Iščitao sam kolekciju Tales from the Outerverse a koju je Dark Horse izbacio u Januaru ovde godine, sakupljajući tri priče koje su izlazile kao individualni (dvodelni i jedan one-shot) miniserijali u 2021. godini. Najveće ime na korici ove kolekcije je Mike Mignola, tvorac Hellboyja i jedan od najvećih autora koji poslednjih par decenija rade za Dark Horse i zaslužni su za njegovu reputaciju ozbiljnog i kvalitetnog izdavača žanrovskog stripa.
Mignola je sa Hellboyjem uspeo od jednostavnih početaka što su kombinovali goofy horor i kvazisuperherojski akcioni strip napravi čitav univerzum i svojevrsnu strip-imperiju. Vremenski, ovo se događalo paralelno sa time kako su drugi crtači, što su reputaciju izgradili radeći za korporacijske izdavače, ulazili u creator-owned projekte i gradili novo lice američkog nezavisnog stripa. Razlika je, naravno, bila u tome što se većina ovoga događala u Image Comicsu i stripovi poput Spawn ili Savage Dragon su do danas ostali uglavnom vitalni ali individualni serijali sa samo povremenim krosoverima sa drugim stripovima. Hellboy je od 1994. godine, kada je nastao, bio više baziran na ideji pričanja priča koje su imale individualne zaplete i nisu nužno morale biti čitane redom kojim su izlazile da bi se pratio „kontinuitet“, a zatim je, prema kraju devedesetih a onda intenzivnije u dvehiljaditim godinama, krenulo grananje kroz brojne spinof serijale.
Utisak je, a neka me isprave ako grešim, da Mignola tu nije imao nekakav konkretan plan i program, nekakvu grandioznu ideju o konstruisanju, jelte „Hellboy univerzuma“. I Abe Sapien i Lobster Johnson koji danas imaju brojne miniserijale i one-shotove nastali su kao uzgredne ideje u svetu Hellboyja i stripovi o njima su rađeni kada bi Mignola imao vremena ili inspiracije, bez očiglednih namera da se sve to na kraju, kao, poveže u jedan opšti narativ. B.P.R.D., koji je nastao u ovom veku je bio prvi serijal pored Hellboyja koji je od početka imao neku vrstu vizije kako da se nastavi nakon prve priče a iza njega su dalje sledili Sir Edward Grey, Witchfinder i Frankenstein, i dalje relativno labavo povezani propertiji u istom univerzumu.
Utoliko, kreiranje DRUGOG univerzuma koji će imati nešto tešnju povezanost i možda malo naglašenije očigledan kontinuitet deluje kao Mignolin eksperiment sa fokusiranjem ideja i građenjem nečega što će čitaoci kojima se dopala jedna priča u metaserijalu Baltimore lakše obuhvatiti pogledom i gde će lakše naći ostale priče koje su sa njom povezane.
Baltimore je kreiran prvo kao roman sa ilustracijama 2007. godine, da bi se nastavio u stripovima počev od 2010. godine, sa pristupom donekle sličnim Hellboyju, ali i sa pokušajem da se naglasi kontinuitet. Konkretno, iako je sam serijal Baltimore i dalje sekvenca miniserijala sa sopstvenim, zaokruženim zapletima, Dark Horse na naslovne strane ovih svesaka stavlja i redne brojeve u okviru „tekućeg“ serijala, tako čitaoca orijentišući u prostoru i vremenu i podstičući ga da čita čitav serijal redom.
Baltimore je, baziran na nešto drugačijem ali Hellboyju svakako srodnom ukusu klasičnog horora, bio zametak Outerverse univerzuma u koji danas spada i Joe Golem a kreator ovog univerzuma je, pored Mignole i Christopher Golden, autor brojnih horor i triler romana za tinejdžere i mladu odraslu publiku.
Outerverse priče imaju malo fokusiraniji tematski, er, fokus, i mada se kao i Hellboy bave recentnom istorijom, njihovi počeci postavljeni su u rani dvadeseti vek, a glavni neprijatelji Lorda Baltimora i drugih protagonista su pre svega veštice i vampiri. Mignola je ljubitelj klasičnog horora, što se iz Hellboyja više nego dobro vidi, i pomeranje vremenskog perioda u Baltimore stripovima na kraj Prvog svetskog rata i godine odmah posle njegovog završetka dalo mu je svo potrebno opravdanje da se bavi svojim omiljenim viktorijanskim i post-gotik horor motivima, za razliku od nešto više ka klasičnom palpu usmerenih radova iz Hellboy univerzuma.
Imajući sve to na umu, moram da kažem da su me priče u Tales from the Outerverse pomalo i razočarale. Ne da su ovo loši stripovi i pročitao sam ih sa zanimanjem, pa i uživanjem, ali kao serija vinjeta smeštenih u već prilično izgrađen univerzum, ove su me tri priče ponovo podsetile na mudru misao mog kuma još od pre par decenija, da je veliki gubitak za američki strip to što je Mike Mignola, jedan izvanredan crtač i osrednji scenarista, rešio da se u svojim kasnijim godinama posveti gotovo isključivo pisanju scenarija.
Ove tri priče nacrtao je švedski pisac i ilustrator Peter Bergting, jedan iskusan i pedigriran autor koji u Švedskoj ima jaku reputaciju kao autor romana i grafičkih romana za mlade, ali i vrstan ilustrator. Bergting je već dosta sarađivao sa Goldenom i Mignolom, radeći Outerverse priče u serijalima Baltimore i Joe Golem i njegov stil crtanja je još jedno podsećanje prvo na to da Dark Horse ima možda i najviši standard u pogledu odabira crtača za svoje stripove, a drugo na to da Mignola ima vrlo partikularne ideje o tome ko može da nacrta njegove scenarije i da nepogrešivo bira ljude koji se uklapaju sa njegovom estetikom, tonom i senzibilitetom. Utoliko, Bergting na crtežu i Michelle Madsen na kolorima pružaju jedan dinamičan, vibrantan horor-svet u kome se mračne, surove priče o bićima što služe zlu i požrtvovanim ljudima što se protiv njih bore postavljaju u svet koji puca od karaktera pa i vitalne energije. Madsenini kolori su pogotovo ovde snažni, dajući Bergtingovim slikama dubinu i tonalni opseg koji ih primetno oživljava.
Same priče događaju se u periodu nekoliko decenija nakon Baltimore radova koje smo čitali. Prva se dešava u Vrovclavu u Poljskoj, 1. Septembra 1938. godine i Mignola i Golden ovde insistiraju da je Drugi svetski rat praktično već počeo sa vešticama (koje rade za naciste) što napadaju grad i francuskim vojnicima i obaveštajcima koji moraju da važan dokument dostave u Pariz kako znaju i umeju.
Možda će delovati kao da sam prezahtevan ali već u startu me je malo zasvrbeo Mignolin i Goldenov prilično neobavezni pristup materiji. Naravno, ovo jeste svojevresna alternativna istorija, ali nije bilo nekog ozbiljnog razloga da se priča ne pomeri barem godinu dana u budućnost kako bismo imali makar tangencijalne veze sa stvarnošću i lakše progutali celu postavku. No, problem ove priče je pre svega u tome da je zaplet sasvim lapidaran i služi prevashodno za kreiranje brojnih scena tenzije i akcije. Francuzi imaju podršku od strane lokalnih belih veštica koje, kada vide da je vrag odneo šalu (skoro doslovno) prizivaju iz mesta s-onu-stranu-smrti legendarnu ratnicu po imenu Cojacaru the Skinner, što se u šetnaestom veku borila protiv veštica i veliki deo stripa otpada na scene masakra koji čine obe strane koristeći srpove, mačeve, ali i vatreno oružje blagosiljano belom magijom.
Nije to nezabavno, naravno, i priča ima nekoliko jasnih set pisova, sa poslednjim velikim sukobom oko lokalne katedrale, monumentalnog objekta iz trinaestog veka, ali ova priča i amplifikuje sve Mignoline nedostatke kao scenariste. Njegovi stripovi su najćešće fokusirani na radnju i akciju, sa srazmerno malo rada sa likovima i kada imate serijal poput Hellboyja koji, evo, traje skoro tri decenije, u njemu se može govoriti o nekakvim karakternim lukovima. No, u priči od četrdesetak strana, a koja i počinje in medias res, likovi su potpuno ravni, bez ikakve dubine, čitalac nema nikakvu investiciju u njih, a često i ne uspeva da ih razlikuje zahvaljujući Bergtingovom stilu i priča se u dobroj meri svodi na krvoproliće i cheesy proklamacije likova.
Druga priča, Imogen of the Wyrding Way, je ipak nešto fokusiranija na glavni lik, belu vešticu Imogen koja Novembra 1938. godine u okolini Kopenhagena lovi vampire koji rade za naciste a zatim Decembra iste godine u Švedskoj pomaže grupi izbeglica koje se kriju od pošasti što se nadvila nad Evropom, a u tome joj pomaže grupa šumskih trolova.
Pomaže? Eh, da… Ovaj strip je neka vrsta prilično smele, da ne kažem suludo riskantne paralele sa stvarnim svetom i instancama gde izbeglice, jevrejske ili neke druge, dobijaju pomoć od strane preduzimljivih poslovnih ljudi što rade u sivoj zoni zakona, jelte, za koje se posle ispostavlja da su zapravo oportunistički trgovci ljudima. Mignolin i Goldenov scenario ovde ne ide na neke suptilne metafore i ako ste pomislili da će se posle ispostaviti da trolovi, jelte, jedu ljude, pa, manje ste naivni od likova u ovoj priči. Ovo je jedan bajkama-nalik, jednostavan narativ, sa protagonistkinjom koja je opasna i negativcima koji su sjajno nacrtani ali paralela sa stvarnim svetom je pomalo neugodna ako ste, posebno zbog nove izbegličke krize u Evropi, posebno osetljivi na ovakve stvari.
Treća priča, The Golem Walks Among Us! Je verovatno najuspešnija jer se radi o klasičnom horor-zapletu u malom ribarskom gradu koji žrtvuje poneko novorođenče strašnom starom božanstvu koje spava ispod talasa u zalivu, ali ona istovremeno i akcentuje sve ono što ove stripove pomalo i kvari. Sa jedne strane, Mignola i Golden i dalje sasvim slobodno, da ne kažem neodgovorno, mešaju motive iz raznih nasleđa i tradicija pa je postavljanje Golema u italijansko okruženje – bez obzira na njegovo poreklo sa severa Evrope koje se i u ovoj priči pominje – a onda filovanje vampirima i vešticama naprosto pomalo lapidarno, bez promišljanja o tome kako se pojedini motivi mogu uklopiti i uzajamno amplifikovati. S druge strane, Bergting, koji je odličan u atmosferi i tonu, nije i sjajan pripovedač i u ovom stripu, kao i u prethodna dva, neke od ključnih scena i tranzicija morate pročitati po nekoliko puta da biste shvatili šta se desilo. Ne pričamo, da bude jasno, o kompleksnim, ambicioznim kompozicijama ili lejautu table – Bergting je tu veoma uredan, čak i malo konzervativan, a što meni prija – već o bazičnom kadriranju, postavljanju gledišta, prelasku iz jedne scene u drugu.
Tales from the Outerverse je dakle, lepuškasta kolekcija – sa vrlo lepim leteringom Clema Robinsa – ali i kolekcija površnih zapleta i neambicioznih pripovedanja. Kao deo teksture šireg Outerversea one imaju svoje mesto i ulogu ali same za sebe, bojim se, dosta naglašavaju nedostatke svojih autora. No, ako ste ljubitelj Mikea Mignole i Outerversea, svakako treba da ih pročitate.
