Već izvesno vreme hoću da napišem nešto o kolekciji An English Trilogy koju je prošle godine izdao Europe Comics na Engleskom jeziku, preuzimajući izdanje od francuskog Dargauda koji je takođe u 2021. godini ovo izbacio na papiru i u Francuskom izvorniku pod nazivom Albany & Sturgess – Une trilogie angalise. Pričamo o skoro stoosamdeset strana francuskog stripa nacrtanog u veoma klasičnom „ligne claire“ stilu koji odmah asocira na Hergea i Tintina i sve one franko-belgijske lepote uz koje su ljudi mojih godina (i stariji od mene) odrastali a u pitanju je i jako detaljna, jako estetski zaokružena eksploracija i sinteza koncepta „engleske“ kulture, vezane za žanrovsku književnost ali ne isključivo za nju, iz prve polovine i rane druge polovine dvadesetog veka, sve urađeno od strane dvojice francuskih autora.
Une trilogie angalise je, zapravo, Dargaud prvi put publikovao još 1992. godine, dakle pričamo o kolekciji koja je stara tri decenije ali u kojoj su stripovi još stariji. Scenarista François Rivière i crtač Floc’h su prve radove iz serijala Albany & Sturgess započeli još u drugoj polovini sedamdesetih, sa prvim albumom, nazvanim samo Albany & Sturgess koji je izašao 1977. Tokom osamdesetih nastavili su saradnju, kako sa Dargaudom tako i međusobnu i izbacili nekoliko drugih stripova i serijala (Blitz, Underground, Meurtre en miniature) ali i nove priče u Albany & Sturgess koje su na kraju sakupljene u pomenutoj kolekciji početkom devedesetih. François Rivière je i inače prolifičan scenarista koji je pored saradnje sa Floc’hom radio i sa drugim autorima. Konkretno, njegov najpoznatiji rad je dugački, uspešni serijal o britanskom špijunu iz doba Prvog svetskog rata, Victor Sackville za Le Lombard, sa Francis Carin i Gabrielle Borile, a koji je od 1986. do 2010. godine naređao čak dvadesettri albuma. Rivière je profesionalni pisac i autor nebrojenih romana, knjiga za decu, biografija, esejističkih radova i stripovi su samo jedan od njegovih kreativnih medijuma, ali mislim da se može reći kako se u An English Trilogy oseća da je ovo pisao čovek koji stalno, mnogo i duboko razmišlja o literaturi i kulturi i načinima da o njima piše na nove i zanimljive načine.
Floc’h, odnosno Jean-Claude Floch je mlađi brat karikaturiste i crtača po imenu Jean-Louis Floch pa je jasno zašto za potpisivanje svojih strip-radova koristi tako unikatan pseudonim… not. Kako god bilo, ovaj student pariske Škole dekorativnih umetnosti je sa crtanjem stripova počeo prilično rano – kako se i počinje – i imao je svega 22 godine kada mu je objavljen prvi album po scenariju uglednog Rodolphea za magazin Le Conservateur. Floc’h je pored saradnje sa Rivièreom, koja obeležava najveći deo njegove karijere, sarađivao i sa Jean-Lucom Fromentalom, a pored stripova je radio i ilustracije za dečije knjige, filmske postere, i generalno sve ono što očekujete od jednog ilustratora njegovog kalibra.
Kalibar je to popriličan, da se razumemo, jer Floc’h zaista može da se istakne – i ljudi ga ističu – kao jednog od najatraktivnijih predstavnika stila „čiste linije“ sa zbilja briljantnim, čistim grafičkim stilom urednih kontrura i veoma kontrolisane debljine linija, a koji uspeva da sasvim izbegne sterilnost i artificijelnost što ponekada mogu da se uvuku u ovakav rad. Floc’hov rad na An English Trilogy karakteriše puno atmosfere i detalja – mada bez pretrpavanja kadrova i tabli što je ponekad greh preterane kompenzacije – i za njegovu saradnju sa Rivièreom kažu da je obeležava anglofilija.
An english Trilogy je svakako dobar primer jer se radi o stripovima koji se veoma trude, i u dobroj meri uspevaju da uhvate duh vremena u kome se događaju, ali specifičan za ne samo britansku već i konkretno englesku kulturu ranog i kasnijeg dvadesetog veka, prelomljenu kroz prizmu pripadnika, pa, moramo to reći, više klase, čiji su životi obeleženi i umetnošću i filozofijom, i društvenim ritualima za koje smatramo da su „prava“ obeležja engleske kulture onog vremena.
Jedna od najboljih stvari u ovim stripovima je sa koliko ozbiljnosti autori postavljaju svoje glavne likove. Titularni Francis Albany i Olivia Sturgess su dvoje ljudi sa vrlo ozbiljnim ličnim i porodičnim istorijama i to kako su oni „spušteni“ u London, Englesku i druge ambijente onog vremena deluje jako uverljivo i prirodno. Ako ste ljubitelj žanrovske literature onog doba, uključujući krimiće, misterije, pa i nešto horora, An English Trilogy ne samo da ljupko omažira stilove i motive autora u rasponu od Arthura Conana Doylea i Agathe Christie do Dorothy Leigh Sayers i raznih autora iz poznog gotika i ranog literarnog horora, nego nam i daje glavne likove koji vrlo prirodno „sede“ u svetu u kome ova književna (i njima srodna pozorišna) dela upravo nastaju i oblikuju duh vremena.
Mora se, doduše priznati, da je veliki deo ovog građenja likova, njihovih istorija, glasova i senzibiliteta urađen u zapravo ne-stripovskoj formi. Početak ove kolekcje (nisam siguran da je ovog bilo u kolekciji iz 1992.) je dugačko pismo koje Olivia piše Francisu, prolazeći kroz čitave njihove živote i dajući neku vrstu njihove zajedničke biografije, ukrašene nebrojenim epizodama i anegdotama, i ovde dobijamo zaista uverljiv i dubinski rad na likovima koji u velikoj meri uokviruje priče koje će uslediti u stripovima. Naravno, Floc’h ovo ilustruje sjajnim fotografijama, omotima knjiga i isečcima iz novina, čak i jednom Vorholovom portret-kompozicijom Albanyja iz vremena kad je ova postao poznat i ovo je literature-porn u najboljem smislu te reči.
Međutim, kada sami stripovi krenu, treba imati na umu da je ton u njima ipak nešto drugačiji. U prvom redu, sama Olivia Sturgess je u njima decidno sporedni lik, ono što se na Engleskom zove „support character“ i Francis Albany je ovde neko koga će čitalac pratiti i kroz njegove oči biti svedok misterioznim i začudnim epizodama kao ispalim iz literature koju oboje protagonista toliko vole.
Prva priča, Rendezvous in Sevenoaks je klasičan „mystery“ zaplet sa piscem koji otkriva da je sve priče i knjige koje on piše, prolazeći tradicionalne porođajne muke, zapravo neko drugi već napisao godinama pa i decenijama pre njega. Stugessova potraga za prirodom realnosti koja iz ovoga proističe je zanimljiva i ima dobro pogođenu atmosferu, kao i lepu međuigru između „stvarnosti“ i „teksta“ kao zapravo samo dve strane jednog kontinuuma. Autori ovde uspevaju povuku lepu liniju od old school mystery romana sve do (u ono vreme) savremenog, cutting edge pisanja u okviru naučne fantastike i slipstreama, i jedini problem je ovde da razrešenje naprosto nije tako efektno kako ova priča u principu najavljuje.
I ispostavlja se da je to manje-više slučaj i sa dve preostale priče. The Harding Case je šerlokholmsovski-sekstonblejkovski postavljena krimi misterija, intrigantna, višeslojna pa i krvava ali problem sa njom je što ona ne prati zaista pravilo (da ne kažem „algoritam“) crime/ mystery proze ili makar one crime/ mystery proze koju smo najviše voleli u vreme kada smo bili mlađi. Pravilo je, naravno, to da čitalac nije samo pasivni konzument ovih literarnih radova već da i sam igra ulogu detektiva koji pokušava da misteriju razreši pre nego što stigne do oslednje stranice i da će čitaocu autor uvek dati dovoljno indikacija da ovaj, ako je pametan i pametna roda, postavi svoju tezu, uradi dokazni postupak i dođe do zaključka, (makar bio i pogrešan). Ovi stripovi to ne rade i mada su veoma dobri u atmosferi i Floc’h naprosto KIDA sa crtežom, sejući ljupke omaže SVEMU i svačemu iz onog vremena, u pripovednom smislu oni idu isključivo tamo kuda su autori naumili bez stvarne mogućnosti da se čitalac u njih aktivnije uključi.
Poslednja priča, In Search of Sir Malcolm je nedvosmisleno zanimljiv narativ koji omažira celu priču o potapanju Titanika iz interesantnog ugla, ali i u njemu naprosto morate prihvatiti da je ovo više, pa, recimo, magični realizam sa setnom notom nego zaista crime/ mystery rad.
Ali dobro, ovde pre svega pričamo, dakle, o menadžmentu očekivanja i ako se An English Trilogy čita kao zaista pre svega omaž estetici i duhu literature jednog vremena, radije nego kao njen direktniji pastiš i ako umete da uživate u crtežu i koloru koji su izuzetni, u pitanju je veoma prijatno provedeno vreme. Proverite sami na Europe Comics.
