Nastavljajući svoju dijetu Fantagraphicsovim izdanjima, pričitao sam vrlo sveži, pre par nedelja izašli grafički roman Metax. Sa skoro dvestadevedeset strana ovo deluje kao opasna, preteća knjiga, pogotovo što je njen najveći deo urađen u toniranoj crno-beloj tehnici, ali ovo je zapravo strip koji se pročita brzo, konzumira, što se kaže, lako i ostaje u prijatnom sećanju. Nije ovo, da bude odmah jasno, nekakav prevratnički, revolucionarni rad, ali svakome je neki strip o apstraktnoj, kapitalističkoj, ekološki pretećoj distopiji prvi strip o apstraktnoj, kapitalističkoj, ekološki pretećoj distopiji i Metax će dostojanstveno odraditi ovu svoju ulogu.
Antoine Cossé je francuski illustrator i autor stripova rođen 1981. godine, a koji je u Koledžu umetnosti Camberwell, u Londonu učio za ilustratora. I dalje nastanjen u Londonu Cossé se bavi ilustracijom i kreiranjem stripova. Njegovi najpoznatiji grafički romani su Showtime i Mutiny Bay, oba prvo rađena na Francuskom, sa kasnijim prevodima na Engleski koje je izdao isto Fantagraphics. Cossé je, uostalom, tačno onakav autor kakav odgovara Fantagraphicsu, sa izraženim vizuelnim identitetom, raspričanim pripovedačkim pristupom – a koji zapravo ne podrazumeva mnogo teksta – i temama koje se bave savremenim analizama, jelte, ljudskog stanja. Cossé je crtač koji pre svega koristi tuš i pero za svoje table, mada, kao što će se videti u Metax, ovde ima i puno razmazanih tekstura i mekšeg senčenja. Za kolore kaže da koristi pre svega kompjuter i mada u Metaxu kolora ima vrlo malo, vrlo strateški iskorišćenog da signalizira promenu atmosfere, on se savršeno uklapa uz razbarušen, dinamičan crtež očigledno pored pera rađen i prstima i drugim alatkama.
Generalna pripovedačka dinamika ovog stripa je, kao i u prethodnim Cosséovim radovima, kako rekoh, raspričana i ovo je strip koji insistria na jednom odmerenom tonu gde mnoge scene manifestno beže od standardnog stripovskog sažimanja i prikazuju jedan događaj kroz mnogo konsekutivnih panela i tabli, dajući mu neku vrstu filmskog senzibiliteta. Utisak je često da je Cossé samo stavio „kameru“ koja snima prizor, neretko iz manje-više iste pozicije na mnogo panela za redom i onda zaključio da taj prizor sam po sebi jeste dovoljno zanimljiv, možda i fascinantan te da je potrebno da bude ceo prenesen čitaocu. Da bude jasno, ovo nije puko kopipejstovanje panela i autor svoje događaje pretvara u dinamični sled kontura, linija, i tekstura, koristeći kada je to potrebno, sasvim filmske rezove da prikaže situaciju iz više uglova i čitaocu pruži uvid u sve značajno što se događa. Opet, na mnogo mesta dobijamo stranice i stranice za redom na kojima su samo slike neke relativno trivijalne radnje, kao što je na primer vožnja od tačke A do tačke B, a koja bi u drugim stripovima bila svedena na jedan panel. Cossé u ovom intervjuu priča o svojim eksperimentima sa kratkim filmom i važnosti editovanja svog rada pa mislim da se u Metaxu vidi njegova fascinacija filmskom naracijom i pripovednim tehnikama, kao i kreiranjem atmosfere, pored uticaja koje su na njega ostvarili autori kao što su Joe Kessler, Olivier Schrauwen, Anna Haifhisch, te Christian Hincker poznatiji kao Blutch. No, Metax nije samo puki spoj ovih uticaja i Cossé u njemu demonstrira jedan sasvim naglašeno izgrađeni sopstveni stil koji se od prepoznatljivih kompozicija i tehnika iz Showtime prirodno pomera ka sve više kinematskoj naraciji.
Korišćenje crno-bele tehnike, sa sivim tonovima, je veoma efektno u pogledu davanja Cosséovim stripovima jedne ozbiljne, možda i stroge atmosfere koja bi, čini mi se, bila ublažena korišćenjem kolora. Postoji jedna scena na početku stripa sa konjima koji trče i snajperistom koji ubija jednog od njih ispred monumentalne, (kvazi)brutalističke arhitekture što predstavlja ulaz u grad Kronin i ovo je ne samo majstorski „režiran“ prizor sa perfektnim tempom prikazivanja detalja i širokih planova „iz vazduha“, te efektnim rezovima sa mesta na mesto, već i demonstracija manje-je-više pristupa u kome su konture i linije, sa malo sivih tekstura sve što je zaista potrebno ovom crtežu da bude živ i dinamičan i gde bi kolor samo odvlačio pažnju i davao suvišne signale čitaocu. Kada Cossé i koristi kolor u drugoj polovini priče, ovo je perfektno odrađeno kreiranje pastoralne, snolike atmosfere koja treba da bude jasan kontrast distopijskom štimungu koji vlada drugde u stripu. Inženjer, jedan od likova u Metax je tokom ovih scena praktično spasen od svih svojih briga i po prvi put u životu dobija priliku da okusi neku vrstu nade pa njegov spontani, improvizovani ples kroz panele koji su ofarbani mekim, teksturiranim bojama deluje zaista kao da i sam čitalac po prvi put u ovom stripu vidi sunce.
Metax je strip o društvu koje je uspostavljeno u pomenutom gradu Kronin nakon pronalaska titularne materije u tlu, dakle, Metax, a koja je neka vrsta sažetka svih naših današnjih potreba. U pitanju je, reklo bi se, pre svega izvor energije sa gotovo apsurdno dobrim karakteristikama, ali kasnije u stripu vidimo da Metax ima i druga svojstva a koja se graniče sa magijom. Konkretno, neki od likova bivaju izlečeni od ekstremno teških povreda korišćenjem Metaxa a teroristička ćelija koja radi protiv vlasti u gradu ima i pilule koje njeni pripadnici gutaju kako bi se privremeno transformisali u ptice i time ostvarivali infiltracije, asasinacije itd.
Postoji sasvim jasan kontrast između toga kako se Metax koristi od strane establišmenta u gradu – gramzivo, masovno, za potrebe rada tehnologije industrijske proizvodnje koja je, kažu ovo društvo za kratko vreme izbacila ispred svih drugih – i među pomenutim teroristima koji sebe, naravno više vide kao borce za slobodu. U njihovom slučaju, Metax se doživljava pre svega kao ekstenzija prirode i resurs koji pomaže ljudima da unaprede svoje prirodne kapacitete i, očigledno, budu više u dodiru sa prirodom. Metafore koje strip koristi, dakle, nisu preterano komplikovane i intuitivno su shvatljive, mada i tako čovek mora da se zapita šta je siroti konj na početku bio kriv i zašto je morao biti, jelte, ubiven.
Zaplet stripa prati odlučujući momenat u životu grada, sa pomenutim Inženjerom koji dobija imperativno naređenje – od samog kralja a posredstvom njegovih ćerki – da pronađe ova nalazišta Metaxa jer su dosadašnja iscrpena. Nemogućnost dolaska do novih količina ovog resursa bi u potpunosti poremetila društvo u Kroninu mada je iz podteksta jasno da bi pre svega bila poremećena postojeća hijerarhija. Strip ne ulazi u detalje svakodnevnog života u gradu niti je vidljivo šta obični građani misle o Metaxu i kralju čiji se režim održava na njegovoj eksploataciji, tek, pomenuta grupa ustanika (tj. terorista) smatra da je važno da se sav postojeći Metax nađe kako bi se uništio jer on doprinosi održavanju jednog nepravednog a, reklo bi se, i neprirodnog sistema.
Priča, dakle, nije u globalu ni previše originalna niti će čitalac dobiti uvid u njene dubine, detalje i komplikovane koncepte koji moraju postojati u svakoj ovakvoj situaciji. Umesto toga, autor se pre odlučuje za vizuelne metafore i prikaz borbe koja je po prirodi stvari pravedna jer imamo masu mladih koji mogu da se pretvore u ptice protiv sistema što se zazidao u kamen. I ovo, da bude jasno, funkcioniše pa se Metax sa svojim sigurno izvedenim trilerskim zapletom sasvim lepo doveze do kraja i ostavi dobar utisak. Sem ako vam pažnju odvlači to što je titularna supstanca jedno malo slovo udaljena od popularnog alkoholnog pića…
Ono što svakako mogu da primetim je da je ovo strip koji, s obzirom na svoj obim i relativno tanku (ne i neefektnu, kako rekosmo) priču, možda potrebuje i malo dubine. Cossé prevashodno forsira atmosferu (kojoj doprinosi i odabrani font za letering a koji snažno sugeriše rukopis i time je odmah intimniji) i uživa u svojoj „filmskoj“ režiji sa mnogo tabli koje nemaju neku posebnu pripovednu funkciju i pre svega podvlače atmosferu, ponekada ulazeći u instance „paralelne montaže“ gde dve odvojene scene na dva odvojena lokaliteta bivaju prikazane na smenjujućim panelima. Ima ovde pomalo onoga što se u Engleskom jeziku naziva navel-gazing i ne mogu da kažem da lično nisam na nekoliko mesta pomislio da bi striktnije editovanje koristilo stripu.
Ali onda bi možda atmosfera bila anrušena a ako vam se dopada atmosfera koju Metax nudi – a nije nerealno da vam se dopadne, Cossé je vrlo uspešno kreira – onda je ovo strip koji ispunjava svoju svrhu i ostaće vam, kako rekosmo na početku, u lepom sećanju. Na Amazonu ga možete pronaći ovde.
