Pročitao sam Tunnels, interesantan i duhovit, ali nadasve human grafički roman o potrazi za Zavetnim kovčegom, tom najvećom jevrejskom svetinjom u kojoj su, kažu, spakovane originalne tablice sa upisanih deset božijih zapovesti, a koju u nas, tu svetinju i relikviju zovu i kivot. Radi se svakako i o jednoj od najpoznatijih relikvija vezanih za judeohrišćansku tradiciju o čijoj se lokaciji spekuliše već stolećima a u poslednje vreme svako malo čujemo od raznih pomalo sumnjivih arheologa i istraživača da su ga pronašli – osim što niko od njih ne uspeva da ponudi verodostojan dokaz.
Naravno, Zavetni kovčeg je u svesti modernog čoveka koji ne ide u crkvu i ne čita Bibliju pred spavanje možda najprisutniji na ime filma Otimači izgubljenog kovčega Stevena Spielberga, prvog iz serijala o Indijani Jonesu, u kome se čitava ironija činjenice da nacisti traže drevno jevrejsko oružje što, navodno obezbeđuje preimućstvo u svakom oružanom sukobu primereno završava u spektakularnom horor-finalu u kome nacisti dobijaju tačno ono što im sleduje. Pokojni Bogdan Tirnanić je devedesetih pomalo zajedljivo optuživao Spielberga da se tek pod stare dane setio da je Jevrejin, ali fakat je da je ovaj film, ma koliko zasnovan na palp-tropima bio, u punoj meri kanalisao jevrejsku fantaziju o božanskoj osveti nacistima i napravio sponu sa jednim predmetom u njihovoj tradiciji koji predstavlja direktnu, neraskidivu vezu sa Bogom. Al’ dobro, Tirke, pored svih svojih legendarnih karakteristika svakako nije bio i nepogrešiv čovek.
Pominjem sve ovo iz dva razloga. Prvi je da se shvati koliko je Zavetni kovčeg usko vezan uz jevrejski osećaj ne samo identiteta već i posebnosti tog identiteta u odnosu na sve druge i blizinu Bogu koju ovaj narod sebi milenijumima pripisuje, a što sve i u današnjem prosvećenom vremenu vredi imati na umu. Drugi narodi naprosto nemaju istu vrstu izgubljene relikvije – možda je u hrišćanskoj tradiciji najbliži Sveti gral, ali on nema istu težinu predmeta koga je narod nosio sa sobom kako bi bio u stalnom kontaktu sa Svevišnjim i doslovno pržio svoje neprijatelje kada je dolazilo do sukoba – pa ovo i dodatno ojačava tu koncepciju o Jevrejima kao izabranom božijem narodu, koja i danas čini značajan deo kulture ove nacije bez obzira na modernu prosvećenost i, jelte, sve moguće građanske i liberalne koncepcije koje postoje i među njima kao i drugima.
Drugi razlog je da odmah istaknem da Tunnels nije pustolovni strip i da nije ni nalik na Indijana Džounsa, pa ako vam je srce malo zaigralo na pomisao o egzotičnim lokacijama po Bliskom istoku i odvažne avanture sa pesničenjem i pucanjem – smirite ga. Tunnels je sasvim suprotno, realistična, savremena, duhovita i, rekoh već, prilično humana priča koja se događa u modernom Izraelu i o potrazi za Zavetnim kovčegom pripoveda iz perspektive nesređene, neobične porodice arheologa, ali i iz perspektive milenijumskih naplavina istorije na tim prostorima i naizgled beskonačnog sukoba između Jevreja i Palestinaca na teritorijama na koje i jedni i drugi polažu istorijsko i svako drugo pravo.
Problem između Izraela i Palestine je svakako jedan od najparadigmatičnijih problema u modernom svetu, neka vrsta oglednog primera za subjektivnost pravde i pravičnosti, ali i za činjenicu da pravda i pravo, ma koliko trebalo da budu utemeljeni u „objektivnim“ i nepristrasnim kriterijuma, zapravo žestoko zavise i od istorijskih percepcija ali, naravno, onda i od toga ko ima veću pišu ili makar bogatijeg i drčnijeg sponzora iza sebe.
Utoliko, autorka ovog stripa, Rutu Modan, izraelska crtačica i scenaristkija stripova, a u poslednje vreme i vanredna profesorka na Akademiji umetnosti i dizajna Bezalel u Jerusalimu, u svom pogovoru vrlo eksplicitno žali što se Jevreji i Palestinci u trenutku dok ona to piše (2021. godina) ponovo ubijaju, ali i sasvim eksplicitno kaže da to ubijanje nije simetrično, a što je, ako ćemo da budemo pošteni jedna maltene radikalna a sasvim sigurno statistički retka situacija u pogledu izražavanja nekog izraelskog akademika. Levičari ovog sveta često će lamentirati nad ironijom da je Izrael, moderna država nastala kao neka vrsta kompenzacije za fašistčki holokaust, u velikoj meri usvojila praksu ako već ne i prepisala doktrine fašizma i da je tretman kojem je izložena palestinska manjina na granici genocida, ali Jevreji i Izarelci obično imaju sasvim drugačiji pogled na stvari.
Otud je i Tunnels, priča o potrazi za Zavetnim kovčegom u kojoj učestvuju i Jevreji i Arapi na neki način i izrazito progresivna jer, iako ne upada u ikakve utopijske zanose o držanju za ruke i bratstvu svih ljudi, ovaj strip prikazuje praktične situacije u kojima ljudi što jedni druge percipiraju kao drugačije pa i suštinski sukobljene, ne samo mogu da sarađuju i zajedno rade nego i da pronalaze interese u tome, koji su, pa, normalni, ljudski, svakodnevni.
Rutu Modan je poznata publici i izvan Izraela, na ime svojih stripova objavljenih na Engleskom a za koje je podobijala i nekoliko Ajznerovih nagrada u SAD. Njen grafički roman Exit Wounds pa posle njega serija priča Mixed Emotions objavljivanih putem sajta Njujork tajmsa obezbedili su joj prepoznatljivost i poštovanje u SAD, a kasnije je radila i za Delcourt, pa u međuvremenu proširila polje delovanja i na dečije knjige… Kolektiv koji je osnovala 1995. godine, Actus Tragicus utemeljen je sa eksplicitnim ciljem da pomogne izraelskim strip autorima da se vide i čuju i izvan Izraela i reklo bi se da je misija ovde bila uspešna.
Tunnels je, dakle, najnoviji Modanin rad i ovo je kompletno delo, strip od blizu 280 strana, nacrtan, napisan i kolorisan od strane autorke, dok je američko izdanje za Drawn & Quarterly preveo Ishai Mishory, američki Jevrejin specijalizovan za, jelte prevod sa Hebrejskog.
I Tunnels je odmah, od prve strane vrlo prijemčivo štivo. Ovo je lagano i neužurbano pričana priča o nadarenoj arheološkinji Nili koja živi sa svojim malim sinom (kome je ime, ili makar nadimak kojim ga svi zovu, Doctor) i ne radi ništa, trošeći ušteđevinu, o njenom sada skoro sasvim dementnom ocu, legendarnom arheologu koji je najbliže od svih iz svoje struke prišao lokaciji Zavetnog kovčega, o njegovom rivalu, beskrupuloznom univerzitetskom profesoru koji je, uprkos svim lošim stvarima što ih je uradio ovoj porodici, sada mentor Rininom bratu Broshiju, o trgovcu umjetninama Emilu Abuloffu koji finansira poslednji, očajnički pokušaj da se zavetni kovčeg pronađe i komplikovanoj, jako komplikovanoj i bolnoj činjenici da sve ukazuje kako je njegova stvarna lokacija na teritoriji koju sada kontrolišu Palestinci.
Strip vrlo uspešno igra na kartu porodične drame, sa elementima ne baš komedije ali svakako lake, komične priče. Nili je složen i zanimljiv lik, njen brat je složen i zanimljiv lik i mada strip ne beži od tropa i stereotipova, mislim da ih koristi uspešno da čitaocu ponudi prečice do postavki za situacije koje se onda razreše na nestereotipne i vrlo nijansirane načine. Ključan je svakako taj humanizam koji provejava kroz čitav narativ sa jednim jedinim stvarnim „negativcem“ – a koji dolazi iz akademske sfere. Ostali likovi, bez obriza što su neki od njih i religijski ziloti, koji stalno citiraju svete spise i ispaljuju i prilično rasističke stereotipe o Arapima, naprosto nisu zli i ne čine zle stvari. Modan svakako prikazuje kolika tenzija postoji između Jevreja i Palestinaca, ali pažljivo postavlja likove tako da i Arapi imaju asertivnost, karakter, volju i sopstvene agende, bez upadanja u stereotipe „drugosti“ i otuđujuće situacije.
Naravno, pomaže što je protagonstkinja neka vrsta low-key feministkinje i simpatične luzerke, osoba sa veštinama i znanjima ali bez formalnih potvrda za svoje kapacitete, samohrana majka koja ne radi ništa pametno, što joj je sin opsednut igranjem na telefonu a brat, koji se pravi da je sav racionalan i pametan, na kraju i sam pokazuje da nije tako lako razabrati se u haosu u kome svi oni žive. Ovde nema teatralne drame i vodvilja ali ta sržna porodična dramica se fino uklapa u širi kontekst potrage za svetim predmetom u kojoj svako ima svoju agendu i ni jedna nije nužno važnija ili čistija od one druge.
Modan dodatno osvežava strip zanimljivim promenama u tempu i tehnici pripovedanja. Tunnels ima dosta teksta ali i dosta tabli sa veoma malo ili ni malo teksta u kojima se razne aktivnosti prikazuju razigrano i zabavno. Naravno, sve to ima estetiku „indi“ stripa koju morate voleti ali je autorka JAKO dobra u tome što radi i uvek pruža uverljiv, energičan program.
Tunnels je, dakle, strip koji se teškim intelektualnm, istorijskim, religijskim pa i filozofskim, jelte, temama bavi iz jedne humanističke, prizemljene perspektive, provlačeći srž složenog, milenijumskog identitetskog koncepta i dugačkog međunacionalnog konflikta kroz finu i odmerenu porodičnu dramu. On ima mnogo karaktera i pitak je za konzumaciju pa svakako ohrabrujem da se ode do sajta Drawn & Qarterly ili Amazona i vidi ima li tu šta za vas.
