Bila je ovo tužna nedelja jer su u njoj umrli neki dragi ljudi. Jon Zazula prvo a onda i Marko Brecelj koji, dopuštamo, nije bio metalac, ali je obrada jedne od njegovih pesama (u kojoj je i sam učestvovao) bila jedna od najboljih metal pesama sa prostora bivše Jugoslavije devedesetih godina. Nek počivaju u miru. Što se tiče diskografske, jelte, ponude ova nedelja donela je nove albume nekoliko velikih, važnih bendova (Korn! Saxon!) ali i nova, sjajna izdanja na nekim od najboljih etiketa modernog doba (Forbidden Place Records, Ripple Music), te nove radove nekoliko bendova koji su poslednjih godina isplivali kao najbolji u svojim podžanrovima (Venom Prison!). Zaronimo u sve to dok oni, jelte, plivaju.
Blek metal za početak! Novi Violet Cold, naslovljen Səni Uzaq Kainatlarda Axtarıram ima jednu pesmu koja se zove Shoegaze Rave i to u punoj meri priprema slušaoca za melanholični ali optimistični queer blackgaze koji nam stiže iz Azerbejdžana. Tokom prošle godine je ovaj jednočlani projekat pronašao svoj zvuk ali i publiku i novi album je, sa svojih šest pesama blagoslovenog meditiranja vrlo lep nastavak priče:
https://violetcold.bandcamp.com/album/s-ni-uzaq-kainatlarda-axtar-ram-2
Peruanski blek metalci Arcada su spremili novi EP za ovu godinu i Infernis Ardentis Monarcha MMXXII lepo kombinuje njihove filozofske i meditativne ambicije sa sirovim, prljavim, zlim blek metal zvukom. Ovo jeste moderniji blek metal izraz ali uprljan old school zlom pa se tako lakše zguta:
https://arcadablackmetal.bandcamp.com/album/infernis-ardentis-monarcha-mmxxii
Dvočlani belgijski Alasthor radi nepunih dvadeset godina i još nije snimio album, ali je novi EP, Something infernal, baš dobar. Ovih pet pesama nude bučan i energičan, ličan blek metal, presecan sa malo nežnijih meditacija i ovo je dobra, karakterna i osobena kombinacija. Ajde pa za dvadesetogodišnjicu da naprave i taj album:
https://alasthor1.bandcamp.com/album/something-infernal
Italijani LVA imaju već dva albuma, no ovu godinu počinju EP-jem sa tri pesme, In Lvmine Ignis Vestri. Ali to su tri poduže, kompleksne kompozicije avangardnog, okultnog blek metala pa je sve u redu. LVA se dotiču puno metafizičkih koncepata u onome što rade ali bar svojski krljaju DOK to rade. To treba pozdraviti:
https://throatsproductions.bandcamp.com/album/in-lvmine-ignis-vestri
We Were Put On This Earth to Suffer je split EP bendova Dread Maw (Kentaki) i Sapientia Diaboli, isto negde iz Amerike… Dok su Dread Maw neslušljivi podrumski „raw black metal“, pa ko voli nek sluša, Sapientia Diaboli u svoje dve pesme zvuče vrlo kul, nudeći mračan, disonantan, hermetičan ali slušljiv blek:
https://snowwolfrecords.bandcamp.com/album/we-were-put-on-this-earth-to-suffer
https://dreadmaw.bandcamp.com/album/we-were-put-on-this-earth-to-suffer
Iznenađujuće prijemčiv demo melodičnog, a supersirovog blek metala iz Mineapolisa od strane čoveka koji se zove Travis Minnick. Travis ima nekoliko projekata a Mycorrhizae je ime ovog o kome danas pričamo, a kako je nazvan i demo, sa sve sasvim razumljivom opsesijom pečurkama. Nema ovde mnogo pameti, radi se o klasičnom kućnom blek metalu, ali Travis svira lepe, veoma gorkoslatke melodije na gitari, čuka brzo i disciplinovano i sve producira da bude jeftino a efektno. Plaćate po želji pa proverite Mycorrhizae, valja se:
https://bigbovine.bandcamp.com/album/mycorrhizae
Vitrify su iz Čikaga njihov prvi, istoimeni EP ima tri lepe, melodične a sirove i energične pesme blek metala koji u svojoj osnovi ima dovoljno panka da ne zazvuči nikako pretenciozno. Ovo je organska, pa i primitivna muzika, ali u najboljem smislu te reči, sa pamtljivim melodijama, kvalitetnom svirkom, pa i solidnom produkcijom ali sa nogama čvrsto na zemlji. Prijatno je, hoću da kažem, a plaća se koliko želite:
https://vitrify.bandcamp.com/album/vitrify-ep
Prvenac nemačkih Vorga zove se Striving Toward Oblivion i ovo je jedan odličan primer modernog blek metala koji je i melodičan i atmosferičan a da ne zvuči kao još samo jedan generički blackgaze pokušaj. Vorga zvuče vrlo nadahnuto i maštovito na albumu koji ima izvestan naučnofantastični naklon (jedna od pesama nazvana je po kultnom romanu Alfreda Bestera, Zvezde, moje odredište), kreirajući muziku koja nema problem da zabasa i izvan striktno blek metla međa, a da su to smisleni dodaci inače brzom, žestokom, mada VEOMA melodičnom sržnom programu blek metala. Čak i mastering nije SASVIM nepodnošljivo komprimovan. Veoma dobra ploča:
https://vorgaband.bandcamp.com/album/striving-toward-oblivion-black-metal
Njujorški Sarkany svira kombinaciju funeral doom i black metala i, uz rizik da se ne dopadne ni jednoj od podgrupa u publici snimio je drugi album, Vernal Despair. Šest je to pesama zapravo sasvim solidne andergraund svirke, jeftine ali časne produkcije i ideja koje su jasne. Da li će vam se dopasti zaista zavisi od toga kako zamišljate ovakav koktel:
https://sarkanycult.bandcamp.com/album/vernal-despair
Abhoria iz Los Anđelesa ima prilično ubedljiv istoimeni debi album gruverskog blek metala. Ovo je muzika kojoj gruv nije baš često prvi prioritet, kao što nije ni kvalitetna, pažljivo rađena produkcija pa Abhoria odmah odskače od proseka žanra i nudi program koji može da se dopadne i metalcima generalnog usmerenja. Ima ovde, da bude jasno, odličnih ideja i originalnih rešenja koja pravdaju slušanje i za tako terminalne picajzle kakva sam ja (Mountebank je legitimno moćna pesma!) i da je masterovana samo malo dinamičnije, ovo bi bila ploča za više slušanja za redom. Ovako, ubije to uši na prvo slušanje ali pričamo o albumu kome se vredi vraćati:
https://abhoria.bandcamp.com/album/abhoria
Prelazimo na doom, stoner, hard rok, sludge i psihodeliju! Šveđani The Funeral Orchestra svoju muziku opisuju kao „Apocalyptic Minimal Doom and Funeral Death“ i znate šta, TREBA biti precizan a ovo je vrlo precizan opis. Bend voli anonimnost pa se svi članovi zovu Priest i imaju brojeve po kojima se razlikuju a grupa, kada svira uživo nastupa pod zlatnim maskama. Dobro, sad, „zlatnim“, verovatno samo ofarbanim da liče na zlatne. Enivej, novi album, Funeral Death – Apocalyptic Plague Ritual II nudi pedesetak minuta hermetične, spore, ali uzbudljive svirke za publiku koja voli da je zavedu pa iskoriste. The Funeral Orchestra su dobri i u jednom i u drugom a ovo je album koji treba izdržati, ali sa osmehom:
https://thefuneralorchestra.bandcamp.com/album/funeral-death-apocalyptic-plague-ritual-ii
Indonežani Jawless za sebe kažu da su „total war stoner unit“. Tumačite to kako hoćete a album Warrizer je energičan, lo-fi stoner rock gde muljav zvuk doprinosi autentičnosti gruva što ga Jawless valjaju u nekom podrumu koji se studijom naziva. Šarmantno, prljavo i poletno:
https://jawlesswarstoner.bandcamp.com/album/warrizer
Bristolski Urzah sviraju vrlo disciplinovan sludge metal na drugom EP-ju, nazvanom samo II. Ovde imate četiri pesme rifova, gruva i brutalnih vokala, ali je muzika spakovana u dobru produkciju i ovo nije ona podrumska varijanta sludge metala, već jedan malčice uglađeniji zvuk. I vrlo prijatan:
https://urzahband.bandcamp.com/album/ii
Još moćnog sludge metala stiže nam iz Beča. Grimms Eye su glasni, kvalitetno producirani i sviraju brutalno i precizno. Album Throne ima mesta i za po koju melodičnu deonicu međ svim tim prebijanjem, pa je ovo ploča sa više od jedne dimenzije, ali je dimenzija nasilja i agresije svakako najizraženija. Seksi!
https://grimmseyeband.bandcamp.com/album/throne
Brutalan sludge metal na split singlu finskih bendova Taser i Ward. Nema bogznašta da pričam o ovome: dve pesme, mučno, okrutno, kvalitetno i prijemčivo:
https://wardofdoom.bandcamp.com/album/ward-taser
https://tasersludge.bandcamp.com/album/taser-ward
Još surovog sludgea? Ima, i to iz mesta po imenu Bath u Ujedinjenim kraljevstvu, iz koga dolazi veliki Kieron Gillen. eyesnomouth sviraju glasno i neraspoloženo na EP-ju NIHIL (sva velika slova su potrošili za ime izdanja pa nije ostalo ni jedno za ime benda), i imaju jedan pristojan, primitivan i preteći gruv. Meni sve to vrlo dobro, a plaćate koliko želite:
https://eyesnomouth.bandcamp.com/album/nihil
Da malo odmorimo od svog tog prebijanja, dobro dođu birmingemski Margarita Witch Cult. Britanci su snimili dve pesme drogiranog stoner rocka na taskamu u prostoriji za vežbu i kaseta Witchfinder zvuči kako treba, prljavo ali opojno. Sabatovština do koske:
https://margaritawitchcult.bandcamp.com/album/witchfinder
Forbidden Place Records za ovu nedelju imaju jako dopadljivi EP satanističkog, old school doom metala ravno iz Italije. Bend se zove Wizard Master, EP se zove Phasmatis i ako vam kažem da se jedna od pesama zove This is Black Sabbath, to bi trebalo da je dovoljno. Moćne, lepljive gitare, sjajni vokali, neodoljiv gruv, prelep mid-fi snimak – a po običaju izdavač daunloud daje po ceni koju sami odredite Navalite:
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/wizard-master-phasmatis
Forbidden Place Records dopunjuju ponudu novim (mini)albumom kalifornijskih Sonus. Usurper of the Universe je moćna kolekcija himničnih stoner rok pesama sa monumentalnim rifovima, sjajnim vokalima i psihodeličnim ukrasima koji muziku vuku u psihoakustične dimenzije s onu stranu razuma. Bend uspeva da donese i znojav, tvrdi rok i taj psihodelični odmak i ovo je sjajan album koji, kako je i običaj, izdavač daje za koliko sami izdvojite. Pa izdvojite:
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/s-nus-usurper-of-the-universe
https://sonusrocks.bandcamp.com/album/usurper-of-the-universe
Švajcarski Preamp Disaster sviraju prilično generički post-metal, ali to samo znači da ovde dobijate tačno ono što očekujete: melodične, malo melanholične rifove, neprestani gruv, emotivne, dinamične a opet tečne, prirodne aranžmane… Ovako nešto bi naprvio AI hranjen Isisom i Pelicanom kada mu se kaže da ima samo pet minuta da napravi EP od četiri pesme. Taj se EP zove By The Edges i plaćate za ovo prijatno iskustvo onoliko koliko mislite da vredi:
https://preampdisaster.bandcamp.com/album/by-the-edges
Kurokuma iz Šefilda svira, nominalno, stoner rok, ali ovo je vrlo agresivna varijanta ove muzike, na granici sa thrash metalom, pa album Born of Obsidian treba slušati u posebnom raspoloženju. Ali, ako se čovek našteluje kako treba, pričamo o odlično napisanom, snimljenom i odsviranom materijalu kome agresivnost nije jedini adut:
https://kurokumauk.bandcamp.com/album/born-of-obsidian
Portugalcima Dawnrider novi album, The Fourth Dawn izlazi tek u Martu i Aprilu, ali je već ceo na Bandcampu i ovo je vrlo prijatan, poruglaski dakako doom metal za gospodu i dame. Iako izlaze za Alma Mater, Dawnrider ne sviraju i ne zvuče kao Moonspell i njihov doom je više utemeljen u old school okultnom roku i psihodeliji sedamdesetih pa je i ova ploča puna dobrog gruva, klavijatura i cheesy horora. Prija!
https://almamater.bandcamp.com/album/the-fourth-dawn
Ripple Music su sa dosta entuzijazma reklamirali novi, četvrti album bugarskih Obsidian Sea i, sada kad je stvar izašla, mogu samo da kažem da su komšije osvetlale obraz Balkanu. Pathos je vrlo prijatan album blago progresivnog, gruverskog teškog roka, sa malo psihodelije, veoma lepim zvukom (slušajte taj prelepo dinamični mastering!!!) i samo mrvom okultnog u pesmama. Pesme jesu podugačke i ovde ima čak i malo onog nekog alternativnog metal zvuka, ali Obsidian Sea to uglavnom pakuju na vrlo lep način i uspevaju da im muzika bude prijatan spoj starinskog i modernog. Još jedan trijumf za Ripple Music:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/pathos
Indusi Bevar Sea su simpatični na svom trećem albumu, The Timeless Zone. Ovo je u osnovi stoner rok ali sa dosta „mejnstrim“ zvukom i pesmama koje mešaju radio friendly rifove i dosta osoben stil ekstremnog pevanja pa ovo zapravo nije muzika za svakoga. Ali ako se ionako ne kačite na prvu loptu, preslušajte šta Bevar Sea nude, ima ovde interesantnog štofa:
https://bevarsea.bandcamp.com/album/the-timeless-zone
Prelazimo na brže forme: thrash, hardcore, grindcore i death metal! Jako mi se dopao prvi EP kijevskih Karabiner prošlog leta pa mi je i novi singl, sa dve pesme, We’ve Come With Peace legao, što se kaže, ko budali šamar. Naslovna pesma je brzi, surovi thrash metal stare škole a iza nje je odlična obrada Masterove We Don’t Want. Karabiner su sjajan bend koji zaslužuje svaku pažnju, pa obratite malo:
https://karabiner.bandcamp.com/album/weve-come-with-peace
Thrash metal je na jelovniku i na EP-ju kolumbijskih Black Eagle, a koji se, preteći, zove Apocalypse. Jedina preteća stvar je, doduše, što ove dve pesme traju preko deset minuta, ali Black Eagle sviraju vrlo solidno, imaju šmeka i uspevaju da napune pesme sa dovoljno smisleno aranžiranog materijala da ne zvuče prepumpano. Lepo!
Singapurski E-thereal postoje već četvrt veka i mada je In Your Eyes tek njihov drugi album, radi se o vrlo kvalitetnom i karakternom thrash/ death zvuku sa težinom, malo progresivnih elemenata u kompozicijama i visokim sviračkim standardima. Ovo je album sa izraženim temama i narativima pa su kompozicije ne samo kolekcije dobrih rifova već zaista „pesme“ u pravom smislu te reči. Ne toliko po zvuku, koliko po ozbiljnosti E-thereal me podsećaju na Dark Angel iz najbolje faze a to je, bogami, pogolema pohvala s moje strane. Odličan album:
https://e-thereal.bandcamp.com/album/in-your-eyes
Merilendski Ninth Realm vole da se slikaju sa mačevima i imaju već nekoliko EP-jeva, ali ovu godinu započinju samo skromnim demo snimkom od dve pesme. Ali, Ondreis MMXXII sadrži dve vrlo dobre pesme. Ovo je neki srednjetempaški, mračni, underground thrash zvuk koji se dodiruje sa hardcore/ stenchcore formulama i prosto cveta na prljavštini. Prija to:
https://ninthrealmmd.bandcamp.com/album/ondreis-mmxxii
Uf, JEBEMTI, što su Finci Argent Void dobri na singlu Pandemic. Ovo su dve pesme brutalnog thrash metala sa malo modernijeg zvuka i malo death metal elemenata, onako sve zarazno a opet sa ambicioznim aranžmanima i kvalitetnom produkcijom. Dve vrhunske pesme, sjajne ideje i mnogo energije. Pa mogli bi već jednom da snime album.
https://argentvoid.bandcamp.com/album/pandemic
Snapped iz Indonezije sviraju dopadljiv metalizirani hardcore na svom snimku Demo 2022. Ovo je onako, plesno i dobronamerno, solidno odsvirano i solidno snimljeno:
https://snapped.bandcamp.com/album/demo-2022
I Parižani Unchained Elements prže vrlo masivan, agesivan metalizirani hardkor na EP-ju The Elements Awakening. Ovde ima čak pet brutalnih, glasnih pesama a bend pokazuje dosta maštovitosti i raznolikosti u muzici koja pre svega ceni etitjud. Vrlo dobro:
https://unchainedelements.bandcamp.com/album/the-elements-awakening
Sibirski The Dead State su bliži klasičnom thrashcore zvuku na svom EP-ju Дорога ненависти. Ovih lepo odsviranih i produciranih pet pesama su kao nešto teleportovano iz 1991. godine u naše vreme pa ako volite, spremite se za šutiranje.
https://thedeadstate.bandcamp.com/album/–3
Kvebečani Set In Stone ne razumeju razliku između albuma i EP-ja pa na svom debi izdanju, Pest Control nude sedam pesama bučnog, kvalitetnog, gruverskog ali razjarenog metaliziranog hardcore zvuka. I oni sebe taguju označiteljem „’90s“ pa je sve jasno, mada su oni bliži onom metaliziranom straight edge zvuku koji su valjali Earth Crisis i njihova braćala. Sasvim to lepo zvuči a i Pest Control se plaća koliko date:
https://setinstone.bandcamp.com/album/pest-control
Nikada u životu nisam čuo za britanski Crocus (dakle, ne švajcarski Krokus) a oni su bili aktivni pre desetak i kusur godina i sada kaseta Discography skuplja sve njihove snimke. I ovo je super, haotični, disonantni, atmosferični hardcore sa puno emocije i energije, baš po meri. Kasetu možete naručiti sa više mesta a daunloud plaćate koliko hoćete. Vredi proveriti:
https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/discography-3
Deliriant Nerve iz Vašington DC-ja sviraju veoma vitalan grindcore sa visokim nivoom sviračkih kvaliteta i pesmama koje uprkos kratkom trajanju imaju karakter i identitet. Odlična produkcija, visoka brzina virke, dobri rifovi, maštoviti aranžmani… Sve to a još se i daunloud albuma Uncontrollable Ascension plaća koliko sami odredite! Dakle, obavezno:
https://deliriantnerve.bandcamp.com/album/uncontrollable-ascension
Portlandski jednočlani grindcore projekat Screwed najavljuje novi album singlom sa dve pesme, Useless Existence. Ovo je hiperbrutalno ali kompetentno napravljeno sa pesmama koje nisu samo skice i produkcijom koja je, pa, JAKO heavy. A plaćate koliko date:
https://screwedlife.bandcamp.com/album/useless-existence-ep
Ovonedeljni split EP brazilskog Agamenon Project je sa power electronics projektom Chaoticvrse. I mada Brazilac ovde ne nudi svoju „A-igru“, sa tri zapravo podugačke pesme grindcorea koji je pristojan ali ne i izvrstan, Chaoticvrse je ODLIČAN. Ovo je pravi, moćan power electronics koji zvuči kao da je napravljen od metala i žica a ne „na kompjuteru“ i uživao sam u ove tri pesme. Ponovo plaćate koliko hoćete:
https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/05-22-agamenon-project-x-chaoticvrse
Još bolji split singl dva grindcore benda dobijamo u kolaboraciji sastava Sewer Trench i Ressonância Mórfica za Rip Roaring Shit Storm Records iz Ujedinjenog kraljevstva. Sewer Trench su iz Londona i imaju dve duže i emotivnije pesme negde na granicisa blackened grindcoreom. Tih master ali lepa muzika. Ressonância Mórfica su Brazilci, imaju kraće pesme ali jako masivan zvuk i sviraju odlično.
https://riproaringshitstormrecords.bandcamp.com/album/split-7-6
I još jedan odličan grindcore split EP u ovonedeljnoj ponudi dolazi od bendova Sacthu i Syntax. Španci Sacthu su ovde „zvezde“ sa solidnim pedigreom iza sebe i odličnim, maštovito napisanim pesmama. Syntax su iz USA i njihova muzika ambiciozno naginje mathcore kompleksnosti ali je i dalje držana u formi kratkih, efikasnih pesama. Vrlo lepo:
https://nervealtar.bandcamp.com/album/sacthu-syntax-split-ep
Dead Charm iz Virdžinije dosta visoko podiže letvicu kvaliteta u pogledu jednočlanih death metal postava. EP nazvan HammerSaw ima pet pesama i pričamo o opakim, zlim rifovima i jednostavnim ali funkcionalnim pesmama, odličnoj svirci (slušajte solaže) i produkciji. Dylan Burton koji je ovo napisao, odsvirao i snimio je izuzetno talentovan a ovaj projekat ima ogromnog potencijala. Pritom, HammerSaw plaćate koliko hoćete:
https://deadcharmrva.bandcamp.com/album/hammersaw
Estonski Valdis svira deaththrash koji nije ni preterano maštovit ni skupo produciran, ali zapravo zvuči prirodno i autentično. Album Karjed teistpoolsusest, hoću da kažem, zvuči kao da dolazi iz LJUDI a ne iz muzičkih kolekcija ovih ljudi i, ovo je lep primer kako je bitnije biti autentičan nego biti, tehnički gledno, originalan. Meni veoma prijatno:
https://valdisest.bandcamp.com/album/karjed-teistpoolsusest
Budimpeštanski trio Akrasia se dosta trudi da zvuči „tehnički“ i progresivno pa je jedna od nesrećnih posledica toga i da je album Act of Will spakovan u bučan, nedinamičan master. No, muzika je solidna, taj neki gruverski malo death malo thrash, negde između Gojire, Meshuggah i, šta ja znam, Soulfly??? Vrlo solidno to zvuči, ako se apstrahuje sam, jelte, završni format zvuka:
https://akrasiaofficial.bandcamp.com/album/act-of-will
Tormentor Tyrant iz prijateljske Finske na istoimenom EP-ju nudi odličan old school death metal zvuk, praveći mošerske, energične pesme sa jasnim uzorima u kasnim osamdesetima i ranim devedesetima. Tormentor Tyrant ne imitiraju nikog partikularnog – mada pominju Deicide, Malevolent Creation itd. – i pišu dinamične aranžmane sa puno promena ritma, a da pesme imaju odličan, neprekinut gruv, što je veoma dragocen talenat. Pet komada, ravno među oči i izvrsno predstavljanje publici. Nadam se uskoro i prvom albumu:
Old school je na meniju i na prvom demo snimku (nazvanom samo Demo) projekta Morbid Visionz iz Little Rocka u Arkanzasu. Dve pesme, gruverski, šmekrski death metal, kvalitetna svirka i jeftina a efektna produkcija. Još i plaćate koliko hoćete. Ponekad je za sreću potrebno tako malo:
https://morbidvisionzdm.bandcamp.com/album/demo
I, naravno, Flesh Crusher iz Gotenburga na svom snimku Bastardized 2022 Demo krljaju četiri pesme švedskog death metala. Ovo je jako heavy, snažno i debelo, sa neskrivenim dugovima crustpunku, ali sa poštenim death metal sadržajem na svim nivoima. Četiri lepe pesme, sirov ali dobar zvuk, plaćate koliko hoćete:
https://fleshcrusherswe.bandcamp.com/album/bastardized-2022-demo
Ruski slem! Moja jedina slabo… a ne, čekajte, ima dosta ruskih slem bendova koji su meni podosadni. No, kad su dobri, Rusi umeju da budu baš dobri, pa je novi bend, Symphysiotomy, sa promo snimkom Dissolution Of The Body In Acid – Promo ne preterano originalan, ali zanatski vrlo korektan i prijatan za uho. Dve pesme na ovom izdanju govore o groznim stvarima, ali to rade na seksi i zavodljiv način preko plesnog gruva i brutalnih blastbitova, sa solidnom (za slamming death metal) produkcijom i upečatljivim vokalom. Sasvim prijatno:
https://symphysiotomy.bandcamp.com/album/dissolution-of-the-body-in-acid-promo
Sasvim slični su i ruski slemeri Deprecation, sa takođe promo snimkom od dve pesme. Portrait of Mutilated – Promo nudi uporedivo mračan zvuk i pesme koje kombinuju brutalnost i gruv. Deprecation su, jelte, malo hermetičniji i brutalniji ali to je to. Prošle godine mi se dopadao njihov prvi album, izdat za Inherited Suffering pa mi je drago da i dalje rade kako treba.
https://deprecationslam.bandcamp.com/album/portrait-of-mutilated-promo
I treći slem promo dolazi od benda Teratology iz Austrije. Sa jednim introm i jednom pesmom Promo 2022 ne nudi mnogo materijala, ali ovo je, bez obzira na malo kućnu produkciju u kojoj suludo zategnuti doboš iskače sa svakim udarcem, zapravo sasvim prijatan bolesni slamming death metal za ljude koji vole mrveće, spore rifove, teški gruv i nerazaznatljive vokale:
https://teratology.bandcamp.com/album/promo-2022
Texas Ketamine nisu iz Teksasa nego iz Ajdahoa, ali dobro, prašta se jer Idaho Ketamine naporosto ne bi zvučalo dovoljno ozbiljno a i prvi album, istoimeni Texas Ketamine, je vrlo zabavna kolekcija plesnih, gruverskih slamming death metal/ slamcore pesama. Ovo je od prve pesme zabavno, sa finim rifovima, odličnim plesnim ritmovima i – za ovaj žanr – zapravo razgovetnim vokalima. Texas Ketamine su bend koji očigledno ne smatra da slamming death treba da bude fetišistički orijentisan na neprozirnost i neprijateljstvo pa bend sebe i naziva old school postavom. Što je fer. Ovo su lepo napisane, zanimljive pesme i vrlo lepo produciran album. Veoma mi je prijao:
https://texasketamine.bandcamp.com/album/texas-ketamine
Hamburški Distraction sviraju kombinaciju post-metala i melodičnog death metala što je otprilike najmanje privlačan kombo koji mogu da zamislim, ali! Album Lost In Time | Lost In Madness je zapravo izuzetno zdrav i svoju emotivnu, abrazivnu kombinaciju nabadanja ’n’ melanholije servira sa puno iskrenosti i autentične energije. Pa nisam ni ja od kamena:
https://distractionmetal.bandcamp.com/album/lost-in-time-lost-in-madness
Brain Death iz Perta u Australiji su pak, prljav, ružan death metal slepljen sa grindcoreom, snimljen u niskobudžetnim uslovima i sa vrlo negativnim stavom prema svetu. Demo Misantrhopy je idealno naslovljen ali bend i pored sve mizantropije i agresivnosti, ume dovoljno dobro i da svira i da piše pesme da ovo bude šarmantno i lepo za slušanje:
https://braindeath2.bandcamp.com/album/misanthropy
Za porciju baš klasičnog, mošerskog, prilično tehničkog death metala iz Njemačke, ove nedelje ćete se obratiti bendu Pestilent Reign iz Štugarta. Novi EP, Ascension, stiže čak četiri godine nakon debi albuma, ali Pestilent Reign zvuče kvalitetno, usvirano i energično pa se u ove četiri pesme može oblaporno uživati. Nema u ovoj muzici mnogo neke originalne vizije, ali death metal koji krlja iz sve snage, al sa razumevanjem, i ume da napravi gruv pri tome je nešto za šta uvek imam vremena:
https://pestilentreign.bandcamp.com/album/ascension
Losanđeleski Abysmal Dawn imaju novi EP, Nightmare Frontier i ovo ima dve nove pesme kvalitetnog, melodičnog ali energičnog death metala koji uspeva da jedan skoro pa „komercijalan“ zvuk prirodno upari sa tehničkom i brutalnom stranom death metala. Tu su i dve obrade (In Flames i Candlemass) da pokažu raspon uticaja i interesovanja benda, i ovo je sve na gomili jako dobar program:
https://abysmaldawn.bandcamp.com/album/nightmare-frontier
The Final Sleep iz Troja u Njujorku su zanimljiv bend koji meša death metal i progresivu sa zanimljivim rezultatima. Njihov drugi album, Vessels of Grief ne bih nazvao melodeath izdanjem, mada ovde ima dosta melodije i klin vokala, ali ovo svakako nije ni „normalan“ death metal. The Final Sleep uspevaju da budu originalni u okvirima koje su sami izabrali, sa čak tri gitare u postavi i muzikom koja je energična ali neužurbana, napisana ambiciozno ali bez pretencioznosti i sa izvedbama koje su pune entuzijazma. Vrlo mi je prijalo ovo:
https://thefinalsleepny.bandcamp.com/album/vessels-of-grief
Novi Venom Prison, Erebos zvuči bliže metalcoreu nego death metalu, što valjda ide uz potpisivanje za veliku firmu kao što je Century Media. E, sad, Venom Prison su Venom Prison, pa i kada ovakav bend skrene ka metalcoreu, ja sam voljan da to ispratim. U tom smislu, Erebos je prilično dobra ploča za metalcoru bliski death metal i rado ću je zavrteti više puta, mada, naravno, više bih voleo da je album malo hermetičniji i ekstremniji. No, ovde svakako ima mnogo dobrih rifova, Larissa Stupar je i dalje sjajna pevačica i bend zvuči inspirisano u svom mešanju žanrova i senzibiliteta. Pa se i to valja pozdraviti:
https://venomprisonalbum.bandcamp.com/album/erebos
Prelazimo na poslednju sekciju sa žanrovski raznolikim albumima i sa klasičnim heavy i power metalom. Za početak, izlazak četrnaestog albuma ikoničkog nu metal sastava Korn meni, naravno, ne znači apsolutno ništa, ali vredi notirati da je Requiem, jelte, izašao. Devet pesama, dosta standardnog Korn sadržaja koji je već pre, jelte, dvadesetak godina meni počeo da zaudara pomalo generički, ali opet, ko voli Korn, sasvim će legitimno naći ovde mnogo lepih momenata za sebe. Kombinacija radio-friendly melodičnog i abrazivnog programa je ovde prisutna za sve pare i mada meni album zvuči kao da je u njega uloženo prilično malo napora i da je ovo više producentska nego muzičarska ploča (pa još taj low effort omot), sasvim je i fer ignorisati moje old-man-yells-at-cloud tlapnje. Bend je i dalje naštimovan nisko, Jonathan Davis i dalje ume da postepeno gradi krešendo, i muzika ima himničan a opet blago sociopatski kvalitet. Eto…
https://kornofficial.bandcamp.com/album/requiem
Ruska diva folk-doom metala, Marja Üldine spremila je drugi album, Safe&Sound i mada ovo nije nužno moja muzika, ne mogu da ne klimnem glavom u odobravanju na ovu kombinaciju ekstremnog metala i narodnjačkog zapevanja. Miks i master su prebudženi za moje uši ali ima ovde te neke veličanstvene, cheesy epike kojoj naprosto ne mogu da kažem ne. Kad čujem kako se blastbitovi, zverski vokali i narodnjačke melodije mešaju bez straha, meni odmah lepo:
https://marjauldine.bandcamp.com/album/safe-sound-lp-2022
Brazilski RF Force na naslovnoj strani svog istoimenog albuma ima gomilu metalaca sa ašovima i drugim građevinskim alatom, valjda pokazujući kako publika gradi svetilište svojim idolma. U muzici benda svakako ima te ’80s heavy metal pompe i narcisoidnosti, ali ovo je i lep, nostalgičan, cheesy i pomalo sleazy metal za old school slušaoca. Mislim, druga pesma se zove Old School Metal, da sve bude jasno. Simpatično je ovo iako možda PREVIŠE nostalgično. Ali valja:
https://rfforceblacklion.bandcamp.com/album/rf-force
Britanski Knight’s Oath svira vrlo simpatičan srednjevekovno-narodnjački heavy metal na svom drugom EP-ju, nazvanom samo II. Nisam oduševljen pomalo uzdržanom vokalnom tehnikom osobe koja peva, ali čovek pogađa sve note i ovo je makar korektno, dok je muzika vrlo lep, melodičan i poletan heavy metal sa jasnim korenima u britanskom zvuku iz sedamdesetih i osamdesetih. Lepo:
https://knightsoath.bandcamp.com/album/ii
Ne znam ništa o indijskom bendu The Unofficial Utopia ali njihov album Realitized Fiction nudi melodičan, sleazy hard rock/ heavy metal koji bi sasvim prirodno legao negde pred kraj osamdesetih i slušao se i od strane čupavih metalaca i njihovih devojaka pa bi tu bilo i paljenja upaljača, grljenja, ljubljenja. Ko voli, ovo je vrlo solidno:
Njemački Powertryp, pak, meni zvuči sjajno na debi albumu, Midnight Marauder. Ovo je heavy metal klasične provinijencije, žestok i energičan a dostatno cheesy, sa kolekcijom deset dobrih pesama koje vole i melodiča refren kad mu je mesto, ali su pre svega ukorenjene u znojavom, glasnom treskanju. Ovo je ekipa prilično iskusnih muzičara koji pod ovi imenom rade već više od decenije pa ne čudi kvalitet ovog prvog albuma. Odlično:
https://powertryp.bandcamp.com/album/midnight-marauder
Takođe Nijemci, Poisoned Speed sebe opisuju kao Low Life High Speed Rock n Roll i zaista, singl Knife Gang b/w Lousy Livin’ je prljav, štrokav, niskobudžetan, ali nekako šarmantan i drag. Što se kaže, opljačkaju vas ali vas ostave s osmehom:
https://poisonedspeed.bandcamp.com/album/knife-gang-b-w-lousy-livin
Poljaci 1965 su teškorokerski bend čija je ambicija da im svaki naredni album zvuči različito od prethodnog. Tako je Panther, njihova druga ploča, kažu, „saundtrak za naučnofantastični film iz osamdesetih koji nikada nije snimljen“. Dobro, jeste, ima ovde dosta sleazy i glam elemenata i mada je zvuk svakako prebudžen za osamdesete, 1965 nude solidne pesme i šmekerski hevi metal. Dvanaest pesama je možda mnogo da slušate pevanje koje je solidno ali je naglasak samo za mrvu izmaknut iz ležišta, no, ovo je ploča koja nudi dosta prijatnih momenata:
https://1965official.bandcamp.com/album/panther
Greyhawk iz Sijetla su mi se prilično dopali s asvojim prvim albumom iz 2020. godine, pa sam sa zanimanjem poslušao novi EP, Call of the Hawk što zapravo izlazi tek za par dana. Navikavanje na vokalni stil Reva Taylora je i dalje preduslov da u ovome uživate, ali bend i dalje nudi kvalitetan klasični heavy/ power kombo sa fentezi tematikom ali sa old school rifovima i atmosferom. Svirka je izuzetno kvalitetna i bend nudi siguran program užitka za svakog ko voli epski hevi metal koji se u toj epici ne gubi nego radi pametno i odmereno prema jasno postavljenom cilju. Demon Star je legitimno sjajna power metal pesma stare škole i ovo preporučujem iz sve snage:
https://greyhawkmetal.bandcamp.com/album/call-of-the-hawk
https://fighter-records.bandcamp.com/album/call-of-the-hawk
Događaj nedelje je naravno, izlazak novog, dvadesettrećeg albuma legendarnih jorkišrskih metalca Saxon. Pogotovo što je Carpe Diem ploča na kojoj ima nekoliko pesma koje zaslužuju da idu na svaki best of ovog sastava. Saxon su ispisnici tako bitnih bendova britanskog novog talasa heavy metala kao što su Iron Maiden ili Motorhead i mada su na prošlom albumu imali posvetu pokojnom Lemiju (a svojevremeno je Pete Gill i prešao iz Saxona u Motorhead), Saxon su uvek bili bliži epskom zvuku u kome prepoznajemo Maidene, samo sa solidnom količinom himničnih, top-40-wannabe pesama. I Carpe Dieam vrlo solidno rekonstruiše ovaj zvuk sa deset finih komada, gde je naslovna pesma, naravno, samopodignuti spomenik i zaricanje na rokenrol do smrti, a što od benda koji postoji već pedeset godina zvuči sasvim iskreno i na mestu. No, recimo, Age of Steam je izvrstan NWOBHM komad zarazne teme i moćnog tempa, dok je Dambusters onako klasičan „ratni“ komad kakav ste navikli da očekujete od bendova ove generacije. The Pilgrimage je maidenovski „epski“ metal kakav su Saxon i ranije umeli da sprave (Crusader, recimo), dok je Remember the Fallen još jedan klasičan NWOBHM song kao ispao sa nekog albuma iz 1985. godine. Saxon i pored godina i kilometraže zvuče vrlo zdravo, fokusirano na propisan, pošten metal i da album ima samo malo življi mastering ovo bi se legitimno natjecalo za ploču godine. A, mislim, i ovako će.