Little Sister je stripovani memoarski zapis o odrastanju Susie Morgenstern u Njuarku pedesetih godina prošlog veka a kreirao ga je francuski crtač i scenarista Johann G. Louis. U pitanju je izdanje francuskog izdavača Dargaud iz 2020. godine, pod nazivom La Petite dernière a koje je strip-adaptacija memoara spisateljice Susie Morgenstern.
Louis je za svoju prvu karijeru odabrao profesiju scenografa i nekoliko godina radio na filmu i televiziji (u reklamama, naravno), da bi kroz rad avanzovao do pozicije prvo asistenta režije a onda i režisera koji pravi sopstvene filmove. Vele da je „jednog leta, čekajući na finansije za svoj novi film seo i napisao i nacrtao svoj prvi grafički roman, u jednom dahu“. Ovo je izašlo 2015. godine, da bi njegov sledeći grafički roman, biografija francuske pevačice i glumice Fréhel, izašao 2018. godine. La Petite dernière je nastao kada je Pauline Mermet iz Dargauda pitala Susie Morgenstern za mogućnost da se njeni memoarski spisi prerade u strip-formu. Morgensternova kaže da je bila oduševljena ne samo time što je neko čita, već i što mu se to što čita toliko dopalo da želi da ga transformiše u novi medijum. Originalna knjiga, napisana na Engleskom, poslužila je Louisu kao predložak za adaptirani scenario i iz njega je nastala ova šarena i vesela knjiga o jevrejskom devojčurku koji odrasta u porodici naseljenoj u američkoj državi Nju Džersi početkom pedesetih godina prošlog veka.
Morgensternova naglašava da je originalni materijal krenula da piše na Francuskom ali da joj ton nije odgovarao pa se prebacila na Engleski gde je sve delovalo dosta prirodnije. Ova autorka, nastanjena u Francuskoj u koju je, po sopstvenim rečima, zaljubljena, rođena je u Njuarku u porodici jevrejskih imigranata koji su u SAD prešli kada je postalo jasno da je nacistička pretnja u Evropi prevelika da bi bila ignorisana. Morgensterova se prvo prezivala Hoch i nakon završene škole u SAD prešla je u Izrael gde je u Jerusalimu studirala književnost. Kasnje u karijeri će steći i doktorat iz komparativne književnosti, ali jedan od podjednako važnih događaja u Izraelu bilo je upoznavanje sa francuskim matematičarem Jacquesom Morgensternom sa kojim je stupila u brak, preselila se u Nicu i tamo izrodila dve ćerke i predavala Engleski jezik na lokalnom univerzitetu. Morgensternova je u Francuskoj prevashodno poznata kao autor knjiga za decu – neke je napisala zajedno sa svojim ćerkama – iako njen književni opus podrazumeva i poeziju ali i dokumentarističke knjige.
Little Sister, je, pak, knjiga koja je istovemeno i za decu ali i za odrasle – a što pričam, naravno, na ime čitanja stripa, original nisam čitao – jer je u pitanju jedan realističan, naturalistički, ali istovremeno nežno sentimentalan (ne i bajkovit) pogled na detinjstvo u Njuarku i odrastanje u porodici u kojoj je Susie bila najmlađa sestra.
Little Sister iz naslova, dakle, odnosi se na glavnu junakinju ali istovremeno i na perspektivu iz koje se čitava ova priča pripoveda. Ovo je možda i tipičan „slice of life“ rad u kome nema klasičnih „dramskih“ narativnih lukova i gde se pouke i uvidi provlače pre svega kroz podtekst u meri da čitalac shvata da ni sama protagonistkinja ne shvata uvek značenje onoga što se dešava, ali da će kroz odrastanje i refleksiju na ove događaje, tokom života doći do pune spoznaje.
To je, mislim, i jeda od glavnih kvaliteta memoarskih spisa, napor da se zaroni natrag kroz svoj život i pronađu pouke u okviru nečega što je u ono vreme delovalo kao samo niska slučajnih događaja. Naravno, rizik je uvek da se niski slučajnih događaja pripišu značenja kojih nije nužno bilo i da se u retrospektivi tim događajima nametne dramska struktura, sa zapletima, preokretima, raspletima i pančlajnima.
No, Louisoa adaptacija Morgensternove se plemenito uzdržava od pretvaranja ovh reminiscencija u „žanrovsko“ pismo gde bi svaki događaj imao jasnu pouku a svaki preokret značio automatsko „levelapovanje“ protagonistkinje u zreliju osobu. Morgensternova sebe očigledno prikazuje kao obično dete, koje je radoznalo i voljno da uči, ali koje nije stereotipni stripovski infant-genije što iz svega pred svojim očima izvlači duboke filozofske poduke.
Utoliko, Louis, iako strip deli na celine koje se uredno i šarmantno uokviruju velikim panelima koji uspostavljaju novi vremenski period u kome se priča odvija, zapravo ne pokušava da ovim celinama nametne jasno određene narativne lukove već priču razvija prevashodno kroz interakcije likova i nalazi vitalnost u njihovim dijalozima, dinamici odnosa, ponekada shvatanju a ponekada i neshvatanju onog što se oko njih događa. Takođe, činjenica da se događaji u ovohj priči svi odvijaju u manje od godinu dana – Susie ima deset godina sve vreme – prirodno diktiraju da je protagonistkinja neko ko ostaje na približno sličnom nivou kognitivnih i intelektualnih kapaciteta a da učenje i sazrevanje koje se dešava zapravo ide u njenoj nutrini i daće svoje plodove tek u kasnijim godinama
Morgensternova je odrasla u familiji sa još dve sestre od kojih najstarija u trenutku dešavanja u ovom stripu ima osamnaest a srednja četrnaest. Ove razlike u godinama su OGROMNE kada sami imate deset godina i strip zapravo vrlo lepo hvata odnos između setara koje se vole i međusobno su vrlo privržene, ali koje su istovremeno i različite, sa različitim karakterima i interesovanjima i koje nisu iznad toga da jedna drugoj smeštaju, da starije eksploatišu mlađu, da prete jedne drugima ako se roditeljima otkriju tajne itd.
Otac je, pak, vlasnik lokalne bakalnice a majka je nastavnica na zameni u lokalnoj školi tako da sestre solidan deo vremena provode same. No, odlasci kod rodbine u Njujork ali i dolazak rođaka iz Evrope koji ne znaju Engleski i ponašaju se neobično, barem za ono što devojčice očekuju, pokazuju i zanimljive interakcije izvan uskog porodičnog kruga. Susretanje rodbine iz Evrope koja devojčicama deluje beživotno i bezvoljno je jedan od momenata u kojim se realnost holokausta koji je u tom trenutku još veoma sveža uspomena uvlači u ove živote na sasvim prirodan način. Glavna junakinja i sama pokušava da se obrazuje o stvarima za koje njena porodica misli da je još premlada pa iz školske biblioteke uzima Dnevnik Ane Frank i smatra da je ovo knjiga apsolutno primerena za nju jer je protagonistkinja upravo njenih godina.
Taj kontrast između Ane Frank i njene vršnjakinje nekoliko godina kasnije koja sa sestrama deli tajne o zaljubljivanjima, laže roditelje da ide u biblioteku a onda (takođe sa sestrama) kupuje hot dogove – definitivno NE-košer hranu – i oblaporno ih jede jer to rade „sva američka deca“, pita majku mogu li oni da slave Božić itd. je svakako u srcu ovog stripa koji se definitivno bavi „jevrejstvom“ kao svojom temom ali bez nužno agresivnog insistiranja na njegovim najdubljim značenjima. Strip realistično i šarmantno prikazuje izrastanje identiteta koji je istovremeno i američki i jevrejski pa i rasistički ekscesi koje Susie trpi zapravo deluju naturalistički i nisu formatirani kao centralni element ovog narativa.
Pričamo dakle o veoma ljupkoj priči o odrastanju. Grafička oprema stripa je karakterisana karikaturalnim crtačkim stilom sa okruglim licima i figurama, ekspresivnim očima i kolorom koji se oslanja na vodene boje i deluje prirodno, sa čestim prelascima preko linija tako da se stripu obezbedi toplina, ali da se ne ode u anarhičnost. Ako imam zamerke na Louisov rad one se u najvećoj meri odnose na povremeno pretrpano pripovedanje u kome ponekada nije sasvim jasno koja je tačno sekvenca događaja, prevashodno dijaloga, a što je dobro podsećanje na to da profesionalni letereri nisu tek ekstravagantna američka eskcentričnost već često presudan element jasnog pripovedanja u stripu.
Little Sister je naoko neobavezan, šarmantan strip ali on svakako privlači svojom prirodnošću i toplinom, prikazujući život u jednoj eri, na jednom mestu, sa određenom etničkom grupom, a koji ima i slatke i gorke elemente (na primer smrt u porodici i rituali vezani za nju). Kao takav svakako je vredan proveravanja. Europe Comics ga prodaje na ovom mestu.
