Mist From the Mountains uspevaju da jedan epski, ambiciozni zvuk spakuju u pesme koje opravdfavaju taj zvuk i pristup i za to ih treba pohvaliti:
https://primitivereaction.bandcamp.com/album/monumental-the-temple-of-twilight
Kad smo već kod atmosfere, jednočlani španski projekat Negativa je objavio svoj četvrti album, nazvan, dosledno dosadašnjoj konvenciji samo „04“, i ovo je, pa, četrdeset minuta očaja. Ali energičnog očaja. Negativa, odnosno jedini autor i izvođač u ovoj postavi, DB, vrlo autoritativno kreira atmosferu mučnine i pretnje, sa svim klasičnim atmoblek alatkama ubačenim u mikser, ali sa kompozitorskim sposobnostima koje su ipak iznad proseka, kao i sa solidnom produkcijom. Ovo je stoga istovremeno i opresivan i uzbudljiv album teške ali prijemčive muzike. Valja, a daunloud se daje po ceni koju sami odredite:
https://negativa0.bandcamp.com/album/04
Još mučnog a fascinantnog modernog blek metala? Ima! Švedski Det eviga leendet snimio je drugi album i kako je bend ime (Večni osmeh) uzeo po naslovu kultnog švedskog romana Pära Lagerkvista iz 1920. godine u kojoj mrtvi pričaju jedni sa drugima kako bi im brže prošlo večito vreme koje imaju na raspolaganju, tako je i muzika hermetična, artistički okrenuta, ali kvalitetna. Album Reverence, dolazeći četiri godine posle prvenca, okrenut je atmosferi koja se postiže kroz znojavu, mišićavu ali disciplinovanu svirku i upeglanost zvuka, pa je finalni produkt istovremeno organski i emotivan, ali i hladan i apstraktan. Idealno? Pa, idealno, zaista a još se i ovde daunloud daje po ceni koju sami odredite. Ne propustiti:
https://detevigaleendet.bandcamp.com/album/reverence
https://amorfatiproductions.bandcamp.com/album/det-eviga-leendet-reverence
Za manje filozofski ambicioznu ali ne nužno manje apstraktnu muziku tu je novi album sastava Imperium iz Ohaja. Ova ekipa svira totalni war metal, dakle, ultrabestijalnu, pržačku varijantu blek metala u kojoj se praktično ne čiju rufovi i muzika je sastavljena od čiste distorzije, vrištanja i rafalnih udaraljki. Sad, ima MNOGO bendova na internetu koji pokušavaju da sviraju ovakvu muziku a Imperium su bolji od 99% tih bendova. Album Blood Reign ima izvesnu dinamiku pa i narativ, i može da zadovolji dosta čovekovih nihilističkih poriva u isto vreme. Pa ako ih imate, uživaćete:
https://imperium666.bandcamp.com/album/blood-reign-6
Za povratak u melodičnije, atmosferičnije vode tu je debi EP francuskog (jednočlanog?) projekta Sluagh. Nazvan Seol, ovo je materijal sa četiri atmosferične, setne ali i žestoke i energično odsvirane pesme modernog, meditativnog blek metala. Sasvim solidan prvenac, sa majstorski napisanim i izvedenim kompozicijama i obećanje za budućnost:
https://sluaghbm.bandcamp.com/album/seol
A tu je i španski jednočlani Ostots sa još jednim opusom hermetične, a melodične svirke koja krije ranjenu dušu iza zida buke i distorzije. Madarikazioa, kako se album zove, ne donosi posebno nova ili sveža rešenja u depresivni, atmosferični blek metal, ali fino drži liniju žanra i nudi dovoljno „mesa“ za svakog ko voli ovakvu muziku:
Italijanski simfonijski blackened-death kvartet Fictio Solemnis debituje vrlo solidnim EP-jem (A)ster. Ovo je generalno više nakićena muzika od onog što ja normalno volim, ali Fictio Solemnis lepo sviraju i muzika im nije sasvim podređena simfonijskoj formi kako to ponekad zna da bude, pa ovde imamo fino odsviran, krljački black-death PLUS nešto vešto odrađenih orkestarskih aranžmana. Što sam više slušao ovaj album sve više mi se dopadala njegova odmerenost i maštovitost. Pa probajte:
https://fictiosolemnis.bandcamp.com/album/a-ster
Naravno, ni ova godina ne bi valjala kad ne bismo dobili novi album njujorških Krallice. Eksprimentalno-avangardni blek metal projekat po kome danas Micka Barra najbolje znaju na svom jedanaestom albumu, Crystalline Exhaustion kombinuje klasične (ili barem za Krallice klasične) black metal teme i matematički kompleksna izvođenja sa zanimljivim harmonskim i melodičkim istraživanjima, a kompozicije su agresivno kompleksne sa mnogo promena ritma, tempa i raspoloženja. Barr kao da se ovde vraća malčice u sopstvenu prošlost pa u muziku aktuelnog projekta ubacuje više prog-core elemenata koji su karakterisali Orthrelm, ali to svakako daje albumu svežu, intrigantnu formu i, moram da priznam, nisam siguran kako Krallice ovako često i konzistentno izbacuju ovako dobre ploče. Sve u svemu, fantastična ploča i nezaobilazno štivo za svakog ko se metalcem naziva:
https://krallice.bandcamp.com/album/crystalline-exhaustion
Prelazimo na stoner, doom, hard rok i psihodeliju. Propustih da je prošle nedelje izašla i nova Stoned Karma a kako se oni i Stone Rebel jure sa brojem izdanja, nije red da OVAJ francuski projekat preskačemo. Enivej, Age of Oblivion je setan, nežan, hipnotički set instrumentalnih gruv-komada i, pa, super je. Ovih pet pesama čine jedan vrlo atmosferičan i prijatan EP a koji košta tačno za onoliko para koliko ste sami spremni da date pa je sve perfektno. Stoned Karma ne razočarava niti podbacuje:
https://stonedkarma.bandcamp.com/album/age-of-oblivion
Volter su Nemci iz Hanovera i zvuče praktično kao Motorhead na albumu High Gain Overkill. A što je, naravno, sasvim pozitivno i poželjno. Glasni, distorzirani, energični rokenrol nikada ne izlazi iz mode i mada Volter ne pucaju od originalnosti, ono što nude je vrlo zdravo i odlično pripremljeno. Dakle, pesme napisane sigurno, izvedene profi i producirane adekvatno. Ako vam je u životu nedostajalo malo prljavog, nestašnog rokenrola odsviranog kao da je 1982. godina, Volter isporučuju:
https://volterzone.bandcamp.com/album/high-gain-overkil
Simpatični ruski jednočlani instrumentalni stoner projekat Dog Chasing Sun ima novi album, Angel of Combustion i ovo nastavlja da bude prilično dopadljivo. Možda ne revolucionarno ili esencijalno, ali Сергей Косин kreira jednostavne, prijemčive ambijente sklopljene od ponavljajućih motiva i puno odjeka i to možda nije preterano ambiciozno, ali čoveka dovodi u hipnotičko stanje i radi mu prave stvari. A album plaćate koliko sami odredite. Fer:
https://dogchasingsun.bandcamp.com/album/angel-of-combustion
Breaths iz Ričmonda u Virdžiniji kombinuje malo post metala, malo blackgazea, te malo dooma i mada jednočlanih bendova sa ovakvim koncepcijama ima kao kusih pasa, iznenadilo me je da je album Though life has turned out nothing like I imagined, it is far better than I could have dreamt zapravo prilično dobar. Već po naslovu vidi se da je ovo introspektivna i, jelte, malo pretenciozna muzika, ali čovek koji ovo pravi je zapravo vrlo pristojan i kao kompozitor, i kao aranžer i kao producent i pričamo o uverljivom izdanju modernog, emotivnog, meditativnog metala:
Artifacts & Uranium je kolaboracija između Mikea Vesta i Freda Lairda koji sviraju u više stoner, fuzz rock i psihodeličnih bendova i ovo je jedan onako, razobručeni psihodelični program svirke koja je „eksperimentalna“ jer svaka od kompozicija očigledno ima tezu koju ispituje, ali i sasvim gruverska i sigurna u sebe jer je većinu vremena teza, naravno, „Velvet Underground su kreirali najbolju muziku ikada“. Nije album Pancosmology baš metal, ali jeste psihodelični obredni dron-rok, možda više Neutral Milk Hotel nego Neurosis, ali meni je lepo i preporučujem da se posluša otvorena uma i čista srca. Produvaće vam dizne, to je sigurno:
https://earthlingsociety.bandcamp.com/album/pancosmology
King Potenaz je italijanski trio sa vrlo organskim pristupom stoner-fuzz rock muzici i Demo 6:66 se preporučuje samo publici koja voli da čuje sirov, neprerađen stonerski gruv i prljav, abrazivan faz. No, King Potenaz nisu totalni amateri i ove dve pesme imaju i rifove, i naraciju, pa i sasvim solidnu produkciju. Ne znam vrede li vam baš tih sedam evra koliko ih bend ceni, ali mogu da se čuju:
https://kingpotenaz.bandcamp.com/album/king-potenaz-demo-6-66
Portlandski Jesus Christ Muscle Car smo već hvalili za prošli album, živu ploču iz 2021. godine a novi EP, Underground Monsters donosi tri mišićave, vozačke pesme teškog roka pravo iz Oregona, za svakog ko voli da odvrne glasno, tapka nogom i klima glavom u odobravanju. JCMC su veoma sazreli u komponovanju i aranžiranju, imaju odličan zvuk i ovo je perfektan koktel nestašnih rifčina, strastvenog pevanja, wah-wah solaža i visokog tempa.
https://jesuschristmusclecar.bandcamp.com/album/underground-monsters-ep
Čekajte, NOVI King Gizzard & The Lizard Wizard? Pa zar nismo pre neki dan pisali o njihovom remiks albumu? Jesmo, ali Live In Brisbane ’21 je još jedan živi album snimljen na koncertu koji je imao tu sreću da ne bude otkazan (a četiri druga zakazana u četiri druga australijska grada jesu bili otkazani), a Stuart Mackenzie objašnjava i da je imao ozbiljne zdravstvene probleme pred koncert, sa sve dijarejom i povraćanjem žuči, no da ga je muzika izlečila. I, mislim, u ovom trenutku sam spreman da u to poverujem jer su Gizzardi naprosto NEVEROVATNO dobri poslednjih par godina sa baražom živih snimaka koji su svi do jednog fantastični i vredni svake pažnje. Izbor pesama na ovom koncertu je vrlo svež, a izvedbe izvrsne sa vrlo dobrim zvukom i… mislim, već sam više puta rekao da se možda radi o najboljem rok bendu koji trenutno radi na planeti pa svakako poslušajte:
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-in-brisbane-21
Hearse iz Pensilvanije su osnovani 1997. godine ali su tek sada snimili debi album, Traipse Across the Empty Graves. Neću da kažem da je u pitanju ikakvo remek-delo koje bi opravdalo ovako dugačak proces nastajanja, ali se svakako radi o ličnom, proživljenom albumu tužne i agresivne doom-death svirke. Hoću reći, Hearse ne zvuče originalno, sve što oni ovde sviraju već smo čuli, ali zvuče potpuno ubeđeno i autentično i slušanje ovog albuma malo raščišćava žanrovsku izmaglicu u kojoj smo navikli da živimo i vraća ovu muziku svojim korenima. I to nešto vredi a meni se album dopada:
https://doomhearse.bandcamp.com/album/traipse-across-the-empty-graves
Chapel Floods iz Južnog Jorkšira će svakako podeliti slušalačko telo svojim, pa, recimo, osobenim stilom pevanja. Ovo je sveže osnovan bend koji svira lepljiv, spor i seksi sludge-stoner metal na svom prvom eponimnom EP-ju, sa odlično korišćenim elementima melodije i prijatno odmerenim miksom. Ali pevanje jeste nešto na šta treba biti spreman. Meni se dopada njegova lična, možda i intimna forma, ali vama će možda suviše iskakati iz matrice. No, proverite, ovo je dobro napisan i produciran materijal koji vredi poslušati:
https://chapelfloods.bandcamp.com/album/chapel-floods
Stonaut je finski stoner metal bend sa lepim fuzzom na gitarama i razvikanim pevačem. Minialbum Behind The Mushroom Cloud je pun glasne, atmosferične muzike, dugačkih, raznovrsnih pesama i svirke koja uživa u proizvodnji lekovite buke. Stonaut definitivno idu nekoliko koraka dalje od klasične bluz osnove i upadaju u dimenziju ekstremnog metala ali njihova muzika nikada ne gubi gruv i uvek zvuči dobro:
https://stonaut.bandcamp.com/album/behind-the-mushroom-cloud
Buzzard Canyon su petorka iz Konektikata sa teškim, toplim stoner zvukom i dualnim žensko-muškim vokalima. Dovoljno da se čovek zainteresuje a album Drunken Tales Of An Underachiever…The Saga Continues izlazi za Argonauta Records, što je već samo po sebi preporuka. Ovo je raznovrstan, energičan ali atmosferičan pa i melodičan stoner metal sa dosta truda da se pesmama daju osobeni identiteti ali sa u osnovi zdravim zvukom i zanatom u rukama. Sve to i obrada Misfitsove Where Eagles Dare! Poslušajte:
https://buzzardcanyon.bandcamp.com/album/drunken-tales-of-an-underachiever
Argentinski majstori space-stoner-rocka, Black Sky Giant se vraćau sa novim albumom, End of days pilgrimage i ako vam se dopao prošlogodišnji Falling Mothership, ovim sigurno nećete biti razočarani. Black Sky Giant nastavljaju da valjaju teške, dugačke i hipnotičke psihodelične komade koji su kao nekakvo muzikalno kamenje što uživa u svojoj težini i tvrdoći ali voli i da zapeva. Ne da ovde ima pevanja – muzika je striktno instrumentalna – ali znate šta hoću da kažem:
https://blackskygiant.bandcamp.com/album/end-of-days-pilgrimage
A tu je i novi album britolskih Yo No Se koji su nas prošle godine više puta obradovali. Momento Mori je tipično maštovita smeša rokenrola, narodnjačkih motiva i svakovrsne psihodelije i u ovih osam kompozicija ćete čuti mnogo zanimljivih ideja i rešenja. No, Yo No Se nisu puki postmoderni svaštari i njihova muzika zvuči fokusirano i kao da ima šta da kaže. Pa još na sve i bez mnogo zazora obrađuju Poison Berta Janscha. Majstori.
https://yonoseband.bandcamp.com/album/momento-mori
Da nam ne ostanu dužni i Šveđani Hazemaze su se vratili sa novim albumom, i to za prestižni italijanski Heavy Psych Sounds Records i ovo je kombinacija koja obećava dobar provod. To i dobijamo, Blinded By The Wicked je izvrstan komad rokerskog, gruverskog old school doom metala i kako mi se prošlo album, 2019. godine jako dopao tako sam se malo i plašio da li će sa novim albumom Hazemaze moći da ga dostignu. Ali moći će. Ovo je žanrovski vrlo verno ’70s predlošcima (da ne kažem, jelte, Sabatima), ali je napisao i odsvirano na vrhunskom nivou, pa nema straha od, jelte, monotonije:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/hazemaze-blinded-by-the-wicked
Sa dosta pozitivne anticipacije sam čekao da sardinijski izdavač Electric Valley Records izbaci album Time Is A Razor brazilskog sastava Stone House On Fire. I nisam razočaran, Brazilci su IZVRSNI sa svojim energičnim, mišićavim heavy rock zvukom koji uzima ono najbolje od hard roka i psihodelije kasnih šezdesetih i sedamdesetih godina a onda od toga pravi sopstveni, karakterni zvuk i muziku. Time Is A Razor je ploča fantastične svirke, organskog zvuka i komozicija koje prosto isijavaju autentičnost svakom svojom milisekundom. Electric Valley nisu bez razloga izdali neke od najboljih stoner/ heavy psych albuma proteklih godina pa je i Time Is A Razor ploča vrlo bliska vrhu ove prestižne liste. Obavezno slušanje:
https://evrecords.bandcamp.com/album/stone-house-on-fire-time-is-a-razor
Za izrazito egzotičan psihodelični program, stiže nam novi album prekookeanske saradnje između japanskih majstora psihodelije Acid Mothers Temple i argentinskih free-improv džemera Reynols. Acid Mothers Reynols Vol. 2 ima četiri pesme slobodne forme ali i vrhunske psihodelije kakvom se samo možete nadati iz ovakve kombinacije i meni je uvek nekako toplo oko srca da vidim dva benda čije radove pratim već decenijama kako ne samo i dalje prave odličnu muziku već i kako prirodno sarađuju. Sjajno:
https://acidmothersreynols.bandcamp.com/album/vol-2
Slično i Earthless iz kalifornije na novom albumu, Night Parade Of One Hundred Demons imaju tri dugačke, vrlo slobodne kompozicije od po dvadesetak minuta sa mnogo psihodelične svirke i obrednih ritmova. Ovo je perfektan format za bend koji zaista sija kada ima vremena i prostora da razradi svoje džemove u kosmička istraživanja sa moćnom ritam sekcijom i razigranim gitarama pa pričamo o jednom od hajlajta ove nedelje:
Prelazimo na speed, thrash, thrashcore, hardcore thrash, grindcore i death metal. Uglavnom, na brzu muziku. Filadelfijski Traitor sviraju vrlo simpatično patinirani speed/ heavy metal na svom prvom albumu Last Hope for the Wretched. Ovo je ploča pripremana nekoliko godina unazad i bend isporučuje devet pesama visokooktanske, staromodne ali ne izlizane svirke, koja poseća na slavne dane iz ranih osamdesetih i taj nestašni amalgam novog metala i panka. Ovo je puno lepih rifova, soliranja, himničnih refrena, snimljeno sa onim kratkim, retro dilejem na vokalu, ma, savršeno:
https://traitorphl.bandcamp.com/album/last-hope-for-the-wretched
Space Parasites su iz Berlina i njihov album, The Spellbound Witch drugi u njihovoj karijeri, je i sam negde na prelazu između klasičnijeg underground metala i thrasha. Sve to zvuči prljavo, nestašno i bezobrazno bez obzira na visok kvalitet svirke i produkcije i Space Parasites su me podsetili na osamdesete godine i jedan pristup metalu koji zvuči naprosto prirodno a ne žanrovski iskaklulisano. Svakako se valja navići na vokal pevačice Nadine Woelk (aka Danger Diene), ali Space Parasites nude simpatičan, šarmantan program na ovoj ploči:
https://spaceparasites.bandcamp.com/album/the-spellbound-witch
Ghost Keeper su mančesterski thrash metal bend koji ima pesme naslovljene sa, recimo, Digital Lobotomy i Fuck Off and Die. Drugim rečima, album We Conquer je baš onako, pošten, radnički i seljački thrash metal old school provinijencije i srazmerno jeftine produkcije, sa pesmama koje su pošteno napisane i sa puno šarma. Staromodno, dakle, ali duševno:
https://ghostkeeperuk.bandcamp.com/album/we-conquer
Kanadski Triskelyon na istoimenom debi-EP-ju sviraju melodičan, epski thrash metal sa dosta ambicioznim zvukom i kompozicijama pravljenim da ostave utisak širine i otmenosti. Nije to rđavo i mada ja generalno više volim brži thrash, Triskelyon se sasvim lepo poslušaju.
https://triskelyon.bandcamp.com/album/triskelyon
Pre par godina mi se prilično dopao debi album sastava Solicitor iz Sijetla. Novi EP, All Debts On Death je odličan nastavak priče, sa dve energične a kvalitetno napisane, poduže pesme propisnog, epskog a ulici bliskog speed metala. Bend je u međuvremenu unapredio i produkciju i ako je ovaj EP najava toga kako će naredni album zvučati, imam zaista visoka očekvianja od Solicitora. Speed metal za publiku koja ima kilometražu i rafiniran ukus:
https://solicitor-speedmetal.bandcamp.com/album/all-debts-on-death
Spid metal suvereno vlada i na novom albumu kolumbijskih Revenge. Deveti u njihovom opusu, Venomous Vengeance je klasičan, vrlo old school opus heavy metal rifova, melodičnijih tema i brzog tempa sa himničnim pesmaam što pevaju o slobodi, drumovima, metalnim gromovima pa i, uh, zlim vranama? Revenge su usvirani i dobro producirani i mada njihova muzika nema drugu ambiciju do da bude rekonstrukcija speed metala iz klasične ere, svakako prija ušima:
https://revenge666.bandcamp.com/album/venomous-vengeance-new-album
Moskovljani Shatter su snimili album obrada tuđih pesama, Death of the Universe i, sad, ja ne mogu da ostanem miran kad čujem vrlo dobro odrađene kavere hitova iz moje mladosti a koje su u originalu izvodili, recimo, Kreator, Sepultura, Metallica, jebiga SLAYER, pa i Black Sabbath, Iron Maiden i Deicide. Shatter su vrlo korektan (death)thrash metal bend i njihove dve autorske pesme na ovom albumu fino sede uz nisku apsolutnih hitova koje su odlučili da obrade. Mislim, Post-mortem/ Raining Blood? Pa ko TO nije probao da obradi u svoje vreme taj verovatno nikada nije ni slušao metal. Shatter ne pokušavaju da muzici koju obrađuju daju nekakav transformativni fejslift, ovo je samo podsećanje na neke izvrsne pesme iz istorije (ne samo ekstremnog) metala, odrađeno tehnički kvalitetno i producirano kako treba. Jake preporuke:
https://shatter3.bandcamp.com/album/death-of-the-universe
Kad bend nazovete Sonic Assault ispisujete čekove koje tek treba naplatiti. Šveđani Sonic Assault su vredno radili poslednjih deset godina i njihov prvi album, Neon-Lit Metropolis zapravo uspeva da opravda to obećavajuće ime benda nudeći žestok, energičan a opet kompleksan, pa i progresivan thrash metal kakvom sam se nadao ali se nisam usudio da ga priželjkujem. Ovo je vrlo ambiciozno napisan album, sa aranžmanima koji su zbilja veoma složeni ali bend svojim sviračkim kvalitetima sve to izvodi kao da se ne radi ni o najmanjem naporu. Pesme su ekstremno zanimljive i raznovrsne, sa akcentom koji je uvek na žestokom, nervoznom thrashu ali sa pregrštima originalnih ideja i rešenja. Ovo je skoro ideala kombinacija andergraund ljubavi ka pomerenom, originalnom i hermetičnom, sa vrhunskim muziciranjem i kvalitetnom produkcijom. Izvanfakingredno:
https://sonicassault.bandcamp.com/album/neon-lit-metropolis
Dying Victims Productions su nas ove nedelje obradovali sa nekoliko novih izdanja a prvo od njih je debi album grčkih Vicious Knights. Volite li old school thrash sa malo black i death metal elemenata? Naravno da volite i Alteration Through Possession ih isporučuje u solidnim količinama. Vicious Knights pišu neke lepe, pomalo egejske melodije ali osnovni fon njihove muzike je žestok, zujeći thrash, u skladu sa marčnim, pomalo kičerskim temama kojima se tekstovi bave. Za publiku sa kilometražom:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/vicious-knights-alteration-through-possession
Guiding iz Tokija sviraju vrlo prijemčiv youthcrew hardcore punk na svom EP-ju Will. Ovo ima autentičnu energiju ove muzike iz osamdesetih o devedesetih i mada ne daje mnogo na originalnost, pesme su kratke, efikasne i poletne. Vrlo lepo, a plaća se po izboru:
https://guidingjpn.bandcamp.com/album/will
Bunker Hill Bloodbath su metalizirani hardcore duo iz Severne Karoline i nude veoma agresivan zvuk (ozbiljnom ovde sve klipuje kao ludo) i mrveće kompozicije na EP-ju Dead Leaves. Ovo je hardcore koji bez mnogo stida pozajmljuje i od death metala kada je potrebno pa je muzika veoma heavy i veoma agresivna, sa dovoljno „ulične“ estetike da bude bliska pank publici ali i dovoljno metal krljanja za sve nas:
https://bunkerhillbloodbath.bandcamp.com/album/dead-leaves
Final Form su negde iz Engleske i njihov Demo 2 je solidno producirana kolekcija mošerskih thrash/ thrashcore pesama. Ima ovde i malo metalcorea, ali samo u tragovima i ove kompozicije su zaista prevashodno thrash usmerenja, prljave estetike i očigledno namenjene non-stop šutiranju na koncertima. Naravno, ne bi im falilo malo promišljenijeg aranžiranja jer Final Form umeju da se malo zanesu i da samo nižu rifove , ali ovo je prevashodno muzika za ples pa je tako i valja tretirati. Demo plaćate koliko sami odaberete:
https://finalformuk.bandcamp.com/album/demo-2
Italijani Spoiled, drže, pak, pravo predavanje iz thrashcorea. Album Anti Human Machine Gun ima četrnaest pesama polivačkih rifova , odsviranih visokim tempom sa pevačicom koja bljuje vatru, sve producirano kvalitetno i odsvirano za čistu peticu. Ovo je muzika kratkih ali čvrsto spravljenih pesama, idealna za sumanute šutke ali i mlaćenja kosom, album koji se lako presluša a onda lako sluša iznova i iznova. Razaranje:
https://spoiled1312.bandcamp.com/album/anti-human-machine-gun
Poljaci Owls Woods Graves su manje thrashcore a više pank izmešan sa blek metalom i to isto vrlo lepo zvuči na albumu Secret Spies of the Horned Patrician. Himnični streetpunk komadi ovde se fino kombinuju sa bržim, trešerskijim metal kompozicijama i muzika ume da pokrije vrlo širok raspon stilskih pristupa sa jednako ubedljivim rezultatima. Odličan album:
https://malignantvoices.bandcamp.com/album/secret-spies-of-the-horned-patrician
Worst Behavior iz Teksasa su, pak, metalizirani hardcore koji opasno zakiva na materijalu naslovljenom samo Promo 2022. Ovo su tri žestoke, moćne a kratke pesme vrlo metalske izvedbe ali vrlo svedene, pankerske forme. Odlična kombinacija a i, bogami, dobra produkcija. I još plaćate koliko hoćete:
https://worstbehavior.bandcamp.com/album/promo-2022
Uh, novi album Lawnmower Deth? Posle… čekajte da proverim.. 28 godina? WTF? No, dobro, originalni britanski krosover trešeri su porodili novi album, Blunt Cutters i sada ga treba ljuljati. Ne da je ovo nekakav šokantan kambek, ali Deth imaju svoj zvuk i prepoznatljiv šmek kombinovanja humora i energične pank-metal svirke i to je uglavnom očuvano na novoj ploči. Osamnaest pesama prilično klasičnog krosovera, ne baš preterano dinamičan zvuk ali svakako pitka, slušljiva i zabavna ploča za nostalgičare.
Poljski izdavač grindcorea i goregrinda, Left Hand Patches ima novi split: S.R.O.M. / HIV Split. Ovo je prilično mračan, težak ali generalno, za standarde žanra, kvalitetan goregrind od strane obe ekipe, sa dosta mašte u onome što rade. S.R.O.M. imaju duže pesme i ambicioznije aranžmane, dok su HIV bliži klasičnom grajnderskom izrazu sa pesmama kraćim od minut. Samo za odabranu klijentelu, ali solidno u celini:
https://lefthandpatches.bandcamp.com/album/s-r-o-m-hiv-split
Za još grindcorea ćete se obratiti na adresu Agamenon Projecta koji ove nedelje ima split EP sa francuskim Matrak Attakk. Agamenon Project donosi četiri klasične grindcore pesme u ovu kolaboraciju, nudeći korektno razjarenu muziku i pristojan zvuk. Matrak Attakk su pankerskiji, krasterskiji bend sa spontanom, organskom energijom možda negde na liniji klasika kakvi su bili italijanski Indigesti i slično. Fina kombinacija, a ovo je jedno od retkih izdanja Whocaresrecords koje naplaćuje fiksnu cenu:
https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/04-22-agamenon-project-x-matrak-attakk
A onda, spektakl. Wretched Human Mirror je jednočlani grindcore projekat iz Zapadne Virdžinije čiji prvi, istoimeni EP pokazuje da autorka, Marceline Perdue ima solidnu količinu talenta pored, očigledno, ogromne količine negativnih emocija što je teraju da stvara. Ovo je vrlo agresivan materijal sa šest kratkih kompozicija ali sa sasvim dovoljno vremena da se demonstrira talenat i osećaj za pisanje pesama, kao i da se, uprkos u suštini surovom zvuku izbegne onaj monotoni, nedinamični kvalitet koji tako često karakteriše sobne grindcore projekte. Wretched Human Mirror je odličan prvi rad za novi projekat i ja ovo pozdravljam iz SVE snage i nadam se da će nam autorka još mnogo pokazivati šta zna:
https://wretchedhumanmirror.bandcamp.com/album/wretched-human-mirror-ep
Slugcrust, pak, sviraju ekstremno nisko naštimovani, superteški crustgrind sa elementima powerviolencea i njihov istoimeni EP skoro da nećete ni moći da čujete, ali ćete ga osetiti. A nisu ovo rđavo napisane pesme, kad se razaberete između sve buke i nasilja što ih Slugcrust upliću u muziku. Moćno a i dobar omot:
https://slugcrust.bandcamp.com/album/slugcrust-2
Trio Convulsion iz južne Engleske za sebe kaže da svira „grinding hardcore“ pa eto, EP everything will be okay. ima sedam kratkih, užasno besnih i energičnih pesama. Bend ima karakter i dobar zvuk i ovo je vrlo solidan debi-materijal:
https://convulsiongxc.bandcamp.com/album/everything-will-be-okay
Iz Njemačke stiže i jedan vrlo dobar split album kvalitetnog grindcorea. Flat Earthers Ball je saradnja između krefeldskih veterana Japanische Kampfhörspiele i rurskih Optimist i ovo je iznenađujue maštovita pa i duhovita ploča puna svežih ideja i metaliziranog grindcorea koji nije tu nužno samo da uništi i kazni. A opet, muzika je zrela, i ima poruku. Idealno!
https://bastardizedrecordings.bandcamp.com/album/flat-earthers-ball
https://optimist666.bandcamp.com/album/flat-earthers-ball-split-w-japanische-kampfh-rspiele
Kanađani Complot! Nude lo-fi mitraljiranje na EP-ju (uskoro kaseti) Extinction. Ovo je surovi, „ratni“ black-death metal koji bije jako, brzo i ne uzima taoce. Četiri pesme, korektne svirke i prilično muljave produkcije, dakle andergraund klasik u nastajanju:
https://complot.bandcamp.com/album/extinction
Poljski Atonement malo izlazi iz očekivanog poljskog zvuka time što ne svira čist blek metal već nekakav agresivni, sirovi black-death. No, nije da to nešto smeta. Debi album, Where the Light is Devouring by Darkness (sic) je, pa, to, ploča sirovog, grubog black-death metala koaj se ne zamara kompleksnim aranžmanima i sofisticiranim emocijama ili, nedobog filozofijama, nego čuka jednostavno i iskreno. Nije rđavo ponekad pročistiti uši ovakvim nečim:
https://atonementbandpoland.bandcamp.com/album/where-the-light-is-devouring-by-darkness
Virdžinjski Tomb of Annihilation ne osvaja nekakvom velikom originalnošću na prvom EP-ju, End of Time, ali ovo je kompetentno napisan, simpatičan death metal koji ne preza od melodičnih tema, iako se ne upušta u perverzne melodeath avanture, ima lep gruv i generalno zdrav zvuk. Death metal ne mora da bude samo agresivan, već i zabavan i Tomb of Annihilation fino podsećaju na to:
https://tombofannihilation.bandcamp.com/album/end-of-time-2
Grčki death metalci Ectoplasma na svom četvrtom albumu, Inferna Kabbalah serviraju sasvim podgrejan old school materijal koji bez mnogo stida i prikrivanja radi duboko u formama koje su pre trideset godina već definisali slavni prethodnici no, moram da priznam da se meni album izuzetno dopada. Ovo je vrlo znojav, vrlo pošteno radnički i seljački OSDM, odlično odsviran, perfektno produciran i napisan sa uhom za dobar rif i tempo. Ectoplasma ne pate od originalnosti ali ni ne gube vreme na neke veštačke drame i narative, krljajući pošteno i iz srca kroz svih devet pesama. Meni to prija:
https://rottedlife.bandcamp.com/album/inferna-kabbalah
Američko-nemački Pestilectomy su konačno dobacli do prvog albuma i mada ne mogu da kažem da je za mene From Vulnerable to Funeral nekakvo specijalno otkrovenje, svakako se radi o slamming death metal albumu nedelje. Ovo je sada već iskusan bend sa dosta izdanja iza sebe pa je i produkcijski, ali i kompozitorski u pitanju sasvim u sebe sigurno ostvarenje, sa dobrom produkcijom, atmosferom i po kojim lepim rifom. Album ima i ukusno upletene elemente trapa i mada u celini Pestilectomy zaista ne rade bogznašta inovativno ili novo, ovo je vrlo pristojan prvi album:
https://pestilectomy.bandcamp.com/album/from-vulnerable-to-funeral
I pored imena kao što je Rectal Collapse, ovaj brazilski death metal bend NIJE (više) zajebancija ranopubertetske omladine već iznenađujuće kompetentan, maštovit i tehnički sofisticiran kombo. Drugi album, Neuropsychological Dominance of the Unconscious, a koji sledi deset godina posle debija, pokazuje koliko je bend sazreo u međuvremenu i ovo je sada i pomalo progresivni brutal death metal sa promišljenim aranžmanima i lepim, kompleksnim temama. Dobra produkcija, izvrsna svirka i muzika za odrasliju publiku. Lepo.
https://rectalcollapse.bandcamp.com/album/neuropsychological-dominance-of-the-unconscious
Kad smo već kod rektalne tematike, ne znam da li ime finskih Blastanus znači baš ono što mislim da znači, ali ako znači, i ovaj bend svira daleko pametniju muziku nego što bi se na prvi pogled pomislilo. Album Beyond, a koji sledi svih jedanaest godina iza prethodnog, nudi vrlo moderan, moderno produciran death metal koji malo koketira sa deathcore formulama, ali u suštini nudi zdravu, punokrvnu death metal svirku za klasičnu publiku. Pritom, korišćenje saksofona na nekim pesmama svedoči o progresivističkim ambicijama – a koje se, istini za volju i inače čuju u nekim pasažima – i Blastanus su snimili prilično zanimljiv, intrigantan album:
https://blastanus.bandcamp.com/album/beyond
Za još dobrog, brutalnog death zvuka stiže nam prvi EP death metal supergrupe Malefic Throne. Ovde sviraju Steve Tucker (najviše ga ljudi zna po sviranju u Morbid Angel), Gene Palubicki (Angelcorpse, Perdition Temple) i John Longstreth, sjajni bubnjar Origina, pa je i muzika na EP-ju Malefic Throne očekivano komplikovani ali gruverski brutal death zvuk. Tri kvalitetne autorske pesme plus obrada Sodomovog hita Nuclear Winter, dovoljno da se ja poradujem iz sve snage:
https://maleficthrone.bandcamp.com/album/malefic-throne
Švajcarski Deathcult prže vrlo prijemčiv old school death metal na svom drugom albumu, Of Soil Unearthed. Ovo je jednostavna muzika, starinskih rifova, ali odsvirana snažno, ubedljivo, sa, što se kaže, razumevanjem, i taj pristup, ta proživljenost koju Deathcult prikazuju čini mnogo za kvalitet ovog albuma. Ni zvuk nije rđav i ovo je jedno snažno, rušilački nastrojeno izdanje za ljubitelje stare škole:
https://invictusproductions666.bandcamp.com/album/of-soil-unearthed
Sa imenom kao što je Necroblasphemy sigurno od ovog sarbrikenskog trija ne očekujete melodični kantri-rok. A UPRAVO to se dobija. Zajebavam se, naravno, novi demo ekipe, nazvan Necroblasphemic Rites nudi, jasno je, mračan, energičan old school death metal koji, istina je, nije preterano maštovit ali dosta nadoknađuje iskrenošću i autentičnošću svirke i zvuka. I to se broji pa sam ja sa odobravanjem klimao slušajući demo:
https://necroblasphemy.bandcamp.com/album/necroblasphemic-rites-demo
Još old school prljavštine? Ima! Australijski Gravepeeler imaju sjajno ime a i sasvom solidan istoimeni EP sa pet mesama, mrvećeg, gruverskog old school death metal zvuka. Svirka je ovde zapravo interesantno progresivna i bend uspeva da izbegne najveći deo OSDM klišea a da se ipak drži staroškolske atmosfere i zvuka. Respektabilno! A plaćate koliko hoćete!
https://gravepeeler.bandcamp.com/album/gravepeeler
Za JOŠ old school zvuka, i to pošteno sirovog, obratićete se na adresu benda Unembalmed iz Finiksa u Arizoni. Njihova kaseta Serpents at the Doorway of Death zvuči kao kvalitetan demo nekog sastava iz 1992. godine a što je, znam, za određeni soj slušalaca naprosto neodoljiva ponuda. Kako, eh, i sam pripadam tom, jelte, soju, meni je Serpents at the Doorway of Death vrlo simpatičan sa svim svojim staromodnostima i fetišističkim usredsređivanjem na pojedine elemente. Volim taj death metal sa koga se vijori paučina i cede gadni, viskozni fluidi. Ako se i sami nalazite u… toj paučini i tim… fluidima, navalite:
https://unembalmedaz.bandcamp.com/album/serpents-at-the-doorways-of-death
I čikaški Disinter imaju novi album i ovo je vrhunski death metal provod za publiku koja voli razgovetniji, trešerskiji death zvuk. Disinter su za ovih trideset godina dosta svirali ali nisu previše snimali pa je Demoliton njihov šesti album, odsviran sa mnogo energije i gladi. Bend uspeva da i posle tri decenije rada, dakle, zvuči napaljeno i uzbuđeno dok svira a da je to iskombinovano sa lepo napisanim pesmama i odličnom produkcijom. Pobeda na sve strane!
https://pestrecords.bandcamp.com/album/disinter-demolition
Takođe sjajan album melodičnijeg black-death zvuka ravno iz Švedske dobijamo od strane benda Sarcasm koji, jasno je, nema veze sa makedonskim veteranima istog imena. Ovaj Sarcasm je kroz karijeru od tridesetak godina i evo, samo četiri albuma za to vreme, avanzovao od „normalnijeg“ death metala do ove otmene i prijemčive kombinacije black i death zvuka sa mnogo mračne melodije i lepe, veličanstvene atmosfere. Stellar Stream Obscured je ploča vrhunske svirke i sa dovoljno raznovrsnosti u nabadačkom black-death pristupu da publika svakojakog profila bude zadovoljena. Sjajno:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/stellar-stream-obscured
Dolazimo i do poslednje sekcije, sa albumima koji ne spadaju u neki jasan žanrovski odsek, ali i sa albumima čistog heavy metala. Pa da vidimo. Beastial Piglord nastavlja da… jaše… svinje… Novo izdanje, Of Sky And Bone je sastavljeno od četiri jako dugače pesme gruverskog, psihodeličnog, recimo, industrial metala. Zanimljivo je da se Piglord ovde vraća formi iz koje je krenuo ali sada sa mnogo više iskustva i znanja, pa u i rezultati dinamični i maštoviti. Kao i uvek, plaćate koliko samo odlučite:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/of-sky-and-bone
Idle Death iz Mineapolisa lepo kombinuju sludge metal sa malo (post)hardcore zvuka ali i malo blek metala na svom debi demo snimku, Year of Dread. Iako ovakvih kros-žanrovskih radova ima koliko hoćete u aktuelnom trenutku naše povijesne zbiljnosti, Idle Death se izdvajaju kvalitetom kompozicija pa i dobrom produkcijom. Year of Dread je ozbiljan, dosta zreo materijal jake emocije i dobrih pesama. Vredi:
https://idledeath.bandcamp.com/album/year-of-dread-demo
I poljski Narbo Dacal ima lepu kombinaciju sludge metala i nekakvog progrssivnijeg, malo i narodnjačkog metala na EP-ju koji se zove isto kao i bend. Narbo Dacal svakako imaju korene u ekstremnom metalu (prethodno su obrađivali Bathory) i njihova muzika je dobra kombinacija energične, snažne svirke, hermetične atmosfere i odlično složenog, melodičnog ženskog vokala. Fina produkcija,fina atmosfera, dobre kompozicije, dakle, odličan materijal:
https://narbodacal.bandcamp.com/album/narbo-dacal
Lionski Celeste imaju novi album, sedmi po redu i Assassine(s) predstavlja bend u vrlo dobroj formi. Ako volite Celeste, ovde dobijate standardnu kombinaciju njihove ranjivosti i agresivnosti. Ako niste za njih čuli, pa, ovo je kombinacija metala sa (blackened) posthardcore zvukom i, naravno, emotivna je, žestoka, glasna i iako album traje samo malo preko 40 minuta, bogami i malčice naporna za uši. Ali vredi:
https://celesteband.bandcamp.com/album/assassine-s
Ko je u 2022. godini očekivao novi album klasičnog NWOBHM benda Praying Mantis? Ne da su braća Troy neaktivni, poslednji album izašao im je 2018. godine, ali opet, ja sam uvek pomalo dirnut kada bend koji je u vrme kada sam ja počeo da slušam metal već imao status legende snimi novi album. Praying Mantis su bili malo bliži mejnstrim zvuku od svoje NWOBHM sabraće, a kroz postavu benda su tokom godina prošli mnogi poznati muzičari, od Doogiea Whitea (Alcatrazz, Ritchie Blackmore’s Rainbow), preko Johna Slomana (Velšanina koji je svirao sa garyjem Mooreom, UFO i zabo jedan album sa Uriah Heep), pa do članova Iron Maiden kao što su bili Dennis Stratton, Paul Di’Anno i pokojni Clive Burr. Elem, novi album, Katharsis, je, pa… ISUVIŠE blizak mejnstrim AOR zvuku za moj ukus, da ne bude zabune, ali Praying Mantis se drže svog senzibiliteta i ko voli ovakvu muziku, neće biti razočaran. Na neki način je i vrlo simpatično sa koliko očigledne ljubavi ovi ljudi sviraju muziku koja je već osamdesetih godina izlazila iz mode, pa ne mogu da ovaj album ne ocenim pozitivno:
No, Praying Mantis na stranu, ko je očekivao novi album Jethro Tull u 2022. godini? Pa, sestre i braćo, grupa ne samo što postoji od kasnih šezdesetih nego je Ian Anderson pevao da je prestar za rokenrol pre dobrih četiri i po decenije. U svakom slučaju The Zealot Gene je, pa možda i iznenađujuće zdrav album progresivnog, težeg roka u vrlo prepoznatljivom Jethro Tull stilu, sa folk motivima, karakterističnim Andersonovim vokalom (koji nije ostario za sve ove godine) i perfektnim sviranjem flaute od strane frontmena. Ni ostatak ekipe nije rđav i ploča ima prijatno ambiciozne a opet ne preglomazne aranžmane i svirku koja zvuči savršeno klasično bez balasta staromodnosti. Da Anderson piše i snima ovako solidne albume sa 74 godine je, pa, ohrabrujuća pomisao i za sve nas ostale. Rispekt.
Steve Vai je snimio novi album svojih shred eksperimenata, Inviolate i mada ja ove njegove solo ploče više poštujem nego što volim da ih slušam, na svakoj se nađe po neki za mene zanimljiv momenat, Pa će sigurno i za vas:
Finski Amoth zato sviraju klasičan heavy metal sa progresivnim elemenatima koji se snažno oslanja na ’80s predloške ali ih razvija u osobenom smeru. Dakle, ako volite Queensryche ili Fates Warning, Amoth su svakako nastavljači ove tradicije ali ne i puki imittori. Meni se kod Amoth dopadaju te tinlizijevsko-mejndnovske gitarske fore i NWOBHM komponenta zvuka, a moram i da pohvalim bend za to da ima žensku članicu a da ona nije pevačica (ali je, naravno, basistkinja). The Hour of the Wolf je treći album benda i sadržii dosta sasvim savremenih elemenata koji pozajmljuju koliko im treba od ekstremnog metala i u pitanju je raznovrsna, maštovita i odlično producirana ploča. Svaka preporuka:
Kad sam već u adekvatnom raspoloženju, i švajcarski Crystal Ball imaju novi album, Crysteria i mada je i ovo preblizu mejnstrim zvuku za moj ukus (sve te… klavijature), ne mogu da ne ispoštujem bend koji je samo u ovom veku snimio deset albuma a koji zvuči razumno nadahnuto i kvalitetno na najnovijem. Ako volite cheesy, epski metal sa horskim refrenima i solidnim marševskim tempom, Crystal Ball isporučuju preko pedeset minuta ovoga:
Dark Meditation iz Sijetla podsećaju da iz ovog grada ne mora da dolazi samo grandž i slična muzika. Debi album nazvan Polluted Temples nudi klasičniji heavy metal izraz, koji istovremeno sa sebe stresa većinu cheesy tropa i ovaploćuje se u muzici koja je žestoka, preteća ali i zavodljiva sa sve tekstovima koji se bave više društvenom kritikom nego klasičnim rokenrol hedonizmom. Kvalitet kompozicija je na visokom nivou a zvuk, iako ne idealan, ipak dobro služi blago gotskoj atmosferi koju bend provlači. Izvrstan debi:
https://darkmeditation.bandcamp.com/album/polluted-temples
Tension su lajpciški melodični thrash metal/ heavy metal kombo sa debi albumom, Decay a koji je izdao Dying Victims Productions. Ne spada ovo baš u sam vrh DVP kataloga, ali je šarmantno, sa nežno-pankerskom komponentom u zvuku, pogotovo u pevanju i dopadljivo dinamičnim masteringom. Bend se možda i još uvek traži u estetskom smislu, ali je svirka strastvena i stopostotno iskrena, sa mnogo soliranja, ukrasa itd. Svakako vredi poslušati:
https://tensionheavymetal.bandcamp.com/album/decay
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/tension-decay
Treće ovonedeljno izdanje Dying Victims Productions je prvi EP australijskog sastava Tangent. I ovo je pomalo staromodni metal sa malo melodičnog panka u svojoj srži i ono što Tangent nemaju u pogledu ambicije da stvaraju kompleksnu muziku, nadoknađuje se iskrenošću i ljubavlju. Ne smeta tu ni pomalo napadno igranje na ivici disonance, ne uvek savršen tempo i produkcija koja je jeftinjikava, pošto to sve doprinosi autentičnosti zvuka. Tangent me NISU oborili s nogu ali su simpatični, šarmantni i nekako ljupki:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/tangent-tangent
Ali je zato album nedelje novo izdanje praktično nepogrešivih Pure Steel Records. Pričamo o premijum ponudi u vidu debi albuma nizozemskih Redstacks. Revival Of The Fittest je izvanredan album progeresivnog hard roka, sa zvukom koji je lep, dinamičan i slojevit (sve te klavijature, gitarske arabeske u pozadini i multitrekovani vokali) i kompozicijama koje istovremeno zvuče klasično i futuristički. Iako su osnivači benda, kako izdavač naglašava, rođeni krajem osamdesetih, zvuče kao da su tokom sedamdesetih bili ne samo živi već i aktivni unutar zajednice hard roka, psihodelije i progresive. Jedanaest pesama duševnog, toplog, moćnog i stalno izrazito maštovitog hard roka za sladokusce. Nezaobilazno:
https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/revival-of-the-fittest
