Pročitao sam Silk Hills, mračni, psihodelični, pomalo super, jelte, naturalni horor-triler koji je proletos izdao Oni Press u nastojanju da nas ubedi da ovaj izdavač još uvek ima relevantnost, programsku orijentaciju i, jelte, osoblje koje je u stanju da izbaci i po koju zanimljivu publikaciju na strip-tržište. Ovo je nešto više od stopedeset strana poštenog tripovanja i mada sama priča i likovi nisu nužno u top-10 ove godine – barem za moj komplikovani ukus – grafički je taj paket u priličnoj meri opravdao vreme koje sam u njega uložio, nižući jednu za drugom košmarne i onostrane scene primerene stripu koji se vrti oko mračnih tajni malog grada u američkoj provinciji te hemijskim supstancama koje kod ljudi izazivaju intenzivne psihodelične vizije.
Silk Hills napisali su zajedno Brian Level i Ryan Ferrier. Ferrier je nešto poznatiji od njih dvojice mada najpre na ime toga da je Level prevashodno tatu-majstor u svom svakodnevnom životu a da se ilustracijom i stripovima bavi sekundarno, pa ste njegove naslovne stranice za razne izdavače (uključujući DC i Marvel) verovatno već negde videli a on je bio i jedan od kreatora serijala The Mantle za Shadowline/ Image. Ferrier je, pak, scenarista sa priličnim iskustvom u strip-industriji i iza sebe ima, pored rada na licenciranim propertijima kao što su Rick & Morty, Power Rangers, G.I. Joe, Sons of Anarchy, Teenage Mutant Ninja Turtles ili Narcos, i uspešan Image/ Shadowline serijal Rat Queens ali i cenjeni D4VE za IDW comics. O njemu smo onomad pričali na ime prilično uspešnog supernaturalno-komičnog serijala I Can Sell You A Body.
No, meni je najinteresantniji deo ansambla ilustratorka Kate Sherron koja je sa Brianom Levelom nedavno sarađivala na IDW-ovom serijalu Chained to the Grave. Sherronova je veoma talentovana u crtačkom smislu, i mada je u pitanju profesionalna ilustratorka i dizajnerka, pa i profesorka sekvencijale umetnosti na koledžu Savana koji je i sama završila, kaže pre mnogo godina, njen crtež je divalj, nesputan razbarušen, vrlo energičan, jako primeren stripu koji u čitaocu treba da izazove podjednako osećaj nelagode ali i morbidne radoznalosti da ide dalje, otkrije šta će se desiti sa likovima, ali prevashodno kakve će bizarne prizore i stvorenja susresti kad okrene stranicu. Sherronova je nacrtala i kolorisala čitav ovaj grafički roman, koristeći vrlo diciplinovanu, vrlo pažljivo odmerenu kolornu paletu tako da se atmosfera u velikoj meri kontroliše upravo koloritom, lepo izmešanim nijansama jedne iste boje mnogo tabli za redom, ili dobro postavljenim kolornim kontrastima kada su potrebni drugačiji akcenti. Sherronova dosta radi na licenciranim propertijima, kao i Ferrier, pa u svom siviju ima i stripove kao što su My Litle Pony ili radove zasnovane na Adventure Time ili propertijima uz koje ide ime Jima Hensona ali je ona i scenaristkinja koja je kreirala i sopstvene radove, poput miniserijala the Casebook of Rabbit Black što ga je sama kompletno napisala i nacrtala.
Silk Hills je u principu izgrađen na ideji koju je inicijalno imao Brian Level, o horor/ slešer storiji smeštenoj u apalačijski region. On i Ferrier su razradili detalje zapleta i sveta u kome bi se priča dešavala ali je Sherronova koju je Ferrier pozvao – na osnovu dobrog prethodnog iskustva u radu sa njom – donela presudni ton.
Osnova ove priče je u modernom severnoameričkom folkloru, konkretno u konceptu čoveka-moljca, tj. Mothmana, lokalnog mita u Zapadnoj Virdžiniji koji je prvi put viđen (ili makar „viđen“) šezdesetih godina prošlog veka, a sedamdesetih je postao neka vrsta popularnog urbano-ruralnog mita koji je kasnije porodio i film sa Ričardom Girom, dok mesto Point Pleasant u kome je prvi put „viđen“ i danas ima godišnji festival njemu posvećen. Kate Sherron je velika štovateljka ovog, jelte, koncepta, i ima Mothman tetovažu na sebi a i sam Level je njime fasciniran. Naravno, drugi jaki uticaj na nastanak ovog stripa izvršio je – vrlo očigledno – kultni televizijski serijal Twin Peaks, mada odmah treba reći i da Silk Hills ide mnogo brže, žešće i dublje u smeru horora, sa visceralnim scenama u kojima prosto možete da omirišete tkiva u raspadanju.
No, da budem jasan, Silk Hills me kao PRIČA, nije preterano jako uhvatio. Ovo je još jedan od onih narativa u kojima privatni detektiv dolazi u mali, provincijski grad negde u pizdi materini, na poziv lokalnog budže koji će ga angažovati da mu nađe nestalog sina, samo da bi privatni detektiv brzo shvatio da ovo nije običan slučaj bekstva od kuće, pa ni proste, lepe otmice zarad otkupa nego da tu ima mračnih, perverznih tajni, kultnih i okultnih elemenata, pa i da su neke stvari koje ne bi SMELE da budu stvarne, eh, stvarne. Ferrier i Level dobro poznaju popularnu kulturu i vidi se ovde i jedan trud da se prepoznatljivi motivi i predlošci donekle transformišu kako bi imali svežu dimenziju pa je tako privatni detektiv zapravo detektivka – crna bivša pripadnica marinaca, Beth, koja se po preuzimanju slučaja rastaje – preko telefona – od svoje devojke uz vekovni izgovor „nije problem u tebi, nego u meni“ kako bi makar čistog uma, ali lošeg raspoloženja preuzela slučaj nestanka osamnaestogodišnjeg momka čiji je otac vlasnik lokalnog preduzeća za obradu drveta od koga gradić Silk Hills danas živi.
Sve je to OK, kao što je OK i da se uđe malo i u istoriju grada, da se sazna od čega je grad živeo i pre nego što je eksploatacija drvne građe postala njegov glavni izvor prihoda, pa onda na to ide i susret sa lokalnom ekscentričnom lezbijkom koja u stvari proučava posebnu vrstu lokalnog noćnog leptira a koji je specijalna endemska vrsta čiji prah sa krila izaziva EKSTREMNE psihodelične vizije kod ljudi i, mislim, autori ovog stripa svakako poznaju žanrovsku materiju i ulažu napor da nam ponude više isprepletanih misterija i dimenzija u kojima može da se izdešava sav taj horor koji Sherronova sa tako mnogo apetita crta. Kad deseti put vidite jelena kome iz grudnog koša izlazi ljudsko lice, bićete užasnuti kao i prvi put, garantujem.
No, Silk Hills sa svojih stosedamdesetak strana možda ima i viška motiva i podzapleta a manjka prostora da ih sve dostatno razradi. Kao da su autori pokupili sve što im je palo na pamet iz drugih, jelte, priča (filmova, serija, romana, itd.) jer publika sve to voli, a onda nisu imali vremena da u dovoljnoj meri rade na sržnim stvarima. Utoliko, likovi su pre svega funkcionalni, ali, barem meni, na kraju dana nezanimljivi. Beth bi TREBALO da bude neko ko nas fascinira i kome se i divimo na ime njenog intenzivnog NEPRIPADANJA maltene ni jednoj zajednici koju bi mogla da vidi kao svoju, ali Beth je na kraju dana samo vozilo za koje smo se zakačili da vidimo priču do kraja. Njena romansa sa lokalnom, jelte, lezbijkom ni u jednom momentu mi nije delovala ubedljivo niti interesantno, a njena investicija u slučaj koji rešava, a koja u jednom momentu prelazi meru profesionalnog odnosa, sa sve flešbekovima na ratne traume, je za mene ispala sasvim mehanički sklopljena i bez dovoljno potencijala da izazove mnogo emocije.
I generalno, iako strip nesumjivo izaziva saspens i jezu, ovo je pre svega na ime izvrsnog grafičkog rada Sherronove i najfascinantnije sekcije su mi bile upravo one u kojima će nekoliko tabli za redom pripovedanje biti isključivo grafičko, bez dijaloga ili ikakvog teksta. Utoliko, Silk Hills je možda trebalo da bude više Eraserhead a manje Twin Peaks jer su smalltown horror elementi u njemu relativno opšta mesta, pa kao takvi funkcionišu ali ne inspirišu, dok su ti momenti hipnagogičke konfuzije i strave ono gde ovaj strip blista i gotovo da mu nije bio potreban sav okolni kontekst da ti momenti prorade i pruže nam željeno izmeštanje iz realnosti.
Da ne budem preoštar, Silk Hills je korektan strip koji svoju temu obrađuje tehnički kompetentno, ali, rekao bih bez neke velike nadahnutosti u domenu samog narativa i likova. Ono gde on blista je grafička energija i autoritet Sherronove da i pored jakog, energičnog crteža, bude i disciplinovana u pripovedenju, pazeći na kompozicije tabli i kolor da nas uvek drži onoliko orijentisanim koliko je potrebno da budemo u tom momentu. Letering kojije radio Crank je odličan i potpuno usklađen sa potrebama crteža, pa ovo apsolutno preporučujem publici što ima inklinaciju ka twinpeaks-olikim narativima koji dodatno serviraju punu porciju grafičkog horora. Oni Press ovaj album prodaje preko svog sajta.
