Ima li iko da ne voli dobru teoriju zavere? Ovo pitanje bilo je bezazleno do pre petnaestak ili nešto više godina, sa najpopularnijim teorijama zavere koje su se ticale stvari kao što su prikrivanje kontakta koji su vanzemaljci ostvarili sa Zemljanima (tj. njihovim vladama), tvrdnji da je Zemlja ravna ploča i slično. No, danas smo vrlo svesni da su teorije zavere pretvorene u oružja specijalnog ili, kako se to danas popularno kaže, hibridnog rata, da se dotiču veoma opasnih tema, koriste za regrutovanje aktivista pa i vojnika i da su omiljena oruđa tajnih službi raznih država.
No, ne treba zaboraviti da opasne i političke teorije zavere nisu baš potpuno novovekovna izmišljotina i jedna od najpoznatijih je svakako ona vezana za atentat na tridesetpetog predsednika Sjedinjenih američkih država, Johna F. Kennedyja i njegovog ubicu Leeja Harveyja Oswalda koji je i sam ubijen dva dana kasnije u direktnom televizijskom prenosu dok ga je policija sprovodila prema marici kako bi posle 48 sati ispitivanja bio preseljen iz stanice u okružni zatvor. Jack Ruby, vlasnik lokalnog noćnog kluba je tvrdio da ga je ubistvo predsednika urnisalo i da je želeo da Kennedyjevu udovicu Jackie poštedi stresa suočavanja sa ubicom na suđenju pa je Oswalda upucao iz blizine u stomak. Naravno, opsežna istraga koja je usledila povezivala je Rubyja sa lokalnom mafijom pa je i motiv ovog njegovog čina pripisivan tome ali istina je i da javnost nikada nije dobila zadovoljavajuće objašnjenje za sekvencu događaja koji su, mnogi misle, dramatično izmenili tok istorije. Teorije zavere vezane za to ko su nalogodavci Kennedyjevog ubistva porodile su i moge verzije događaja u kojima sam Oswald ne samo da nije bio slobodni, jelte, strelac zadojen komunističkim mlekom nakon svog prebega u Sovjetski savez, već u kojima je Oswald i preživeo celu avanturu a umesto njega je autopsija rađena na drugom čoveku koji je pokopan pod njegovim imenom.
Regarding the Matter of Oswald’s Body je petodelni serijal BOOM! Studiosa od prošle godine koji se bavi upravo ovim narativom, ali na jedan osvežavajuće prizemljen, ljudski način. Mnoge kritike koje sam video upućene ovom serijalu odnose se na činjenicu da se ovde o pozadini zavere zapravo ni malo ne spekuliše i da je narativ usredsređen na gomilu beznačajnih likova koji su zaduženi – bez mnogo znanja o tome u kakvom projektu učestvuju – da obezbede dvojnika za Oswalda koji će moći da posluži kao telo za obdukciju. No, iako razumem da čitalac u ovakvim situacijama prevashodno želi da zna „zašto“ i „ko“, to nije poenta ovog stripa i njegov scenarista i crtač ga koriste, naprotiv, da urade jednu studiju karaktera ljudi sa različitih društvenih margina koji, kada shvate u kakvu su situaciju upleteni, shvataju da su, pa, „loši likovi“, ali da i loši likovi mogu da odluče da urade dobru stvar. I onda je ovaj strip pre svega o tome kako humanizovati ljude koji su izvođači radova u jednom mračnom istorijskom činu i pronaći na dnu kace sistemskog, istorijskog zla, zrnce dobra. U tome je ovaj strip zapravo veoma uspešan i moram ga već sada preporučiti čitaocu od ukusa.
Scenarista ovog stripa je Cristopher Cantwell, trenutni vrlo uspešni scenarista Marvelovog tekućeg serijala Iron Man (o kome sam uz izvesne ali ne presudne rezerve pisao na ovom mestu pre oko godinu i po dana) i čovek koga najbolje znamo po vrlo dobroj televizijskoj seriji Halth and Catch Fire ali koji ima i sasvim izražen stripovski pedigre, kako kao autor tako i kao, da kažemo aktivni, zainteresovani ljubitelj koji je ove godine bio izvršni producent Amazonove televizijske adaptacije sjajnog serijala Paper Girls Briana K. Vaughana i Cliffa Chianga (o kojoj sam se svojevremeno izjasnio veoma biranim rečima). Cantwell je naprosto dobar lik koji se trudi da uradi prave stvari – svojevremeno je klincu koji mu je maltretirao sina u školi zapretio da će u stripovima ubiti Tonyja Starka ako ovaj ne prestane i, znate šta, ovaj je prestao – i ovo je strip koji ima finu pokretačku energiju iako se bavi jednom vrlo standardnom, neki bi rekli i staromodnom teorijom zavere.
Crtež ovog serijala je, pak, ono što ga je iz domena zanimljivog izdiglo u domen obaveznog štiva za moj ukus. Luca Casalanguida je iskusni italijanski crtač sa puno Bonellijevih radova iza sebe (Dylan Dog, Adam Wild, Marti Misterija, Orfani…) ali i sa recentnim dosta uspešnim prelaskom i u američki strip gde je odabrao sebi odgovarajuće projekte kao što je, recimo, rad na Dynamiteovom Jamesu Bondu. Casalanguida je sjajan, ekspresivan crtač čiji stil se nekako prirodno uklapa uz mračne, konspiratološke stripove ali vidim da mu je i Instagram profil pun crteža Betmena i Spajdermena pa me neće preterano iznenaditi ako ga uskoro vidimo u nekom superherojskom kontekstu. Kolore je, dalje, sjajno uradila Giada Marchisio, italijanska ilustratorka koja Casalanguidinim oštrim linijama i paćljivo posloženim tablama daje presudnu dimenziju atmosfere.
Atmosfera je svakako presudna za strip koji se bavi teorijom zavere ali iz pozicije, jelte, pešadinca. Trik koji Cantwell i ekipa ovde primenjuju je jednostavan ali efektan, pričajući čitaocu o jednom poznatom istorijskom događaju iz rakursa ljudi koji su u njemu učestvovali, ali bez znanja u čemu učestvuju, mešajući tako na vrlo ubedljiv način istoriju i fikciju. Cantwell je ovakve tehnike dobro ispekao radeći na Halt and Catch Fire koja je i sama bila serija što priča fiktivnu ali uverljivu recentnu istoriju razvoja industrije kućnih računara pa je i Regarding the Matter of Oswald’s Body strip pun pseudodokumentarističkog materijala koji nam pokazuje kako je zavera kovana, kako je plan napravljen i kako je, osamnaest godina nakon atentata, kada je pritisak javnosti postao preveliki, obdukcija potvrdila da se Oswaldovo telo zaista nalazilo u njegovom grobu iako nam narativ pokazuje da to nije zaista bio slučaj.
Protagonisti ovog stripe su četvoro ljudi skupljenih maltene doslovno s koca i konopca. Cantwell ovde koristi omiljeni trop okupljanja tima za prvu petinu narativa i ovde vidimo da iako naši (anti)junaci pripadaju sasvim različitim demografijama, svima njima je zajedničko tavorenje na društvenoj margini. Viskonsinski (neuspešni) pljačkaš banaka koji se preselio u Teksas jer se loži na mitologiju vesterna i voli da izigrava kauboja; latino rok pevač koji bi bio bolji od Elvisa samo da se Elvis nije pojavio prvi, pa je osuđen da ga u drumskim kafanama gađaju čašama, flašama i ostalom srčom; tatin sin iz bogate familije koji užasno želi da radi za FBI, CIA ili neku drugu sličnu agenciju al nigde ne primaju duduke koji nisu hteli da završe nikakvu školu i samo trošili ćaletovu lovu; crna aktivistkinja pokreta za ljudska prava koja je baklju što ju je upalio Martin Luther King rešila da nosi kroz Teksas pa šta joj bog da, a bog joj uglavnom daje stalne kraće boravke u lokalnom zatvoru. Sve ove ljude u tim okuplja tajanstveni Frank, čovek koji nekako sve o njima zna i koji im obećava lepu isplatu i život u nekom tropskom raju ako obave poslić po njegovim uputstvima.
Frank, naravno, odaje auru nekoga ko radi za establišment i mada protagonistima progresivno postaje sve jasnije da se od njih traže ne samo nezakoniti već OZBILJNO kriminalni činovi, Cantwell nam lepo pokazuje kako se ljudska priroda savija pred ekonomskim faktorom i kako nalazi objašnjenja, obrazloženja i opravdanja da se uradi nešto što ste se do malopre zaklinjali da nećete uraditi.
Naravno, ovakvi narativi su najzanimljiviji kada stvari prestanu da idu po planu pa tako i ovaj doseže tačku usijanja nakon što se misija pronalaženja čoveka koji dovoljno liči na Oswalda pretvori u misiju kidnapovanja a onda u misiju ubistva… Protagonisti su ovde suočeni sa daljim prihvatanjem narativa koji su dobili od Franka na čijem kraju sada stoje nagrade što deluju mnogo manje primamljive, ali i sa grižom savesti koja ih napada iako su svi svesni da ih ujedinjuje potpuna društvena nevažnost i da je ovaj isti posao mogla da odradi i bilo koja druga ekipa bilo kojih drugih nasumično sakupljenih luzera.
Cantwellov scenario ne govori MNOGO toga novog o samom atentatu na Kennedyja, a i spekualcija o zameni Oswaldovog tela drugim nije preterano kompleksna, jer je, kako rekosmo, ovde poenta više u samim likovima i njihovom postavljanju naspram cele situacije u kojoj shvataju da i ne znajući, čak i nevoljno, igraju važnu, mada anonimnu ulogu. I to vrlo solidno funkcioniše. Cantwell je ovde uložio častan napor da nam ponudi distinktne karakterizacije i glasove, suprotstavljene svetonazore i zanimljivu hemiju tima koji do kraja stripa, rekosmo, pokušava da nađe način da dosegne makar delić iskupljenja. Opet, pošto su ovo ljudi koji nas zaista uverljivo podsećaju da su društveni otpad, delimično ali ne SASVIM sopstvenom krivicom – na kraju krajeva neki od njih su pljačkali banke a neki se borili za jednaka prava – i imaju autentičnu etičku reakciju na situaciju, bez obzira što ona stiže daleko prekasno da se stvari isprave, teško je u finalu ne navijati za njih i pomalo gnevno pesnicom zapretiti ka nebu zbog svih nepravdi kojima su mali ljudi izloženi jer oni veliki ne prestaju da manipulišu sudbinama i uređuju svet po svom nahođenju.
Luca Casalanguida je izvrstan u kreiranju vrlo filmskog, vrlo opipljivog teksaškog mizanscena, ali još možda i više u oživljavanju likova koji svi imaju vrlo izražene karaktere, vidljiv unutrašnji život, prepoznatljive manirizme. Naravno, Cantwell kao čovek izdrilovan pisanje za televiziju piše veoma sočne i dinamične dijaloge, ali Casalanguida im presudno doprinosi sjajnom „glumom“ likova. Dodatno, njegovo pripovedanje je superiorno, sa izvrsnim, kinematskim kadriranjem, sjajnim korišćenjem svetlosnih kontrasta kada je to najefektnije, ali i povremenim protresanjem lejauta kada to doprinosi energičnom krešendu priče. Marchisiova ga lako prati kolorom koji je umiren ali sa jasnim akcentovanjem važnih mesta na tabli, dok je letering ovde radio sjajni Andworld Design i stripu dao jedan vrlo klasični „krimi“ izgled.
Regarding the Matter of Oswald’s Body je mala priča o malim ljudima umotana u skelet mnogo veće priče o velikim ljudima, koja nema stvarnu poentu, ali ima humanizam na najneočekivanijem mestu sa tim malim ljudima koji shvataju da ih istorija što su je upravo napravili nikada neće pomenuti i željom da se nekako osvete onima koji tu istoriju monopolizuju. Meni je to veoma prijalo, pa preporučujem čitanje. Kolekcija je izašla pre par meseci i Amazon je prodaje ovde.
