E, pa ja ne znam… Ova nedelja je donela toliko dobre muzike da prosto ne znam kud ću pre. Novi Razor? Novi Skelator? Novi Las Historias? Novi Thou Art Lord? A to je tek delić izvesnosti koju ćete sada poslušati! Izgled da važi ono da što su gora vremena, to je bolja umetnost koju proizvode. Navalite:
Blek metal kao i obično otvara našu malu prezentaciju. Kvebečki Viacrucis ima album baziran na religijskim sukobima koji su divljali Francuskom u šesnaestom veku tokom trideset godina. Prigodno nazvan Les Tragiques ovaj materijal donosi simpatičan blend blekmetalske atmosferičnosti i evokativnosti sa malo death metal mišićavosti. U principu je sva muzika delo jednog čoveka sa tekstovima i pevanjem koje su donela još dvojica i mada to muzici obezbeđuje i malo hermetičnosti, zanimljiva je:
https://viacrucisqc.bandcamp.com/album/les-tragiques
Italijanski veterani Abhor imaju novi album, sugestivno nazvan Sex Sex Sex (Ceremonia Daemonis Antichristi). I, da, ovo zvuči baš kako naslov sugeriše – okultno, kinematski, kao da smo u sedamdesetima i prisustvujemo nekoj okultnoj, satanističkoj seansi koja služi i kao predigra pred orgiju. Atraktivno:
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/abhor-sex-sex-sex-ceremonia-daemonis-anticristi
Nemački duo Hadopelagyal ima debi album razbijačke, hermetične black-death muzike. Ovo je srazmerno lo-fi ali zanatski uredno, sa podugačkim ali energičnim pesmama svirke koja zvuči kao da dolazi iz samog pakla. Na momente sam imao prijatne flešbekove na Blasphemy i slične originatore ovog pod-stila, pa je album Nereidean Seismic End vrlo brzo osvojio moje simpatije. Brzina, sirovost, surovost – sve što ja volim. Probajte:
https://hadopelagyal.bandcamp.com/album/nereidean-seismic-end-album
Brazilski Power From Hell svira već dve decenije pa je novi album, Shadows Devouring Light vrlo siguran u svom nastupu. Bend je od srazmerno trešerskijih početaka evoluirao u smeru „čistog“ blek metala pa je i ovaj, sedmi album karakterisan mračnom, pretećom muzikom evokativnih tema i klaustrofobične ali prijatne atmosfere. I žestoko je, mada bend svakako pazi da ne upadne u monotoniju, pa su pesme napisane sa atmosferom ali i agresivnošću na umu. Prija:
https://powerfromhell.bandcamp.com/album/shadows-devouring-light
Švedski duo Bloodskam je osnovan pred kraj devedesetih ali njihov novi album, Ave Eva (tek drugi, sa prvim koji je izašao 2019. godine) nema u sebi skoro ničeg što podseća na devedesete. Ovo je moderni blek metal pa i post-blek metal sa mnogo energije i agresije ali i sa puno emocije i melodičnosti. Bend ima jako dobre ideje i mada je produkcija prilično nedinamična, svirka je živa i energična pa mi se album u celini jako dopada:
https://suiciderecordsswe.bandcamp.com/album/ave-eva
Finski Haruspex Ritual i brazilski De Halve Maan udružili su se na split EP-ju koji nema nazivali ima četiri pesme poštenog, energičnog ali i emotivnog blek metala. Ovo je i sirovo i melodično, i emotivno i trešerski pa sam ja vrlo zadovoljan:
https://haruspexritual.bandcamp.com/album/split-w-de-halve-maan
https://dehalvemaan.bandcamp.com/album/split-w-haruspex-ritual
Klasični grčki bend Thou Art Lord posle dosta godina ima novi EP sa tri pesme novog materijala. I Daemoniorum je simpatičan, onako, epski i himničan, a opet sveden i ekonomičan. Pesme su kratke, trešerske i ne komplikuju sa aranžmanima a da se opet oseti iskustvo i zaokruženost, jelte, vizije. Dopadljivo:
https://necromantiaofficial.bandcamp.com/album/daemoniorum-ep
Dopao mi se drugi album finskih Celestial Grave, Vitriolic Atonement jer uspeva da bude istovremeno moderan, prilično savremen materijal po zvuku a onda i ekscentrično disonantan, gotovo kao da se sama muzika dobro napila votke pre snimanja. Ime tu i melodije i melanholije i svega, ali je zvuk kršina (i to ume da bude i kul, ali i zamara uši) a harmonski program je BIZARAN. Zanimljivo, dakle:
https://celestialgravefinland.bandcamp.com/album/vitriolic-atonement
Talentovani italijanski muzičar H. Archvile (aka H. Der Wanderer) proslavlja dvadesetogodišnjicu svog solo projekta Nott albumom XX i ovo je moderan, meni vrlo prijemčiv blek metal. Nema ovde puno šminke, XX je ploča strejaškh aranžmana i mračnih atmosfera. Ima prostora za nešto tananiju emociju ali se sve uglavnom isporučuje kroz kanonadu bubnjeva i brijačku hipnozu gitara. Nekome će to biti monotono ali za moje pare Nott je idealna kombinacija jurišničke energije i gotovo obredne repetitivnosti u rifovima i temama. Odlično je:
https://schierlingklangkunst.bandcamp.com/album/nott-xx
Rusi Gmork imaju odličan EP nazvan Sarx na kome njihova kombinacija žestoke, pankerski sirove a metalski uredne svirke i operskog ženskog vokala (Jekaterina Puškinova iz power matal sastava Astarian) zvuči sjajno. Gmork su ponovo snimili dva stare pesme, dodali jednu novu i jednu obradu Vadera i ovo je jako zabavno. Vrlo jake preporuke:
https://adventofgmork.bandcamp.com/album/sarx-ep
I portugalski Negado su jako dobri na prvom, istoimenom EP-ju. Ovo je vrlo moderan blek metal sa dosta „post“ dimenzije u svom zvuku koja se očitava u proširenom harmonskom programu ali i aranžmanima koji su vrlo „matematičarski“. Negado se praktično kvalifikuju da ih nazovete i progresivnim blackened emo grindcore sastavom ako tako poželite. Ali ko bi TO želeo? Svakako poslušajte jer je ovo impresivno odsviran, dobro produciran, jako autoritativno napisan metal:
https://negado.bandcamp.com/album/negado
Finski Hornansarvi ima minialbum Grim Reaper’s Greed i ovo je pet pesama jednostavnog, sirovog i melanholičnog blek metala koji ne upada u modernu „atmo“ formu uglavnom na ime svoje velike jednostavnosti. Ali prijatno je to, nekako neposredno i iskreno i izražajno. Volim taj pankerski pristup blek metalu:
https://hornansarvi.bandcamp.com/album/grim-reapers-greed
Iako ima samo četiri pesme, Tephra se računa u pun album. I to debi album portlandskog blek metal/ post-blek meta trija Alum Occulta. Ovo su, naravno, jako dugačke pesme, sa dosta emocija i atmosfere ali Alum Occulta u principu sviraju žestoko, svedeno i ne pričamo o nekoj barokno aranžiranoj muzici nego o priličnoj količini štroke. A, mislim, ima li ičeg što više volimo od štroke?
https://alumocculta.bandcamp.com/album/tephra
Pa onda treći album nizozemskih Alvenrad, nazvan Veluws ijzer, a koji je lepa mešavina folk-motiva i glasnog, pržećeg blek metala. Ima ovde dosta veoma upečatljivog melodijskog rada a Alvenrad se vrlo uspelo inspirišu istorijom (i geografijom) svog kraja pa je muzika autentična i sve vreme originalna uprkos poštenom držanju poštene blek metal osnove. Vrlo fino:
https://alvenrad.bandcamp.com/album/veluws-ijzer
Pa onda opet Rusi. Nox Doloris iz Sankt Petersburga imaju novi EP, King of Worms i njihova kombinacija blek metala, death metala i simfonijskih začina je perfektna na ovom materijalu. Četiri pesme koje ovde dobijamo su vrlo dobro producirane (znate već, čuje se i bas-gitara!) i odsvirane i imaju jednu nepokolebljivu energiju i seksepil, jebem mu mater. Nox Dolores se prosto poigravaju sa žanrom u ovom trenutku praveći stvari koje su nepobitno u teritoriji ekstremnog metala ali sa elementima koje drugi bendovi ne bi umeli da iskoriste, sa finim uhom za detalj i okom za, jelte, celinu. Izvrsno je a plaćate koliko želite:
https://noxdoloris.bandcamp.com/album/king-of-worms
Argentinski Gloriam Satanas ima vrlo sladak debi album, There Above, Here Below. Ovo je satanistički, dakako, blek metal, sa energičnom svirkom, okultnim zvukom, pa i blagim simfonijskim tendencijama u aranžiranju. Sve se to lepo uklopi jer bend ima jasnu viziju i kompozicije im odišu jednom klasičnom blekmetalskom pompom i drčnošću gde simfo-elementi prirodno legnu uz drljačke rifove i to zaista dobro zvuči zajedno. Gloriam Satanas su kao nekakav povratak na pozicije koje su Emperor držali dvedesetih i ja sam presrećan što još uvek ima ko da ih brani:
https://gloriamsatanas.bandcamp.com/album/there-above-here-below
Hail Conjurer je solo projekat Harrija Kuokkanena koji peva u Hooded Menace ali i svira bubnjeve u još masi finskih bendova. Novi album, Earth Penetration je iznenađujće prijemčiva kolekcija blackened doom pesama koje svojom kombinacijom sirovosti i epike pogađaju tačno gde treba. Poslušajte, meni je ovo mnogo lepo leglo:
https://hailconjurer.bandcamp.com/album/earth-penetration
OK, ovo je ispala MNOGO dobra nedelja za blek metal ali i za Portugaliju. Treći album sastava Gaerea iz Portoa, Mirage, je fenomenalan. Gaerea su post-blek sastav u suštini, sa slobodnim pristupom harmoniji i pomalo „emo“ zvukom, ali, da se ne zezamo, Mirage je RAZBIJANJE. Ne u smislu da se ovde krlja iz sve snage sve vreme – mada krljanja ima onoliko – koliko u smislu da Portugalci pišu jako dobre pesme sa pametnim aranžmanima i odličnim osećajem za podizanje tenzije i davanje dobrodošlih klimaksa, ali i sa sjajnim uhom za harmoniju i jednostavnu melodijsku udicu koja će vas jako voziti minutima. Čak ni sumanuto prekomprimovan mastering ovde nije toliki problem jer je muzika prilagođena zvuku i vice versa, i Mirage je naprosto izvrsna ploča na svm nivoima. Gaerea su bend koji ne samo tom svojom futurističkom muzikom već i temama, pa i sjajno dizajniranim vizuelnim programom (uključujući maske i kostime) maltene svojeručno opravdava postojanje post-blek metala kao koncepta. Sjajno je:
https://gaerea.bandcamp.com/album/mirage
A za nas koji volimo baš grubo, proslava. Stigao je treći album norveško-švedskog superbenda Nordjevel i, pa, svakako se ovde čuje i izvesna evolucija njihovog zvuka. Gnavhòl počinje vrlo epski, udarajući brzo i snažno ali ipak obraćajući dosta pažnje na atmosferu i gruv i mada su Nordjevel najpoznatiji po besomučnom krljanju i obaranju brzinskih rekorda – čega je album pun – lepo je čuti i kako povremeno stanu, malko se osvrnu oko sebe i ponude i nešto drugo slušaocu, da i on malo odmori i promeni perspektivu. Nordjevel su sada svakako naučili da variraju volumen i smer iz koga napadaju pa je album iako APSOLUTNO razarački, razarački na dovoljno različitih načina da se otera zloduh monotonije i obezbedi još koja godina totalne dominacije. Kraljevski.
https://nordjevel.bandcamp.com/album/gnavh-l
Idemo na stone rok, doom metal, hard rok, psihodeliju i sludge metal. Berlinski Khybernaut na istoimenom EP-ju imaju četiri pesme dobrog, kvalitetnog metal treskanja. Koliko razumem, ovo je ekipa nastala od benda Red Stoner Sun a koji je radio od kraja devedesetih (i jednom i drugom bendu su sajtovi trenutno nedostupni) pa se ovde čuje kvalitet i usviranost. Stoner rok je ovde na programu, sa solidnim rifovima, dobrim melodijama i gruvom, u osnovi bluzerski, malčice više metalski, lepo producirano i kvalitetno. Užitak:
https://khybernaut.bandcamp.com/album/khybernaut-ep
Ciriški Blue Rumble imaju savršen EP od dve pesme, Blue Lightning / Brasas sa savršeno late ’60s/ ’70s zvukom i sjajno napisanim pesmama psihodeličnog, gruverskog roka. Ovo je malo kao da ste izmešali Hendriksa, Doorse i Cream, promućkali i ispili na eks, snažno je, poeltno, moćno a prijemčivo i nekako domaće. Daunloud se još i naplaćuje koliko sami date. Fenomenalno:
https://bluerumble.bandcamp.com/album/blue-lightning-brasas
Senandung Yoi! Su iz Indonezije i cepaju šoferski, žestok heavy rock. Ovo je, dakle, između stonerske težine i pankerske graže sa ložačkim rifovima, jakim tempom i generalno vrelom atmosferom. Minialbum Bergegas! je idealan za svako pijano veče u kafani ili makar povratak kući posle teško provedenog dana na poslu. Nije preduboko, nije preoriginalno, ali je ljudski.
(Edit: cvrc! Nestalo sa Bandcampa. Ali ostavljam tekst jer će se sigurno vratiti.)
https://senandungyoi.bandcamp.com/album/bergegas
Mezzoa iz San Dijega imaju album osunčanih, esidom okupanih psihodeličnih pesama, sve pod nazivom Dunes of Mars. Ovo je vrlo prijatan desert rock koji će vam leći ako ste ikad voleli Kyuss i njihove derivate, lepo produciran, RUŽNO faziran, melodičan a opet sirov. Simpatično!
Kad smo već kod esida, dobri su i britanski Cosmic Filth čiji je EP The Coven of Pink Venus parts 1 & 2 kao da ste zatvorili Hawkwind i Black Sabbath u sobu i posle devet meseci iz sobe išetala prelepa psihodelična, heavy beba. Mislim, baš je lepo!!!!!!!
https://cosmicfilth1.bandcamp.com/track/the-coven-of-pink-venus-parts-1-2
Kad se debi album zove Chants of impiety and misery, to može biti samo funeral doom metal. I jeste, španski jednočlani projekat Exhumation sebe poredi sa Bell Witch ili Atramentus ali ovo je sirovije, hladnije, apstraktnije, mada i dalje zadržava formu doom metala. Za snimke koje je uradio jedan čovek u prostoriji za vežbu, ovo je zapravo veoma solidno i ako vam baš treba nešto hermetično i teško, javite se Exhumationu:
https://exhumationfuneral.bandcamp.com/album/chants-of-impiety-and-misery
Massive Stone su Portugalci i da se odmah složimo da je to genijalno ime za stoner rok bend. Album Animals, Hungry Ghosts, And Hell Beings takođe ima upečatljiv, snažan naziv a ni muzika ne razočarava. Ovo je mastan, prljav, psihodelični stoner rok sa dovoljno mašte da ne bude samo ređanje rifova ali BOGAMI sa puno lepih rifova. Svirka je dosta živa i spontanta a zvuk samo malo muljav no sve to doprinosi psihodeličnoj atmosferi i daje ovom albumu finu tripoznu dimenziju. Lepuškasto!
https://massivestone.bandcamp.com/album/animals-hungry-ghosts-and-hell-beings
KrArK su Parižani a njihov debi album KrArK je kanonada bluziranih stoner rok rifova i nabadačkog gruva. KrArK su mi odmah bili simpatični kada sam čuo ukusno korišćenje wah wah pedale na introu a i sve ostale pesme su fine, sa žustrom, energičnom, garažnopankerskom svirkom i ne baš idealnom ali funkcionalnom produkcijom. Vrlo vredno slušanja i mada daunloud trenutno košta hiljadu evra a fizičkog izdanja nema na vidiku, slutim da će se to uskoro promeniti. Obavezno odvojite malo vremena za KrArK:
https://krark.bandcamp.com/album/krark
Black Budget su iz Toronta ali njihova muzika je vrela, energična, osunčana. Sami sebe nazivajući desert-punk bendom, Black Budget ozbiljno, rifaški rokaju na EP-ju Crown Of Misery. Ima ovo dosta gruva i šmekerskih bluz-fora, da ne bude puki pank sa malo debljim žicama ali je kombinacija pankerske energije i nevaljalstva sa samo malo „metalskijim“ i progresivnijim psihodeličnim naklonom vrlo efektna.
Sabot iz Minesote zvuče potpuno apokaliptično na EP-ju Last City of the East. Ovo je mrveći, dehumaniztovani death-doom metal u kome nema trunke romantike, gotike, melodičnosti, već dobijamo samo paklene rifove i udaranje. Al nije loše! Pesme svakako imaju smislene narative i solidne rifove a vokali su zabavni u svojoj monotonosti. Plus, plaćate koliko hoćete
https://sabotdoom.bandcamp.com/album/last-city-of-the-east
Klivlendski Frayle su mi se dopadali na prethodnim izdanjima, pa je i novi album, Skin & Sorrow odmah bio zanimljiv. Ovo je i dalje spora, meditativna doom/ post-metal muzika obeležena sa puno negativnog prostora, ritualne atmosfere ali i sanjivim vokalima pevačice Gwyn Strang. Skin & Sorrow ide možda korak ili dva u smeru zvuka koji će biti blizak i ljubiteljima indie rocka, deakcentujući težinu ali i dalje se čvrsto držeći svoje hipnotičke matrice pa ovo svakako vredi pažnje:
https://frayle.bandcamp.com/album/skin-sorrow
Švajcarski King Legba And The Loas imaju desetoinčni EP sa pet pesama, Shine A Light i ovo je prijatan hard rok sa bluzerskom osnovom, živom, prirodnom svirkom i lepim zvukom. Ne zvuči to posebno starinski ali zvuk i bluzirane teme (plus klepetuša među udaraljkama) mu daju dosta old school vajb i ja sam uživao:
Italijani Otus vrlo solidno provlače svoju kombinaciju abrazivnog sludge metala i emotivnije post-metal meditacije na novom albumu, Torch. Ovo je druga dugosvirajuća ploča za ekipu iz Rima i čini mi se da im je ovde sazrelo i kako se kreira hinpptički gruv i kako se prave uzdržane a emotivne melodije bez mnogo teatra ali sa dovoljnom merom metalske ekspresivnosti da svi budemo zadovoljni. Solidna produkcija i generalno dobra ploča:
https://otus783.bandcamp.com/album/torch-2
Onda dođu briselski Cosmic Monarch sa EP-jem Systemic Failure koji nudi pet pesama žestokog rokenrol prženja. Ovo je tačno između garažnog panka i stoner roka, onako, šmekerski, bezobrazno, vrištavo a heavy. Vokal je pogotovo zajeban a pesme ekonomične i udaračke. Super je:
https://cosmicmonarch.bandcamp.com/album/systemic-failure
O, bože a što je dobar gotenburški bend Tornet. Njihov album, Domedagar donosi EPSKI ’70s teški rok, sa sve gitarskim heroizmom, genijalnim ritmičkim deonicama (slušajte Blodsband), prelepim melodijama i produkcijom koja je analogna da analognija ne može biti. Kao neko ko je dovoljno mator da pamti da je ovakv stvari povremeno čuo na radiju u sedamdesetim godinama prošlog veka, ja sam u raju. Poslušajte, jebem mu, bićete i vi:
https://tornetgbg.bandcamp.com/album/domedagar
I drugi album pensilvanijskih SpellBook je duboko ukorenjen u sedamdesetima. Deadly Charms je prijemčiva ploča heavy groove muzike, sa prijatnom kombinacijom bluzerskih osnova i metalske, spuki nadgradnje, nešto kao da ste uzeli klasični Black Sabbath i zamolili ih da sviraju southern groove. Odlično to zvuči, sjajno je napisano, odsvirano i ima adekvatnu produkciju, pa ni slučajno nemojte da ga promašite:
https://spellbookband.bandcamp.com/album/deadly-charms
Šveđani Band Of Spice svoj stoner rok sviraju u speed metal brzini. Njihov peti album, za dvanaest godina, How We Play the Game je proslava heavy rokenrola kakvu ne valja propustiti, sa devet pesama ozbiljne rifaške pirotehnike i nemirnog gruva. Nije sve svirano u visokom tempu, da nam se ne poplaše nežniji slušaoci i Band of Spies donose puno klasičnog stonerskog programa, ali ovo je ploča koja i pored vrlo čistog zvuka osvaja nevaljalstvom i štrokom. Meni prija!
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/how-we-play-the-game
Izdavač Horror Pain Gore Death Productions proširuje svoj katalog ali i stilska interesovanja prvim albumom sastava Harvest of Ash iz Solt Lejk Sitija. Ache And Impulse ima samo pet pesama ali ovo je spor, lepljiv, vrlo prijatan sludge doom metal sa solidnom količinom post-metal meditativnosti i melanholije. Harvest of Ash pre svega imaju solidan zvuk u kome ima prostora da se čuju detalji, što nije nebitno s obzirom da im je muzika uglavnom vrlo glasna i teška ali ne i prostačka, a onda imaju i lepo napisane pesme koje će vas zaintrigirati temama, zarobiti rifovima i držati čvrstim gruvom. Pet pesama, da, ali ovo TRAJE i ne da da odete. Fino je:
https://hpgd.bandcamp.com/album/ache-and-impulse
Potpuna proslava sirove, fazirane psihodelije stiže sa novim EP-jem jednog od najboljih rok bendova koji u ovom trenutku sviraju na planeti, argentinskih Las Historias. EP se zove Glassy Eyes/Purple Dawn, ima samo dve pesme, ali traje preko sedamnaest minuta jer ovi ljudi VOLE a i umeju da sviraju i improvizuju. I da jebu, siguran sam u to!!!! Ali ono kako Tomas Iramain svira gitaru to malo ko ume na ovom svetu. Zaista. Ne propustiti ni po koju cenu:
https://lashistorias.bandcamp.com/album/glassy-eyes-purple-dawn
Idemo na thrash metal, speed metal, hardcore thrash, grindcore i death metal. Čileanski deaththrasheri Suffering Sights imaju jako simpatičan živi album, Live in Agony. Njihov brzi, agresivni metal po uzoru na kasne osamdesete i, recimo Possessed i Dark Angel ovde prosto blista u svoj svojoj prljavštini i tmini. Bend je jako uvežban – ovo je promo parti za izlazak albuma benda Inanna – a zvuk iako ne sad nešto veličanstveno skup, zapravo dobar, hrskav i ovo je jako napaljujuć materijal:
https://sufferingsights.bandcamp.com/album/live-in-agony
Finski blackened spidaši Terror Cross proslavljaju deset godina postojanja albumom Skull Metal Armageddon – 10 Years of Burning Tormentor Steel koji je zapravo kolekcija starih pesama snimljenih ponovo sa dodatkom jedne nove pesme. I, mislim, naravno da je sjajno. Pankerski, nestašno, sirovo, ali ipak urađeno dovoljno kvalitetno i sa zvukom koji je pristojnjikav. Za pijanke i šutke:
https://terrorcross.bandcamp.com/album/skull-metal-armageddon-10-years-of-burning-tormentor-steel
Ooooh, novi Razor??? Kultni kanadski speed-thrasheri iz osamdesetih nisu snimili novi studijski album doslovno posledniih dvadesetpet godina i, pa, nije onda preterano reći da je Cycle of Contempt DOGAĐAJ. I nisam razočaran, naprotiv. Iako je album dobio dosta nisku ocenu na recimo AMG-u, meni je ovo tačno onako kako zamišljam da Razor treba da zvuče duboko u XXI veku. Ne zaboravimo da Razor nikada nisu bili ni najmaštovitiji bend svoje generacije niti su imali ambiciju da mnogo evoluiraju žanr, naprotiv, trudili su se da ponude najsuštinskije zlu i prijemčivu speed metal svirku pogodnu za nonstop šutke, pa je tako i Cycle of Contempt kolekcija pesma u maltene istom tempu, sa zujećim rifovima i mnogo loših emocija, bez varijacije ili truda da se muzici ubrizga bilo šta novo ili originalno. Ali, jebiga, besan, nabrijan Razor usredsređen na mržnju, prezir, gnev i nasilje je Razor kakav poznajem i volim i meni je ovo, čak i uz dosta beživotan zvuk, vrlo prijalo. Rogove u zrak i sve u napad:
https://razorband.bandcamp.com/album/cycle-of-contempt
U sličnom raspoloženju vredi poslušati i novi Venom Inc. Mantas, originalni član legendarnih Venom ovde je udružio rad sa Tonyjem Dolanom koji je svirao u Venomu nešto kasnijoj fazi a američki bubnjar Jeramie Kling (Wombbath, Massacre itd.) dopunjava trio. Novi, drugi album, There’s Only Black je dopadljiva kolekcija proto-thrash pesama onako kako i očekujete od Mantasa, napisanih bez mnogo brige kako se to nastavlja na četvorodecenijsku tradiciju koju je izgradio sa Venomom, iako u njemu ne svira već punih dvadeset godina. Enivej, ovo je zabavna, energična muzika i mada album traje predugo za svoje dobro, ima se tu svačeg lepog čuti:
Šveđani Condemned AD osnovani su još krajem osamdesetih i ne znam šta su čekali do sada da izdaju prvi album, ali eto, Follow a Failing Leader je pred nama i nije loš. Bend je naravno imao dugačku pauzu u radu no, debi album je paket i modernijeg thrasha i malo retro heavy razmišljanja i ima to svog šarma. Bend svira vrlo kvalitetno, sa uhom za detalj a pesme su atmosferične i mada ovo nije thrash koji samo šiba iz sve snage, ne mogu da kažem da ovde nisam našao dosta momenata za sebe:
Algebra su švajcarski thrash metal bend sa trećim albumom za nekih 14 godina postojanja. Chiroptera, kako se album zove, je paket vrlo sigurno napisanih pesama koje imaju i visok nivo zanatskih kvaliteta u komponovanju i izvođenju, a onda i pun program nabadčke, energične svirke. Algebra se uprkos svom imenu ne iscrpljuju u nekakvim matematičkim ambicijama i ovo je pored svih lepih detalja koje krase pesme snažan, prodoran thrash za nas primitivce koji volimo ludo, brzo i bolno:
https://algebrathrash.bandcamp.com/album/chiroptera
https://unspeakableaxerecords.bandcamp.com/album/chiroptera
Parižani Sorcerer su, uprkos malo, jelte, „fantazijskom“ imenu uglavnom metalizirani hardcore bend. EP pleasures ima zanimljiv omot i bavi se teškim pitanjima mentalnog zdravlja, a muzika je atmosferični, vrlo heavy hardcore. Mošerski i solidno producirano, sa dosta harmoničnih pasaža da ne bude monotona niska rifova:
https://sorcererhc.bandcamp.com/album/pleasures-2
Goat o kojima trenutno pričamo nisu omiljeni grčki blek metal bend nego japanski hardcore thrash sastav iz Kofua. U pitanju su četiri slatko stilizovana, u crno odevena momka čiji EP Evoke Human Edge kombinuje klasičan hardcore thrash sa samo malo gruverskog, jelte metala/ nu metala. Slatko sve to zvuči, prljavo i besno i nisam siguran zašto Goat ovo zovu EP-jem kad ima čak osam pesama solidne dužine. Svakako poslušati ako volite gruverski a opet solidno haotičan metalizirani hardcore:
https://goatkofu.bandcamp.com/album/evoke-human-edge-ep
Švedski Riksrevisionen, pak, nudi vrlo strejtforvard švedski hardcore/ D-beat na EP-ju inkompetensutveckling. Ovo ima četiri pesme ali ni jedna nije duža od dva minuta a dve su kraće od minut. Ako volite minimalistički, jednostavan a zarazan hardcore/ D-beat punk, ovo pogađa metu. Plaćate, naravno, koliko hoćete za materijal koji je korektno napisan i produciran, napravljen u idelanom duhu pankerske neposrednosti.
https://riksrevisionen.bandcamp.com/album/inkompetensutveckling
Peace After Pain je metalizirani hardcore iz Barselone i EP Apocalypse Later ima dve i po solidne pesme tvrde svirke, napaljenih ženskih vokala i himnično-uličnog ugođaja. Solidno, tribalno, sa dobrim rifovima, prija:
https://peaceafterpain.bandcamp.com/album/apocalypse-later
Još metaliziranog hardkora stiže iz Ričmonda u Virdžiniji. Heavy Is The Head su ekipa koja se, kažu muva po sceni već godinama a sad se to konsolidovalo i objavilo EP High Pressure koji je, pa, odličan. Ovo je disciplinovan, mošerski hardkor sa dobro napisanim pesmama i puno karaktera u izvođenju. Ima ovde i baš brze svirke, da se i ja poradujem, ali pesme su, da naglasim još jednom, pre svega vrlo dobro napisane i ovo zvuči sveže i osobeno:
https://heavyisthehead.bandcamp.com/album/high-pressure
Eviction / Drudge split Tape je, očigledno, split kaseta dva australijska benda i oba sviraju energičan, sirov, jebački thrashcore. Sve je ovde kratko, snažno, distorzirano, brzo, nervozno i napaljeno. I meni je sve to fenomenalno. Plus, jelte, tekstovi koji se bave modernim temama. Da se ne propusti, propitivaću:
https://badhabitrecords.bandcamp.com/album/eviction-drudge-split-tape
Ne znam ko ili šta je Who Cares? ali EP Dust // Demon’s Howl nudi dve energične pesme metaliziranog posthardkora koji voli i da na momente bude crustgrind. Mislim, cepački, vrištavo, moćno, a plaćate koliko hoćete. Meni savršeno:
https://affairrecords.bandcamp.com/album/dust-demons-howl
Ali jebote, koliko su Foamer iz Njujorka dobri. Ovaj duo je imao jedan demo pre dve godine i sada ima, recimo, minialbum, The Future of Transit a koji nudi devet pesama superiornog thrashpunka. Pesme su, dakako, kratke i ekonomične – inače bi ovo bio normalan album – sa pankerskom nervoznom energijom i žestinom u izvedbi a sa metalski disciplinovanim aranžmanima. Ovo je prepuno fantastičnih blastbitova, psihodeličnih efekata i harmonskih ekskurzija na gitari i predstavlja jedno od najzabavnijih izdanja koja sam čuo ove nedelje. A plaćate koliko hoćete! Zaista su neki ljudi predobri prema nama:
https://foamer.bandcamp.com/album/the-future-of-transit
Painful Artistic Sexy Torturing Angel je ime i benda i bendovog prvog EP-ja za koji bend kaže da će „možda jednog dana biti objavljen kao CD-R“. Ohrabrujuće. Enivej, ovo je kućni goregrind koga, slutim, pravi jedan čovek i mada nije SJAJAN, za kućnu produkciju je dosta dobar, sa ponekim lepim rifom i kratkim pesmama, te prihvatljivim zvukom. Slab sam na entuzijazam:
https://painfulartisticsexytorturingangel.bandcamp.com/album/painful-artistic-sexy-torturing-angel
Hatefilled is back, piše na Bandcamp stranici omiljenog argentinskog goregrind sastava. Mislim, sastava, jednočlanog projekta, dakako, ali nema veze, važno je da se Christian Badia vraća svom najuspešnijem projektu (mada ni death metal koji radi kao Massacred nije loš) i da promo snimak, Sick Twisted Mind (Promo 2022) najavljuje novi album za Hatefilled. Ovo se zato i plaća koliko date a ima tri pesme superiornog grindcorea koji više i nije od naročito goregrind sorte. Sada je ovo brže, bešnje i luđe od dosadašnjih Hatefilled izdanja, bez naglašenih efelata na vokalima, usredsređeno na ljute rifove, brzu svirku i urlanje. Oseća se ovde zanatska izgrađenost i jedna prirodnost u onome u šta Hatefilled izrasta i ja sam presrećan, te jedva čekam album:
https://hatefilled.bandcamp.com/album/sick-twisted-mind-promo-2022
Ahhh, Kill Division sa Floride na svom debi albumu, Peace Through Tyranny odmah pokazuju ko su im uzori. Naime, Terrorizer. Plemenito!!!!!! Ovo je dakle, nabrijan, tehnički izbrušen ali ne pretenciozan grindcore/ grindthrash sa sociopolitičkim stavom i pesmama koje OPASNO tresu i prepune su zaraznih rifova. Nije ovo ni direktna kopija Terrorizera i ima u muzici Kill Division i malo deathgrinda koji podseća na omiljene Misery Index pa je tu sve u najboljem geografskom i stilskom redu. Ubistvena svirka, odličan zvuk, solidne, pankerske a METALSKE pesme, plus jedna od njih je o Transformersima, dakle pravo uživanje!!!!!
https://killdivision.bandcamp.com/album/peace-through-tyranny
Jednočlani brazilski death metal projekat Falha ima prvi demo, Demo 22 i sa dve pesme nudi hipnotički, gruverski death-doom zvuk koji uprkos jeftinoći i jednostavnosti lako nalazi put do mog srca. Slutim da je Arthu koji ovo pravi isti onaj iza grindcore mašine Agamenon Project iako ni Bandcamp ni Metal Archives ne prave ovu vezu ali isto ime i isti grad (Brazilija) sugerišu da se radi o istom čoveku. Arthu svakako ume da napravi solidnu muziku u oba projekta pa Falha meni lepo zvuči. Plaćate koliko hoćete:
https://falha.bandcamp.com/album/demo-22
Teksašani Macabre Eternal voze gadan, agresivan death metal (sa malo deathgrind energije) na svom, ako se ne varam, drugom albumu, The Gospel Of Gore. Nije ovo ni posebno originalno ni posebno maštovito, ali je korektno, sa elementima goregrinda i slamming death metala u dovoljnoj meri da sve to bude zabavno. Očajno prekomprimovan master na stranu, ovoje sasvim prijemčiv album ako ste jedan od nas, bolesnika:
https://macabreeternal1.bandcamp.com/album/the-gospel-of-gore
Flesher su iz Indijane ali prva pesma na demou Murder Sessions im se zove Wisconsin. Neću ni da pitam šta se desilo u Viskonsinu. Enivej, ovo je mošerski, hrskav death metal sa solidnim zvukom i mrvećim srednjetempaškim gruvom. Meni odlično a biće i vama:
https://flesher1.bandcamp.com/album/murder-sessions-demo
Pa onda u praktično istom stilu nastavljaju Last Retch iz Ontarija. Mada ovde u death metal bude ubrizgano i malo nekarakteristično simpatične melodičnosti. No, Last Retch su i sami vrlo usredsređeni na mrveći, hipnotički gruv i rifove od kojih vam se koči mozak. Ali i čukaju, brzo i precizno kad treba. Debi album ovih talentovanih Kanađana zove se Sadism and Severed Heads što je, jelte, prikladno, a kogod voli old school death metal ovo mora obavezno da sluša jer Last Retch drže lekciju iz pisanja pesmaa, atmosfere, produkcije. Izvrsno je:
https://lastretch.bandcamp.com/album/sadism-and-severed-heads
Njemački Exsanguination na svom prvom EP-ju, Hope/Nadiya ima prilično horičnu ali interesantnu kombinaciju death metala stare škole, malo deathgrind mirisa pa onda i malo, hm, folklornih motiva? Nisam siguran da Exsanguination još uvek tačno znaju šta je njihov zvuk ali ovaj EP ima energiju i brzinu i meni je bio više nego zanimljiv sa svojim krljačkim a opet istraživačkim stavom. Fino je:
https://exsanguinationostdm.bandcamp.com/album/hope-nadiya
Ne znam ni šta je ni ko je Virus iz Japana, ali iako bend (projekat?) sebi kači tagove kao što su groove metal ili nu metal, ima slogan Stay Alone or Die, album The Apocalypse je najbliži blackened death metalu po svojoj, jelte, suštini. Ali ovo nije ništa preterano komplikovano već surova, nabrijana treska većinu vremena sa malo finog melodičnog rada i dobrim tempom. Meni se ova kombinacija sirovosti i ipak neke vizije prilično dopala, a plaćate koliko želite:
https://virus-adp.bandcamp.com/album/the-apocalypse
Mortal Ashes iz Ajdahoa zvuče raspoloženo i maštovito na drugom albumu, Bleak Reality. Ovo je death metal koji old school zvuk kombinuje sa povremeno praktično tech-death aranžmanima i zanimljivo je čuti sve te kompleksne ritmove i sinkope i skretanja pod pravim uglom u jednom prirodnijem, prijtnijem za uho miksu nego što je pravillo za „pravi“ tech-death. Dobro je ovo napisano i inteligentno sklopljeno, a zabavno na onom najbazičnijem hedbengerskom nivou sa klasičnim death metal programom između progresivnijih bravura. Vrlo sam impresioniran:
https://mortalashes.bandcamp.com/album/bleak-reality
Za islandki metal uglavnom vezujemo black metal sa folklornim motivima ali trio Patronian zapravo svira death metal sa malo black metal elemenata i malo moža i sa malko nekakvog jednostavnog hardcore zvuka. Minialbum Stabbed With Steel je kolekcija vrlo prijatnih pesama koje nemaju ambiciju da budu ni najagresivnije ni najkompleksnije metal kompozicije u istoriji. Umesto toga one se bave mračnom, pa malo i melanholičnom atmosferom posredovanom kroz nisko naštimovane rifove i urednu, skoro ritualnu svirku. Zvučaće suludo, ali Patronian me podsećaju na metalizirane hardcore bendove iz osamdesetih i devedesetih poput Amebix ili Deviated Instinct i to mi, moram da kažem, jako odgovara. Moćno je a svedeno na skoro sam skelet:
https://patronian.bandcamp.com/album/stabbed-with-steel
Argentinski Mutilagia imaju minialbum prijatnih, dobro produciranih slamming death metal pesama, nazvan, prigodno, Non-Human Atrocities. Ovo je vrlo uredan, savremen slam, bez nekih velikih ambicija da zvuči originalno, ali sa solidnim rifovima i vrlo čistim, profi zvukom. Prija čuti povremeno nešto što je čisto u muzici koju često karakteriše puki eksces:
https://mutilagia.bandcamp.com/album/non-human-atrocities
Dobri su i Cadaverous iz Indijanapolisa, čiji debi album, Remnants of Violence donosi nimalo originalan ali zdrav zvuk death metala opsednutog truleži, nasiljem, zlom. Ovo je prilično old school bez nekakvog vidnog napora da se čekiraju sve kućice na spisku koji danas dolazi uz OSDM etiketu, već Cadaverous naprosto sviraju muziku kakvu su slušali i interpretiraju je na svoj način. Dakle, dobijamo jednostavnu ali ne glupu, ne originalnu ali ne ni derivativnu muziku već prosto – death metal koji dolazi iz srca i duše. Meni je to prijatno:
https://cadaverousdeath.bandcamp.com/album/remnants-of-violence
Ataud su iz Londona ali u bendu su sve Južnoamerikanci pa je i muzika bliska južnoameričkom ekstremnom zvuku. Drugi album, Satan’s Vindication je, dakle, kolekcija strastvenih, satanističkih death metal komada koji imaju meru melodičnog ali na onaj zao, paklen način, odsviranih korektno sa korektnom ako već ne IDEALNOM produkcijom. Simpatično je:
https://ataudmuerte.bandcamp.com/album/satans-vindication
Void Of Nothingness je francuski jednočlani eksperimentalni, jelte, death metal pa malo i post-metal bend i sve to zvuči baš onako kako očekujete, sa autorom koji pati od naglašene hiperproduktivnosti pa mu je Cancer in Disguise peti album OVE GODINE. Dobro je da je Simon Delgado ipak dosta nadaren pa je ovaj album sklopljen od puno očekivanog programa ali i nekoliko nadahnutih momenata. Nije rđavo, a i dobro je producirano:
https://voidofnothingness.bandcamp.com/album/cancer-in-disguise
A američki Proceed On Your Way To Oblivion su onaj tip tech-death svirke koji ne volim naročito, sav u superkomprimovanom zvuku, deathcore vokalima i nezapamtljivim, predugačkim gitarskim linijama, ali opet, ko voli, bend ima vrlo dobar, ubedljiv debi album. Ceremorphosis svakako ima elemenata koji su meni po volji, pesme umeju da budu karakterne, a produciran je vrlo profi i ako volite, recimo, Archspire, vredi odvojiti vreme i uho:
https://proceedonyourwaytooblivion.bandcamp.com/album/ceremorphosis
Nešto, jelte, ortodoksniji death metal donose španjolski Orthodoxy sa svojim drugim albumom, Ater Ignis. Ovo je vrlo atmosferični old school death materijal, pun evokativnih rifova i mošerskog, mrvećeg ritma. Ima ovde i bržeg tempa, ali Orthodoxy ubijaju u kojoj god da su brzini, donoseći kroz svoju muziku užasnu tenziju i bolna popuštanja te tenzije sve vreme. Ako volite staroškolski black-death sa malo death doom elemenata, ovo ne smete propustiti:
https://orthodoxy.bandcamp.com/album/ater-ignis
https://officialorthodoxy.bandcamp.com/album/ater-ignis
Za još old school death metal programa stiže nam debi album australijskih Writhing. Mislim, ne možete pogrešiti sa bendom ovakog imena a i album se, prikladno, zove Of Earth & Flesh. I bije moćnim opakim rifovima, urednom svirkom, dobrom produkcijom. Writhing ne smaraju sa mnogo filozofije i njihove pesme su kratke, ekonomične, bazirane na rifaškoj paljbi i bubnjarskim blastbitovima ali naravno da tu ima i moćnih, kinematskih momenata atmosfere. Odlično je i producirano pa navalite:
https://writhingaus.bandcamp.com/album/of-earth-flesh
Rusi Bitter Loss zvuče odlično na svom drugom EP-ju, Valleys of the Fallen Empire. Ovo je vrlo pristao, u sebe siguran old school death metal u maniru Incantation i sličnih monstruma iz tradicije ove muzike, sa kombinovanjem hermetičnih, mračnih rifova, energične, pržeće svirke i sporih, psihodeličnih pasaža. Bitter Loss imaju prijatno dinamičan master i vrlo dobar osećaj za kreiranje hipnotičkih pesama koje vas vuku u pakao a vi ne želite da se otmete njihovom zagrljaju. Pet sjajnih death metal komada, plus intro i autro, ovo je izvrstan paket koji ne smete propustiti:
https://bitterloss.bandcamp.com/album/valleys-of-the-fallen-empire
Ah, jebote, a onda stižu i Live Burial iz Njukasla i njihov treći album, Curse of the Forlorn je baš razbijanje. Live Burial imaju old school zvuk i krševitu produkciju ali to ide u prilog njihovoj muzici koja je namerno ružna i kao da je proizvode same duše koje u paklu trpe paklenu, jelte, torturu. Nije da ovde nema progresivnijih i „tehničkjih“ momenata, ali pesme traju više jer imaju puno atmosfere i – čini se – spontano kreiranih novih melodija i tema nego što se tu neko uložio u studiranje aranžiranja. No, ovo je uglavom odlično i dobija od mene jake preporuke za sirovost, surovost i spontanost:
https://liveburialdeath.bandcamp.com/album/curse-of-the-forlorn-death-metal
Ne znam šta je ovo poslednjh par nedelja pa smo zasuti cunamijem odličnog death metala, ali ne žalim se, samo nek stiže. Cruz su iz Španije i iako se zovu, jelte, krst, muzika im je primereno deaththrasherska i zla. Drugi album, Confines de la cordura jebe kevu za sve pare napaljenim, pretećim rifovima, vrištavim pevanjem i generalno opresivnom a neodoljivom atmosferom. OK, jeste malo monotono na ime zvuka i dosta ujednačenog tempa ali 41 minut ovakvog krljanja nije previše i verujem da ćete uživati:
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/confines-de-la-cordura
Tu je i sa dosta napaljujuće anticipacije iščekivani debi album Kanađana Gutboid. Izašao za Blood Harvest, sa kojima bend sarađuje od svog osnivanja 2019. godine, i naslovljen Durance of Lightless Horizons sasvim je prirodno da i pre slušanja izazove očekivanja nečeg, jelte, posebnog. I Gutvoid ne razočaravaju, nudeći kosmički, lavkraftovski metal sa dugačkim, atmosferičnim pesmama prepunim ne samo dobrih, mrvećih rifova i meljućeg gruva već i hororičnih, pa i psihodeličnih proggy melodija i jedne rokerske lepršavosti na momente. Gutvoid umeju da budu teški i opasni kao bilo koji death metal bend ali ni slučajno ne žele da se zakopaju u recikliranim death metal formama koje drugi bendovi preuzimaju iz tradicije bez razmišljanja pa svaka pesma ovde ima po neku svežu perspektivu i pogled na žanr. Produciran vrlo lepo i sa dinamičnim masteringom, a napisan ambiciozno, ovo je album za mnogo slušanja i uživanja:
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/durance-of-lightless-horizons
U poslednjoj smo sekcji sa multižanrovskim albumima i propisnim heavy metalom. Šveđani Rådarna sebe odmah i direktno porede sa Finntrollom, čisto da znate šta da očekujete i, OK, EP Heavenly Demons nudi upravo tu kombinaciju folka i metala, harmonike i distorzirane gitare, melodičnog pevanja i blek metal vokala koje, jelte, očekujete. Prijatno je to, narodnjačke melodije su poletne i pesme su aranžirane zabavno. Iako je bend većinski švedski, ovde ima i muzičara iz Portugalije i Venecuele, pa je ovo i prekookeanska saradnja a muzika uspeva da u miksu lepo pomiri električne instrumente sa harmonikom, plehanom duvačkom sekcijom, violinom itd. Simpatično je:
https://radarna.bandcamp.com/album/heavenly-demons
No Hooks su Nemci i malo su preblizu kombinaciju groove i industrial metala za moj ukus, ali opet, minialbum Nihil je u dovoljnoj meri napadno heavy i agresivan da meni to bude OK. Dakle, srednji tempo, prebudžen zvuk, ali ima to šmeka i lepo trese:
https://nohooks.bandcamp.com/album/nihil
Ne znam je li korektno nazvati KEN mode iz Vinipega baš metal bendom ali njihov opresivni, pakleni nojz rok svakako u sebi ima i mrveću metal komponentu pored, jelte, novouvedenog saksofona i užasne disonance. Novi album, Null, priziva, kako i press release kaže, abrazivne postindustrijske pejsaže osamdesetih godina kao ispale iz radove Einstuzende Neubauten ili Nine Inch Nails, svemu dodaje meru klasičnog Amphetamine Reptile gruva i onda odvrće na jedanaest nudeći paklenu ali neodoljivu muziku koja priča o mentalnom urušavanju na način koji će vam biti, pa… privlačan. Izvanredno je, hoću da kažem:
https://kenmode.bandcamp.com/album/null
Kad smo već kod post-industriala, Igor Cavalera sa Wayneom Adamsom već izvesno vreme ima projekat Petbrick i novi album, Liminal jeste kombinacija bučnog post-industrial metala, tribalnih ritmova, breakcore produkcije i generalno digitalne buke. Ima to šmeka i mada nije „čist“ metal ni u kom scenariju, vredi da se čuje:
https://petbrick.bandcamp.com/album/liminal
Finski Barrel nemaju problem sa tim što su bend nazvali – bure, a prvi EP koji su snimili, Bullet with Your Name nudi sasvim solidan, gruverski heavy metal sa malo proto-thrash elemenata. Ovo je dosta ložački, moram da kažem, sa napaljujućim rifovima i nervoznim tempom, te pevačem koji voli da izvuče falseto kad ga ponese atmosfera i, jebiga, meni je mnogo slatko. Poslednja pesma je verovatno preambiciozna sa devet i po minuta epike, ali ko ne leti visoko ni ne može da padne, pa respektujem bend za sve što radi:
https://barrelmetalband.bandcamp.com/album/bullet-with-your-name
Kaine su bend (sada) iz Eseksa i njihov peti album, After Extinction ima nečeg naglašeno „engleskog“ u svom zvuku. Ovo je energičan, fajterski heavy metal koji na ovoj ploči ubrzava do praktično thrash metal tempa i savršeno spaja ulični zvuk, melodičnost i sirovu energiju. Nisam naročito oduševljen zvukom bubnjeva koji je nedinamičan do neizdrživosti, ali pesme su dobro napisane, solaže masne i zabavne a pevanje napaljivo i maštovito. U globalu dobra ploča hevi metala a čiji se daunloud daje za samo jednu funtu:
https://kaine.bandcamp.com/album/after-extinction
Nemačko-švedski projekat Mentalist ima i treći album za tri godine i Empires Falling je vrlo prijemčiv paket sa više od sat vremena melodične, himnične power metal svirke. Bend vrlo programski i ubedljivo radi na transverzali Helloween-Blind Guardian i publici nudi tačno ono što ona želi pa je ovo ploča impresivnih solaža, kompleksnog ali nenametljivog aranžiranja, prijatnih vokalnih harmonija. Mentalist ne izmišljaju toplu vodu ali pružaju prvorazredan program u onom što rade:
Ruski StormLand na albumu Obsession nudi atraktivnu smešu epskog heavy metala i southern groove rokenrola sa sve gudačima, horovima i saksofonom. Ovo je vrlo pažljivo aranžirana višeslojna muzika koja pritom ne zaboravlja na kompulzivnu energiju dobrog gruva i mada je mnogo toga ovde previše cheesy čak i za mene, album je urađen odlično i nudi puno prijemčive muzike. StormLand zaslužuju puno pažnje a Obsession možete trenutno kupiti po ceni koju sami odredite:
https://stormlandonline.bandcamp.com/album/obsession
Holy Filth iz Mejna imaju sjajan novi EP. Riffsblade Eternal ima pet pesama vrlo rifaškog heavy/ thrash zvuka sa melodičnim ali energičnim pevanjem, himničnom atmosferom i, da, puno, puno rifova. Bend zvuči potpuno zrelo i uverljivo u ovome što radi, nudeći raskošan svirački program i odličnu produkciju. Ko uz ovo ne hedbenguje verovatno ne voli metal:
https://holyfilth.bandcamp.com/album/riffsblade-eternal
Epochsis sa Roud Ajlenda sviraju u suštini melodični hevi metal ali sa spid metal zvukom, tehnikom i sirovošću. Što je sjajna kombinacija. EP Nihility = Divinity sa svojih pet pesama nudi energičnu, autentičnu svirku i pesme koje ne zvuče starinski i zapravo bi mogle da se dopadnu i melodeath publici navikloj na skuplje producirne bendove, koju će osvojiti umiljate, melodične teme i žustre solaže. Meni je ovo ODLIČNO i podseća me na heavy metal iz moje, jelte, protraćene mladosti, kada su razni klinci iz raznih garaža pravili čuda spajajući pank, metal, satanizam i nerdstvo donoseći ovom svetu nečuvene lepote:
https://epochsis.bandcamp.com/album/nihility-divinity
Ko voli džezirani progresivni, instrumentalni metal koji zaista zvuči kao da su beli fjužn muzičari iz sedamdesetih otkrili metal i predali mu se bez rezervi, pa, Gematria iz Nju Džersija ima šta da mu ponudi. Gematria II: The Spindle of Necessity je album superiorne instrumentalne masturbacije za koju, eto, i ja ponekad imam i vremena i apetita. Ovo su manje pesme a više niske ideja, no, mnoge od tih ideja su simpatične:
https://gematria.bandcamp.com/album/gematria-ii-the-spindle-of-necessity
Oh, Stratovarius imaju novi album? Finski pioniri power metala su i tridesetsedam godina nizvodno spremni da se uhvate u koštac sa mlađarijom, prksno nazivajući svoj sedamnaesti album prosto – Survive. Premelodično je ovo za mene, da se razumemo, ali moram da istaknem da bend zvuči sveže, raspoloženo i živahno i ako u njihovoj muzici preovlađuje zanat nad nekakvom autentičnom inspiracijom, to je ipak VRHUNSKI zanat. Album je masterovan preglasno, bez ikakve dinamike, ali ovo je muzika kojoj to valjda i prija. Ko voli nek posluša, vredeće:
Kad smo već kod novih albuma starih bendova… Talas iz Bafala su osnovani 1974. godine i prestali sa radom 1985. I, kao da to nije ništa, evo ih ponovo sa albumom koji se zove 1985. Iako ime benda zvuči srpski, članstvo to nije a muzika je, pa, iznenađujuće vitalan, melodičan hevi metal iz osamdesetih. Hoću reći, pesma kao što je I’ll Take the Night može da ide na svaku plejlistu hevi metala koju pravite za malo progresivnije kolege u kancelariji, a ostatak materijala je zapravo još više „mejnstrim“ i Crystal Clear, recimo, sasvim slobodno može da se pušta i normalnom svetu. Talas pišu ODLIČNE pesme i prosto sam zapanjen koliko zdravo zvuče posle toliko godina. Svaka čast i svaka čast Metal Bladeu što im je dao šansu za novi život:
https://talas.bandcamp.com/album/1985
Oh, Skelator imaju novi EP? Proslava!!! Dobro, ovo izlazi tek iduće nedelje ali power metalci iz Sijetla su mi pre nekoliko godina doneli dosta zabave sa svojim sada već klasičnim albumom Cyber Metal i novi EP izlazi za istog izdavača, donoseći istu kombinaciju nerdovske estetike (znate već, klasični japanski anime, osmobitne video igre itd.) i epske, himnične muzike. Skelator su ovde za nijansu melodičniji, za nijansu, čak, epskiji i novi materijal je, rekao bih, oznaka nove faze u evoluciji benda, sa elementima koji bi ranije bili samo detalji sada razrađenim i dovedenim na nivo ozbiljnog aranžiranja. Odlična ploča moćnog hevi metala.
https://trueskelator.bandcamp.com/album/blood-empire
Album nedelje? Pa, ponovo dolazi iz kuhinje omiljene kalifornijske etikete. Ripple Music je ozbiljno hajpovao šesti album teških rokera Freedom Hawk sa Virdžinija Biča, ali ne bez razloga. Ovo je jako, jako dobra ploča. Take All You Can je prosto moćan, karakteran hevi rok album u najfinijoj tradiciji Black Sabbatha i ’70s bratije ali bez nekakvih svesnih i namernih napora da se rekonstruiše sama muzika sedamdesetih. Freedom Hawk, naprotiv, sviraju prirodno, spontano, uzimajući tradiciju kao polazište o kome se ne razmišlja i gradeći spontano u njenom produžetku. Mnogo filozofiram da bih rekao kako je ovo bezvremen hevi metal i perfektan hard rok sa MNOGO karaktera i pesmama koje ulaze pod kožu jer nisu puka reciklaža heavy blues fora koje su drugi izmislili već njihova renesansa. Mogu sebe da zamislim u 1984. godini kako slušam ovaj album i mislim da živim u najboljoj eri za rok muziku ikada. A u 2022. smo godini i neka me, evo, pregazi tramvaj ako ne živimo u najboljoj eri za rok muziku ikada. Freedom Hawk su IZVRSNI, sa IZVRSNOM produkcijom i ko ovo propusti nije zdrav:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/take-all-you-can
