E, pa, ušli smo u Novembar i helouvin tematiku su već zamenila božićno tematizovana izdanja. Ajde, nek se vesele, makar i lamentirajući nad mrtvima (kao na „novom“ „albumu“ The Black Dahlia Murder koji je izašao ove nedelje i o kome nisam pisao jer niti je nov niti je album ali, jebiga, možete ga čuti i videti ovde) a za satanizam ćemo uvek imati vremena. Idemo da vidimo šta je lepo izašlo poslednjih nekoliko dana a treba da iskoristimo priliku i odamo poštu velikom Danu McCaffertyju, pevaču škotskih Nazareth koji je preminuo pre neki dan.
Prvo blek metal, jelte. Rusi SS-18 JEBU KEVU na novom albumu, Cryoholocaust. I znam, ZNAM da imati i „SS“ u imenu benda i „holocaust“ u imenu albuma ume da izgleda kao, jelte, crvena zastavica, ali bend se zapravo već dvadeset godina bavi prizivanjem nuklearnog rata (na šta aludira i naslov ovog, šestog albuma, a koji se zapravo sastoji od pesama pisanih za prjekat Holocaust, krajem prošlog veka pa i otud deo imena) a SS je oznaka za jedan tip ruskih nuklearnih projektila koje zovu i Satana (a kako se bendu zvao prvi demo). Dakle, bend NIJE nacistički, a album je RAZBIJ(eb)AČKI. Ovo je izuzetno agresivan ali jako dobro napisan blek metal sa elementima industrial metala i death metala i izveden divljački ali disciplinovano. SS-18 su ona porcija brutalnosti i elegancije koja vam naprosto treba nekim danima da se naterate da ustanete iz kreveta a to da ovi ljudi mrze čovečanstvo i nadaju se njegovom što skorijem kraju je samo dobrodošao bonus.
https://ss-18.bandcamp.com/album/cryoholocaust
Šveđani Vananidr ne prave blek metal baš nužno po mom ukusu – melodično je to mnogo – ali opet, Šveđani su to pa i njihov četvrti album (za, evo, četiri godine), Beneath the Mold ima dovoljno autoritativnog, atmosferičnog zvuka da ja to poslušam bez hroptanja. Naprotiv, dosta toga mi se ovde dopalo, sa bendom koji uspeva da ima rasplinut zvuk potopljen u reverberaciju a da opet to sve ne odaje utisak sonične brljotine i zapravo solidno iznese njihovu melodičnu ali energičnu svirku. Vrlo pristojan album modernog blek metala:
https://vananidrblacklion.bandcamp.com/album/beneath-the-mold
War metal koji sviraju Wargeist iz Nemačke je ESKTREMNO agresivan i dosta monoton u toj agresivnosti jer je ovo svirka svom snagom sve vreme. Srećom, EP Altar of Genocide, debi za ovaj dvojac iz Vajmara, ima samo četiri pesme koje ne preteruju sa trajanjem pa je i sasvim okej podmetnuti se pod ovu kišu metaka. Dakle, bubnjevi rešetaju kao mitraljez sve vreme, gitare urlaju i škripe a vokal se bori za opstanak u oluji metala. Generalno se meni ovo dopada ali naravno da Wargeist moraju da MALO misle o diverisfikaciji pesama ako nameravaju da snime i album.
https://wargeist.bandcamp.com/album/altar-of-genocide
Norveški Ekrom, sa istoimenim prvim demo snimkom demonstrira superiornost norveškog blek metala na najbolji načon. Ove tri pesme imaju ne samo dobar zvuk i kvalitetno muziciranje već i više karaktera od 99 procenata danas aktivnih blek metal bendova, a pričamo o muzičkom stilu koji je maltene SAMO karakter. Sve je to tehnički jednostavno, ali vrlo sigurno, atmosferično ali ne rasplinuto, naprosto – proživljeno. Plaća se koliko date.
https://ekrom.bandcamp.com/album/ekrom-demo
Nemoguće je ne voleti jednočlani war metal projekat Baphomilitia iz Istanbula jer ovaj čovek svira tako iskreno, tako pun mržnje i besa prema religiji da ni primitivne pesme ni muljava produkcija ne mogu da ga zaustave. Destroy! Destroy! ima četiri pesme apsolutne destrukcije, a čovek koji sebe naziva, alternativno, Saboteur of Thousand Mosques i Unholy Nuklear Terrorist nije nikakav klinac već dugogodišnji aktivista na metal sceni i muzičar koji zaslužuje pažnju i poštovanje:
https://undergroundresistancerecs.bandcamp.com/album/destroy-destroy
Kampfar su veterani norveške blek metal scene, osnovani usred drugog talasa polovinom devedesetih i ponosito i dalje pronose baklju blek metala koji je inventivan, ambiciozan i teatralan a da se nikada nije izgubio u vodviljskim stramputicama. Novi album, Til klovers takt, deveti za 28 godina je sinteza mnogih stvari koje su i Kampfar i druge kolege radile preko te tri decenije i nudi, pored dosta bučnog masteringa, vrhusnki promišljen i beznaporno avangardan blek metal iz najbolje kuhinje sa najboljim kuvarima na svetu. Meni je ovo jednostavno neprejebno sa svojim moćnim, spektakularnim temama i apokaliptičnom atmosferom. Blek faking metal, drugovi i drugarice:
https://kampfarofnorway.bandcamp.com/album/til-klovers-takt-2
Ali, jebemti, dobri su i francuski Aldaaron sa svojim trećim albumom, Arcane Mountain Cult. Ovo je paganski, zli blek metal spakovan u povremeno ekstremno duge pesme ali moćan i krljački sa atmosferom koje ima za izvoz ali bez melanholične komponente karakteristične za današnji blek metal. Ovo jeste melodično ali na jedan hipnotičan način i treba ga izdržati ali neće vam biti žao:
https://aldaaron.bandcamp.com/album/arcane-mountain-cult-2022
Nemački Angra Mainyu, jedan od bendova nazvanih po persijskom božanstvu mraka koje znamo i kao Ahrimana, ima drugi album, Die kalte dunkelheit solidnih petnaest godina posle prvog. I, mislim, iako je ovo dosta standardna melodična, melanholična atmoblek ponuda, Angra Mainyu ipak pokazuje da decenija i po rada na albumu može da se ispalti u kreativnom smislu. Ovo su jednostavne, atmosferične pesme ali koje zvuče smisleno i autentično. Ovakvi bendovi često samo ređaju akorde jer im je bitnija atmosfera od teme, no ovaj album ima dosta fino podešene kompozicije i aranžmane da se sa ekonomičnim minimumom komponenti postigne potreban efekat. Takođe, vrlo solidna produkcija. Dopada mi se i nadam se da do narednog albuma neće proći još petnaest godina, ali ako treba da bi sve bilo dobro – neka.
https://angramainyubm.bandcamp.com/album/die-kalte-dunkelheit-2
Drudkh su izdali novi album i čak i da ovaj bend nije iz Harkova, koji je ovih dana u vestima iz svih najgorih razloga, svakako bismo obratili pažnju na novi album ove ugledne ukrajinske ekipe. Drudkh su za mene praktično epitom ukrajinskog blek metala i, šire, slovenskog pogleda na blek metal sa melodičnim, folklorom inspirisanim pesmama i epskim a svedenim zvukom. Novi album, Всі належать ночі aka All Belong to the Night ima samo četiri pesme ali one su dugačke, hipnotičke i, ako volite ovakvu muziku, nezaobilazne.
https://drudkh.bandcamp.com/album/all-belong-to-the-night
Dalje idemo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, sludge metal i hard rok. Burning Sister je sjajan stoner-doom trio iz Denvera sa odličnim klavijaturama i moćnom bubnjarkom. Osnovani relativno nedavno, Burning Sister su upravo izbacili prvi album, Mile High Downer Rock i on donosi sve što ja volim: spor tempo, težak ritam, prelepo faziranu gitaru, stručno upotrebljene klavijature, psihodelične efekte… Pesme su dugačke, spore i hipnotične, pozivajući mozak da se otisne u psihodelična prostranstva a zvuk je bogat i višeslojan. Volim bendove koji ovako lepo mešaju stoneske rifove i psihodelične efekte pa su Burning Sister vrlo prijatno novembarsko iznenađenje:
https://burningsister.bandcamp.com/album/mile-high-downer-rock
Singapurski Dozethrone je spravio i novi EP, posvećen halloweenu, pa se i zove Hell on Halloween. Slavi li se halloween u Singapuru? E, pa SAD se slavi. Enivej, ovo je ista meta i isto odstojanje kao i do sada, Dozethrone sviraju spori, svedeni sludge doom metal i voze dugačke, hipnotičke pesme pune kompulzivnog ponavljanja i hipnotičkih tekstura. Nema ovde nikakve pameti, samo rituala i to je taman kako treba:
https://dozethrone.bandcamp.com/album/hell-on-halloween
Maležani Valencies trpaju popaljiv teški rok na svom albumu House of Vices. Ovo je negde između grandža, dezert roka i naprosto glasnog, radio friendly rokenrola, ali sa osobenim pristupom – pogotovo na vokalima – i interesantnim aranžmanima koji začas iz himničnih refrena pređu u stonersko rifaško nabadanje. Vrlo prijatno:
https://valencies.bandcamp.com/album/house-of-vices
Oksfordski The Grand Mal na svom drugom albumu, The Grand Mal II nastavljaju sa kvalitetnim pesmama i odličnim gruvom. Ovaj britanski sastav ima stonerski zvuk, sa teškim ritmom i moćnim gitarama, ali i dosta elemenata klasičnog hard roka sa zapaljivim refrenima i cepelinovskim temama. Album je i raznovrstan, sa dvanaest zanimljivih, ekonomičnih pesama različite dinamike i tempa, a opet dobijamo veoma mnogo gruva i lepe psihodelije između svega toga. Odlično:
https://thegrandmal.bandcamp.com/album/the-grand-mal-ii
Argentinci Luciferica za sebe kažu da sviraju „brutal doom“ i živi album, A Cruel Taste of Death korektno reflektuje ovaj svetonazor. Ovde imamo na programu veoma teške, moćne rifove u sporom, ali stamenom tepu, brutalne vokale i generalno gaženje po slušaocu. Opet, ovo je elegantno gaženje, sa odličnom atmosferom, rifovima za koje poželite da nikada ne stanu, odličnim živim zvukom. Jako dobro:
https://luciferica.bandcamp.com/album/a-cruel-taste-of-death
Aittala iz Severne Karoline (ali osnovani u Nizozemskoj pre trideset godina gde je Eric Aittala služio u vojsci) se vode kao progresivni/ power metal sastav na Metal Archivesu ali novi album, Live to Regret, njihov šesti, je okrenutiji gruvu nego što biste očekivali. Nije ovo sada čist stoner rok ili desert rock ali rekao bih da dosta elemenata takve muzike čujemo u ovim snažnim, himničnim pesmama. Naravno, ovo je u osnovi ipak metal, pa ima dosta meodije i cheesea ali i teških, moćnih gitara i stamenog ritma. Prijatno je:
Kinezi Rude Gove imaju debi EP, Chirp of Doom i ovo je iznenađujuće melodičan sludge metal koji ekstremnu težinu i sporost balansira sa pomalo melanholičnim harmonijama i sanjivim temama. Ovaj materijal ima pet pesama vrlo solidne svirke i dobre produkcije, dajući sporom, teškom sludge metalu malo vazduha i atmosfere na koji možda nismo navikli ali koji mu lepo stoji:
https://dyingartproductionscn.bandcamp.com/album/chirp-of-doom
Britanci The Holy Flesh čine uslovno rečeno „nežniju“ polovinu split albuma sa švedskim Merger Remnant. Šveđani nude dvadesetak minuta surovog, hermetičnog doom metala, ambijenta i dronova, urađenih sigurnom rukom i sa uhom za zvuk. Bend neobičnog imena ima i neobičnu ali instant shvatljivu muziku gde doom metal nije puka reciklaža Black Sabbath već više emulacija prirodnih fenomena poput lavina, bujica i erupcija vulkana. Odlično to zvuči. The Holy Flesh su nešto melodičniji ali i njihova muzika je prilično hermetična, sa odličnom atmosferom i nešto „normalnijim“ trajanjima pesama, pa njihove ideje ne stižu da dosade u alociranom vremenu. Vrlo lepo:
https://theholyflesh.bandcamp.com/album/split-lp
https://mergerremnant.bandcamp.com/album/split-lp
Dunosaur su iz Berlina a njihov EP Dunosaur Rex je sladak i smoren stoner rok sa pet pesama. Nije to neka velika umetnost, jelte, ali bend valja fine, lenje rifove i ima taj neki hipnotički gruv uz minimum poziranja i truda tako da je meni simpatično. Bend je svestan da je ovo koncepcijski minimalno pa je i cena od jednog evra takva:
https://dunosaur.bandcamp.com/album/dinosaurus-rox
Killme iz Ekvadora imaju simpatičan demo nazvan samo Demo i to su četiri pesme energičnog stoner zvuka sa dosta metala a manje bluza u svojoj osnovi. Pesma Killme je, recimo, vrlo prijatno tenzični metal koja samo pevanjem sugeriše sponu sa sabatovštinom dok je muzički modernija i bliža „post“ formama. No, da se ne beži od bluza u potpunosti svedoči Doom Blues koja je zapravo odlično spajanje bluza i doom metala, tako da su Killme zapravo prijatno raznovrsni i generalno prijatni. Dobar početak:
https://killmeec.bandcamp.com/album/demo
Afghan Haze iz Konektikata prže opasan, preteći sludge metal koji, kako to ova muzika već ume da iskombinuje, sa druge strane zvuči neodoljivo zavodljivo. Album Halucinations of a Heretic, drugi za ovu momčad pun je gruva i atmosfere, dobrih rifova i generalno snažne, punokrvne muzike. Bend se nije rasplinuo u širini ideje, spravljajući pet upečatljivih pesama u svega pola sata muzike i ovo je vrlo ekonomično i bez suvišnog sala. Odlično:
https://afghanhaze.bandcamp.com/album/halucinations-of-a-heretic
Kopenhagenški Dirt Forge su opušteniji na svom drugom albumu, Interspheral, ali to je samo da bi vam ga lakše zavukli kad se ne nadate. Ovo je melodičniji, himničniji, čak, sludge metal, ali nikako bez velikih rifova, grubih vokala i teškog ritma. Dirt Forge samo vole da idu polako i da od nežnog šapata tenziju postepeno podižu dok ne dođe vreme za katarzične kanonade krljanja. Otud i pesme znaju da budu malo duže ali ovo je svakako fino spravljen i sekvenciran album, vrlo profi produciran i kvalitetan na svaki način:
https://dirtforge.bandcamp.com/album/interspheral
Dream Unending su za svoje drugo izdanje na 20 Buck Spin spravili vrlo atmosferičan album sa samo pet pesama od kojih su dve instrumentalni interludiji, i ovo sada praktično više i nije doom metal koliko je atmosferična, emotivna muzika sa elementima dooma. I, jako je dobra ako vam paše nešto u čemu je naglasak mnogo manje na rifu a mnogo više na harmoničnim akordima i prozračnoj atmosferi. Lepo je, da ne bude zabune i Dream Unending su fino osveženje za ovog izdavača.
https://20buckspin.bandcamp.com/album/song-of-salvation
Iz Kanade dolaze Eye of Doom sa debi albumom, The Sapient i ovo je vrlo siguran u sebe doom metal nešto progresivnije forme, ali suštinski spor, težak i melodično-melanholičan. Eye of Doom su se napili vode na sabatovskom izvoru što se lako čuje iz pevanja a rifovi su hrskavi i iommievski formatirani. Pesme zato traju po devet i deset minuta da bi bend pokazao da ume da odradi i nadgradnju na svu tu, jelte, sabatovsku osnovu i ide im dosta dobro. Eye of Doom znaju da cepaju bazičnu, bluzerski heavy rock a onda i kako da ga malo ali dovoljno „svemirizuju“ da ne bude baš čisti stoner. Vrlo lepo:
https://eyeofdoom.bandcamp.com/album/the-sapient
Slično su sabatovski utemeljeni i Orbiter sa Floride, ali njihova nadgradnja ide malčice u post metal smeru i fino to i sveže zvuči. EP Head Wounds ima četiri pesme tvrdog, sporog gruva ali melodičnih gitara i pevanja i mada je mastering MNOGO GLASAN za muziku koja je ipak višeslojna i suptilna, ovo je vrlo dobro, vrlo prijemčivo izdanje:
https://orbiterfl.bandcamp.com/album/head-wounds
Buss su slovenačko-italijanska hard rok i stoner postava s zvaničnom adresom u Trstu. Album Aroused ima dosta ’70s elemenata sa nestašnim rokenrol pevanjem i lepim rifovima koj vole fuzz i wah wah pedale. Miks je malo neuobičajen, sa mnogo jačm basom nego gitarom, ali dobro, po tome se Buss između ostalog izdvajaju od kolega. Pesme su im, pak dosta dobre i ovde ima zaista mnogo lepe rokenrol energije:
https://bussband.bandcamp.com/album/aroused
Norvežani Dune Sea su supersrećni na svom psihodeličnom trećem albumu Orbital Distortion. Ovo je sada vrlo razrađen, sazreo zvuk faziranog psihodeličnog roka koji ima puno slojeva i ukrštajućih tema na raznim instrumentima (uključujući gudačkim) a pesme su istovremeno vrlo kompleksno napisane i aranžirane a da zvuče prirodno i spontano, kao nekakvi srećno ispali džemovi. Bend ima sve one lepe, blagorodne horske refrene kao iz najlepših dana psihodelije šezdesetih i sedamdesetih i ovo je feelgood ploča na mnogo nivoa.
Dalje ne meniju dolaze speed i thrashmetal, hardcore, grindcore i death metal. Demonslaught 666 je blackened speed metal kvartet iz Kine i novi EP, Nekroslaughter Battlefield nudi muziku u skladu sa svojim nazivom: zlu, agresivnu i zabavnu usvom tom preterivanju. Demonslaught 666 sviraju veoma žustro, a imaju i produkciju i zvuk koji su profi ali ne bezdušno upeglani. Ovde se, naravno, samo sipaju opaki rifovi, sve je brzo i efikasno, a kada bend čak i malo uspori to je i dalje energično, oštro i na prvu. Moćno i nezaobilazno:
https://demonslaught666.bandcamp.com/album/nekroslaughter-battlefield
Critical Fear su brazilski bend osnovan 2008. godine sa jasnim programom da se oslone na thrash/ crossover zvuk osamdesetih i sa njim donesu i sociopolitičku osvešćenost. Drugi album, A Real Danger, snimljen jedanaest godina posle prvog, donosi i jedno i drugo u izobilju. Ovo su izuzetno disciplinovano odsvirane pesme a da opet nisu upeglane preko granice ugodnog, sa jasnim buntovnim i kritičkim diskursom, ali i sa moćnim rifovima, njištećim solažama i bubnjevima koji samo rešetaju. Pevač takođe ima onaj nadrkani krosover lavež i ovo je jako dobro napisano i odsvirano pa mogu samo da se žalim što ga nema na Bandcampu:
Poljaci Night Lord sviraju nestašan speed metal na svom debi albumu, Death Doesn’t Wait. Ovo se nastavlja nas vetlu tradiciju heavy/ speed radova iz ove velike zemlje sa kraja osamdesetih, koji su imali specifičan zvuk i odnos ka žanru pa je Death Doesn’t Wait zanimljiva ploča bestijalne energije i finih, rokerskih solaža. Mai problem mogu biti vokali koji su vrištavi, nekontrolisani i ne bih vam zamerio ako biste zaključili da vas iritiraju posle određenog vremena. Ali muzika je toliko dobra da vredi malo i istrpeti:
https://ossuaryrecords.bandcamp.com/album/death-doesnt-wait
Navikli smo da iz Norveške dolazi čist blek metal ali Reaping Flesh su na svom debi albumu, Reaping Flesh, više blackened thrash sa čak i malo hardkor elemenata. No, sve to zvuči sjajno sa pesmama koje su drusne, kinetičke, ne prebrze, ali brze, sa dobrim D-bit hardkor gruvom i zanimlljivim rifovima. Blek metal komponenta ogleda se najpre u repetitivnosti i usredsređenosti na osnovne motive, bez mnogo filozofije u aranžmanima, što pesmama daje pomalo hipnotički kvalitet. Meni je ovo odlično:
https://reapingflesh.bandcamp.com/album/reaping-flesh
Rise of the Nightmare Terror je split album između finskih black-thrashera Terror Cross i švedsko-indonežanskog thrash projekta Nattamaran. I mnogo je dobar. Finci su u opakoj formi sa svojim abrazivnim, zlim, neodoljivim zvukom koji je prljav i preglasan ali sjajan, krunišući svoju stranu obradom Manowarove Gloves of Metal. Nattamaran odvaljuju odlične četiri pesme old school thrash prljavštine i završavaju sa fenomenalnim kaverom Bathoryja (Conspiracy With Satan) pa je ovo nezaobilazna ploča za svakog andergraund sladokusca:
https://wisebloodrecords.bandcamp.com/album/rise-of-the-nightmare-terror
Skin Failure su iz Bristola i debi album, Radillac je zabavna ploča bučnog, inventivnog metala koji je thrash u osnovi ali sa mnogo kinematičnijim ambicijama od većine kolega. Pesme su atmosferične, sa mnogo truda oko kreiranja gotovo teatarskih postavki i zvukom u više slojeva. Velika šteta što je muzika na kraju besmisleno prekomprimovana u masteringu, jer Skin Failure prikazuju mnogo talenta, veštne i ambicije koji se posledično preteško čuju. Ali potrudite se, ovo je jako dobro:
https://skinfailureuk.bandcamp.com/album/radillac
Minhenski White Mantis su prvi album snimili pre tri godine a za ovu sezonu su nam pripremili EP sa samo dve pesme, The Iron Curse, ali ovo je IZVRSNO napisan, maštovit thrash metal koji nije samo ređanje zujećih rifova, već kompleksno aranžiran sprint kroz neke memorabilne gitarske pustolovine sa sve sjajnim vokalima. White Mantis nisu puki thrash, sveden na agresiju i hedbeng, već bend koji slobodno uzima iz šireg spektra heavy metala i sve fuzioniše u moćnu, uzburkanu smešu. A i, jebem mu, sviraju brzo. Odlično je ovo do te mere da se nadam novom albumu ŠTO PRE (bend najavljuje da snimanje uskoro počinje). Fali nam ovako imaginativan thrash kakav su osamdesetih nudili Voivod ili Holy Terror a danas kao da moramo svećom da ga tražimo. Ne ignorišite White Mantis, TO BI BILA GREŠKA:
https://whitemantisthrash.bandcamp.com/album/the-iron-curse-ep
Krypt iz Džordžije voze opasan black-thrash na albumu Ripe With Sin. Ovo ima blek metalsku svedenost ali trešerske rifove i šmek i mada produkcija nije baš vrhunska, bend svira i pogotovo peva dovoljno energično da ovo nikada ne postane problem. Krypt su ružni, prljavi, zli i neodoljivi:
State of Emergency su iz Zapadne Virdžinije i upadaju u klasu krosovera sa svojim metal rifovima i hardkor vokalima. EP Life Larceny ne zvuči kao puka rekonstrukacija zvuka svetlih uzora iz osamdesetih ali se svakako čuje dosta uticaja originalnog krosover talasa i ovo je poletna, okretna muzika i pored teških, moćnih rifova. Dobar zvuk, takođe:
https://stateofemergencynfk.bandcamp.com/album/life-larceny
Desecrate iz Montreala valjaju teški, gruverski metalizirani hardcore na svom EP-ju True Colors. Ovo je onako, ulično i mačo, siledžijski ali dobro odsvirano, sa dobrom produkcijom i taman toliko death metal elemenata da meni bude prijatno:
https://desecrate514.bandcamp.com/album/true-colors
Još metaliziranog hardkora donose britanski Human Deceit. Demo 2022 ima dve pesme, vrlo korektnu produkciju i trista tona rifova i siledžijstva. Plaća se koliko sami date a vrlo je solidno:
https://humandeceithc.bandcamp.com/album/demo-2022
Demo 2022 za Aligned In Ruins iz Kolorado Springsa je vrlo kvalitetan, sa snažnim zvukom i autoritativnom svirkom. Ekipa kombinuje hardcore i sludge metal pa i malo death metala za materijal od šest besnih, mučnih pesama srednjeg, nabadačkog tempa ali sa dosta dobrih ideja i sofisticiranih atmosfera. Odlično to zvuči:
https://alignedinruins.bandcamp.com/album/demo-2022
Nisam, jelte, neki veliki ljubitelj deathcorea, ali novi album Chelsea Grin, Suffer in Hell (čiji parnjak, Suffer in Heaven stiže u Martu) je, pa, vrlo dobar. Bend uspeva da me odobrovolji na svakom koraku, bilo poštenom death metal svirkom, bilo interesantnim, ambicioznim aranžmanima (mada bez previše koketerije sa simfonijskim deahtcore ekscesima) i mada je ovo vrlo klasična deathcore ploča, ne mogu da kažem da nisam uživao:
https://chelseagrin.bandcamp.com/album/suffer-in-hell
Jail iz Detroita prže snažan, klasičan thrashcore/ krosover sa jakim rifovima, glasnim masteringom i napaljujućim, mada ne prebrzim tempom. Njihova kombinacija hardkorpanka i treš metala radi tačno ono što treba da radi, inspiriše, loži i poziva na akciju, pa vi sad vidite. EP Stolen Commissary Razor je kao nešto iz osamdesetih godina ojačano tehnologijom dvadesetih godina narednog stoleća, dakle, kao… Terminator!
https://jaildetroit.bandcamp.com/album/stolen-commissary-razor
Nisu uopšte rđavi Failed Earth iz Oklenda, sa svojim pankerskim, vrlo autentičnim zvukom i kratkim, efektnim pesmama. Za ovaj Demo od četiri pesme Failed Earth koriste i „powerviolence“ da opišu zvuk, ali u pitanju je zapravo klasični, haotični hardkorpank iz osamdesetih napravljen četrdeset godina kasnije sa ponosom i umećem. Ako ste ikada voleli Cryptic Slaughter ili Impulse Manslaughter, Failed Earth su za vas.
https://failedearth413.bandcamp.com/album/demo
Funski pH0 sviraju hardkorpank, ali kod njih metaliziranost, iako je prisutna nema prevagu nad lepršavijim pank zvukom. EP Before Truth je praktično album jer ima sedam pesama sirovije ali simpatične hardkor nabadačine opet kao ispale iz osamdesetih:
https://ph0band.bandcamp.com/album/before-truth
Gunmen su dva lika iz Austrije koja sviraju „nepretenciozni rok/metal zbog koga ćete ostaviti svoje matematičke formule po strani i uskočiti u pit“. Fer. Album Virtue Signals je jednostavna ali hedbengerski nastrojena kombinacija gruva, hardkora i death metala. Bend sebe poredi sa Sepulturom i svakako postoje određene sličnosti mada je ovo „studijskiji“ i manje maštovit projekat. Ali krlja:
https://gunmen.bandcamp.com/album/virtue-signals
BRÖZERKER su ponovo tu sa dve skatecore pesmice na EP-ju radical Left. Ovo je sada još sigurnije spravljeno, da zvuči vrlo ’80s u svojoj kombinacije brzine, besa i zabavljanja. Pesme su jako kratke ali karakterne i bend je apsolutno spreman da ide na naredni nivo i snimi album. Ovo plaćate koliko hoćete.
https://brozerker.bandcamp.com/album/the-radical-left-ep
Promise Breaker iz Pensilvanije ne zvuče kao iz osamdesetih i njihov hardcore je hermetičniji, izmešan sa nu metal idejama, sa robotskim gruvom, puno disonance i neprirodnog ali ipak gruverskog aranžiranja. EP Mind Access je dobro snimljen i ima tu sociopatsku nu metal dimenziju a da je onda pritom još hermetičnije, mehaničkije aranžiran i to meni na kraju zvuči zanimljivo:
https://promisebreaker.bandcamp.com/album/mind-access
Crush All Tyranny su brazilski crustcore bend koji neke svoje rifove uzima praktično direktno od Discharge. Mislim, ne osuđujem, svi smo to radili u nekim momentima u svojim životima. Album Neomassacre nema naročito eksplozivnu produkciju ali bend radi sve ono što očekujete od D-beat muzike, a kako je ovo i rodno izbalansirana ekipa sa dva muškarca i dve žene, PLUS putem svog sajta prodaju i brendiran veš, PLUS se gitarista zove Deda (OK, Déda) ne mogu a da ne preporučim CAT iz sve snage:
https://crushalltyranny.bandcamp.com/album/neomassacre
Beckoning Void je jedan lik iz Salema u Oregonu, Trisatn Bills, pevač u neka dva lokalna benda a koji sa ovim projektom pravi brz, energičan deathgrind. I dobro mu ide iako EP Terror in the Woods nešto ne preteruje sa originalnošću, nudeći korektan kućno spremljen, domaćinski deathgrind sa horor tematikom, pristojnim zvukom, lepim rifovima i užasno visokim tempom. Sasvim dovoljno za sreću a plaćate po želji:
https://beckoningvoidgrind.bandcamp.com/album/terror-in-the-woods
Rot Within su iz Los Anđelesa a njihov EP For the Children perfektno spaja klasični crustgrind sa deathgrindom ali i sa malo blek metal elemenata. Ovo je vrlo fino izmešano i mada bend postoji tek kratko, stilski je zreo i zaokružen, sa brzim, energičnim pesmama koje teku fino, prirodno i spontano, hrskavim DIY zvukom i dobrim rifovima. Grindcore je najjači kada vas pokreće toliko brzim i jednostavnim gestovima da ne stižete da o njemu razmišljate već vam mozak samo prolazi kroz seriju dopaminskih krešenda i Rot Within ovo savršeno postižu bez obzira što su im pesme duže od dva pa i tri minuta. Odličan materijal:
https://rotwithin.bandcamp.com/album/for-the-children-ep
Boiling Vomit / Failed Treatment je zabavan split album japanskih Failed Treatment i američkih Boiling Vomit. Japanci rade u tradiciji old school goregrinda, dakle, zvuče kao jeftinija verzija Regurgitate a koji su i sami bili dosta jeftin bend pa je to sve OK. Kratke pesme, konbinacija d-beat i blastbeat čukanja, neljudski vokali, sve kako treba. Boiling Vomit je bliži klasičnom grindcoreu mada i on koristi vrlo ekstreman vokal i ritam mašinu koja OTKIDA i onda i pesme veoma rado koriste opcije koje im ovo daje. Agresivno, moćno, razbijački a plaćate po želji:
https://failedtreatment.bandcamp.com/album/boiling-vomit-failed-treatment-split
https://kitchenvomit.bandcamp.com/album/boiling-vomit-failed-treatment-split
Andrew Lee iz Riped to Shreds ima i novi album pod svojim solo pseudonimom, Houkago Grind Time. Već smo pisali o tom projektu, ovo je grindcore za weeb publiku, tematski okrenut mangama i drugim produktima japanske pop-kulture, ali muzički dosta klasičan i ubedljiv. Mislim, nema ovde VELIKE invencije i Lee uglavnom reciklira deathgrind trikove iz devedesetih godina ali to radi pošetno, energično i pogano i ja to poštujem. Houkago Grind Time 2: The Second Raid se i najavljuje kao „druga sezona“ radije nego drugi album i sve bi trebalo da je jasno:
https://houkagogrindtime2.bandcamp.com/album/houkago-grind-time-2-the-second-raid
Endless Mutation sa Rod Ajlenda prave opasan lom na svom prvom demo snimku, Demo I. Ovo je, uslovno rečeno grindcore sa death metal elementima, pesmama koje traju malo manje od tri minuta i jako teškim, agresivnim zvukom. Svirka je energična, brza i utisak koji bend ostavlja je bestijalan, kao da je sve na ivici eksplozije svakog momenta, sa pevačem koji jedva da izgovara reči i nemilosrdnim, mrvećim ritmom i rifovima. Izvrstan početak za ovu ekipu:
https://endlessmutation.bandcamp.com/album/demo-i
The Black Temple iz Mičigena ima jednostavan ali zabavan demo sa tri pesme pankerskog death metala. Ovo je kućna radinost, ali pesme su simpatične a produkcija uredna pa ljubitelji mračnh rifova i hedbenga imaju čemu da se poraduju. Plaćate koliko hoćete, naravno:
https://theblacktemple1.bandcamp.com/album/demo
Ekvadorski death metal dobija ove nedelje jaku preporuku sa debi albumom sastava Disburial koji se zove Undying Dead Exhumations. Sve je to vrlo prljavi, vrlo autentični old school koji zvuči kao da ste bend zaista zakopali dva metra ispod zemlje pa ga sad izvlačite i terate da svira. Opako je, sirovo, na granici raspada i baš zato jako radi:
https://disburialec.bandcamp.com/album/undying-dead-exhumations
Prljavština, sporost, mrak, sirovina, sve su ovo epiteti koji fino idu u split kasetu Copulating in the Crypt bendova Seed of the Sorcerer, Womb of the Witch i Cronos Compulsion, oba iz Denvera a i sam izdavač Alchemical Annihilation Records je iz Kolorada. Fina je to lokalna kombinacija sa dve spore, teške pesme doom death metala, gde su SOTSWOTW malo bolje producirani ali ni Cronus Compulsion nisu nimalo rđavi sa vrlo hermetičnim aranžmanom pesme. Blagi problem je što izdavač ne prodaje daunloude a u trenutku dok ovo kucam samo jedan od bendova ima svoju pesmu na svom Bandcampu, ali ako biste fda kupite bar jednu kasetu ove godine, ovo je vrlo dobar izbor:
https://alchemicalannihilationrecords.bandcamp.com/album/copulating-in-the-crypt-split-tape
Danski Strychnos sviraju još od prošlog veka ali A Mother’s Curse im je prvi pravi album i ovo je jedan epski a opet hermetičan, atmosferičan ali kavernozan opus sa ne preterano mnogo mašte ali sa poštenom, energičnom svirkom i stavom koji se poštuje. Bučan mastering, zbrljan miks, mnogo je razloga što ovo ne bi trebalo da mi se dopada, ali… dopada mi se. Ima ovde naprosto autentičnog izraza koji transcendira tehničke detalje
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/a-mothers-curse
Snipers of Babel je solo projekat Mikea Bossiera iz Morbius i Oblivion ali debi ovog projekta, Gabriel, nije solo album, jer je u snimanju učestovalo mnogo muzičara uključujući neizbežnog Kevina Talleyja na bubnjevima. Talley očigledno nikog ne odbija. Enivej, jasno je da je u pitanju death metal, ali Snipers of Babel kombinuje death i groove metal sa industrial metal elementima, i ovo je muzika koja ima i potencijal za krosover u mejnstrim, ili barem metal mejnstrim. Što je neočekivano ali simpatično za bend koji snima za prilično andergraund etiketu kao što je Horror Pain Gore Death Productions. Gosti na vokalima uključuju članove Agoraphobic Nosebleed, Internal Bleeding, Inhumation itd…
https://hpgd.bandcamp.com/album/gabriel
Detroitski Fell Ruin na svm drugom albumu nemaju najidealniji miks (bubnjevi su mnogo napred i malo kvare atmosferičnost gitarskog zida u pozadini), ali je muzika zanimljiv, progresivan death metal sa elementima blek metala. Bend svira brzo, kompleksno ali organski, favorizuje duže pesme u kojima ima prostora za dosta rada sa temama i moram da priznam da mi se Cast In Oil The Dressed Wrought veoma dopao:
https://fellruin.bandcamp.com/album/cast-in-oil-the-dressed-wrought
Italijani Inverted Matter isto imaju progresivnu kmponentu na svom drugom albumu, Harbinger – na kraju krajeva ovo izdaje isto italijanski Avantgarde Music – ali je suštinski na jelovniku klasičan, drusan death metal sa nešto melodije ali sa vrlo disciplinovanom, tvrdom svirkom i mračnom atmosferom, bez preterivanja sa avangardom ili progresivom. Kvalitetno je to, to hoću da kažem mada je mastering kriminalan. Ali preživećete, ovo svakako vredi čuti:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/harbinger
Kanađani Detherous su mi bili odlični i na prvom albumu od pre tri godine a novi, Unrelenting Malevolence je još bolji. Njihov death-thrash metal je sirov, agresivan, tehnički izbrušen ali posvećen pre svega brutalnosti i sofisticiran samo na skrivene načine. Ali taman izbrušen koliko treba, sa odlično napisanim pesmama punim sitnih trikova i kul zaokreta, odsviranih organski i produciranih prirodno. Izvrstan drugi album za bend koji ponosno pronosi barjak death metala što je razgovetan i ne preterano cheesy, a udara jako i moćno:
https://detherous-ca.bandcamp.com/album/unrelenting-malevolence
Beogradski Light Denied nisu ništa snimili od promo snimka iz 2011. godine i, evo jedanaest godina kasnije vraćaju se sa – novim promotivnim snimkom. Nazvan samo promo EP, ali na Bandcampu procenjen na solidnih šest evra, ovo je zapravo ODLIČAN materijal sa četiri pesme brutalnog death metala u maniru recimo Hate Eternal i sličnih superbrzih, surovih bendova. Ovde, dakle, nema mnogo mid-tempo muljavine i mošeraja, već je na programu muzika orkanske brzine i energičnosti, odsvirana vrhunski dobro. Snimak nema najskuplju produkciju koju možete da zamislite ali ovo i zvuči korektno i moram da priznam da sam vrlo zadovoljan te da se nadam da obećanje benda da još materijala stiže uskoro neće da se materijalizuje tek za novih jedanaest godina. Odlično je:
https://lightdenied.bandcamp.com/album/promo-ep
Nemački Detractor, verovatno jednočlani projekat, sa svojim prvim EP-jem, „I“, prikazuje se u vrlo solidnom svetlu. Ovo nije „čist“ death metal zvuk, ima tu malo blek metal/ post-blek metal mirisa i atmosfere ali je muzika energična i dobro spravljena a produkcija iznenađujuće kvalitetna. Detractor svakako koketira sa melodijom više nego što ja normalno volim u death metalu ali njegova muzika je i dalje dovoljno svedena i fokusirana na krljanje da mi to ne bi smetalo. Plaćate koliko hoćete:
https://detractor1.bandcamp.com/album/i-2
Casket Robbery iz Viskonsina su brutal death metal bend čiji drugi album, Rituals of Death meni zvuči kao da su članovi rešili da naprave ploču primereniju široj publici pa je ovo ne-baš-deathcore ali metalcoreom prilično protkan death metal. Ne mora to da bude ni loše, i nije loše, ima ovde štofa iako možda ne baš sasvim po mom ukusu. Nisam ljubitelj prenapucanog mastera, a pesme su relativno jednostavne i okrenute ka gruvu, sa dosta korišćenja sintisajzera da se dobije na atmosferi i bend je ovde efektan, nudeći malo ali dobrih rifova, opasnu pevačicu i dosta mosh-friendly programa:
https://casketrobbery.bandcamp.com/album/rituals-of-death
Šveđani Encryptment su sjajni na svom debi albumu. Dödens födsel spaja death metal sa black metalom ali kao vezivno tkivo koristi i malo crutsgrinda pa je ovo jedna ukusna, sjajno producirana konfluenca žanrova ekstremne rok muzike sa osam brzih, energčnih a atmosferičnih pesama. Encryptment su jedan od onih bendova koji ovakve stvari rade naizgled beznaporno, kreirajući brzu, uskovitlanu muziku prepunu detalja i ukrasa, sa razgovetnom svirkom i bez cheesy poziranja i zaslužuju svu vašu pažnju:
https://encryptment.bandcamp.com/album/d-dens-f-dsel
Nije mi loš njujorški Festergore čji EP Synchronizing the Kozmos pored sirove, krljačke death metal osnove kao da ima i malo psihodelične nadgradnje. Materijal ima četiri pesme kavernoznog, pretećeg death metala što će se dopasti svakom poštenom hedbengeru koji ceni old school cepačinu a onda će se malo i iznenaditi kad bend krene da solira negde u stratosferi. Dobra je to kombinacija:
https://festergore.bandcamp.com/album/synchronizing-the-kozmos
Italijanski kvartet Damnation Gallery ima vrlo interesantan treći album, Enter the Fog. Ovo je smeša death i black metala sa malo gotske atmosfere i kombinacija sa metalom opšteg tipa i mada sam ja uvek sumnjičav kada se pokušava fuzija ekstremnijih metal formi sa onim bližim normalnom svetu, Damnation Gallery zapravo pišu izvrsne pesme, sa odličnim rifovima i jednostavnim ali efektnim aranžmanima. Bend ima i vrlo dobar zvuk, ume da spravi atmosferu a pevačica Francesca Queirolo zvuči sirovo i oporo a opet ima i momente kada baš zapeva. Vrlo interesantno, kako već rekoh:
https://blacktearslabel.bandcamp.com/album/damnation-gallery-enter-the-fog
Slam publika ima debi album velških Crypt Rot, nazvan An Ancient Summoning. Iako za slam bendove nije tipična „ancient“ tematika, ova tri mladića prave vrlo pošten slamming death metal sa solidno napisanim pesamama i dobrim zvukom (taj pljeskavi zvuk bas-bubnjevaa što podseća na čekić kojim omekšavate meso je taman ono što ovoj muzici treba). Izbor gostiju (tu je i Floor Van Kujik iz Korpse) svedoči i o ugledu koji Crypt Rot imaju a materijal koji nude na debiju sasvim opravdava uloženo vreme i zdravlje ušnog aparata. Ovo, dakle, pošeno melje i batina, kako i tražite od brutalnog death metala i pritom ima puno moshpit energije u svakoj pesmi:
https://cryptrot.bandcamp.com/album/an-ancient-summoning
https://drycough.bandcamp.com/album/an-ancient-summoning
U poslednjoj smo sekciji i idemo na multižanrovske stvari i heavy metal. Njemački Legions Of The Night su svoj drugi album nazvali Hell, što jeste metalski, ali ovo je, za power metal publiku makar, više raj nego pakao. Legions Of The Night sviraju vrlo ubedljivo i imaju pesme čija je epika i cheesy teatar u dobroj ravnoteži sa ozbiljnim metal-trešenjem. Takva je i produkcija, koja, iako ne preterano dinamična, ipak izbegava najveći deo „plastičnosti“ koju vezujem za evropski power metal. Album traje preko 50 minuta, što nije malo, ali Legions Of The Night pružaju vrlo solidan program epskog, teatralnog power zvuka sa, jelte, uzemljenjem:
Gauntlet su, pretpostaviću iz Los Anđelesa u Kaliforniji jer su tamo snimili EP Annihilate, jedan drusan komad glasnog heavy metala sa dve pesme jakog srednjeg tempa i himničnog pevanja. Ovo nije tek imitacija ’80s formula već ipak nešto moderniji ali istovremeno klasično zvučeći metal pa su Gauntlet definitivno privukli moju pažnju:
https://gauntlet-music.bandcamp.com/album/annihilate
Evo nam ga i novi Beastial Piglord, tačno na vreme. Ovaj momak iz Severne Karoline sada izdaje albume na dva meseca i, pa, ovo je i dalje značajno iznad proseka internet-samaca koji sviraju „eksperimentalnu“ kućnu muziku. Na albumu Porky’s Butthole se čuju elementi industrial metala, duba, pa i malo power electronicsa. Svakako poslušajte ako ste ikada voleli Piglorda, ali i Godflesh, Scorn, Pigface… Plaćate koliko hoćete ako biste kupovali.
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/porkys-butthole
LAPxB.L.A.S.T. Split Tape 2022 je, jelte, split kaseta između dva benda iz Arkanzasa puna buke i vrištanja. Oba benda su negde između noise rocka i sludge metala i mada materija „snimljen u podrumu“ zvuči kao da se sprema da skoči sa patosa i ugrize vas za lice, on ima i morbidnu prijemčivost.
https://lapxblastsplit2022.bandcamp.com/album/lapxb-l-a-s-t-split-tape-2022
Slovenci Broken Lock zvuče pomalo kao da su došli iz devedesetih sa svojim alternative metal pristupom, jelte, metalu, ali i fanki gruvom koji nosi neke njihove pesme. Nije album Postmodern Songs u punoj meri funk-metal, i ovde ima i stonerskih rifčina i generalno težeg, hermetičnijeg gruva, ali je sve spakovano na način koji je simpatično patiniran i priziva devedesete kada su Slovenci dosta kidali što se tiče rok muzike na prostorima bivše Jugoslavije. Fino je:
https://brokenlocked.bandcamp.com/album/postmodern-songs
Finci Septure spadaju u klasičniji metal i njihov novi EP, sa dve pesme, Foul Majesty je negde između epskog dooma i baš normalnog heavy rada. Dve su ovo pesme dobrih rifova, organske svirke i produkcije, jakih solaža, pevača koji voli da izvuče na visoko, i te neke doomy atmosfere koju svi volimo. Šarmantno:
https://septure.bandcamp.com/album/foul-majesty
Meksički StarForce su takođe u klasičnom ključu sa prvim EP-jem, The Universe Is Mine koji u prvi plan stavlja odličnu pevačicu Mely Wild i lepe, ložačke rifove. Bend ima blago radio friendly zvuk, opet na ima izuzetnih vokalnih kvaliteta Mely Wild, ali ovo nije po cenu odstupanja od metal pravovernosti pa je posle prve, naslovne pesme koja ima hit-potencijal, ostatak materijala vrlo rokački. Ovo je vrlo dobro i vrlo nostalgično u zvuku pa svaki pošten metalac mlojih godina mora da se zaplače od slasti:
https://starforcemx.bandcamp.com/album/the-universe-is-mine-ep
Volite li Blazon Stone? Ako volite, popularni švedski power metal bend koji rado i često koketira sa piratskom tematikom snimio je živi album, Live „Raiders of Sandviken“ 2022 i ovo je, naravno, vrlo dobro uhvaćen jedan od najboljih savremenih bendova iz svog žanra u kolopletu pesama koji kreće sa nekoliko komada sa prošlogodišnjeg albuma Damnation a onda se vraća proverenim hitovima. Nema greške.
https://blazonstone.bandcamp.com/album/live-raiders-of-sandviken-2022
Čileanski Ngutram su i sami izdali živi album, Live at Mibar, ali razlike su mnoge: ovaj bend je relativno nov, i dalje nema propisan studijski album i produkcija ovog izdanja je značajno jeftinija. No, paganski folk metal koji Ngutram ovde demonstriraju ima dosta šarma, uključujući i malo sirovosti i nedorađenosti u samim izvedbama. No, bend ima simpatične teme i nekako je teško ne voleti metal ekipu koja u stalnoj postavi ima gajde, klarinet i violinu. Obavezno poslušajte.
https://ngutram.bandcamp.com/album/live-at-mibar
Ako su ove godine Skid Row izdali novi album, što ne bi i Enuff Z’Nuff? Bend sa Blue Islanda u Ilinoju ionako nikada nije prestajao sa radom i zapravo im je ovo peti album u poslednjih šest godina. „Ovo“ se odnosi na njihov sedamnaesti album, Finer than Sin, koji, pa, pokazuje da su Chip i ortaći uvek voleli da imaju širi opseg delanja od pukog sleaze metal modela na koji su po defaultu vukli, te ova ploča ima i lepe momente psihodeličnog roka i, generalno, ako volite ovu ekipu, morate čuti i ovaj album:
Munroe’s Thunder je projekat Ronnieja Munroea iz Vicious Rumors (a ranije iz Metal Church) i prvi album ovog projekta, The Black Watch nudi dosta zabavan heavy metal. Tematski, album se bavi istorijskom građom i u pitanju je konceptualna ploča o škotskoj borbi za otcepljenje i nezavisnost od Engleske, jelte, čizme, a muzički dobijamo klasični, cepački heavy metal koji ima sve moguće VOOOUUOUOUOOO refrene i solaže pod kurblom, kao da je nastao u osamdesetima ali sa produkcijom i ozbiljnošću savremene ploče. Dobro je to, ko voli glasan, himničan heavy metal na tragu solo radova Brucea Dickinsona iz devedesetih a, mislim, ako ste normalna osoba i volite takve stvari, vredi da poslušate The Black Watch:
Poljaci Roadhog ne preteruju sa inventivnošću na svom trećem albumu. Gates to Madness ali ovo je korektan heavy metal stare škole, čvrst, himničan, pošteno odsviran. Roadhog vole epski zvuk i melodičnu solažu i mada ja volim malčice bržu svirku i prljaviju borbu, Gates to Madness je i više nego slušljiv:
https://roadhog1.bandcamp.com/album/gates-to-madness
Incursion iz Nešvila su jedan od onih bendova kojima je trebalo nekoliko decenija da snime prvi album. Osnovani 1982. godine, Incursion su postali ozbiljnije studijski angažovani tek sa početkom COVID-a pa je sada Blinding Force njihov prvi album pred nama i… pa, solidan je. Ne znam baš da li je „40 years in the making“ solidan ali ovo je trad metal elegantnih pesama, otmenih tema, bez preteranog cheesea a odsviran energično i živo. Mislim, bend ima i ideje, što je veoma lepo za ekipu matoraca koji su aktivni onoliko dugo koliko ja uopšte znam za pojam heavy metal pa su neke pesme, recimo brza i moćna Vengeance, viđene za ozbiljnu rotaciju u mojoj kući. Moćan debi:
https://incursionmetal.bandcamp.com/album/blinding-force
Kalifornijski Leatherwolf su osnovani 1981. godine i debi album imali još 1984. ali ni oni nisu preterivali sa albumima pa im je Kill the Hunted prva dugosvirajuća ploča u poslednjih deceniju i po a sve zajedno tek šesta. I, mislim, ovo je himnični kalifornijski heavy metal u produkciji Randyja Burnsa gde znate šta dobijate i pre nego što čujete prvi ton. Leatherwolf zaista ne pokušavaju da ponovo izmisle toplu vodu i ako ste ikada voleli išta iz njihovog opusa, Kill the Hunted nudi jedanaest pesama solidne zabave:
https://leatherwolfmetal.bandcamp.com/album/kill-the-hunted
Album nedelje je… EP! I to iz Francuske! Ovih dana slušam jako mnogo klasičnog heavy metala pripremajući razne kompilacije koje treba da sažmu godinu i moram da kažem, kada sam čuo prvi EP lionskih Star Rider, isto nazvan Star Rider, VEOMA sam obratio pažnju. Ova ekipa iz Liona ne samo da potpuno kapira kako se pravi klasičan heavy metal nego i ume da ga odsvira za sve pare uključujući odlične vokale koji znaju da naprave finu harmoniju ali i da odlete u opak falseto. Četiri pesme fenomenalnog heavy metal zvuka za ljude odrasle uz NWOBHM, a sa naslovima tipa Give me Speed (Or Give me Death) i Too Fast to Die, mislim, ovde nema promašaja:
https://starriderband.bandcamp.com/album/star-rider
