Nisam ni znao da Ugly Kid Joe još postoje ali eto, i oni su snimili novi album. Koji zvuči bolje nego što sam očekivao ali ne i dovoljno dobro da bude uvršćen u ovaj pregled. A šta smo u njega uvrstili? Oh, pa svašta. Čitajte, slušajte:
Blek metal! Rusi Mort Froide imaju novi EP, ingeniozno nazvan GoatMace i njihov supersirovi black metal je ovde u dobroj formi. Internet je pun, prepun lo-fi blek metala, naravno, ali ova dva lika se izdvajaju iz bezoblične mase na ime, ipak, talenta da to zazvuči autentično i ekspresivno radije nego samo, jelte, pozerski. Treba GoatMace malo i izdržati, ali plaćate koliko hoćete a ovde ima dobrih rifova i generalno ubedljivog izraza:
https://mortfroide.bandcamp.com/album/goat-mace
Ni kolumbijski jednočlani Necronymous se ne odlikuje sad nekom preteranom originalnošću, ali ako volite melodičan, setan, a opet čvrst, disciplinovano odsviran blek metal, debi album Más allá del firmamento nudi pristojan program. Ne nalazim ovde mnogo osobenih crta, ali Zaphiel koji sve ovo piše i svira ima karakter i nudi korektan album:
https://necronymous.bandcamp.com/album/mas-alla-del-firmamento
Navalum iz Indonezije sviraju blek metal ali sa tako bizarnim zvukom i harmonskim programom da ovo morate čuti. Druga pesma na EP-ju In Feather-Gold And Machete, recimo, zove se Celestial Spearfire i ovo je jedan jako osvežavajući spoj blek metal tehnika i folk harmonija, a sve u garažnoj produkciji koja mu daje neodoljivi šarm. I ostatak materijala je sladak a sve se nudi za samo jedan dolar pa apsolutno poslušajte:
https://navalum.bandcamp.com/album/in-feather-gold-and-machete
Degress su duo iz Slovenije i njihov debi album, Mitraljezus donosi pankerski black-thrash usredsređen na jednostavnost, primitivnost i neposrednost. I, mislim, kad imate pesmu koja se zove Jebemuboga znate da ste na pravom mestu. Nema ovde neke velike suptilnosti, ali ako volite pank i metal a ne volite, jelte, Boga i autoritete generalno, ovo je prijemčivo i zabavno. Degress ovo i naplaćuju samo koliko ste vi spremni da date što je vrlo fer.
https://degress.bandcamp.com/album/mitraljezus
Trinitas su nemačko-švedski blek metal kombo i vrlo ozbiljan bend sa članovima Asphyx i Naglfar u postavi. Debi album, Total Heresy zaista i zvuči ozbiljno od samog početka sa ledenim zvukom, svedenim aranžmanima i jednm živim, disciplinovanim izvođenjem. Trinitas ne moraju da poziraju i da glume jer ono što oni sviraju izlazi iz njih prirodno i dostojanstveno. Odličan materijal:
Nimetön Hauta je jednočlani finski projekat sa albumom slatkih, melanholičnih melodija i sjetnih atmosfera. Iako je to opis koji bi se mogao primeniti na jedno 70% svog metala na Bandcampu, sa sve omotom koji prikazuje jezerski krajolik, autorom koji ima samo inicijal od imena i nula ambicije da se promoviše, album Huntu järvien yllä se ipak izdvaja na ime prilične ozbiljnosti u pristupu materiji, kako produkcijski tako i aranžerski i izvođački. Svako ko voli depresivan, melodičan blek metal ovde može da nađe saundtrak za svoj život i to po ceni od koliko sam ponudi. Fer:
https://nimetonhauta.bandcamp.com/album/huntu-j-rvien-yll
Za još melodičnosti i atmosfere, tu su Gigrøma, dva Rusa iz Petrograda čiji debi album se zove Человек создатель смерти. Sve je to superatmosferično i slatko ali se i krlja pošteno i znojavo pa je meni odmah simpatično. Sedam pesama i mnogo rokanja a opet uz primerenu distanciranost i ambijentalnost. A plaćate koliko date:
https://slowsnowrecords.bandcamp.com/album/–12
Da se malo trgnemo iz stupora tu je novi demo portugalskog maskiranog dvojca Ruach Raah. Bend ima već tri albuma iza sebe ali to nikad ne biste rekli jer je demo Marquis of Serpents sirov i po zvuku a i muzički je vrlo old school i estetski, jelte, primitivan. No, korektan je u zanatskom smislu i isporučuje taj besni, zli blek metal bez trunke melanholije i „atmosferičnosti“, oslanjajući se na jednostavne, režeće rifove i vrištanje. Kul:
https://ruachraah.bandcamp.com/album/marquis-of-serpents
Nastavljamo u podzemnom krljačkom maniru, ovog puta sa split albumom From The Void Comes Paranormal Death. Pious Levus su iz Teksasa i njihov je black-death metal prost, sirov, agresivan i zabavan, dok je Omegavortex iz Njemačke i svira brži, luđi, bučniji, maničniji black-death. Sve ovo zvuči kao da dolazi iz predvorja pakla, dakle, BAŠ kako treba:
https://goatthronerecords.bandcamp.com/album/from-the-void-comes-paranormal-death
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/omegavortex-pious-levus
Nije baš najjasnije jesu li se Česi Unholy Kill raspali ili ne, tek aktuelni EP, Návrat Bestiální Kosy ima četiri pesme besnog ali i melanholičnog blek metala koji je nekomplikovan, ali ide brzo i udara jako. Solidna produkcija, žustra, znojava svirka, pošteno:
https://unholykill.bandcamp.com/album/n-vrat-besti-ln-kosy
A onda dolazi debi album njujorških Vintertodt i mada ovaj bend ne ide putanjom avangrade koju obično ističem kao sjajnu kod bendova sa istočne obale i MADA album ima bizaran naziv, Under Endless Invented Night, materijal je, mora se priznati, odličan. Vintertodt sviraju taj neki moderni, melodični, atmosferični blek metal, ali muzika im je jako tvrda, energična, sa disciplinovanom izvedbom i mada je zvuk tipično prenatrpan, osećaj avanture je tu. Treba imati i jaja pa nazvati pesmu Creeping Death a da ona nema veze sa Metalikom PLUS da je u pitanju izvrstan, krljački blek metal komad. Vrlo ubedljivo:
https://vintertodt.bandcamp.com/album/under-endless-invented-night
https://folkvangrrecords.bandcamp.com/album/under-endless-invented-night
No blek metal kruna ove nedelje odlazi u Rusiju. Moskovski Renunciation sa svojim debi albumom Autelmorte prosto razvaljuju kapiju i uleću direktno u dnevnu sobu, čak i ako ih niste pozvali na žurku. Ovo je supermoderan, melodičan, tehnički napredan blek metal koji će se dopasti i metalcore publici na ime svojih melodičnih elemenata, „core“ vokala i produkcije. Ali, mislim, dopašće se i blek metal publici jer ovo je fenomenalno – epski, moćno, svirački superiorno i puno odličnih tema, rifova, solaža i melodija. Bubnjarka ženske atrakcije Blackthorn, Полина Архангельская ovde ODVALJUJE iz sve snage ali ceo bend je sjajan a pesme plene progresivističkom estetikom ali uvek svirane u visokoj brzini i sa maksimumom energije. Fenomenalan prvi album:
https://renunciation.bandcamp.com/album/autelmorte
Stoner rok, doom metal, psihodelija, hard rok, sludge metal! Sun Years iz Ričmonda imaju Demo nazvan Sun Years i sa dve pesme nam nude melodičan, himničan, malo hipnotičan, jelte, stoner rok sa prstohvatom psihodelije. Jeste ovo demo ali sugeriše da bend ima dosta dobru sliku o tome kakav zvuk mu prija i prikazuje izvođače u povoljnom svetlu. Može se lepo, jelte, tripovati uz ovo, tako da su Sun Years privukli pažnju i mogu da krenu u dalji rad.
https://sunyears.bandcamp.com/album/sun-years-demo
King Fossil su Australijanci i njihov istoimeni album donosi pet dužih pesama opuštenog, psihodeličnog rokenrola. Ovo je neužurbano, melodično, sa suvom produkcijom ali sa dobrim gruvom i rokerskim šmekom i bend u slušaocu izaziva pozitivna raspoloženja, relaksaciju, sve što treba:
https://kingfossil.bandcamp.com/album/king-fossil
Transcendent Barrier je žešće ozbiljno ime za bend koji svira podrumski sludge-doom metal. Ali dobro, nema ničeg lošeg u ozbiljnosti. Prvi album benda, Divided je lepljiv, hipnotički lavirint rifova i sporih, uljuljkujućih ritmova. Ovo nije prenaglašeno hermetična muzika uprkos zvuku koji je jako sirov, ali jeste namerna da vas uvede u alfa stanje i smori u pozitivnom smislu. Nije rđavo:
https://transcendentbarrier.bandcamp.com/album/divided
Pilgrim of Fire su dvojac iz Derbiširta u Engleskoj i njihov doom metal je fundamentalno engleski, rekao bih. Debi album An Age of Penance and Oblivion je uronjen duboko u setu i melanholiju a da istovremeno nije prenaglašeno teatralan i da ima lep, pokretački gruv. Marc Hoyland koji je predvodnik ovog projekta je iskusan pregalac sa karijerom u više bendova, uključujući 13 Candles i Ethereal Forest i njegova ekspertiza u domenu black i doom metala je neupitna. Album je prijatan i dopašće se svakom ljubitelju trad-dooma:
https://naturmachtproductions.bandcamp.com/album/an-age-of-penance-and-oblivion
Nizozemski Ggu:ll su vrlo atmosferični na albumu Ex Est. Ovo je spori, dramatični blackened doom metal sa mučnim tempom, vrištavim vokalom ali lepim, ekspanzivnim gitarskim radom. Ggu:ll imaju šmeka i znaju kako da zazvuče kinematično, a bez prenaglašene pretencioznosti koju ponekad zapate kolege:
https://ggull.bandcamp.com/album/ex-est
Coure iz Barselone sviraju instrumentalni, gruverski metal sa dosta stoner ili sludge ili post metal elemenata ali i sa dodatom trubom i saksofonom u postavu. Ovo je prilično zdrava kombinacija i matrice koje bi možda ostavljene same za sebe delovale previše predvidivo ili generički bivaju zapravo odlična, atmosferična podloga za džezersko improvizovanje. Album Inversum Nema je avangardan na jedan dosta nenapadan način, eksperimentišući sa zvukom uglavnom u ljupkim vinjetama a nudeći pouzdan gruv i časnu, znojavu svirku. Vrlo prijatno:
https://coure.bandcamp.com/album/inversum-nema
I kad već, jelte, uglavnom ne volim instrumentalni stoner, da kažem da su Pleasant Valley dva lika iz Alabame koja čukaju u bubanj i gitaru i samo džemuju težak, sirov stonerski gruv i da je to sasvim okej. Nula cerebralnog programa, stoposto obožavanja Blek Sabat, a tri pesme na EP-ju Starling plaćate koliko hoćete.
https://pleasantvalley.bandcamp.com/album/starling
Austrijski Liquid Sun zvuče lenjo i relaksirano ali ne i nefokusirano na albumu Visions of a Spectral Mind. Ovo je teži psihodelični rok koji se dosta snažno bazira na dinamičkim kontrastima i MNOGIM ponavljanjima istih tema i rifova ali rezultat jeste svakako postizanje jedne obredne magije i hipnotičkih efekata u slušaocu. Pesme imaju malo sirovosti koja sugeriše da su ovo ipak pre svega džemovi a ne potpuno formatirane kompozicije, ali to ne smeta mnogo:
https://liquidsunband.bandcamp.com/album/visions-of-a-spectral-mind
Indocilis su dva tipa iz Južne Karoline koji kažu da je njihova muzika produkt mržnje, nasilja, depresije i izolacije no njihov prvi EP, Spitting Bone nije jednodimenzionalna bljuvotina frustracije već ima višeslojnost i izvesnu suptilnost. Ovo je atmosferični, mračni death-doom-sludge metal sa četiri spore pesme loših vizija i raspoloženja, sirovog zvuka ali dovoljno disciplinovane svirke i puno kinematskog kvaliteta. Veoma dobro mada ekstremno hermetično i aprijatno:
https://indocilisdoom.bandcamp.com/album/spitting-bone
Brazilci Red Mess gađaju direktno među rogove sa prvom i naslovnom pesmom svog albuma Breathtaker. Ovo je kao Led Zeppelin koji se jebao sa Black Sabbath pa je rezultirajuća beba pokupila sav seksepil jednih, sav napušeni groove drugih a ljubav prema bluzu i jednih i drugih. Red Mess ne samo da su OPASNI po pitanju kvaliteta pesama i svirke, sa sve sjajnim pevanjem, nego im je i zvuk sirov, zajeban i bije bez pardona. Dakle, ovo je stoner rok iz snova, pa ga ne propustite:
https://redmess.bandcamp.com/album/breathtaker
Gaia iz Kopenhagena imaju album Tilblivelse na kome je njihov „kosmički doom metal“ uliven u jednu pesmu od pola sata i još neki sitan kusur sa strane. I odlično je to ispalo, ovo je sporo, teško, duboko, hipnotično i čim stignete do kraja pomislite da vam ništa ne bi falilo da ima još barem ovoliko pa krenete iz početka. A samo jedan evro!!!!!
https://gaiadoom.bandcamp.com/album/tilblivelse
https://virkelighedsfjern.bandcamp.com/album/vir068-tilblivelse
Britanski Battalions proslavlja ostavku premijerke Truss albumom primereno nazvanim King Of A Dead World. Ovo je sludge metal i nudi kombinaciju bluz harmonija, pank prženja i vrištećih vokala. Vrlo pristojno:
https://battalionsdirt.bandcamp.com/album/king-of-a-dead-world
Finci Black Royal imaju odličnu novu ploču, Earthbound na kojoj njihova kombinacija stoner i sludge metala sa malo death metal elemenata (vokali, prevashodno) radi kako treba. Ovo je HEAVY, epski i glasno sa jedanaest agresivnih ali gruverskih komada pa svakako navalite ako volite:
https://blackroyal.bandcamp.com/album/earthbound
I Black Space Riders iz Munstera u Nemačkoj imaju novi album, We have been here before sa čak petnaest pesama i vrlo ambicioznom minutažom. Ovo nikako nije album koji merka vrhove top lista i veliki komercijalni uspeh ali nudi razrađen, raznovrstan psihodelični rok koji, da se razumemo, samo na momente ulazi u rejon metala, ali je konzistentno zanimljiv, atmosferičan i vredi da se čuje:
https://blackspaceriders.bandcamp.com/album/we-have-been-here-before
Ruby The Hatchet iz Nju Džersija imaju lep, prijatan album modernog hard roka sa razigranim gitarama, cvrkućućim orguljama i zamamnim ženskim vokalom. Fear is a Cruel Master je kolekcija energičnih, blago psihodeličnih pesama odsviranih energično, živo, sa solidnim miksom i dinamičnim masteringom Ovo je izdao Magnetic Eye a to je firma kojoj se generalno veruje na neviđeno, pa ako ne verujete meni, eto, verujte njihovoj reputaciji. RubyThe Hatchet su veoma vredni poverenja:
https://thehatchet.bandcamp.com/album/fear-is-a-cruel-master
Oh, debi album sastava iz Solt Lejk Sitija, The Otolith, a naslovljen sa Folium Limina je jeveno odličan. Ovo je doom-sludge metal sa stalnom violinom u postavi i zapravo nastavak rada rasformiranog sastava Sub Rosa u samo malo izmenjenoj postavi pa ljubitelji onog što su Sub Rosa radili mogu da sa mnogo olakšanja odahnu i upuste se u slušanje ovog sjajnog opusa sporih, dugačkih ali ne namešteno teških i emotivnih pesama. The Otolith su jedan od onih metal bendova koji se ne zamaraju sa jedne stranbne ponavljanjem rifova i ideja koje su drugi imali a sa druge tvrdnjama da sviraju post metral ili štogod slično. Onako kako su Neurosis devedesetih godina prošlog stoleća nonšalatno redefinisali hardcore punk i metal, svirajući sporu, agresivnu muziku sa elementima i jednog i drugog a bez robovanja tropima, tako i The Otolith imaju zvuk koji je jebeno heavy, pesme koje su jebeno doomy, ali da sve to ne imitira uobičajene žanrovske pristupe i zvuči tako kako je bend zamislio jer je bend originalan i autentičan. Moćno, hipnotično, mrveće:
https://theotolith.bandcamp.com/album/folium-limina
Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal! Nightborn je jedan baja iz Švedske koji cepa thrash metal sa dosta melodičnih elemenata. Unhuman mu je drugi album i ovo je vrlo ubedljiv, vrlo autoritativno izveden materijal. Produkcijski i kompozitorski se vidi da je u pitanju ozbiljan projekat sa više od decenije rada i Arda K koji ovo piše i izvodi je svaki detalj očigledno vrlo dobro promislio. Muzika ne samo što je zrela i kvalitetna nego se i album odlikuje pažljivim sekvenciranjem da ima nekakav svoj narativ i dinamiku. Jako solidno:
https://nightborn-official.bandcamp.com/album/unhuman
False Gods su pola iz Kine a pola iz Kanade što verovatno malo komplikuje odlaske na probe ali debi album, Embrace Eternal Suffering zvuči moćno. False Gods cepaju blackened thrash sa malo modernijih, izbegavam da kažem „metalcore“ elemenata, pošto ovde ima i death metala i malo melodičnog blek metal zvuka, ali je u osnovi moćni, znojavi, drmusavi i gruverski thrash. Bend se izrazito trudi oko kompozicija pa neke prebacuju i sedam minuta a produkcija je nabudžena, glasna ali lepa. Odličan debi album:
https://falsegods.bandcamp.com/album/embrace-eternal-suffering-3
Na suprotnoj strani spektra, ali i sveta je Katrinaz iz Meksika. Ovo je jednočlani projekat u kome jedan Mau Zruo svira sve instrumente i sve snima sam kod kuće. Vredno, štedljivo, odgovorno, državnički a ni novi EP, Hateful Reflections nije loš. Ako volite sirov, nervozan blackened death thrash, Katrinaz sa četiri pesme ima da vam krljne jezik u grlo i dobro vas izvata. Valjano:
https://katrinaz.bandcamp.com/album/hateful-reflections
Cranial Damage su iz Nju Džersija i njihova kombinacija thrash, groove ali i death metala meni iznenađujuće dobro radi na EP-ju Kinetic Ends. Ovo je, naravno, izuzetno kvalitetno odsvirano, vrlo dobro snimljeno i producirano, ali su me pesme najviše impresionirale sa svojom opresivnom atmosferom i efektnom dinamikom. Vrlo dobro:
https://cranialdamage.bandcamp.com/album/kinetic-ends
Of Night and Lust je split album nemačkog Lucifuge i italijanskog Bunker 66. Kako je album izdao Dying Victims Productions već znate da ovo mora biti blackened thrash i, naravno, u pravu ste. Lucifuge su nešto bliži blek metalu sa malo emotivnijim temama na gitarama i nešto više atmosfere. Bunker 66 je nestašniji, rokerskiji thrash ali oba benda su jako dobra, autentična i zabavna i ovo je izdanje koje se preporučuje sa osmehom:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/bunker-66-lucifuge-of-night-and-lust
Malezijski Provokrasi su osnovani ranije ove godine i Semangat Membara im je prvi EP, rađen u stilu ’90s metaliziranog hardcorea. Provokrasi vole tekstove o jedinstvu, porodici i zaklinjanju na celoživotni hardkor, imaju gangsterske, horski izvikivane refrene i generalno su vrlo verni tom, jelte moshcore stereotipu. Ali su solidni i ovo je sasvim prijatan materijal:
https://provokrasihc.bandcamp.com/album/semangat-membara-3
Berlinski Giantstep je snimio Demo 2022 i na Bandcampu svoj pristup hardcoreu opisuje kao „Old School New School“. Pa vi sad vidite. Svakako, ovo zvuči kao ’90s hardcore ali nije potpuno uronjeno u moshcore gruv već je nešto bliže pank korenima. Demo je snimljen sirovo ali ima prijatan zvuk a pesme iako ne previše maštovite, rade posao pa, pošto plaćate koliko hoćete, ovo svakako vredi da se čuje i uz njega možda malo i zapleše:
https://giantstephc.bandcamp.com/album/demo-2022-3
Kanađani Baited na istoimenom albumu sviraju interesantnu i ekspresivnu kombinaciju hardcorera i posthardcorea. Ovo je kolekcija kratkih, ekonomičnih pesama koje se među sobom solidno razlikuju a bend ima osećaj da odmeri melodičnost i emotivnost sa ekvivalentnim količinama krljanja pa i psihodelije. Vrlo zanimljivo, čak i za publiku koja metal baš i ne miriše:
https://baited.bandcamp.com/album/baited
Karahka su iz Finske i za sebe tvrde da sviraju crustpunk, ali ovo je istovremeno i prilično „blackened“. Album III ima sedam pesmaa koje jesu sirove i pankerske u zvuku i izvedbi ali imaju taman toliko melodičnosti i atmosfere da se prodaju i kao metal. Meni ovo neobično prija jer pored brzine i žestine koje volim donosi i malo emocije i, jelte, atmosfere. Fino:
https://karahka.bandcamp.com/album/iii
The Sadists iz Konektikata, pak, sviraju vrlo normalan pank rok na svom EP-ju Mutilator. Ovo su dve žestoke, čvrste, plesne rokenrol pesme sa mračnom tematikom ali veselom izvedbom, producirane vrlo pristojno a sa dovoljno pankerske prljavštine da se izbegne i primisao o sterilnosti. Ne znam je li normalno da se dve pesme naplaćuju sedam dolara ali dobre su to dve pesme:
https://thesadists.bandcamp.com/album/mutilator
Volite li Korn? Frame Trap iz Hjustona ih vole jer su dobar deo svog zvuka na demo snimku Cope How You have To bazirali na ranom Kornu. A rani Korn je i najbolji. Frame Trap su, očigledno, nazvani po naprednoj tehnici iz domena borilačkih videoigara, a njihov hardcore/ hu-metalcore nije MNOGO napredan ali je kvalitetan. Osim programiranog bubnja koji bi mogao da bude za mrvicu dinamičniji, demo mi zvuči odlično a pesme su napisane vrlo solidno i ako volite, rekosmo, Korn i njihove akolite, ovo treba da čujete. A ako biste da platite, birate koliko:
https://frametrap.bandcamp.com/album/cope-how-you-have-to-demo
Caged su četvoro strejt edž hardkorovaca iz Bolonje a njihov album A Prison Built To Slowly Die je metalizirani mučni muzej uvreda i, jelte, trauma koji se prirodno nastavlja na Victory Records autput iz devedesetih ali je još metalniji i time meni bliži i draži. Caged su čvrsti, disciplinovani i kvalitetni i njihovi treš metal rifovi mi ulaze pod kožu pa poslušajte:
https://cagedxvx.bandcamp.com/album/a-prison-built-to-slowly-die
Exude iz Praga imaju više tetovaža nego što koriste akorda na svom albumu Cognitive War, ali ume to da bude dobro. Ovo je mučan, iznurujući metalizirani hardcore sa ne naročito komplikovanim pesmama ali sa zdravim zvukom i energijom koja nalazi načina da se izbaci u prvi plan uprkos sporom tempu. Fino:
https://exude.bandcamp.com/album/cognitive-war
Inclination iz Kentakija voze metalizirani straight edge hardcore i album Unaltered Perspective ima jedanaest pesama stalno promenljivih ritmova, vrištećih vokala koji upadnu i u nu-metal afektaciju kad je to zgodno, gitara koje pored normalnih rifova vole i ukusnu disonancu i ako volite sXe hardkor i nu-metal, pa i metalkor, ovo je vrlo dobro napravljena i producirana ploča:
https://inclinationstraightedge.bandcamp.com/album/unaltered-perspective
Boilerman iz Oksnarda iz Kalifornije nisu isto što i znatno poznatiji Boilerman iz Čikaga. Oba benda sviraju hardcore punk ali ovi iz Kalifornije sviraju duže, ALI imaju daleko manje izdanja. Zbunjujuće! Elem, novi EP, Reignition, stiže posle tri godine pauze i ovo se naplaćuje pet dolara. Po jedan za svaku pesmu ali VREDI jer Boilerman jebu kevu. Naprosto, bend ovde zvuči pročišćeno, gladno i napaljeno trpajući brzi, precizni thrashcore sa pažljivo odmerenim odnosom metal rifova i pank haosa. Ja bez greške padam na ovako brz i besan hardkor pa pozivam i vas da padamo zajedno:
https://boilermanoxnard.bandcamp.com/album/reignition
Kad smo već kod brzine i besnila, Šveđani Förnimmelse su neki svoj materijal iz 2016. godine ponovo snimili i EP Där allting glöms ima četiri pesme SUPERIORNOG thrashcorea. A koji ima pravu meru prostih, napaljivih rifova i nešto promišljenijih gitarskih melodija. Aranžmani su pritom varljivo jedostavni sa forsiranjem brzine, žestine i primitivnosti, ali sa vrhunskom pažnjom za detalje koja obezbeđuje šmek i karakter ovoj muzici i razdvaja je od prostačkog, generičkog pank-metala. Čak je i zvuk vrlo solidan mada sirov i jeftin. Sjajan materijal a po ceni koju sami određujete:
https://fornimmelse.bandcamp.com/album/d-r-allting-gl-ms
People Eater iz Bristola su nastali usred kovidovskih lokdaun meseci i njihov prvi EP, nazvan isto People Eater odvaljuje bubrege svojim agresivnim powerviolence nastupom. Ovo je materijal sa sedam pesama (ali jedna traje svega deset sekundi) koje su napisane stručno ali odsvirane vrhunski i People Eater zaista ne zvuče kao ekipa koja tek počinje, već nastupaju sa sigurnošću i drskošću primerenim iskusnijim kolegama. Muzika je žestoka a produkcija sasvim solidna i ovo preporučujem sa punom moralnom odgovornošću. Materijalna nije potrebna jer bend ovo naplaćuje po vašoj želji:
https://peopleeater666.bandcamp.com/album/people-eater-ep
Skincrawler su tri tipa i Ričmonda koji na EP-ju Bleed trpaju dve agresivne grindcore pesme lošeg raspoloženja i dobrih rifova. Sve je to kratko, ekonomično, ali ne prekratko i ne nedokuvano. Skincrawler imaju vrlo razvijene zanatske veštine i ove pesme imaju i atmosferu i narativ, sve što je potrebno. Za dolar dobijate vrlo dobru porciju surovog grindcorea, na tragu, recimo, Pig Destroyer, pa vi vidite koliko dolar danas vredi:
https://skincrawler804.bandcamp.com/album/bleed
Forefront iz, jelte, Albukerkija u Nju Meksiku, imaju Demo (Demo 22) sa četiri pesme energičnog deathgrinda. Bend sebe opisuje kao „Albuquerque Grind“ i ima pesme između pola i minut i po, ali ovo je svakako atmosferičnije i gruverskije nego što je prosek za „čiste“ grindcore bendove pa će prijati i death metal publici koja želi da čuje mošerske rifove i malo atmosfere. Svakako dopadljiv materijal:
https://forefrontabq.bandcamp.com/album/demo-22
Česi Spineless Fuckers su raspoloženi na novom albumu, Tales of Extraordinary Madness, a to i ima smisla jer su čitavu deceniju pauzirali. Ovo je kvalitetan, dobro produciran i majstorski odsviran deathgrind po uzoru na razne bendove iz ovog regiona Evrope (Malignant Tumour, Dead Infection itd.), i mada bend ne ostvaruje nikakvu novu viziju na ovoj ploči, ona svakako ne pobacuje po pitanju energije i zabave. Dvanaest pesama gruva i gruvanja, solidno:
https://spinelessfuckers.bandcamp.com/album/tales-of-extraordinary-madness
Codex Obscura ima novi album i nazvan samo Codex Obscura on je istovremeno i jedan manifest o tome gde se ovaj jednočlani projekat sada nalazi. A nalazi se na odličnom mestu jer je kombinacija brutalnog grindcorea, te moderniih metalcore/ deathcore uticaja porodila opus od dvadeset ozbiljnih pesama punih zlokobnih rifova i iznurujućeg, nepraštajućeg ritma. Ovo je i prilično tehnička svirka u skladu sa technical deathcore estetikom i mada nije da ja takvu muziku često slušam, miira naprosto piše dobre, višeslojne pesme koje me drže i ne puštaju. Album plaćate koliko želite a želećete:
https://codexobscura.bandcamp.com/album/codex-obscura
Dozvolimo dvočlanom australijskom projektu Life/Limb da sam predstavi svoju muziku: „Osuda smrtonosnog parazitskog ponašanja isporučena kroz atonalnu disonancu, ritmičku kaznu i apoplektičku disgrafiju“. Hm, ovo se u mom selu zove trying too hard, ali ajde, Life/Limb svakako pokušavaju da stave svoj novac tamo gde su im usta pa je minialbum Emergent brz, disonantan, kavernozan i težak za slušanje. Ne znam sad baš za tu apopleksiju, ali okej je ovo. Udara, kida, besni, sirovo je ali dovoljno formalizovano i disciplinovano da ne bude nemuzičko iživljavanje. Bend pritom odaje poštovanje starosedeocima na svakom koraku što se isto mora ceniti. Plaćate po želji:
https://lifeoverlimb.bandcamp.com/album/emergent
Bestiarius su iz Lime i njihov prvi EP, takođe nazvan Bestiarius donosi nam četiri pesme lepog, tenzičnog i energičnog death metala. Ovo je sve dosta sirovo, pre svega zvučno, ali je svirka raspoložena a pesme imaju onaj early ’90s filing spontanog razvoja tema i kombinovanja brzih, zakucavačkih momenata sa mračnim, atmosferičnim pasažima. U drugoj pesmi, recimo, čujemo i zvono kao deo centralnog brejkdauna i to je preslatko. Vrlo prijatan materijal:
https://bestiarius.bandcamp.com/album/bestiarius-2
Moskovljani Gravegod imaju debi album, Promised Graveland i ovo je osam lepih death metal pesama koje pevaju o grobnicama, tlu, katakombama, truleži itd. Iako je tematika takva kakva je, Gravegod zapravo sviraju dosta suptilan metal sa detaljno napisanim pesmama minucioznih aranžmana koji klasično brutal death zakucavanje po uzoru na Suffocation ili Immolation pakuju u pesme urađene sa pažnjom i razumevanjem kako varirajuća dinamika podvlači i akcentuje različite poteze i tehnike koje muzičari biraju. Album je i vrlo dobro produciran i ovo je baš poslastica za death metal publiku:
https://gravegod.bandcamp.com/album/promised-graveland
Restos Humanos je italijanska death metal trojka a 1755 je njen drugi album i ovo je vrlo zabavna, pomalo ekscentrična ploča. Restos Humanos sviraju sve ono što očekujete od death metal benda ali imaju zvuk koji biste pre asocirali sa blek metalom, a onda na sve to dolaze vrlo kratke pesme i akcentovanje detalja koji nisu tipični za death metal. Ovo albumu daje svežinu i energiju i izdvaja ga od generičke, svakodnevne ponude. Odlično:
https://restoshumanos.bandcamp.com/album/1755
Argentinci Spontaneous Combustion imaju debi album, Auto-inmolación i ovo je pola sata slamming death metala premijum kvaliteta. Hoću da kažem, bend je HEAVY i vokali su zverski a slemovi dementni, ali muzika je dovoljno rafinirana a produkcija dovoljno popeglana da sve to zvuči pristojno i namenjeno čoveku od ukusa. Moš iz treš itd:
Švajcarski Vorax svoj prvi EP nazvali su Jurassic Dawn i on se bavi dinosaurusima. Slatko a i nekako prikladno za gruverski, atmosferični death metal. Vorax znaju zanat i njihove četiri pesme imaju jednu kinematsku dimenziju ali imaju i poštene rifčine i žestoku izvedbu, valjajući se napred i mrveći sve pred sobom:
https://vorax.bandcamp.com/album/jurassic-dawn
Ušumgal je lepo ime za bend a ovaj bend sa tim ienom (pošto ima i drugi, iz Finske), dolazi iz Vošington Disija i njegov Demo MMXXII sadrži tri pesme opakog black-death prženja. Ovo je jako žestoko i propisno bestijalno, sa muzikom koja je istovremeno sirova, prirodna ali i hermetična, distancirana od ljudskog, što sve daje utisak slušanja nečeg što su pravili demoni u paklu, uhvaćeni u trenutku orgazmičnog besa i gnevnog uživanja. Ušumgal su opaki i kad sviraju sporo pa ovo vredi proveriti a plaćanje ide po izboru:
https://usumgal.bandcamp.com/album/demo-mmxxii
Vacuous iz Londona voze mračni, kavernozni, htonski death metal na svom albumu prvencu Dreams of Dysphoria. Ovo je, uprkos povremenim modernim melodičnim momentima, vrlo tamna i preteća ploča ali upravo to malo melodičnosti joj daje treću dimenziju i slušaoca izvlači iz totalnog mraka dajući mu tračak nade, pre nego što ga salomi i vrati u ponor. A što je dobar, lep kontrast, tako da Vacuous zapravo vrlo efektno spajaju post metal sa klasičnijim old school death metalom. Odličan debi:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/dreams-of-dysphoria
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/dreams-of-dysphoria
Furtherial dolaze iz Istanbula i imaju iza sebe već deceniju i po rada na dopadljivom progresivnom death metalu. Bend je prošle godine izbacio treći studijski album a sada imamo i odličan živi snimak naslovljen Live at The Wall Saloon. U pitanju je koncert sa kraja Jula ove godine a Furtherial uživo zvuče izvanredno sa disciplinovanim death metal osnovama ali razgovetnom izvedbom i ukusno ubačenoim proggy elementima. Furtherial pišu dobre, pamtljive pesme i ovaj nastup slušaoca provodi kroz većinu njihove dosadašnje karijere pa je, sa vrlo solidnim miksom i zvukom idealan za upoznavanje sa bendom. A samo dva dolara!
https://furtherial.bandcamp.com/album/live-at-the-wall-saloon
Portugalsko-švajcarski death metal projekat Amputate ima drugi album i Dawn of Annihilation je vrlo ubedljiv, ako već ne mnogo originalan iskaz, namenjen ljubiteljima gadosti, horora i agresivnosti. Amputate nastupaju u dosta klasičnom brutal death metal maniru podsećajući me najviše na Deicide, recimo, ali iz njihovih manje melodičnih dana. Album je, očekivano, pun pretećih rifova, brutalnih vokala, blastbitova i čestih promena ritma, sa solidnom količinom raznovrsnosti u pesmama. Opet, ne treba ovde očekivati neke krupnije ambicije da se forma rasturi ali ako naprosto volite brutalan death metal koji ume i da bije i da se provodi, ovo je za vas:
Francuzi Fall of Seraphs (ali ne oni iz Bordoa. Ovaj bend je iz Ševansoa) imaju fantastičan prvi album, From Dust to Creation. Ovo je razbijački, brz, energičan a opet sazreo death metal za odrasliju publiku, sa malo filozofskih inklinacija ali i odličnim zvukom i pesmama koje su razgovetne a da ne odustaju od tipičnog death metalskog zvuka i zlih rifova. Fall of Seraphs sviraju lepršavo i snažno, pesme su međusobno različite i upečatljive a da ih opet karakteriše jedna spontana, prodorna energija, bez gomilanja rifova i obaveznog programa da bi bile duže. Vrlo ekonomično, a vrlo sazrelo, oduševljen sam:
Poljska ekipa Kryvoda na debi albumu takođe nazvanom Kryvoda pokušava, veli, da spoji dva sveta, ovaj naš i onaj koji je postojao pre hristijanizacije njihovog dela Evrope. U te svrhe njihov simpatični death metal iskombinovan je sa folkolornim motivima ali se u ovom partikularnom slučaju to svodi na ubacivanje frule usred gitarsko-bubnjarke grmljavine. Efekat ume da bude i skoro komičan na momente ali je jako simpatičan, sa bendom koji svira brzo, žestoko i precizno, te frulicom koja onda kroz kanonadu provlači svoje slatke linije. Ima tu šarma, bez sumnje i mada nije jasno može li ovakva muzika da se efektno izvede na koncertu, Kryvoda svakako pišu neke simpatične narodnjačke melodije i venčavaju ih sa krljačkim death metalom. Eksperiment vredan hvale:
Slični su i moldavski Harmasar čiji novi EP, Păcatu’ ima tri pesme paganskog folk metala koji meša jake, napržene gitare i blastbitove sa frulicama i folklornim motivima. Vrlo to šarmantno zvuči i možda čak i bolje uklopljeno nego u slučaju Kryvode, sa pamtljivim, himničnim pesmama i zbilja atraktivnom, sigurnom svirkom.
https://harmasar.bandcamp.com/album/p-catu
Pre par nedelja izašao je novi Autopsy, a sada imamo i novi Exhumed. Rane devedesete su u kući, sestre i braćo, a To the Dead maltene i zvuči kao da je 1990. godina sa jednostavnim ložačkim deathgrind pesmama i jeftinom ali funkcionalnom produkcijom. Deset pažljivo napisanih pesama podsećaju na klasičan Exhumed zvuk ali i na to koliko je ovaj bend uticao na veliki deo onoga što je nastalo u poslednje tri decenije pa iako ovde nema bogznačega novog za kalifornijsku momčad, album je prijatan i ubedljiv:
https://exhumed.bandcamp.com/album/to-the-dead
Finski Morbific zvuči maltene garažno na svom drugom albumu, Squirm Beyond the Mortal Realm. Ovo je mračan, lavkraftovski death metal koji ne interesuje da se upoznate i popijete kafu pre nego što vam gurne pipke u sve telesne šupljine pa album definitivno ne treba da nudite kao prvi izbor drugarici iz razreda koja je izrazila interesovanje da čuje nešto od death metala. Morbific su lepljivi, gadni, prljavi i ružni ali u tome i jeste njihov šarm:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/squirm-beyond-the-mortal-realm
Multižanrovski radovi i heavy metal! Poljski projekat Gash Faith ima nekomplikovan zadatak: biti što više nalik Godfleshu sa kraja osamdesetih i početka devedesetih. Dakle, EP Shockwave donosi iznurujuću ritam-mašinu, repetitivne gitarske teme koje kombinuju jednostavan crust-riffing i disonancu, semplove, vokale provučene kroz pičšifter i dilej efekte… Ovo je, jednostavno rečeno klon Godflesha ali, mislim, ako volite stari Godflesh, oh, pa Gash Faith je sasvim solidan surogat. Četiri pesme koje meni vrlo lepo leže:
https://gashfaith.bandcamp.com/album/shockwave-ep
Finski Strider svira vrlo klasičan i vrlo epski heavy metal na svom drugom albumu, Into Glory Stride. Ovo je baš onako, starinski, ratnički, prelepo, da sednete i čitate Konana i pijete medovinu dok ga slušate. Slažem se, produkcija jeste malo potmula, ali to je jer je ovo prirodno i dinamično masterovan snimak i možete da ga odvrnete glasno a da vam se zvučnici ne raspadnu, a bend jeste cheesy ali to je veličanstven cheese, sa himničnim refrenima i borbenim ritmovima. Ne mogu, meni je ovo jako lepo a ima i posveta preminulom Roniju Džejmsu, jelte Diu, nazvana We Metal u jasnom naklonu njegovoj We Rock. Ako vam se ovo ne dopada, možda ste dobra osoba, ne osuđujem, ali da li volite metal???
Isto iz Finske su Ancient Flame, projekat koji već pola decenije priprema debi album Blood Stained the Barren Land. I ovo je vrlo pristojno osmišljen poluprogresivni heavy metal koji se poigrava sa raznim simfonijskim aranžerskim tehnikama i raznim folk motivima ali je suštinski pristojan, čvrst komercijalni, „televizijski“ metal sa duplim, žensko-muškim vokalima i sa obe noge čvrsto na zemlji. Nije ovo nužno sasvim po mom ukusu, jelte, ali Ancient Flame imaju zaokružen koncept i zanimljiv zvuk i ima tu dosta štofa:
https://ancientflame1.bandcamp.com/album/blood-stained-the-barren-land
Diamond Chazer iz Kolumbije, pak , cepaju tradicionalniji heavy/ power metal, nudeći rokerske osnove i progresivnu nadgradnju. Ovo je melodično i epski, sa propisnim količinama cheesy motiva i debi album Starriders ima sve očekivane stvari kao što su prominentne klavijature (klavijaturista je i šef benda), instrumentalne interludije, vokale visokim registrima. Produkcija je iznenađujuće prirodna i nenabudžena što mojim ušima izuzetno prija pa proverite Diamond Chazer, šarmantni su:
https://diamondchazer.bandcamp.com/album/starriders
Cassius King su Amerikanci a album Dread the Dawn je kolekcija žestokih, napaljujućih rok pesama negde između AC/DC i Dia. Zvuči dobro? Zvuči dobro. Cassius King imaju šmeka i razumeju kako da klasičan, na bluzu zasnovan hard rok izmešaju sa ukusnim metal stilizacijama i razradama. Energično i poletno:
https://cassiusking.bandcamp.com/album/dread-the-dawn
Flagman sa Floride su raznovrsni i zabavni na svom albumu Thank You, Come Again, radeći u generalnom rejonu alternativnog metala ali mešajući vrlo različite uticaje, od kojh se meni najviše čue i dopada Primus sa tim naglašenim bas-linijama i matematičarski zakomplikovanom fank gruvu. Flagman nisu čist klon Primusa, da se razumemo, ali su vrlo dobro shvatili moć basa i gruva iskombinovanih sa egzotičnim gitarskim harmonijama. Odlično:
https://flagman.bandcamp.com/album/thank-you-come-again
Vedete hrišćanskog heavy metala iz osamdesetih, Stryper, nikada se nisu predale pa nam tako sada stiže i njihov trinaesti album, The Final Battle. I, mislim, ovo je vrlo solidno. Iako je hrišćanski metal generalno nešto čemu se svi podsmevaju a Stryper partikularno su bili predmet sprdenje i u Bayjevom filmu Pain & Gain, oni u 2022. godini zvuče kvalitetno i raspoloženo. Album ima lepo odmereno trajanje od jedva preko 46 minuta, dobre rifove, odlične vokale i prijatan old school vajb. Što se kaže, osamdesete se, izgleda do kraja mog života neće završiti:
Švedski Blakk Ledd su izrazito bukvalni u svojoj rekonstrukciji i proslavi klasičnog heavy metal zvuka pa im se drugi album zove Heavy Metal Fans. U pitanju su stariji ljudi koji rade na dokazivanju relevantnosti klasičnih formula i u naslovnoj pesmi doslovno navode „glasne gitare“ i „mnogo pivskih konzervi“ kao ambleme, ali album je prilično solidna kolekcija prilično solidnih heavy metal pesama sa glasnim rifovima, epskim refrenima i pristojnim gruvom. Meni dovoljno, jebem mu:
Slovenci Vigilance imaju novi minialbum za Dying Victims Productions, nazvan prosto Vigilance i ovo je klasičan, lep heavy metal, sa, čak, dosta elemenata klasičnog JUGOSLOVENSKOG heavy metala. Ne samo to što Vigilance pevaju na Slovenačkom podseća na neke od najboljih momenata koje je metal imao osamdesetih godina na ovim prostorima i mada su Vigilance dosta nostalgični, oni istovremeno ne zvuče zastarelo ili retro. Pet vrlo dobrih pesama i solidan zvuk, sve što je potrebno za sreću:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/vigilance-vigilance
Italijani White Skull imaju jedanaesti album u svojoj tridesetogodišnjoj karijeri, a njegov naslov je očigledno i manifest koji govori o posvećenosti: Metal Never Rusts. Italijani cepaju cheesy, melodičan power metal koji je meni tačno na granici prihvatljivog ali sa dobre strane te granice. Naravno, ovo izdaje ROAR! pa je jasno šta treba očekivati i, ako imate inklinacija ka ovakvoj muzici, White Skull su odličan izbor:
https://roar-whiteskull.bandcamp.com/album/metal-never-rusts
Dying Victims imaju i drugi album švedskih Witch Blade i Månsken je jedna prelepa retro ploča okultnog hard roka sa sve sintisajzerima i tanušnim gitarama. Naravno, kvalitet pesama je ono što prvo moramo gledati i Šveđani ovde sasvim lepo prolaze, nueći raznovrstan a stilski ujednačen program hard roka, hevi metala i okultnog roka sa pevanjem na izmučenom, povremeno i falširajućem švedskom, ali sve to doprinosi šarmu. Vrlo lepo:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/witch-blade-m-nsken
Kopenhagenški Steel Inferno cepaju sjajan heavy metal na svom trećem albumu Evil Reign. Iako je bend osnovan pre deset godna, muzika im je bliža predlošcima od pre četrdeset i to onom underground stilu koji se tada valjao, pa Steel Inferno sebe mogu da smeste negde između Venoma, King Diamonda, Ravena i, recimo, nekog mekšeg Bathoryja, sa sirovim a cheesy vokalima, moćnim rifovima i jednim opštim utiskom zla koji ostavljaju. Ali seksi, jebeno seksi zla. Pritom, zvuk je sjajan, prirodan a udarački i prosto ne mogu da nahvalim ovaj bend za to kako jednostavno prave najbolji jebeni metal na svetu kao da to nije ništa. Prejako:
https://targetgroup.bandcamp.com/album/evil-reign
Album nedelje bi došao iz Atlante u Džordžiji. Tsuris su jako zanimljivi na svom prvom pravom albumu, Where The End Takes Us. Bend postoji tek par godina i snimio je već masu demo snimaka i singlova pa album ima priličnu zrelost kako u zvuku tako i u samoj muzuci koja je agresivna ali ne jednodimenzionalna kombinacija death metala, doom metala, black metala pa i nekih „post“ elemenata. Ovo stoga zvuči i divljački ali i zrelo, odraslo, sa interesantnim odlascima iz metala u flamenko i brutalnim vraćanjem najagresivnijoj mogućoj matrici. Moram da priznam da odavno nisam čuo death metal album koji ovako uspelo lomi kalup i izmiče se žanrovskim klišeima a da zadržava agresiju i težinu bez pardona. Ako vam je zadnji Venom Prison bio isuviše „komercijalan“, Tsuris imaju lek za ranjenu dušu:
https://tsuris.bandcamp.com/album/where-the-end-takes-us
