Rat i dalje traje, pandemija je, kažu upućeni, stigla možda do polovine svog trajanja, a rudari u Aleksincu i dalje ginu od metana… Stvari nisu sjajne. Ali makar i dalje imamo MNOGO dobre muzike. Ove nedelje stigli su novi Meshuggah ali i novi Satan, za ime sveta! Ne časimo ni časa jer metal može da čeka, ali ovaj svet može da nestane svakog trenutka!
Blek metal za početak,a i ovde je bilo sjajnih izdanja. Prvo je iz, hej, Amerike! Glacial Coffin iz Luizijane su se BAŠ potrudili oko debi albuma pa je ova kolekcija black death pesama od prvog trenutka upečatljiva i zabavna. Scorched Realm je ploča death metal čvrstine i discipline sa black metal melodijama i gizdavošću a bend ovo producira glasno ali pošteno tako da se iskomprimovan zvuk uklopi uz muziku i aranžmane i, moram da priznam, kada stišam dovoljno da mi ovo ne izvrši atentat na bubne opne, Glacial Coffin ne zvuče samo podnošljivo nego pozitivno zabavno. Dobro napisane pesme, lepe, pamtljive melodije i dovoljno krljanja za moje potrebe: odličan debut:
https://glacialcoffin.bandcamp.com/album/scorched-realm
Prva stvar koju sam primetio na debi EP-ju španskih Nadyrr, nazvanom Descente de Nihil je koliko se bas-gitara ovde glasno čuje a što nije karakteristično za blek metal, ni stare ni nove škole. Nadyrr su definitivno bliži novoj školi sa muzikom koja je melodična i emotivna, ali svirka je dinamična, a pomaže i taj pomalo sirov, pomalo lo-fi miks koji stvari drži pri tlu i čak i kada bend kombinuje eterične ženske vokale i šugejzerske akorde sa metalom, to na kraju bude simpatično.
https://nadyrr.bandcamp.com/album/descente-de-nihil
Snær iz države Mejn osnovani su sa eksplicitnom ambicijom da sviraju black metal stare škole ali to u njihovom slučaju znači zasnivanje zvuka na onome što je rađeno ranih osamdesetih. I zapravomim to odlično ide. EP I am God; Satan I am koji stiže posle prošlogodišnjeg prvog albuma kreira finu horor-atmosferu i nudi neke cheesy ali vrlo simpatične pesme o satanizmu i starostavnim mitovima. Ovo je metal koji uz svo svoje obraćanje zlu zapravo zvuči simpatično i veselo, dobro produciran i lepo odsviran. Užitak:
https://snaer1.bandcamp.com/album/i-am-god-satan-i-am
Drugi album sada 100% poljskog dua Chthonic Cult zove se Become Seekers for Death i nudi razbijački blek metal od koga mi je, ne šalim se, malo i pištalo u ušima. Oblivion i Hyperborean ovde sviraju žestoko, brzo i sa vrlo old school naklonom. Zapravo, ako malo izanaliziramo rifove, ritam i pogotovo solaže, ovo je kao da slušate Morbid Angel koji su prešli na blek metal i, mislim, šta TU ima da se ikome ne dopadne? Dakle, Chthonic Cult kidaju jedan vrlo ubedljiv black-death zvuk sa nestašnim gitarama, agresivnim ritmom i pesmama koje ostavljaju jak utisak na slušaoca. Fenomenalno izdanje:
https://chthoniccult.bandcamp.com/album/become-seekers-for-death
Gniew su također Poljaci ali njihov EP, Konsylium Oprawców nudi mnogo klasičniji black metal. Ne i loš u bilo kom smislu, ove tri pesme nude melodični, prštavi, distorzirani blek metal koji voli epske teme ali jednostavnu, bazičnu svirku i sve je to izvedeno i snimljeno sa puno autentičnosti i duše. Vrlo lepo:
https://gniewblackmetal.bandcamp.com/album/konsylium-oprawc-w-2
Moskovski Wsrat svira osobenu i naglašeno ličnu kombinaciju blek metala sa posthardkorom, igrajući se sa emo izražajnošću ali i disonantnim, ekspresivnim gestovima. EP Wsrat nije nužno izvođački najbolja ploča koju sam čuo ove nedelje ali je originalna i časno ambiciozna a i to se broji:
https://wsrat.bandcamp.com/album/s-t
Austrijski Heidnir je pseudonim za jednog Andreasa Kremplera koji na drugom albumu ovog jednočlanog projekta nudi mešavinu disciplinovane, ali žestoke svirke, i introspektivnijih momenata. Sviđa mi se što je album Jenseits des Kosmos generalno svedeno aranžiran bez mnogo gubljenja u atmosferičnim meditacijama, pa se pomenuta introspekcija i dalje odvija kroz pošten i znojav rifaški rad. Lepo:
https://dunkelheitblackmetal.bandcamp.com/album/jenseits-des-kosmos
Italijani Nazgul Rising imaju drugi album, Cycles of Primal Chaos i njihov je blek metal sada spakovan u ambiciozne, pa, jelte, i simfonijske aranžmane. Ali Nazgul Rising pišu prilično dobre pesme i njihov je simfo-blek-metal zabavan za slušanje. Izuzetno nedinamična produkcija, doduše, prilično kvari devojačku sreću, ali ovo je sa čisto muzičke strane album prijatnog visokog kiča koji se lepo sluša i čoveku ispuni vreme:
https://nazgulrising.bandcamp.com/album/cycles-of-primal-chaos
Belgijski Heinous ozbiljno krljaju na svom debi albumu, Ritual, Blood And Mysterious Dawn. Ovo je lepo ispao spoj old school, lo-fi razbijačine i savremenijih, melodičnijih i atmosferičnijih tendencija. No, izvođački ide se pravo u meso, a produkcijski je materijal jako agresivan i glasan pa je meni to onda i jedno 25% simpatičnije. Bend čine dosta iskusni muzičari i čuje se tu jedna zrelost u korišćenju motiva i ekonomičnom aranžiranju pesama. Fino.
https://thetrueheinous.bandcamp.com/album/ritual-blood-and-mysterious-dawn
Déhà je snimio novi album, Averses i ovo je zapravo trebalo da bude ploča njegovog novog benda, Drache, ali se pokazalo da je Drache otišao u drugu stranu u estetskom smislu. Otud i ovo izlazi kao Dehin solo album i ko voli melanholičan, melodičan, atmosferičan blek metal onako kako ovaj belgijski pregalac već mnogo puta dokazano ume da skuva, uživaće i u Averses. Ja bih voleo da je ovo malo dinamičnije producirano ali ljudi valjda vole ovako, sve spakovano u jednu ravan pa eto:
https://deha.bandcamp.com/album/averses
Čileanci Saklas još nemaju propisan studijski album (pre dve godine su objavili živu dugosvirajuću ploču), ali kvalitet EP-ja The One Who Swallowed God sugeriše da su spremni. Ovo je okultni, malo avangardni a moderni blek metal visokih tehničkih kvaliteta i interesantnih ideja. Saklas uspevaju da budu teatralni i originalni u isto vreme, pritom držeći liniju energičnog, agresivnog blek metala i još se sve vreme baveći dubokom egzistencijalističkom filozofijom. Masivno:
https://personal-records.bandcamp.com/album/the-one-who-swallowed-god
https://saklas.bandcamp.com/album/the-one-who-swallowed-god
Sa svojim trećim albumom, nazvanim Kollektiv Sinnssykdom, Celebratum iz Trondhajma serviraju porciju propisnog norveškog blek metala i mislim da će i najprobirljiviji ukusi biti zadovoljeni. Od disonantnog, halucinantnog početka sa pesmom koja se oslanja na sintisajzere i atmosferu, preko razbijačke druge pesme, Celebratum su snimili album raznovrsnih komada koje drži na okupu estetska ujednačenost ali koji imaju prostora za različite tehnike i tipove zvuka. I sve je to uklopljeno sa puno smisla, recimo, sintisajzeri koje bend ovde koristi bi delovali parodično na nekom drugom izdanju, a ovde naprosto sede u miksu kako treba. Pesme su napisane više da budu delovi celine nego individualni hitovi pa je ovo album koji treba slušati od početka do kraja a što, s obzirom na ne preteranu dužinu od 45 minuta i solidan zvuk, nije teško. Odlična ploča:
https://celebratum.bandcamp.com/album/kollektiv-sinnssykdom
Njujorški Wudu, koji verovatno čini samo jedan čovek ali svoj projekat naziva „kultom“ je dosta dobar na prvom EP-ju, Upon a Woodland Throne. Ovo je pola atmosferični blek metal a pola dungeon synth i mada verovatno ne bih za ovom pločom posegao da je SAMO dungeon synth (koliko god solidan bio), blek metal polovina je prilično odlična sa paganskim/ prirodnjačkim estetskim detaljima koji zvuče autentično. Pa poslušajte:
https://wuduforestcult.bandcamp.com/album/upon-a-woodland-throne
Pretpostaviću da je Morte France iz Francuske, zbog tog imena i činjenice da su pesme na EP-ju Sola Fide – a koji izlazi za kijevsku etiketu Archaic Sound! – na Francuskom. Šta god da je od ovoga istina, u pitanju je odličan materijal, kombinujući standardni francuski impuls ka eksperimentisanju u blek metalu sa drusnom, kvalitetnom, razbijačkom muzikom. Sa Morte France namah se setite koliko blek metal može da bude izražajan kad se mrdne samo milimetar od uobičajenih tehnika, pa su, recimo, vokali koje ovde čujemo izuzetno upadljivi, da muziku, koja se iza njih stalno atraktivno menja i mutira, skoro da primetite tek na drugo slušanje. Odlična ploča:
https://archaic-sound.bandcamp.com/album/sola-fide
Ultha iz Kelna su sa svojim četvrtim albumom, All That Has Never Been True privukli dota pažnje ove nedelje. I, mislim, ne bez razloga. A taj razlog NIJE za mene prilično nesrećno urađen dizajn omota. Već muzika. Ako volite melanholični moderni blek metal koji naginje post-blek formulama, Ultha su svakako u vrhu tabele. Ovo je istovremeno materijal koji pruža publici sve atmoblek i DSBM elemente zbog kojih vole ovakvu muziku, ali u kome se bend izrazito trudi da svaka pesma ima nešto svoje, i da njihovo ređanje na albumu ponudi i jedan viši narativ. Ja, zna se, nisam nešto PRETERANO zaljubljen u atmosferični blek metal, blekgejz i slične podžanrove ali kada čujem ovakav album ne mogu a da se ne poklonim u poštovanju. Ultha naprosto ne sviraju puki žanr već pišu IZVRSNE pesme sa IZVRSNIM detaljima, a onda od njih prave legitimno veliki i snažan album. Jako dobro:
https://ultha.bandcamp.com/album/all-that-has-never-been-true
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/all-that-has-never-been-true
Prošlogodišnji album hrvatskog jednočlanog blek metal projekta Petrale mi se prilično dopao a izgleda da se i Petraleu dopadalo moje dopadanje pošto je prijavio da je snimio novi album. I, zadovoljstvo mi je da kažem da je Vrh, kako se šesti album projekta zove, odlična ploča. Avangardni i istraživački elementi muzike su očuvani ali ovo je sada i kolekcija memorabilnijih pesama koje svoje poigravanje sa disonancom i atmosferom pakuju u ubedljive i raznovrsne aranžmane. Ovo je blek metal koji je avangardan ne samo zato što koristi alterovane akorde ili zvuči kao da je snimljen u pećini (mada i jedno i drugo dobijamo), već i jer nema problem da u svoje kompleksne aranžmane ubaci žanrovske elemente sasvim drugih muzičkih nasleđa i to zvuči prirodno i veoma dobro. Ne bit je, recimo, pesma koja u kratkim epizodama skroz „ispada“ iz blek metala upadajući i u fank i u džez, a da je na kraju, kad je celu sagledate, ničim zaprljan blek metal po nihilističkoj tematici i energiji. Album je i odlično produciran (šalim se ja to malo za pećinu), a vrhunac smelog multižanrovskog eksperimenta je obrada hita Dina Dvornika Jače manijače koja fank i blek metal spaja i zatim zavaruje na visokoj temperaturi, završavajući u zaraznom post panku. Posle sledi džezirani grindcore sa Šupjine se isavaju i tako dalje. Meni je ovaj album odličan a vi ga proverite – naplaćuje se samo jedan švajcarski franak:
https://petrale.bandcamp.com/album/vrh
Stoner, doom, psihodelija, hard rok! Akashic Haze su „stoner-doom trio iz užasnog gradića u Ohaju“ kažu za sebe, jelte, sami Akashic Haze. S obzirom da su aktuelni EP nazvali Hashteroid, jasno je kako se leče od lošeg raspoloženja. Hashteroid ima četiri pesme tripoznog, lo-fi ali duševnog stoner roka sa nekim za mene vrlo simpatičnim posezanjima u širu istoriju psihodelije i pronalaženjem načina da se standardna stoner matrica produbi. Udaraljke, klavir, akustični instrumenti i ritualistička svirka su sve dobar način da se slušalac postavi u potrebno stanje kako bi ugledao, jelte, belu svetlost. Fino izdanje:
https://akashichaze.bandcamp.com/album/hashteroid
Decaen je bend osnovan u Bosni ali sada aktivan u Nemačkoj što je sasvim razumna trajektorija. Album No Rest for the Slaves je lepa kombinacija raznih teškorokerskih strategija, prevashodno sludge i stoner roka ali i sa blagim naklonom grunge formulama, prevashodno u domenu vokalnog stila šefa grupe Harisa Dekanovića. Album zvuči istovremeno i vrlo sigurno i fokusirano ali i odmereno sanjalački, gradeći svje atmosfere bez žurbe a opet sa dovoljno klasične bluz-rok svirke da se ne svede na plink-plonk ambijente. Dobar miks i kvalitetna svirka zaokružuju vrlo solidan materijal u ponudi:
https://decaen.bandcamp.com/album/no-rest-for-the-slaves
Malo kasnim sa slušanjem trećeg albuma švajcarskog psihodeličnog projekta Dirty Sound Magnet ali za dobre stvari nikada nije kasno. DSM-III (koji, kako bend objašnjava, naslovom aludira i na standardni psihijatrijski priručnik Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders) je maštovita i zrela ploča teškog, psihodeličnog rok zvuka koji ima u sebi avangardnu srž ali i ljubav ka azijskim spiritualnim praksama. Dirty Sound Magnet istorijski odlično spajaju ove elemente a ovaj album je, pa, kao da ste reinkarnirali Zappu, hranili ga pankom i džezom od rane mladosti i pustili da radi šta hoće u studiju. U, jelte, pozitivnom smislu. Odličan album visokomaštovite muzike ali i ulltraprofesionalnog aranžiranja i produkcije:
https://dirtysoundmagnet.bandcamp.com/album/dsm-iii-2
Ponte del Diavolo iz Italije sastavljeni su od članova nekoliko drugih bendova, sklopljeni spontano tokom džemovanja i EP Sancta Menstuis, njihov drugi donosi simpatičnu kombinaciju stoner/ doom formula sa abrazivnijim, praskavijim pank i blek metal strategijama. Najgora stvar u vezi ovog EP-ja je što ima samo tri pesme od kojih je prva intro od tri minuta. Mislim, dobar intro, u skladu sa spontanošću kroz koju je bend nastao, ali u njemu nema ritma a nema ni pevanja Erbe Del Diavolo, žene koja čini dobar deo šarma ovog sastava. Ali ostale dve pesme su odlične i u punoj meri zavređuju svačiju pažnju:
https://pontedeldiavolo666.bandcamp.com/album/sancta-menstruis
Snakebite Delight su iz Čikaga i sviraju vrlo autentičnu kombinaciju hard roka i garažnog panka sa očiglednom ljubavlju za kasne šezdesete i rane sedamdesete. Album Who’s Hungry? zaista umešno spaja različite žile iz istorije rok muzike i kreira galeriju hitova uz koje je gušt tapkati nogom pa i podići kriglu (bezalkoholnog piva!). Produkcijski, ploča bi mogla da bude i nešto dinamičnija, ali se svakako radi o vrlo lepoj kolekciji pesama:
https://snakebitedelight.bandcamp.com/album/whos-hungry
Desert Clouds iz Londona na novom albumu, Planexit nude vrlo ubedljiv teški rok, a koji kombinuje stoner rok i psihodeliju ali je vrlo drusan, ubedljiv, produkcijski kvalitetan i sa pesmama koje su izrazito raznovrsne i karakterne. Ovde sa svakim sledećim komadom legitimno ne znate u koju će stranu bend krenuti a da je opet većina muzike odsvirana normalnim rokenrol instrumentima. Vrlo dobro:
https://desertclouds.bandcamp.com/album/planexit
https://mandronerecords.bandcamp.com/album/planexit
The Flood iz Teksasa na albumu Love Life ne pričaju baš mnogo o ljubavi u onom klasičnom smislu. Ovo su smorene, spore, lepljive stoner-punk himne u kojima su ljubavne priče i same prljave, prilično depresivne ali nekako i fascinantne i ne može se lako odvojiti pogled od TOG karambola. The Flood polivaju ujednačeno i slušaocu pružaju procesiju sporih, temeljitih, hipnotičnih komada za slušanje u krug.
https://thefloodinc.bandcamp.com/album/love-life-2
Nemački Bees Made Honey in the Vein Tree su, kažu, snimili treći album, ali dok se on ne izmasteruje, evo živog albuma sa snimkom od pre par godina. Harvestmen (live) je ploča užasno dugačkih, meditativnih psihodeličnih doom i post metal pesama i mada ne mogu da kažem da mi se SVE kod ovog benda dopada, dovoljno toga mi se dopada da ovo slušam sa respektabilnim uživanjem. Proverite, možda ste manje namrgođena osoba od mene:
https://beesmadehoneyintheveintree.bandcamp.com/album/harvestmen-live-2
Doom metal iz najcrnjeg ponora stiže na trećem albumu švedskih Gravkväde. Grav|ände ima svega četiri pesme ali najkraća od njih traje skoro deset minuta i ovo je mučan, hermetičan blackened doom samo za najizdžljivije i najdepresivnije među nama. Nije da ovde nema i po neke lepe melodije, ima, ali time vam bude i teže kada ovo slušate jer sveopšti mrak guta te tračke svetlosti gladno i oblaporno. Pripaziti na mentalno zdravlje i odgovorno puštati ovaj solidni album:
https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/grav-ande
Lost Tribes Of The Moon iz Milvokija nominalno sviraju doom metal ali njihov drugi album, Chapter II: Tales Of Strife, Destiny, And Despair je, i pored pesama trajanja i preko dvadeset minuta (!!!) zapravo kombinacija heavy metala, doom metala, pa i, hm, dungeon syntha? Hoću reći, ovde ima dosta momenata koji se oslanjaju samo na sintisajzersku svirku i atmosferu, a onda dobijamo dugačke heavy metal epove sa, jelte, epskim temama i pevačicom Julie Branderburg koja izvlači moćan falseto. Bend interesantno miksuje ovaj album, trudeći se da dobije prirodniji, topliji zvuk, a instrumentalni rad je često minuciozan i maštovit. Ovo je jedan od onih albuma koje treba posmatrati pre svega kao zvučni teatar i ispratiti priču, pa ako imate vremena, posvetite mu se:
https://losttribesofthemoon1.bandcamp.com/album/chapter-ii-tales-of-strife-destiny-and-despair
Poljski Blind God sa dve pesme na svom debi EP-ju Ex Oblivione nudi vrlo ubedljiv, zarazan doom metal. Inspirisani Lovecraftom i Celtiic Frostom, Blind God, dakle, sviraju tešku, lepljivu muziku koja prema slušaocu puzi poput nekog starostavnog užasa ali i fascinira lepim zvukom i moćnim rifovima. Hipnotički i uzbudljivo a daje se za pare koje sami odredite (Edit: album je nestao sa bandcampa u međuvremenu ali sigurno će se ponovopojaviti, pa ostavljam tekst):
https://blindgod.bandcamp.com/album/ex-oblivione
Finski Stain, pak, na svom EP-ju Savage nudi tri pesme ultra-prljavog sludge metala sa puno mikrofonije, disonance i gruva koji se sapliće sam o sebe dok pokušava da igra. Sve ovo, naravno, u najpozitivnijem smislu. Savage zvuči košmarno ali na onaj osnažujući način, pa poslušajte:
https://stainsludge.bandcamp.com/album/savage
Old Quasar je sjajno ime za stoner rok bend a Brazilci koji iza njega stoje su tako nazvali i svoj prvi EP, prepoznajući jak brend u nastajanju. Ovo je vrlo dobro snimljen i zarazan stoner rok sa sasvim klasičnim, familijarnim asortimanom tehnika, atmosfera i ideja, ali uz visok nivo kvaliteta realizacije. Hoću reći, Old Quasar nisu naročito originalni ali sviraju ovu muziku kao da su se rodili s gitarama u rukama. Poslušati:
Austrijski sastav Tentacula zvuči prijatno raznovrsno i patinirano na svom drugom albumu, Estrella Destruida. Njihov psihodelični rok vrlo profitira od odličnog zvuka svakog pojedinanog instrumenta, jakih dinamičkih amplituda i upečatljive pevačice Penny Slick Perry, pa svaki ljubitelj bluza, psihodeličnog folka, fuzz rocka itd. ovde može da pronađe mnogo zanimljivih stvari za sebe:
https://tentacula.bandcamp.com/album/estrella-destruida-2
The Basement Tribe su, pretpostaviću nemački psihodelični stoner bend sa novim albumom koji se zove Path to the Temple. Ovo je interesantno intimna ploča sa zvukom koji nije nekvalitetan ili sirov ali koji jeste sveden i u dobroj meri prirodan, bez mnogo budženja u miksu. Pesme su, pak, spore, dostojanstvene i odmereno tripozne i ovo se baš lepo sluša na ime svoje pitkosti i naglašeno ličnog, a prijatnog senzibiliteta:
Mislim da ne moram mnogo da reklamiram ni jedno izdanje koje na sebi nosi ime Doomed & Stoned. Doomed & Stoned Latinoamerica Vol. IV je nova kompilacija latinoameričkog krila ove, jelte, grassroots operacije i sadrži čak 75 pesama IZVRSNOG latinoameričkog stoner roka, doom metala, psihodelije… Doomed & Stoned logo na omotu uvek garantuje pažljivo napravljen izbor i ja sam ovo kupio ODMAH a i vi to možete učiniti po ceni koju sami odredite:
https://doomedandstonedlatino.bandcamp.com/album/doomed-stoned-latinoamerica-vol-iv
Bog Wizard i Froglord, dva vrlo cenjena underground benda na sceni psihodelične stoner i doom muzike su svoju kolaboraciju, split album A Frog in the Bog gromoglasno najavljivala nedeljama unazad. Materijal je konačno pred nama i ovo svakako neće razočarati ljubitelje ni jednog od bendova. Tipično, meni je Froglordova strana jača jer je ovaj čovek NESTVARNO maštovit i ima uvo za izvrsne teme, ali je i Bog Wizard materijal vrlo solidan a i Froglord na njemu gostuje tako da je ovo nekih 37 minuta izvrsne močvarne psihodelije i faziranog stoner dooma za sve psihonaute među nama:
https://bogwizard.bandcamp.com/album/bog-wizard-vs-froglord-a-frog-in-the-bog-split
https://froglord.bandcamp.com/album/a-frog-in-the-bog
Ripple Music i ove nedelje ima u ponudi izdanje koje ne valja propustiti. Steak su iz londona i njihov album Acute Mania je odlična ploča teškog, faziranog, nežno psihodeličnog roka. Steak su još jedan od onih bendova koje Ripple Music tako nepogrešivo prepoznaje koji venčavaju visoke tehničke kvalitete sa karakternim pristupom pisanju pesama,a da istovremeno imamo na meniju propisan heavy rock, bez programskog bežanja u druge žanrove. Ovo je gruverski, melodično i moćno a bez forsiranja glasnoće i težine. Vrlo lepa ploča:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/acute-mania
Ni sardinijski izdavač Electric Valley records nam nije ostao dužan ove nedelje, publikujući bučni album distorziranog rokenrola i gruva u formi ploče Free From Hardtimes američkog dvojca Twin Void. Ovo je muzika kakvu valjda svako voli, sirova i iz duše, bez kalkulacija, sa ljubavlju za tradiciju ali sa autentičnim interpretiranjem iste, pankerski jednostavna ali lična i izražajna. Sad ja činim da ovo zvuči kao neki visoki koncept ali Twin Void zaista sviraju samo jako dobar rokenrol. Album je prenapucan u masteringu i to bi bio problem za neku drugu ploču ali ovaj razuzdani rok zvuk čak i to može da izdrži pa urgiram da proverite album koji se, u trenutku dok ovo kucam prodaje po ceni koju sami odredite i mada to neće biti tako kad VI ovo budete čitali, treba podsetiti i da Electric Valley nude mesečnu pretplatu o kojoj, s obzirom na kvalitet muzike što je ova kuća publikuje, vredi dobro razmisliti:
https://evrecords.bandcamp.com/album/twin-void-free-from-hardtimes
Prelazimo na brže forme: thrash, speed, hardcore, grindcore, death metal itd. VØLSDÏR iz Valensije lepo spajaju pank i metal na svom minialbumu In the Way of Eden. Ovaj kvalitetno producirani i sigurno odsvirani materijal ima pravilan odnos metalskih rifova i atmosfere sa pankerskom neposrednošću i himničnošću i mada su pesme raznovrsne i vuku na različite strane, VØLSDÏR u svakoj od njih zvuče kao da tačno znaju šta rade. Fino:
https://volsdir.bandcamp.com/album/in-the-way-of-eden
Finci Rapid šarmantno mešaju speed metal i haos na svom, pa, recimo, EP-ju, Blackstar Oppression Regime. Ovo je pankerska, sirova muzika koja ima mnogo old school vajba i mada, zahvaljujući prilično jeftinoj produkciji zvuči kao da je tehnički jedva kompetentna, zapravo ima pažljivo napisane pesme i odličnu izvedbu. Rapid su me vrlo prijatno iznenadili i, s obzirom da je ovo snimljeno pre dve godine, nadam se da uskoro nameravaju da naprave propisan album. Valjano!
https://rapidmetal.bandcamp.com/album/blackstar-oppression-regime
Belgijski Evil Invaders odrađuju vrlo solidan posao na svom trećem albumu, Shattering Reflection. Ovo je sada već pomalo i „komercijalni“ speed metal, sa pesmama koje imaju i dosta atmosferičnih, epskih momenata između propisnog nabadanja. No, kada Evil Invaders sviraju snažno i brzo, tu nema greške. Atraktivno napisano, odlično odsvirano i producirano, staromodno ali nikako zastarelo. Vredi!
https://evilinvaders.bandcamp.com/album/shattering-reflection
Omiljeni švedski crustpunkeri 偏執症者 (Paranoid) imaju novi EP sa dve pesme, Kill the Light i to su dve pesme žestokog čukanja sa teškim, debelim zvukom i pretećim rifčinama. Ako volite D-beat, ovde nema razmišljanja. Ako ne volite… pa, isprobajte 偏執症者 (Paranoid), možda vas pridobiju dobrom svirkom i produkcijom:
https://pndftw.bandcamp.com/album/kill-the-light
Nurser iz Sijetla čukaju vrlo lep, emotivan, a ekonomičan blackened grindcore. Ovde, na istoimenom albumu, pesme samo izuzetno traju preko dva minuta (samo jedna zapravo) a dosta ih je i ispod minut, sa visokim tempom svirke, ali i harmonskim radom koji obezbeđuje više od jedne dimenzije u izrazu, nudeći male, ali jasno formatirane muzičke drame. Bend svira jako dobro, sa vrlo autoritativnim aranžiranjem, sjajnom vokalnom izvedbom i pristojnom produkcijom. Vrlo solidno:
https://nurserdeath.bandcamp.com/album/nurser
Dearstreet iz Portsmauta u Nju Hempširu nude EP Failed Attempt sa tri pesme vrlo kvalitetnog grindcorea. Ovo su kratke ali odlično napisane i vrsno producirirane pesme u kojima je svaki takt i udarac u bubanj promišljen i u službi nanošenja maksimalne štete. Pritom, muzika ima prostora za atmosferu i gruv, a kad zakucava, zakucava časno. Odličan materijal:
https://dearstreet.bandcamp.com/album/failed-attempt
Naša omiljena grindcore podvižnica iz Severne Karoline, Codex Obscura, aka Miira izdala je novi EP i mada je to samo jedna pesma – Panic Room – ovo je i dalje vrhunski, masivni grindcore sa pesmama koje nemaju problema da prebace očekivana trajanja, te izuzetnim sviračkim i aranžerskim veštinama na meniju. U ovom slučaju, Panic Room traje skoro pet i po minuta i demonstracija je kako se agresivnost može uobličiti na mnogo načina pa još i ostaviti malo prostora da se nazre ranjivost. Izuzetno. Bez šale, Codex Obscura je jedan od najboljih grindcore projekata našeg vremena i nadam se da će uskoro skupiti snagu da snimi i novi album. Odavno nam ga duguje. A ovo možete kupiti za dolar:
https://codexobscura.bandcamp.com/album/panic-room
Le Crunch je brajtonski jednočlani bend a Illcrunch je kolekcija „demoa snimljenih u spavaćoj sobi“. I mada to ne obećava mnogo kvaliteta, ispostavlja se da je ovaj instrumentalni a povremeno i vokalni, manični materijal zapravo vrlo zabavan. Je li ovo progresivni metal ili blackened grindcore? Jeste! Pesme su kratke ali NABIJENE svirkom do škrga a zvuk je iznenađujuće pristojan i podoban muzici. Le Crunch ovo naplaćuje koliko sami date, a moram da priznam da je mene uhvatio nespremnog i prilično oduševio:
https://lecrunch.bandcamp.com/album/illcrunch
Chaos Process je brazilski jednočlani projekat koji spaja black i death metal sa malo grindcorea pa je EP Bestowed With The Crown Of Oblivion procesija šest kompozicija koje rade toplu depilaciju i zvuče kao da se šalju u sitnim komadićima iz samog pakla. Ovo je mračno, jeftino snimljeno ali pravoverno i zabavno za sve pare. A te pare, to sami određujete koliko biste dali. Ako volite Incantation i Blasphemy, ovo je kao da su ta dva benda posle jedne pijane žurke u dvoje shvatila da su oba trudna:
https://egregoradversarial.bandcamp.com/album/bestowed-with-the-crown-of-oblivion
Hävitys iz Finske me je kupio u prvih par sekundi EP-ja Raivo svojim superkvalitetnim, brzim i preciznim grindcoreom. Ovo je fino podsećanje da je skandinavski grindcore često NAJBOLJI grindcore na svetu i Hävitys srčano i dostojno pronosi baklju muzike koju su zapalili Nasum i Rotten Sound još pre toliko godina. Četiri pesme ubilačke ali duševne svirke, štim u infrazvučnim registrima, odlična produkcija, pa još i cena koju sami određujete – ovo je SAVRŠENSTVO:
https://havitys.bandcamp.com/album/raivo-ep
Medieval Grime je split album dva jednočlana death metal projekta članova nešto poznatijih bendova kao što su Fumes i Gutvoid. Ovi projekti zovu se Pukewrath i Intestinal Hex i album nudi korektnu količinu mračnog, andergraund metala koji stiže iz sistema za varenje i preliva se po vašim zvučnicima. Oba autora imaju potrebna muzičarska i producentska znanja da ovo ne budu tek sobne maštarije, a da su andergraund eksperimentisanje i eksploracija netaknuti. Lepo:
https://intestinalhex.bandcamp.com/album/medieval-grime
Nothing is Sacred iz Nju Džersija na EP-ju DTA imaju dve pesme zvuka koji kombinuje death metal, hardcore, slam, pa i nu metal. Gadna mešavina ali svakako prirodno povezana gruvom i Nothing Is Sacred kroz ove dve kompozicije prolaze elegantno, sa dobrom svirkom i u dobroj produkciji. Ako volite tribalni, gangsterski hardcore izmešan sa death metalom, ovaj bend je jedan od boljih pokaznih primera a EP se daje po ceni koju sami odredite:
https://nothingissacred.bandcamp.com/album/dta
Ukrajinski Contaminated je spremio treći album, Nihilvm i ovo je vrlo dopadljiv melodičniji death metal po uzoru na Šveđane iz Gotenburga. Ja sam poznat po tome da ne volim PRETERANO At the Gates i njihove akolite, ali Contaminated su bez sumnje vrlo simpatični na ovom albumu, bez nekakvog komplikovanja, sa sigurnom kombinacijom melodije i energije, Pa ko voli, voleće:
https://contaminated-ua.bandcamp.com/album/nihilvm
Takođe iz Ukrajine – i to iz Harkiva – su i Necrom kojima je upravo izašao prvi album i All Paths Are Left Here… je ploča za ljubitelje masivnog, žestokog švedskog death metal zvuka. Ovo je, da se razumemo, izdao ugledni Osmose Productions i ono što Necrom nemaju u originalnosti i svežini pristupa muzici, nadoknađuje se kvalitetom svirke i produkcijom. Pesme su takođe sasvim solidne i mada razumem da će neko reći da smo ovo sve već čuli od Dismember i Nihilist pre trideset godina, meni svejedno prija da ga slušam iznova:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/all-paths-are-left-here
Spiritual Emptiness je demo (nakon dva EP-ja) novozelandskih Plague of the Fallen i u pitanju je kompetentan death metal koji, istina, ne radi bogznašta novo sa svojim materijalom, ali radi to što radi vrlo ubedljivo i nudi dve pesme snažne atmosfere i moćne svirke. A plaćate koliko hoćete, pa poslušajte:
https://plagueofthefallen1.bandcamp.com/album/spiritual-emptiness
Astro Choleras su iz Tel Aviva i njihov death metal ima u sebi dosta thrasha ali i malo blacka. Debi album, The End Doesn’t Scare Us je procesija zabavnih pesama koje idu brzo, sipaju energične rifove i oslanjaju se u priličnoj meri na osoben stil pevanja da se izdvoje od konkurencije. I mada Astro Choleras dosta ponavljaju slične fraze, reći ćemo da se ovde radi pre svega o izgrađenom stilu a da su pesme dovoljno raznovrsne da se ovaj materijal, solidno i produciran, lepo posluša:
https://astrocholeras.bandcamp.com/album/the-end-doesnt-scare-us
Ne znam ko i odakle su Skullcrush ali kaseta Bloodmoon MMXXII (mada za sada samo u formi digitalnog downloada) nudi tri pesme lo-fi death metala koji nosi svoje old school kredencijale ponosito na reveru. Ovo je, dakle, na neki način nostalgično ali fino stoji kao produkt samo za sebe, ako vam ne smeta jeftin kvalitet zvuka. Skullcrush pišu propisne pesme stare škole i sviraju ih valjano. A daunloud plaćate koliko hoćete:
https://antimacrecords.bandcamp.com/album/bloodmoon-mmxxii
Nemački Purgatory još malo pa slave trideset godina rada. Zastrašujuće! Elem, deveti album, Apotheosis of Anti Light vrlo korektno podseća na korene ovog sastava u ranim devedesetim godinama prošlog veka materijalom koji je ubedljivo i prijatno old school profilisan. Naravno, Purgatory su muzički izuzetno sazreli pa su pesme i pored svoje „starinske“ estetske osnove, napisane da budu kompleksne i ovo je za moj ukus ploča koja zadovoljava na mnogo nivoa. Devet pesama u 45 minuta, kako i dolikuje, odlična produkcija, veoma dobar album:
https://purgatorydeathmetalgermany.bandcamp.com/album/apotheosis-of-anti-light
Brazilski veterani Drowned imaju novi album i Recipe of Hate je za njih uobičajeno lepo odmerena death-thrash kombinacija sa melodičnim rifovima, razgovetnim izvođenjem, čistom produkcijom. Drowned su tačno na onom mestu da budu pristupačni i death metal i melodeath i thrash metal publici nudeći i mošersku muziku i simpatične melodije. Naglašavajući da dolaze iz istog grada kao i Sepultura i Sarcofago (Belo Horizonte), Drowned se postavljaju i kao dalji prenosioci baklje specifičnog brazilskog tipa death-thrash zvuka i solidno im to, da se razumemo, ide:
https://drownedmetal.bandcamp.com/album/recipe-of-hate
Prehistoric War Cult iz Nemačke sebe opisuju kao „barbaric metal of death“ što je fer deskripcija za živu kasetu Live in Radebeul. Ovo će se jednako dopasti i black i death metal publici sve dok voli agresivnu, mržnjom pokretanu brutalnu lo-fi svirku. Ovde nema „atmosfere“ a ona ne bi ni preživela mikrofoniju i škripanje, i pesme su emanacije najlošijih ljudskih emocija uključene u struju. Odlično je, hoću da kažem. Kaseta je rasprodata ali daunloud plaćate po ceni koju sami birate.
https://prehistoricwarcult.bandcamp.com/album/live-in-radebeul
Prošle godine mi se jako dopao debi album indijskih death metalaca Moral Collapse i njihova saradnja sa evropskim avangardnim muzičarima, pa je sada zanimljivo poslušati Moral Collapse Demos, kolekciju snimaka iz procesa nastanka ovog albuma, koja pokazuje kako su pesme formirane. Svestan sam da ovo ne mora da bude zanimljivo svakome, ali su Moral Collapse onda ubacili i čitav originalni album ali u masteru koji je spreman za vinil, pa makar samo zbog toga vredi uzeti ovo novo izdanje. Materijal je, nesumnjivo, izdržao test vremena i ja ga i danas rado poslušam a novi master je više nego dobrodošao:
https://moralcollapse.bandcamp.com/album/the-moral-collapse-demos
Portlandski duo Nightfell čine dva vrlo iskusna muzičara (kombinovano, svirali su i sviraju u desetinama bendova uključujući Mournful Congregation, Tragedy, Sempiternal Dusk, Severed Head of State itd.) i ta vrsta pedigrea obećava i kvalitet. Kvalitet i dobijamo na albumu Never Comes the Storm, četvrtom za ovaj projekat, koji kombinuje atmosferični, pa pomalo i avangardni blek pristup sa tamnim, teškim death metal elementima, sve oplemenjeno, recimo, post metal ukrasima i odsvirano u death-doom tempu. Drugačije rečeno, Nightfell se ne opterećuju preterano u kom podžanru ćete pronaći njihovu muziku, ali daju snažan muzički iskaz i kratak ali efektan album sirove, podzemne ali zrele i odmerene muzike. Lepo:
https://nightfell.bandcamp.com/album/never-comes-the-storm
Kanađani Chasmdweller izbacuju albume zabrinjavajućom brzinom i evo, jedva osam meseci nakon prethodnog, stiže i Festering in Aural Trauma. Muzika je i dalje brutalni, hermetični death metal koji nije za one sa slabim stomakom, ali koji se drži jedne otmene old school crte u svojim temama i zvuku i ne upada u, jelte, puko iživljavanje. Meni se to sviđa:
https://chasmdweller.bandcamp.com/album/festering-in-aural-trauma
Švedski death metalci Centinex posle više od trideset godina rada najavljuju novi smer u svojoj muzici EP-jem The Pestilence. Vele da je ovo sada muzika inspirisana starim nemačkim thrash metalom i, mislim, šta tu ima da se ne voli? The Pestilence je odličan materijal, sa četiri žestoke deaththrash kompozicije, odličnom produkcijom i jakim, jelte, etitjudom. Za uživanje:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/the-pestilence
Misteriozni kanadski Black Death Cult ima drugi album, Diaspora i, ako vam je „normalan“ death metal dosadan i predvidiv, možda će vam se dopasti njihova kombinacija hermetičnih death metal formula sa avangardnim strategijama što odlaze preko crte i albumu obezbeđuju bizarnu, stravom ali i psihodelijom nabijenu atmosferu i interesantne tangente. Vredno pažnje:
https://blackdeathcult.bandcamp.com/album/diaspora
Weeping iz Nju Džersija za sebe kažu da sviraju depressive homicidal death metal. Prevedeno na jezik nas manje duhovitih, In Devotion to Dominance nudi brutalni death metal sa samo malo slam/ core elemenata. Ali vrlo malo. Ovo je pre svega razbijačka, zakucavačka svirka, odrađena brzim tempom i sa surovim rifaškim radom. Bend ima napucanu, neprirodno tešku produkciju ali to mu pristaje, a pesme su dobrodošlo jednostavne i pankerske. Lepo izdanje:
https://weepingdeath.bandcamp.com/album/in-devotion-to-dominance
Shrouded Infinity iz Kentakija su, pak, vrlo svež duo što nam se preporučuje svojim prvim EP-jem, Through Caverns Unknown. I pećine u naslovu ukazuju kako će ovo zvučati: naime pećinski. U najboljoj konotaciji, dakako, ovo je old school krljačina i orgija sofisticiranog primitivizma, producirana sigurno i napisana kao da će se svet sutra završiti pa nema svrhe da se ikakve ideje čuvaju za naredni album. A Shrouded Infinity su dovoljno maštoviti da u okvirima prilično jasno omeđenog stila zvuče originalno. Ja sam vrlo zadovoljan. Izdavač kasete daje daunloud po ceni koju sami odredite:
https://shroudedinfinity.bandcamp.com/album/through-caverns-unknown
https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/shrouded-infinity-through-caverns-unknown
Death metal često zvuči generički, nemaštovito, sklopljen od procesije identično zvučećih hromatskih rifova, mašinskih ritmova i vokalnih tehnika naučenih na Jutjubu, a onda, baš kad vam se životna radost spusti na najniže razine, naleti bend kao što su Golgothan Remains i razbije vas u komade. Australijanci zvuče FENOMENALNO na svom drugom albumu, Adorned in Ruin koji u divljački a opet disciplinovani death metal dodaje samo mrvu blek metal teatra – slušajte te vokale! – i pravi masu razaračkih pesama. Dobro je ponekad dobiti podsećanje da nema izlizanih žanrova već samo nemaštovitih muzičara, a Golgothan Remains sa ovim biserom od albuma zaslužuju svu vašu pažnju:
https://sentientruin.bandcamp.com/album/adorned-in-ruin
https://brilliantemperor.bandcamp.com/album/adorned-in-ruin-2
I ulazimo u poslednju sekciju gde ćemo pretresti heavy metal i power metal ali i razne multižanrovske radove… Evo, recimo, projekata koji sviraju nekakvu kombinaciju industrial i black metal muzike ima kolko hoćete. Mnogi od njih, neiznenađujuće, su prilično naklonjeni fašističkim idejama. Growth, francuski jednočlani black-industrial projekat je eksplicitno antifašistički nastrojen a novi singl, S.A.T.A.N. se lepo posluša i ako ne znate o čemu se radi u pesmama. A teško da nećete znati jer je autor sve potanko objasnio na Bandcamp stranici. Jedna originalna pesma i jedna obrada legendarnog francuskog benda Bérurier Noir – vrlo lepo upoznavanje sa Growth ako se do sada, jelte, niste upoznali:
https://eternalgrowth.bandcamp.com/album/s-a-t-a-n
Beastial Piglord već ima novi album i Brown Finger je sada već očekivano kvalitetna i maštovita smeša lupova, atmosfera, tripoznih tema, snolikih ambijenata… Ovde je sve spakovano u srazmerno kratke pesme, a ima ih petnaest i ove Piglordove vinjete mi, primećujem, veoma prijaju. U ovom trenutku je povremeno distorzirana gitara jedina veza ove muzike sa metalom, ali u ovom trenutku Piglord ima otvorenu kreditnu liniju do moje pažnje i najčešće sam zadovoljan slušajući svako njegovo novo izdanje. A i plaćate koliko hoćete, opet:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/brownfinger
Za Chrysalïd iz Mančestera ne možete da kažete da vam ne daju GOMILU materijala za vaše pare. Album Back on the Streets ima čak šesnaest pesama kada se pribroje bonusi i akustični interludiji i mada je album pretrpan muzikom i ima malo jeftinjikav master, muzika je lep, prijatan heavy metal NWOBHM provinijencije. Bend postoji od 1999. godine a sada je snimio prvi album i mada Bandcamp stranica tvrdi da je ovo trebalo da izađe u Decembru, rekao bih da se u stvarnosti tek sada pojavilo. Ali, mislim, dobro je. Ako volite klasični cheesy rad sa melodičnim gitarama, solidnim tempom, multitrekovanim vokalima i jednim klasičnim street metal stavom, ovo je veoma prijemčiva ploča:
https://chrysaliduk.bandcamp.com/album/back-on-the-streets
Internacionalni, ali uglavnom južno-severnoamerički sastav Quemasantos prošle je godine izbacio pregršt digitalnih singlova pa ih je sada okupio i publikuje ih kao album, takođe nazvan Quemasantos. U pitanju je dopadljiv heavy/ thrash/ groove metal kome je glavna diferencija specifika ta da je otpevan na Španskom jeziku. I, ne mogu da kažem, to mnogo dodaje na šarmu ovog izdanja koje ne donosi zaista bogznašta novo žanru ali je pitko i prijatno:
https://quemasantos.bandcamp.com/album/quemasantos
Poljaci Yllgen imaju album Fate Unfolds i ovo je moderno produciran i aranžiran heavy metal koji dakle ne pokušava da imitira klasične stileme osamdesetih ali prirodno izrasta na njima. Utoliko, ovde ima gruva i melodije, ali sve je spakovano u klasičnu heavy metal estetiku, pa onda očišćeno od cheesa i servirano u vrlo glasnom masteru. I ne mogu da se žalim, osim te glasnoće, ovo je odlično. Miks je napucan ali čist sa lepom separacijom instrumenata, a pesme su lepo napisane i aranžirane sa odličnom pevačicom koja dominira ali ne otima šou svima ostalima. Jako ubedljiv debi koji bi se uz malo ubeđivanja mogao puštati i nemetalnoj publici:
https://yllgen.bandcamp.com/album/fate-unfolds
Steel Cap Therapy iz Sidneja kažu da je njihova muzika „za drkanje“ mada je istina da ona nije POSEBNO seksi. Samo standardno seksi. EP The Dick Punch je veseo i zabavan hard rok/ pab rok/ hevi metal/ pank rok, sve srolano u jedno, sa pesmama koje se zovu Dick Punch, Sex Machine ali i The Passing Storm, i zapravo ovo je vrlo prijatna muzika, snimljena jeftino ali napisana i odsvirana punim srcem:
https://steelcaptherapy.bandcamp.com/album/the-dick-punch-ep
Nizozemski Cobra Spell za sebe korektno kažu da su „heavy rock band stuck in the ’80s“ ali nije da u tom „žanru“ nemaju veliku konkurenciju. No, većina konkurencije ne ume da napravi tako zabavan i ubedljiv EP kao što je novo izdanje ovog rodno mešovitog sastava, nazvano Anthems of the Night. Cobra Spell ne samo da ruše uobičajenu rodnu podelu u metal bendovima – žene ovde prže po gitarama a muškarac peva – nego i pišu prave hair metal komade, kombinujući glam, sleaze, kokain i olovom bogati benzin osamdesetih za kolekciju uličnih himni visoke kakvoće. Ne propustiti ako se nalazite u bilo kojoj od navedenih reči:
https://cobraspell.bandcamp.com/album/anthems-of-the-night
Šveđani Wolf nastavljaju sigurno svojim putem kreiranja melodičnog, atmosferičnog heavy metala utemeljenog u mejndovštini ali modernizovanog i produciranog na savremene načine. Shadowland je deveti album benda i nudi energičan, karakteran materijal. Wolf imaju vrlo jasno formatiranu estetiku i zvuk i ako volite to što rade, Shadowland je pun kvalitetnih pesama, pamtljivih refrena i atmosferičnih ukrasa. Meni je to prijatno, naravno, i rado ću ga poslušati:
Kalifornijski Cirith Ungol proslavljaju četrdesetogodišnjicu svog debi albuma Frost and Fire albumom Frost and Fire 40th Anniversary Bonus Tracks (Demos and Rare Audio) koji ima čak šesnaest pesama od kojih je nekoliko retkih intervjua a poslednja je kolekcija poruka koje su im fanovi ostavljali na telefonskoj sekretarici. Dakle, puno efemere, ali i masa interesantnih demo snimaka ekipe koja je i danas živa, aktivna i jako dobra, a ovaj materijal je kombinacija arheoloških saznanja i urnebesno dobre muzike:
Horned Majesty su odličan heavy metal sastav sa Roud Ajlenda, sklopljen od nekih prilično iskusnih muzičara i posvećen prijatnom, prirodnom zvuku. Prvi EP, Nightrider ima četiri pesme utemeljene u hevi metal tradiciji, sa moćnim rifovima i upečatljivim pevanjem, te produkcijom koja je izvrsno usredsređena i svedena. Horned Majesty naprosto ne daju pet para na nekakav studijski glamur i onako kako su njihove pesme u suštini bazirane na ritmu i bluzu, pa „zametaljene“, tako im je i zvuk bogat ali ne napucan. Bend piše izvrsne pesme i ovo će se dopasti i hard rokerima, i proto metalcima i hair metalcima i prog metalcima – svima. Mislim, kome se ne dopadne, taj BAŠ nije za metal:
https://hornedmajestey13.bandcamp.com/album/nightrider-ep
E, pa, srećan novi Meshuggah svima koji, jelte, slave. Immutable je tek deseti album za švedsku ekipu koja postoji još od osamdesetih i pošto stiže šest godina nakon prethodne ploče, naravno da su očekivanja povisoka, ali, mislim da su Tomas Haake i ekipa ovde komotno dobacili do njih, pa ih mestimično i prebacili. Immutable je podsećanje da veliki broj savremenih prog/ djent bendova nema pojma o tome kako da napiše dobru pesmu gde bi neparni ritmovi i nervozni denflovani rifovi zapravo bili gradivni elementi a ne fokus pažnje slušaoca. Meshuggah, naravno, pišu doktorsku disertaciju na ovu temu, nudeći nam materijal koji je, jelte, semantički gust ali se ovapolćuje u kolekciji pesama što imaju glavu, rep, jasne interne logike i svest o svom mestu na albumu. Hoću reći, zrelost ovog benda se prepoznaje u tome kako eksperimentalni pristup komponovanju biva ugrađen u jednu sigurnu, doslednu strukturu što maštovitost koristi na najbolje načine ali ne pušta idejama da pobegnu u divljinu i poruše jasno postavljene strukture. Utoliko, naravno, Meshuggah su i malo predvidivi ali meni to u ovom trenutku ne smeta, ovo je album koji zvuči prepoznatljivo i prijatno od prvog do poslednjeg momenta i u njemu sam uživao:
Album nedelje na kraju ipak dolazi iz – Njukasla. Prvoborci iz vremena novog talasa britanskog hevi metala, bend za ono vreme (kraj sedamdesetih godina prošlog veka) skandalozno nazvan Satan je snimio svoj tek šesti album i – pokidao. Earth Infernal, za početak, ima izvrstan zvuk, nudeći mnogo prirodniju boju i miks od današnjih standarda. I dalje je to glasno masterovano, ali tako prija čuti instrumente koji nisu komprimovani preko granice besmisla da moje uši odmah počnu da predu. Ali onda, pesme, kako je to DOBRO napisano! Satan prosto drže masterklas iz hevi metala, praveći pesme koje zvuče sveže, moderno, AKTUELNO iako su istovremeno duboko ukorenjene u zvuku sedamdesetih i osamdesetih, nudeći sjajnu atmosferu, izuzetne teme, promišljene a opet ne prekomplikovane aranžmane… Izvedbe su vrhuske, počev od vokala Briana Rossa, basiste Graemea Englisha pa do dvojice osnivača na gitarama i izvrsnog bubnjara Seana Taylora koji je svirao i u Raven. Satan su danas u postavi iz 1984. godine i to da ovako matori ljudi sviraju ovako dobro i ubedljivo je prosto blagoslov koji nismo zaslužili. Al uzećemo! Ne propustiti:
https://satanuk.bandcamp.com/album/earth-infernal
