E, pa, da ćemo u nedelji kada izađu i novi Origin i novi Artificial Brain i ja dobijem nespecifikovanu respiratornu infekciju za koju me doktori uveravaju da nije COVID (autopsija će pokazati koliko su me lagali) na kraju imati nešto drugo da bude album nedelje, nisam očekivao. And yet here we are! Uživajte, jer nećemo još dugo.
Blek metal na otvaranju! Dejtonski Tryblith na svom drugom albumu, Cosmic Serpent voze blek metal jako obeležen „simfonijskim“ elementima ili makar klavijaturama koje inače energičnom, krljačkom programu gitara i bubnjeva daju konstantni preliv epske atmosfere. Moram da kažem da mi ova kombinacija neobično prija. Tryblith sviraju udarnički, i njihov black-death metal je jako disciplinovan, baziran na ozbiljnom polivanju blastbitovima i poštenim rifovima, a onda odozgo klavijaturistički tepisi kreiraju potrebnu pompu i teatar. Odličan album blek metala koji uspelo spaja mnogo toga što ja u njemu volim:
https://tryblith.bandcamp.com/album/cosmic-serpent
Vanja Gvozdanović aka Depressor očigledno mrzi da ima i trunku slobodnog vremena pa je snimio NOVI album svega par nedelja nakon prethodnog. Battlestar Lemon II je, uprkos imenu, vrlo ubedljiv blek metal opus, energičniji i brži od prethodnog Depressorovog albuma koji je akcenat udarao na melanholiju. Novi album ima element za Gvozdanovića uobičajenih refleksija i emocija, ali je muzika mnogo energičnija a izvedba mnogo bešnja. Moram da kažem da je meni ovo odlično, pogotovo jer se uklapa u format blek metala kakav volim: brz, zujav, znojav, brutalno nihilističan. I dobro je produciran a pesme su odlično napisane. Apsolutne preporuke:
https://vanjagvozdanovic.bandcamp.com/album/battlestar-lemon-ii
Kultni sarajevski blek metal projekat, Krv je okupio novu postavu i novi EP, Kroz polja Slavije zvuči ako ne inovativno a ono svakako osveženo i sa novom energijom u pesmama koje su vrlo old school. Četiri komada na ovom EP-ju su hermetične, hladne kompozicije repetitivnih rifova i hipnotičke atmosfere, kako i treba da bude i bend dosta polaže na monotoniju i jednu mrtvačku mirnoću. Što se meni sve prilično dopada – stara škola deluje kao jednostavna za rekonstrukciju ali treba za to imati osećaj. Amir Hadžić, Sead Tafro i njihove nove kolege demonstriraju da ih on još nije napustio:
https://krvpropaganda.bandcamp.com/album/kroz-polja-slavije
Aries su osnovani 2015. godine u Parizu i sada su izdali prvi album, Le dernier sacre. Ukorenjeni u romantičarskoj tradiciji, Aries album započinju katoličkim pojanjem a nastavljaju sa snažnim, melodičnim blek metalom koji nema previše mašte ali nije neprijatan. Aries imaju, rekao bih, dosta naglašen „francuski“ zvuk i mogu da posluže kao nekakav uvod početniku koga zanima kako zvuči francuski blek metal:
https://ariesmetalnoir.bandcamp.com/album/le-dernier-sacre
Doldrum iz Denvera sviraju eksperimentalni blek metal na svom debi albumu The Knocking, Or The Story of the Sound that Preceded Their Disappearance i već iz naslova shvatate da je ovo bend sa narativnim ambicijama. Nije im muzika loša i uprkos svoj ekscentričnosti i uvrnutosti, Doldrum pružaju sasvim pristojan program nešto cerebralnijeg ali poštenog metala u pet podužih pesama. Iako ovo zvučno nikako nije strejt blek metal, utemeljenje benda u folkloru i okultnim interesovanjima svakako muziku uspešno drži na pravom kursu i obezbeđuje kvalitetan program:
Likheim je jednočlani norveški projekat i njegov jedini član, Gretn, kaže da na EP-ju Alt Skal Svinne Hen... treba da očekujete „grubi, neispolirani norveški blek metal nalik na rani Gorgoroth, Immortal i Darkthrone, ali sa sopstvenim idejama.“ Što je sve zapravo dosta tačno. Ovo jeste old school, ali ne do mere puke emulacije klasičnih prethodnika i ove četiri pesme pružaju fin program ledenih rifova i svedene, mučne atmosfere uz poštenu, ekspresivnu izvedbu. Vrlo solidan debi:
https://likheim.bandcamp.com/album/alt-skal-svinne-hen
https://odiumrecords.bandcamp.com/album/likheim-alt-skal-svinne-hen
Sisyphean su iz Litvanije i njihov black-death metal je vrlo moderan na trećem albumu, Colours of Faith. No, iako to nije stilski nužno po mom ukusu, moram da ukažem da ljudi pišu odlične pesme, trude se oko sekvenciranja albuma i imaju produkciju koja jeste čista i umivena ali je i vrlo fukcionalna za njihovu muziku. Vrlo impresivan album kojim blek metal možete prodati i publici što mu inače ne bi prišla na puškomet. Na drugom od donja dva linka daunloud se prodaje po ceni koju sami birate:
https://sisyphean.bandcamp.com/album/colours-of-faith
https://sisypheanband.bandcamp.com/album/colours-of-faith-dissonant-black-metal
Novi Violet Cold je, pa, čist shoegaze. Čak se i EP zove Shoegaze Rave sa četiri instrumentalne pesme setnih tema i hipnotičkog ponavljanja. Ako ste voleli prethodna izdanja ovog jednočlanog azerbejdžanskog projekta – a bila su jako dobra tokom proteklih par godina – ovo predstavlja logičnu ekstrapolaciju i valja da se čuje:
https://violetcold.bandcamp.com/album/shoegaze-rave-ep
Francuski ugledni blek metal izdavač LADLO i ove nedelje nudi jedno sjajno izdanje. Miasmes su, pretpostaviću i sami Francuzi injihov EP Vermines sjajno kombinuje otmenost i dekadenciju čestu u francuskim verzijama ove muzike, sa disciplinovanim, kvalitetnim krljanjem. Mislim, em je materijal dobro napisan em ga ljudi sviraju iz sve snage. Pet pesama, pet JEBANJA. Pa vi vidite:
https://ladlo.bandcamp.com/album/vermines
Njemački Neocortex ima vrlo zanimljiv zvuk i ideje na svom drugom albumu, Am Ende des Feuers. Ovo je u principu atmosferični blek metal sa dugačkim pesmama i dosta melanholije u svojoj estetici ali Neocortex u ovoj formi nalaze dosta interesantnih alternativnih putanja i mada ne mogu da kažem da je album po definiciji nešto što bih ja poslušao bez prethodnog ubeđivanja, priznaću da su me prilično zaokupili svojim svežim rešenjima.
https://n-o-x.bandcamp.com/album/am-ende-des-feuers-album
Rumunjski Crîng su vrlo netradicionalan blek metal bend, ne najmanje jer im se oba do sada objavljena albuma zovu isto – Ĭ – i izašla su prvog Juna prošle i ove godine. Muzika je primereno usklađena sa takvim konceptom i ovaj drugi album izašao tokom protekle nedelje nudi osoben pogled na depresivni blek metal, sa originalnim programom u kompozicijama i dosta avangardnim pristupom izvedbi i produkciji. Zanimljivo je i sveže, vredi poslušati:
https://cring.bandcamp.com/album/–2
Švedski narodnjaci, Bergsvriden na svom četvrtom albumu, Gastkramad voze vrlo prijatne folk teme preko ne PRETERANO agresivnog ali ipak snažnog blek metal gruva. Odlično to zvuči sem možda nekih detalja same produkcije (ubaciti već moje uobičajeno prenemaganje vezano za kompresiju), ali album kao celina ima puno zdravih ideja i lepo realizovanih zamisli. Super je:
https://bergsvriden.bandcamp.com/album/gastkramad-3
Stoner, doom, hard rock, psihodelija i sludge! Argentinski trio Kunk kaže „fuzz is life“ promovišući svoj prvo EP, Kunk. Iako sebe opisuju kao stoner rock sastav, istina je i da je muzika ovde, spakovana u tri lepo producirane pesme zapravo bliža melodičnom, modernom hard roku. Sa tekstovima koji imaju i ambiciju da budu kritički nastrojeni prema društvu, vokalnim harmonijama i pesmama koje generalno imaju dosta atmosfere, Kunk nisu tek običan stoner sastav, mada nude energičan gruv i jake gitarske rifove tako da su zanimljivi i za širu publiku:
https://kunkstoner.bandcamp.com/album/kunk
Ruski Жердь u principu svira noise-rock, ali njihov album, Наша молодость здесь пройдет ima dosta tvrd zvuk i naglasak na rifčinama koje su dovoljno „metal“ za naše potrebe. Ili barem za moje. Ovo je apsolutno, dakle, energična i besna muzika koja o mladosti što prođe ne lamentira uz molske harmonije i šugejz meditacije nego svira znojavo i žustro. Atmosfera je opresivna i album će svakako biti prijemčiv svakom poštenom sludge metalcu:
https://wearezherd.bandcamp.com/album/-
Stone Rebel mesec Jun započinje kompilacijom SPACE ARC Vol.II sa čak dvadeset pesama probranih sa raznih recentnih izdanja ovog projekta. I ovo ne samo da je idealan poklon za nekoga kome ne znate tačno muzički ukus sem da voli „rok“ muziku nego i idealan album za upoznavanje sa opusom Stone Rebel ako imate interesovanja za bend koji svakih nekoliko nedelja izbacuje novi album a paralisani ste prevelikim izborom. Nežan instrumentalni gruv i laka, umivena psihodelija ovog projekta su garancija dobro provedenog vremena, pa, evo provedite se:
https://stonerebel1.bandcamp.com/album/space-arc-vol-ii
Francuzi Witchfinder ne donose stoner-doomu bogznakakve inovacije na EP-ju Endless Garden ali ovo su dve dugačke, psihodelične pesme lepog faziranih zvukova gitare, pristojnog gruva i bolno melodičnog pevanja. Ne mogu da kažem da mene sve to ne doji:
https://witchfinder.bandcamp.com/album/endless-garden
ASG iz Severne Karoline sebe nazivaju stoner-punk bendom, mada je novi EP, Pyramid Wheels za moje uši više alternativni rok izmešan sa stoner rokom. Who cares? Not this guy! Lepe su ovo dve pesme, jako fazirane i prilično teške, ali su i melodične i harmonski primetno pustolovnije od uobičajenog stoner ili pank programa. Solidan mamac i za normalniju publiku!
https://asgnation.bandcamp.com/album/pyramid-wheels
Šveđani Slôdder su snimili dve pesme gadnog, prljavog ali zapaljivog sludge metala i izdali ih pod nazivom Shitwalker / Warpaint. Pošto je ovo promotivni materijal, naplaćuje se samo koliko date pa poslušajte, bend je vrlo dobar:
https://sldr.bandcamp.com/album/shitwalker-warpaint
Ølgod su tri Nijemca koji se mažu crnim oko očiju, ali njihova muzika je sludge metal, od one sirove, vrištave vrste. Minialbum Ølgod ima šest pesama koje zvuče kao dentalna operacija naživo, sa količinama azot-monoksida nedovoljnim da uklone bol ali dovoljnim da vam daju zajebane tripove. Ovo mislim u najboljoj mogućoj konotaciji. Dobar materijal, zarazan:
https://oelgodsludge.bandcamp.com/album/s-t
I Green Altar iz Južne Dakote prže gadan sludge metal na svom drugom albumu, nazvanom jednostavno Green Altar. Ovde ipak ima i malo stoner i doom elemenata da ne bude sve SAMO SUVA AGRESIJA, ali agresije itekako ima. Dobra je to kombinacija hipnotičkog gruva i vrišteće abrazije, odobravamo:
https://greenaltar.bandcamp.com/album/green-altar
Swarmcatcher iz Masačusetsa kažu „Insect doom is upon us“ i njihov EP od dve pesme, The Hive, je valjda saundtrak za ovaj proces. Dve pesme mučnog, tekog ali prijemčivog sludge-doom metala koje ovde dobijate po ceni od „koliko date“ su zapravo vrlo efektne i rade tačno ono što očekujete. Dakle, gaze vas i onda prepuštaju insektima da pojedu ostatke:
https://swarmcatcher.bandcamp.com/album/the-hive
Napoleon Rigor Mortis ima novi album u svom Monegros Acid Resort identitetu. Blue Meth Desert je album dugačkih, meditativnih psihodeličnih komada nimalo skriveno inspirisanih psihoaktivnim supstancama ali prijemčivih i za nas strejtere. Naravno, meni se dopadaju elementi azijskih harmonskih rešenja u generalnom doom-drone krajoliku koji ovaj album kreira i da je produkcija samo malo životnija bilo bi ovo IDEALNO. A i ovako je dobro.
https://napoleonrigormortis.bandcamp.com/album/blue-meth-desert
Tunižani SpaceWhale na svom drugom EP-ju, II, samo valjaju prijatne stoner rifove i snažan a ne i agresivan pank-gruv. Ovo je nepretenciozno koliko to može da se bude a da se i dalje ima sav potreban tehnički kvalitet i zanatski kapacitet pa sam ja u ove dve pesme oblaporno uživao. Bend bi mogao da razmišlja o albumu, ima ovde štofa:
https://spacewhale.bandcamp.com/album/ii-ep
Gotenburški uglavnom ženski sastav Terra Black na novom EP-ju, Capra ima dve odlične pesme atmosferičnog, suptilnog stoner-doom zvuka. Ovo je lepa kombinacija dobrog rifa, dobro odmerene dinamike i kvalitetnih vokala pa ima moje jake preporuke:
https://terrablack.bandcamp.com/album/capra
Progresivni, malo psihodelični stoner sastava Druids iz De Mojna iz Ajove je u finoj formi na novom albumu, Shadow Work. Ovo je već četvrta dugosvirajuća ploča za bend koji svira skoro deceniju i po i zrelost u razmišljanju, svirci ali i produkciji je opipljiva. Ovo je album vrlo promišljenih a onda vrlo pažljivo razrađivanih ideja, hipnotičan a istovremeno energičan i gruverski. Osam podugačkih pesama i dosta uživanja u kvalitetnom, psihodeličnom roku:
https://druidsiowa.bandcamp.com/album/shadow-work
Kalifornijski Sasquatch sviraju hard rok koji ima puno ’70s elemenata u sebi ali i modernijeg, pomalo grunge zvuka. Dakle, gruverski, faziran i na bluzu utemeljeni novi album, Fever Fantasy nudi gomilu hard rok himni odsviranih sa vrhunskim shvatanjem forme i produciranih izvrsno. Ne propustiti ako ste roker i rokerskog roda:
https://store.sasquatchrock.us/album/fever-fantasy
Las Cruces su teksaški doom metal iz devedesetih koji je nakon dva albuma ’96. i ’98. godine imao neku vrstu kambeka 2010. godine sa trećim albumom ali im je onda trebalo, evo, još 12 godina da naprave četvrti. Cosmic Tears izlazi za Ripple Music i ovo je izuzetno prijatna ploča teškog, psihodeličnog roka koja ide sporo, otmeno i odmereno, uživa u svojim atmosferama i klasičnim rok i metal rifovima. Mislim, neki od delova na ovoj ploči (slušajte Stay, recimo), zvuče kao klasičan heavy metal iz 1983. godine a što je lepa ambicija za ma koju doom metal ploču. Druge pesme su bliže „pravom“ doomu, kao što je Wizard From the North, recimo, sa svojom mračnom, sabatovskom temom. Las Cruces album masteruju dinamično, što uvek pozdravljam i mada je sam miks dosta tvrd, nije ovde zvuk loš pa se u ovom old school programu lepo uživa. Ripple Music ne promašuje:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/cosmic-tears
A Heavy Psych Sounds Records samo nastavljaju da štancuju hitove. Novi album losanđeleskih Somnus Throne zove se Nemesis Lately i nudi nestašan stoner rok koji je sada spakovan u nešto „rokerskije“ pesme koje i dalje imaju potrebnu teksturu ali su istovremeno i nešto „hitoidnije“ nego materijal na prvom albumu od pre dve godine. Odlično, himnično, beznaporno psihodelično, ne propustite:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/somnus-throne-nemesis-lately
Thrash, speed, hardcore, grindcore, death metal! Rising Regime iz Južne Karoline sada nisu solo projekat Darrella Ritsicka jer je za drugi album, False Path, on dodao bubnjara. Doduše, nedinamični, ravni zvuk bubnjeva je i moja najveća zamerka na ovaj album koji je inače solidna progresija thrash/ groove pesama sa puno dobrih rifova da meni ne bude dosadno i lepim naklonima death metalu. Okej je:
https://risingregime.bandcamp.com/album/the-false-path
Čačani Autoagresija na novom EP-ju, Manipulacija/Svetlonoša idu korak dalje od standardnog thrash programa i ovo je muzika sa elementima, hajde da kažemo industrijske gotike. Ne nužno korak u smeru koji je meni najdraži ali drago mi je da mogu da kažem kako bend ovaj žanrovski mišmeš provlači sa dosta eksperimentalne ambicije, gde kvalitetna izvedba stoji u lepoj harmoniji sa atmosferičnim elementima kompozicija. Ne znam koliko bi mi se dopao ceo album ovoga, ali Autoagresija svakako ima palac na gore od mene za ovaj istraživački singl koji pritom naplaćuje samo koliko vi date:
https://autoagresija.bandcamp.com/album/manipulacija-svetlono-a
Torn Fabriks iz Lisabona su osnovani pre dve godine kao neka vrsta, kako sami kažu, ujedinjenja tri „old school metalca“. Debi album, Impera ne vuči napadno old school i ovo je zapravo disciplinovan, uredan thrash sa elementima modernog melodičnog death metala pa se može reći da Torn Fabriks gađaju i staru i novu publiku. Vrlo je to solidno napisano i mada mi je produkcija malo suviše nedinamična, bend svira kvalitetno i lepo je omeđio stilsku teritoriju koju gađa:
https://tornfabriks.bandcamp.com/album/impera
Moskovljani Blood Pollution sviraju, kako sami kažu, thrash’n’roll i njihov novi album, Gates to Oblivion će onda, sasvim očekivano zvučati kao Motorhead koji su nastali nakon što su Venom uspostavili moderniji koncept ekstremnog metala. Filozofija na stranu, ovo je prijatna ploča žestokog, rokerskog metala sa devet cepačkih pesama, slavljeničkom atmosferom i solidnom produkcijom. Užitak:
https://bloodpollution.bandcamp.com/album/gates-to-oblivion-2
Blasphemous Creation iz Nevade prolivaju dosta časnog znoja na EP-ju Beyond the Grave. Ovo su četiri pesme zapaljivog black-death-thrash zvuka, sa zujavim rifovima, brzim tempom i solidnom zanatskom izvedbom. Nekomplikovano, prijatno, ljudski:
https://blasphemouscreation.bandcamp.com/album/beyond-the-grave
Španski Beast Inside imaju debi album i Under Control je ploča klasičnog thrasha sa malo heavy metal ukrasa. Ni previše originalno ni ekstremno u bilo kom pogledu, ovo je ipak vrlo kompetentno odsvirano, pristojno napisano i producirano pa iako ne bih album nazvao esencijalnim po bilo kom kriterijumu, ponekad je duša gladna običnog, poštenog thrasha.
https://beastinside.bandcamp.com/album/under-control
Jebem ti SUNCE, kako drmaju Dire Hatred iz Tenesija na svom EP-ju, Prayers for Vengeace. Ovaj blackened thrash sa malo death metala je kao ispao iz samog pakla ako u paklu imaju niskobudžetne studije u kojima inženjeri zvuka jebeno dobro znaju svoj posao. Zla, a beskrajno zavodljiva muzika za svakog ko mrzi ceo svet počev od sebe ali voli da čuje jebeno dobar rif:
https://direhatred.bandcamp.com/album/prayers-for-vengeance
Rusi Saint Lyssa preteruju koliko su dobri na novom EP-ju, Phantom Phobia. Mislim, ovo je thrash metal koji možete da pustite između Slayera, Testamenta i Sacred Reich i da vas onda ljudi pitaju koji je ovo bio bend. Tri pesme premijum kvaliteta, jaki rifovi, žestok ritam, odlično pevanje, produkcija kako treba, sirova a uredna. Nema greške, navalite:
https://saintlyssa.bandcamp.com/album/phantom-phobia
Absolut iz Toronta na kratkom EP-ju LIVE!! čukaju brz, energičan crustcore sa zapravo dosta elemenata thrash metala pa i dosta melodije. Živi zvuk je sirov ali prilično dobar a gitara samo sipa ukusne solaže dok ostatak benda šiba napred punom brzinom. Poslednja pesma je obrada Gang Green a materijal se daje za cenu koju sami odredite. Idealno!
https://absolutnoise.bandcamp.com/album/live
Brz i energičan d-beat hardcore thrash je na meniju i na albumu Leicesterskog Feral State koji se i sam zove Feral State. Ova britanska četvorka ima zanat u rukama pa je ovo kolekcija četrnaest kratkih, ekonomičnih pesama žestoko odsviranih, bez mnogo komplikovanja, sa punom svešću da dobar rif i čvrst ritam rade najveći deo posla. Uz solidnu proukciju i cenu od dajte koliko imate, ovo je svakako prijemčiv pank album:
https://feral-state.bandcamp.com/album/feral-state
Finster je „HC death crust“ bend iz Beča a što u praksi daje bučnu, besnu muziku koja izbegava da bude „čist“ krastkor na ime samo malo zametaljenih rifova. Naziv EP-ja, Antipatriarchal je dobra najava za feministički gnev koji se na njemu da čuti i mada Finster ne nude ništa naročito originalno u muzici koju izvode, izvode je u šarmantno neposrednom i sirovom maniru što je dovoljno da budu simpatični:
https://finstervienna.bandcamp.com/album/antipatriarchal-ep
Kad se bendovi (kanadski) zovu VHS i Ghetto Ghoul a njihov split EP je naslovljen Cannon Vigilante of Justice to može biti samo posveta klasičnom Čarlsu Bronsonu. Naravno čoveku, ne bendu iz devedesetih koji je nosio njegovo ime. EP ima četiri pesme pankerskog ekstremnog metala, dovoljno kvalitetnu svirku i produkciju da ga shvatite ozbiljno a dovoljno haosa i štroke da ne mora ni to ozbiljno da bude preozbiljno, semplove Čarlijevih replika iz klasičnih ’80s akcijaša, i, pa šta vam JOŠ treba, pobogu?
https://vhshorror.bandcamp.com/album/vhs-ghetto-ghouls-cannon-vigilante-of-justice
Novo izdanje omiljenog Fucking Kill Records iz Njemačke je album antifašističkog powerviolence dvojca Clean Torture, isto iz Njemačke. Naslovljen „WTF Hooman?“, ovo je materijal snimljen jednim (lošim) mikrofonom u prostoriji za probe ali ko ima iza sebe iskustvo podrumskog thrasha iz ranih osamdesetih ovo će prigrliti kao relikviju. Digitalni danuloud kupujete direktno od benda po ceni koju sami odredite.
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/clean-torture-wtf-hooman
https://cleantorture.bandcamp.com/album/wtf-hooman
Izdavač Iron Corpse najavljuje novi album vašingtonskih Ilsa, Repression za jesen ove godine ali se već sada može kupiti digitalna verzija sa četiri pesme na Bandcampu. Ne znam da li će ovo biti kompletan materijal, cena od četiri evra sugeriše da hoće, ali kako god, ovo je uobičajeno superioran, mračan, recimo blackened sludge metal sa jakim distorzijama, čvrstim ali ne prebrzim ritmom i, pa, represivnom atmosferom. Odlično je:
https://ironcorpse.bandcamp.com/album/repression
Fate iz Leedsa sviraju metaliziran hardcore sa naglašeno lošim raspoloženjem ali naglašeno solidnim gruvom. Nije ovo „čisti“ moshcore i Promo Tape u svoje dve pesme ima dovoljno klasičnog crossover materijala da meni bude blizak. Četiri funte je malko optimistična cena za ovaj dobro producirani materijal, al ko zna:
https://fateleeds.bandcamp.com/album/promo-tape
Kalifornijski Split Image sviraju, nominalno, krosover, i EP Torrent of Illusion u svojih šest pesama svakako ima puno klasičnog zametaljenog hardkor zvuka po uzorima iz osamdesetih (od Cro-Mags preko Agnostic Front pa do, šta ja znam, Crumbsuckers?) ali tu se onda provoza i neki death metal rif. Simpatično je to. I nije ni loše producirano:
https://splitimage.bandcamp.com/album/torrent-of-illusion
Bat Sacrifice je neka vrsta klivlendske supergrupe, sakupljajući neke zaposlene likove sa lokalne hardkor i metal scene. Prvi album, Infected Sorcery donosi bučan, prljav metal/ hardkor/ sladž, bez mnogo vernosti žanrovskim pravilima i sa sasvim slobodnim izmišljanjem puta kojim će pesme ići. Negde je to prosto svaštarski, negde nabodu idealnu formulu. Ali ima sve to smisla:
https://aggressivelyuninterested.bandcamp.com/album/infected-sorcery
Opposition Agent iz Kolorada sviraju spazz-core i EP Brittle Inclusions pakuje tri vrlo solidne pesme u oko pet minuta muzike. Ako volite grčeviti, kurčeviti, matematičarski a nadrkani ’kor, ovo je odlično:
https://oppositionagent.bandcamp.com/album/brittle-inclusions
Shkura su „post-grindcore“ sastav iz Estonije a što znači da na slikama imaju uredne brade i sakoe, a i da je muzika kombinacija grinderske agresije i melodičnijeg, emotivnijeg harmonskog programa. Demo Never Oppose Own Senseless Existence zvuči dosta dobro sa svoje tri pesme energične, kvalitetne svirke i dobro stilski zaokruženog zvuka. Hoću reći, nema ovde previše filozofiranja i Shkura sviraju pošteno i krljački. Poslednja pesma je obrada benda Kapakmens za koji nikad nisam čuo al sad ću ga potražiti jer ovo zvuči dobro:
https://shkura.bandcamp.com/album/never-oppose-own-senseless-existence
Grindead su portugalski deathgrind sastav čiji prvi album, Culture Decline / Machines Arise nudi sedamnaest pesama kvalitetno producirane muzike zasnovane na metalskim rifovima i disciplinovanoj svirci. Sad, prve dve pesme su intro, pa to malo deluje kao prevara ali kada bend zasvira zaistinski, muzika je sasvim prijemčiva, a produkcija profi i ubedljiva. Solidan debi:
https://larvaerec.bandcamp.com/album/grindead-culture-decline-machines-arise-2
Ah, ah, Collapsed Skull iz Pensilvanije sviraju JAKO agresivan powerviolence na albumu Eternity Maze i ovo je pored „normalne“ agresije još dopunjeno elektronskom bukom čisto da se slušalac ni slučajno nigde ne oseti prijatno. No, pošto mi živimo za ovo sranje, reći ću da je album, takav kakav je, brz, mučan, rastrzan, AGRESIVAN zapravo jako dobar i da je obavezan za slušanje:
https://collapsedskull.bandcamp.com/album/eternity-maze
Kad smo već kod powerviolencea, Vile Sect / Nazi Killer Split 7″ zvuči baš onako kako se nadate. Dva britanska benda melju, tresu, deru se i generalno jebu kevu kroz kratke, energične, besne i jako distorzirane pesme uz veliku količinu distorzije i buke. Vile Sect su mrvicu bliže sludgeu, Nazi Killer klasičnijem hardkor trešu, ali i jedni i drugi su odlični i ovo se ne propušta:
https://riproaringshitstormrecords.bandcamp.com/album/vile-sect-nazi-killer-split-7
Pa onda ide Discommand iz Štutgarta sa svojim trećim albumom, Kapitalismus und Todestrieb. Bend naziva svoju muziku „crustviolence“ što nije loš opis jer je ovo zaista kombinacija D-beat crustcore osnova i grčevitih powerviolence ejakulacija. Solidan zvuk, kratke pesme, dosta energije, plaćate koliko hoćete, solidno:
https://discommand.bandcamp.com/album/kapitalismus-und-todestrieb-22crustviolence
Švajcarski The Awakening nisu ništa snimili više od petnaest godina, ali se vraćaju sa novim EP-jem, Thisness i ponosito proklamuju da je u pitanju „autentični švajcarski metal“. Pošteno, a i ovaj EP je simpatična mućkalica death i thrash metala sa progresivnim ambicijama. Produciran kvalitetno, odsviran vrlo lepo, ovaj materijal nudi četiri pesme sa dovoljno uspelih srednjetempaških moš-delova, pristojnih rifova i ugodnih melodija da čovek sve posluša sa apetitom. Nema ovde preterano mnogo agresije, pa ni zapravo toliko originalnosti, ali je sve na gomili pitko:
https://awakeningthe.bandcamp.com/album/thisness
Sever The Memories sa Floride sviraju blackened deathcore na EP-ju Plastic Kingdom i ovo meni, sa svoje dve pesme i relativno malim procentom vremena koje bend provodi u breakdown monotoniji, nije tako loše zazvučalo. Ima ovde dosta ambicije oko aranžmana, rifovi su dobro osmišljeni a bend svira energično i raspoloženo. „Blackened“ komponenta se odnosi samo na vokal a to se skoro i ne primeti jer pevač dosta uduplava svoje linije sa visokim i niskim varijantama stihova, pa sve zvuči kao „normalan“ deathcore ali je njegova izvedba inače dosta raznovrsna i dinamična pa je sve ovo vrlo pristojno:
https://severthememoriesfl.bandcamp.com/album/plastic-kingdom
Rusi KOMMA’ se raaspadaju nakon izlaska albuma Rotten Hopes (tj. posle jednog koncerta kojim će ga promovisati). Šteta jer je ovo odličan death-sludge-grind-post-metal sa pesmama kojima se, jelte, sviđa da vam ne bude prijatno, odličnom svirkom i dobrom produkcijom. Mračno a zavodljivo! Plus plaćate koliko hoćete. Suviše su muzičari generalno dobri prema nama:
https://komma1.bandcamp.com/album/rotten-hopes
Da li tajlandski brutalni death metal zvuči slično indonežanskom brutalnom death metalu? Ako su Biomorphic Engulfment, bend iz Bangkoka sa jednim albumom iza sebe, reprezentativan primer –onda zvuči. Novi demo, Calamitous Devastation Through Grotesque Reproduction sa svoje dve pesme pruža prilično familijarnu muljavinu rifova, blastbitova i slemerskih moš delova, sa prepoznatljivom produkcijom (doboš koji zvoni kao lud, pljeskav bas itd.) i ko voli ovakvu amorfnu a srčanu muziku neće pogrešiti:
Češki Heaving Earth su i tekstualno i muzički neka vrsta apdejtovanja klasičnih death metal osnova za moderno doba. Time hoću da kažem da ozbiljnost i posvećenost koju čujem una albumu Darkness of God mogu da unatrag trasiram do Immolation i Morbid Angel, ali ne i da ovaj bend zvuči kao da ste ta dva benda ukrstili. Tačnije je reći da je kompleksni a opet organski odsvirani death metal na ovom albumu, drugom za bend iz Praga, izrastao na nekim od najboljih tradicija ovog žanra, pružajući impresivnu svirku koja se ne iscrpljuje samo u „tehničkoj“ ravni ali i posvećenost „mračnijim“ temama koja prevazilazi prostu klinačku napaljenost i bundžijstvo. Napisan fantastično, album je i vrlo dobro produciran i masterovan sa puno dinamike pa prosto miluje uši. Ne propustiti ni slučajno:
https://lavadome.bandcamp.com/album/darkness-of-god
Pensilvanijski Crucifier postoji od 1990. godine a istini za volju i novi EP, Say Your Prayers zvuči kao da je i dalje 1990. godina. Dakle, kad se ovde kaže da je u pitanju old school death metal, onda je to zato što bend trideset godina nije mrdnuo iz izvornog zvuka što meša sirove (blek metalske, da budemo tačni) rifove, podrumski zvuk, jednostavan ritam i atmosferu horor filma koji ste gledali na VHS kaseti pre mnogo godina i u glavi vam se izmešao sa još 5-6 filmova identičnog zapleta. Ko voli, prijaće mu:
Argentinski Cadaver Putrefacto nudi malo old school death-gore zabave i likantropije na EP-ju Canis Lupus – Horror de Luna Llena. Ovo ima jednu novu pesmu, jednu obradu (zemljaka Absemia) i četiri pesme snimljene uživo. I studijski i živi snimci vuče vrlo dobro i Cadaver Putrefacto apsolutno hvataju taj neki death metal senzibilitet iz prve polovine devedesetih, pa ako ste voleli recimo album The Bleeding od Cannibal Corpse, ovo je za vas:
https://cadaverputrefacto2017.bandcamp.com/album/canis-lupus-horror-de-luna-llena
Peeling Flesh iz Oklahome sviraju „slamming gangsta groove“ što je zapravo doba deskripcija za muziku koja ima osnovu u slamming death metalu, ali i kratke pesme, i veliki naglasak na uličnim slem i moš delovima, bez opsežne galanterije brutalnih death metal aranžmana koja ide uz „prave“ slamming death metal bendove. EP Human Pudding je simpatičan, dobro produciran i zabavan ako znate u šta se upuštate. A sad sam vam rekao, pa znate.
https://viletapesrecords.bandcamp.com/album/human-pudding
Evo, ko bi očekivao da (švedski) bend koji se zove Cabeza svira iole dobar death metal? A zapravo prvi album ovih black-death momaka, False King nudi jako zanimljiv pogled na žanr, i zvuk. Atmosferično, malo i hermetično, originalno i dobro producirano. Poslušajte:
https://cabezaswe.bandcamp.com/album/false-king
Nisam od benda sa imenom Wraith From The Painting očekivao ovakvo zakucavanje. Teksašani na kratkom EP-ju vessel nude kombinaciju shoegaze atmosfera i death metala što nije baš toliko česta pojava ali ovo je vrlo solidan sklop hermetičnosti i emotivnosti. I agresije, za sve pare. Wraith From The Painting kidaju, nema prevare:
https://wraithfromthepainting.bandcamp.com/album/vessel
Kanadski Grave Infestation su bučni, prštavi i šarmantno old school na svom debi albumu, Persecution of the Living. Ovo je death metal dobro ukorenjen u blatu i mulju iz kog izranjaju poluraspadnuti zombiji, nezainteresovan za nekakve „tehničke“ i „progresivne“ dimenzije ove muzike, zadovoljan svojim poreklom u kanalizaciji ali kompetentan da se pokaže pred publikom. Ako volite dobar rif i kvalitetan štrokavi gruv Grave Infestation su crkva u kojoj se vredi pomoliti. I polomiti:
https://invictusproductions666.bandcamp.com/album/persecution-of-the-living
Saudijci Sijjeel kidaju najstrašniji brutal death metal na svom albumu-prvencu Salvation Within Insanity. Ovo je ne naročito originalna ali izuzetno kompetentno spravljena ploča konstantnog zvučnog kažnjavanja, sa rafalnim blastbitovima, granitno čvrstim gitarama, neljudskim vokalima… Onoliko koliko mogu da se čuju sred te tuče, rifovi umeju da budu i odlični a mada je, po pravilima žanra, album masterovan kao blok betona, sve je to na kraju jako dobro. Jake preporuke:
https://sijjeel.bandcamp.com/album/salvation-within-insanity-2022
Ljubitelji zvuka etikete 20 Buck Spin imaju ove nedelje brutalan a opet duševan split bendova Terminal Nation i Kruelty. Pet pesama ekstremno grubog death-doom metal zakucavanja koje ipak ima izvesnu intelektualnu komponentu, sa produkcijom koja nije skupa ali je vrlo adekvatna – navikli smo na kvalitet od 20 Buck Spin i oni ne razočaravaju:
https://listen.20buckspin.com/album/the-ruination-of-imperialism
Bogami smo pet godina čelaki da Origin snime novi album ali smo ga dočekali. Osmi album za četvrt veka postojanja, nazvan Chaosmos zvuči TAČNO kako očekujete od benda koji je progresivni, tehnički death metal sa filozofskim elementima odavno patentirao. Superbrza svirka bubnjara Johna Longstretha, manita arpeđa gdegod se mogu uvaliti, odlični vokali Jasona Keysera, sve je ovo, da bude jasno, pomalo kao da slušate bilo koji Origin album od Antithesis pa naovamo. Dakle, nema ovde skoro ničeg što već nismo čuli, naprotiv, neke pesme zvuče maltene kao omaži starim pesmama, ali opet, Origin su MNOGO dobri u onome što rade i ako volite njihovu muziku, ovde ima mnogo onog što volite:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/chaosmos
Novi, treći album longajlendskih progresivnih death metalaca Artificial Brain, takođe nazvan Artificial Brain je razlog da proslavite još jedan rođendan ove godine, ma kada da ste rođeni. Dosta dugo smo čekali na nastavak izvanrednog drugog albuma ove ekipe, Infrared Horizon, i zadovoljstvo mi je da kažem kako petorka sa Long Ajlenda nije za ovih pola decenije izgubila ništa od svog lakog dodira i inspiracije. Ovo je i dalje death metal brzog, energičnog tempa, ali koji, možda paradoksalno, zvuči „mekano“ i prijateljski. Za ovo prvo je dobrim delom zaslužan mastering koji je jako dinamičan i muzici zaista daje prijatnu, prozračnu notu. Za ovo drugo su dobrim delom zaslužne harmonije koje ne spadaju u klasičan death metal asortiman, ali ni u uobičajene progresivističke jurnjave po skalama. Artificial Brain i na ovom albumu zvuče istraživački i njihove gitare pronalaze stalno nove puteve kroz aranžmane koji su i dalje izgrađeni na mišićavom, znojavom krljanju ritam sekcije. Izvesna monotonost, najpre diktirana vokalom je zapravo dobrodošla jer Artificial Brain za razliku od mnogih death metal sastava namerno NE kreiraju svoju muziku da bude serija stalnih krešenda već radije slušaoca prekrivaju ugodnim, toplim ćebetom zvuka koje će mu doneti brojne, fantastične sanjarije. Izvrstan album koji još jednom podseća na svo bogatstvo potencijala što ga death metal ima a koje povremeno neki bend majstorski realizuje:
https://profoundlorerecords.bandcamp.com/album/artificial-brain
I poslednja sekcija, sa heavy metalom i razim ekscentričnostima. Ako do sada niste čuli za zagrebački projekat Doktor Bokčilo, njihova facebook stranica će vas uslužno obavestiti: „Doktor je Bokčilo zagrebački „insert genre here“ bend osnovan 34.18.1991. godine u bunaru kod Blitvanovca. Teme koje obrađuju su socijalno-medicinskoga karaktera, a uz to vam pružaju žestoko-primitivan vokalno-instrumentalni repertoar za koji proroci kažu da će osvajati srca mladih liječnika i potaknuti ih na uspješan rad.“ Hrvati imaju tradiciju konceptualnih komedijaških bendova i ova se ekipa jako dobro u njega uklapa a novi album, Placebo Rapid objavljen je munjevito na vest da je umro Željko Tutunović, čovek koga mi ovde ne znamo naročito dobro ali koji je u Hrvatskoj prilična legenda: „pravnik, kontroverzni poduzetnik i glazbeni menadžer najpoznatiji po hitu „Duda“ koji je napisao za bend „Fantomi“, ali i čest gost stranica crne kronike zbog bespravne gradnje i impozantnog niza prevara za koje mu se sudilo u brojnim procesima.“ Album je, pa, meni je urnebesno zabavan sa svojom kombinacijom apsurdističog i satiričnog humora, turbofolk tema, metal matrica (i ska matrica, naravno) i produkcije koja nudi kvalitetan kućni program. Mislim, ja sam prost čovek, meni je uvek lepo kad neko izmeša thrash i narodnjake i peva smešne tekstove preko toga. Album se naplaćuje isključivo koliko vi date:
https://doktorbokilo.bandcamp.com/album/placebo-rapid
Novi Beastial Piglord zove se Grapefruit Dream i ima ukusan omot sa grejpfrutima, ali muzika se i dalje drži svoje eksperimentalne ambicije sa korenima u industrial metalu i aurotitativnom kolažnom strukturom. Piglord je tokom ove dve godine zaista lepo sazreo i svako novo izdanje mu je u namanju ruku ugodno za slušanje a neretko ima i sasvim poštenih transcendentnih momenata na njima. I Grapefruit Dream se daje po ceni koju sami ponudite, pa ponudite pravično:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/grapefruit-dream
Arkham Witch iz Zapadnog Jorkšira mešaju doom i heavy metal već nekih 14 godina pa je novi EP, Give Me Death by Heavy Metal! samo jasno stilizovani manifest. Kažem EP, ali ovo ima sedam propisnih pesama i nudi svakom poštenom metalcu pošten program za provod i opijanje. Nije, dakle, transcendento, ali je simpatično, rokerski i ne može mu se poreći šarm:
https://arkhamwitch.bandcamp.com/album/give-me-death-by-heavy-metal
Red je da album nedelje jednom bude i iz domena grindcore/ powerviolence muzike. I da ne bude album nego sedmoinčni singl, ali sa sedam pesama. Za svaki inč po jedna, rođaci! Ona Snop iz Lidsa, naravno a i izdanje se zove Ona Snop i ovaj bend nije izgubio ništa od manične energije koju sam TOLIKO voleo na njihovim prethodnim izdanjima, a dobio je još malo na razgovetnosti. Ako pustite ovu ploču normalnoj osobi, odskočiće u strahu ali primetićete da će odskočiti manje daleko nego da ste pustili neki običan powerviolence ili grind. Ovo je MNOGO dobro i činjenica da izdavač prodaje daunloud za cenu koju sami odredite je skoro kriminalna. Ako ovo propustite, nismo više prijatelji, pronaći ću vas i kupiću vam ga iz čiste obesti!
https://nervealtar.bandcamp.com/album/ona-snop
