Pošto, kako ste možda primetili, čitam dosta stripova, reći ću sa priličnom količinom autoriteta da je album The Grande Odalisque, izašao prošle godine za kanadski Fantagraphics, približno NAJVIŠE zabave što možete imati kada čitate strip. Ovo je istovremeno urnebesni akcioni film, napeti „heist“ triler, ali i frivolni, ironični girl-power-fantasy kakav je HBO trebalo da ima pameti da napravi umesto, po svemu sudeći* razočaravajućeg, nastavka Seksa i grada.
*tj. po reakcijama moje supruge
Evropske stripove na Engleskom jeziku, po pravilu, čitam u publikaciji Europe Comicsa ili samih evropskih izdavača kada ulože napor da svoja izdanja prevedu. No, The Grande Odalisque je podsećanje da u Severnoj Americi ima izdavača koji čitav taj fazon izbora dobrih evropskih stripova i njihovog prevoda na Engleski rade znatno duže. Fantagraphics ima svoju liniju evropskih stripova još od 2005. godine sa mnoštvom sjajnih stripova koji obuhvataju sve od italijanskih Mikija Mausa pa do klasičnog noara što su ga radili Jean Patrick Manchette i Tardi.
The Grande Odalisque, originalno izašao za Dupuis, napisali su Florent Ruppert i Jérome Mulot, obojica talentovani scenaristi i crtači koji su se upoznali na studijama na Nacionalnoj umetničkoj školi u Dižonu. Njihova saradnja krenula je od fanzina Del Adventure a zatim se nastavila „pravim“ i ozbiljnim stripovima, uključujući savremeni The Perineum Techique (koga je isto objavio Fantagraphics za anglofono tržište), kao i takođe za Fantagraphics objavljeni gusarski strip Portrait of a Drunk, rađen sa belgijskim crtačem Olivierom Schrauwenom. Sa druge strane, crtač The Grande Odalisque je Bastien Vivès, i sam istovremeno i crtač i scenarista koji je od 2006. godine do danas objavio više od dvanaest albuma i i sam u Engleskom prevodu video nekoliko svojih radova (The Butchery, A Sister, te For the Empire koji je pisao zajedno sa crtačem Merwanom). Radi se, dakle, o ozbiljnom autorskom timu a The Grande Odalisque uspeva da čitaoc šarmira pre svega time što se ozbiljnost koncepta u njemu spretno potkopava lakoćom i izvesnom „neodgovornošću“ egzekucije. Ovo je strip koji, da ne bude zabune, puca od profesionalizma na svakom nivou – od zapleta, preko dijaloga do fantastičnog crteža i kolora, te generalnog vođenja priče i oblikovanja likova – ali je istovremeno i jedna u najboljem značenju te reči „stripovska“ dekonstrukcija i rekonstrukcija „heist“ trilera sa pričom i ponašanjem protagonista koji bi verovatno delovali isuviše „nerealno“ za neki drugi medij, pogotovo za film ili televiziju.
The Grande Odalisque, hoću reći, igra na vrlo pažljivo povučenoj granici između „povišenog realizma“ tipičnog za akcioni i trilerski žanr i disruptivne parodije žanra sa progresivno sve više „nemogućim“ elementima zapleta i razrešenjima neopisivo napetih situacija. Ovo ima blagorodan efekat na čitaoca koji već posle prvih nekoliko tabli u sebi počinje da se pita da li je nešto pogrešno pročitao, pa onda da li je prevodilac možda imao moždani udar dok je radio na ovom prevodu, da bi dalja radnja pokazala da je zapravo sve baš kako treba da bude i da ovde nemamo posla sa „normalnim“ krimi-trilerom.
Priča počinje odvažnom pljačkom muzeja Orsaj u Parizu, kultnog mesta za sve ljubitelje impresionističkog slikarstva, a koje je smešteno u atraktivnu zgradu nekadašnje železničke stanice i ispunjeno ključnim platnima iz impresionističkog perioda što ih je muzej otkupio od porodica raznih mecena i sakupljača umetnosti sa kraja devetnaestog veka. Vivès ovu zgradu i njen enterijer gde se radnja odvija usred noći crta moćno, dajući lokaciji auru istorije i bremenitosti kulturom, a time je kontrast sa kriminalnim radom protagonistkinja jači i apsurdni humor u srži ove priče efektniji. Alex i Carole su dve devojke u svojim dvadesetim i ranim tridesetim godinama, specijalizovane za krađe vrednih umjetnina i njihovu prodaju na crnom pariskom tržištu. Predmet ove konkretne krađe je Maneov Doručak na travi, i mada Carole pokazuje zaprepašćujuće fizičke kapacitete i spretnost u izbegavanju/ savladavanju obezbeđenja, ceo posao gotovo da propada jer Alex, mlađa partnerka koja je ispred u kolima istovremeno sa pljačkom prolazi kroz raskid sa momkom putem SMS poruka.
Apsurdni kontrast ova dva elementa zapleta presudan je za atmosferu stripa od te tačke nadalje. Nakon izmicanja organima reda za dlaku, Carole, kao starija i profesionalnija od dve partnerke susreće se sa čovekom od koga dobijaju narudžbine za ovakve krađe a koji joj nudi naredni posao: Engrovu sliku Velika Odaliska. Naravno, problem sa ovom slikom je što se nalazi usred Luvra a koji je čak i za ove dve iskusne pljačkašice muzeja možda preveliki zalogaj.
No, Alex i Carole to što rade ne rade samo zbog para. Jedan od filozofskih momenata u stripu odnosi se na izjavu jedne od protagonistkinja da u životu nije toliko bitno šta radiš nego sa kime to radiš, pa tako i njih dve prihvataju posao ali u svoju ekipu dovode i treću odvažnu profesionalku, Sam, koja je motociklistički akrobata i žena sa još mnogo korisnih veština.
Planiranje praktično nemoguće pljačke u Luvru bi već samo po sebi bio zanimljiv zaplet za bilo koji strip* ali The Grande Odalisque je istovremeno parodija na „heist movie“ trope, priča o ženskom prijateljstvu koje je, destruktivno i ispunjeno prenagljenim odlukama kakvo jeste, i dalje dragoceno, te vratolomni akcioni narativ koji ne mari previše za svoju dramsku strukturu sve dok ima i najmanji izgovor da kreira neizdrživo atraktivne i dinamične set pisove.
*„ako aktiviramo sve protivpožarne alarme u isto vreme, moći ćemo da iznesemo sliku, ali možda bi ipak bilo previše da spalimo ceo Luvr zbog jedne slike“
Zaista je fascinantno videti kako trojica autora uspevaju da naprave strip koji bi po svim pravilima pripovedanja trebalo da na svakoj drugoj strani izleti sa šina i nikada se u njih ne vrati, a da sve deluje i tonalno i narativno dosledno. Alex, Carole i Sam su potpuno amoralni, čak i agresivno frivolni antiheroji čija se interesovanja za seks, drogu, alkohol i adrenalinske aktivnosti savršeno uklapaju sa njihovim gotovo superherojskim fizičkim kapacitetima i životnim stavom da je svaki rizik dovoljno dobar ako je dovoljno zanimljiv. Njihova nabavka opreme za veliku pljačku u Luvru – a koja ubraja snajpersku pušku sa uspavljujućim strelicama – dovodi ih u kontakt sa sinom francuskog ambasadora u Meksiku koji valja drogu i oružje i koji pada u nemilost lokalnog kartela. U dugačkoj, urnebesnoj digresiji, naše tri heroine ne samo da kreiraju sumanut-nema-šanse-da-ikada-uspe plan da oslobode zatočenog „prijatelja“ koga su jedan jedini put u životu videle, nego na kraju završavaju i kao nove predvodnice ovog kartela, a koga će, kažu, pretvoriti u prvu na svetu humanitarnu organizaciju za distribuciju narkotika.
No, kako rekosmo, pošto za ove žene nije sve u parama, plan za pljačku Luvra ide svojim tokom i poslednji čin stripa je apsolutno urnebesna, vatrometna akciona ekstravaganca po uzoru na najbolje akcione filmove sedamdesetih godina. Vivès je naprosto nezemaljski dobar u kreiranju prizora od kojih zastaje dah, čija je energija i dinamika praktično filmska, sa idealnim nivoom detalja i osećajem da gledate usporene snimke scena što ih izvode neverovatno smeli kaskaderi.
No, i generalni kvalitet pripovedanja u stripu je na vrhunskom nivou. The Grande Odalisque je u dobroj meri komedija i način organizacije tabli i vođenja čitaoca kroz panele koji autori demonstriraju je školski primer perfektnog komičnog tajminga postignutog u stripu. Istovremeno, pripovedanje je vrlo „grafičko“, sa tekstom samo tamo gde je neophodan, a da su opet karakteri sve tri protagonistkinje ali i ono malo sporednih likova što ih ima uobličeni perfektnim dijalozima koji pucaju od prirodnosti i sa kojih se prosto cedi „cool“ energija.
The Grande Odalisque je, tako, neka vrsta bubblegum feminističke fantazije, bez pretenzija da kreira nekakav visokointelektualan tekst, ali sa do savršenstva izvajanim karakterima tri neodoljive punk-as-fuck heroine koje rade šta hoće i, čak i kad to što rade, što bi rekao Wolverine, nije mnogo lepo, rade to sa ekstremno mnogo stila. Vrhunski crtež koji prezire „filmski“ realizam i postiže, umesto njega, filmsku dinamiku, efikasni, svedeni dijalozi, komedija koja je nenametljivo prisutna sve vreme, fantastično odrađene akcione scene pa onda i patosom nabijeno, pomalo tragično finale i zatim gorkoslatki epilog – ovaj strip ima sve, uključujući ohrabrujuću najavu da ćemo Sam, Alex i Carole uprkos svemu što se na kraju desilo čitati u narednom albumu pod nazivom Olympia a koji Fantagraphics već ima spreman za preorderovanje.
I dobro je da je tako jer, ma koliko The Grande Odalisque bio savršen ovakav kakav je, zaokružen i adrenalinom nabijen do tačke pucanja, trojica autora su ovde postigla takvu hemiju i kreirala takve tri kul žene za koje želite da uspeju pa makar taj uspeh, razumemo se, ne bio mnogo lep, da bi bila teška greota da je ovo naš poslednji susret sa njima. Čitajte The Grande Odalisque iz ovih stopa, evo ga na Comixologyju, a Olympiju ćemo proždrati čim se pojavi početkom Marta.
