Stigli smo nekako i do vikenda a nije bilo lako. Vreme je da se prepustimo plimi metala.
Blek metal! Ruski dvojac Kolossus još uvek, posle više od deset godina rada nije snimio album. Ali u najavi je. Najavu čini EP Born in War, Died in War koji nudi dve pesme lepog, energičnog blek metala. Štaviše, naslovna pesam bi se u mojoj, jelte, knjizi kvalifikovala i da se nazove black death numerom, sa svojim kompleksnijim aranžiranjem i visokim tempom punim blastbitova. Odlično je to napisano, sa fino odmerenim odnosom melodije tako tipične za ruske blek metal umetnike i krljačkog death programa. Druga pesma je obrada Bathoryjeve Woman of Dark Desires ubrzana do ludila i, kako je ovo i solidno producirano a cena je koliko date, mislim da Kolossus zaslužuju vašu pažnju:
https://kolossus.bandcamp.com/album/born-in-war-died-in-war
Nemački Through Flesh by Force – verovatno jednočlani projekat – je svoj istoimeni debi EP snimio tako da zvuči kao da se sve odvija u nekom od zabačenijih džepova pakla. Nije ovo posebno inventivna muzika, naprotiv, pričamo o jednostavnom, sirovom blek metalu ali je on odsviran kompetentno, a produciran, jelte, pakleno pa sve to ostavlja pozitivan utisak. Simpatično:
https://throughfleshbyforce.bandcamp.com/album/through-flesh-by-force-ep
Italijani Whiskey Ritual u suštini sviraju black ’n’ roll ali je novi album, Kings, njihov peti, zapravo dosta agresivan i brz i prolazi i kao skoro čist black metal sa malo rokenrol elemenata. A što je idealno za moj ukus. Ovo je brzo, surovo, agresivno a ipak zabavno, bez melanholičnih pasaža i „atmosfere“, a kada se malo siđe s pedale za gas dobijamo pošteni, motorhedovski rok. Milina:
https://folterrecords.bandcamp.com/album/kings
Ruin je split album bendova Drengskapur i Old Arrival. Drengskapur su iz Berlina i njihova strana sadrži jednu impresivnu kompoziciju od 27 minuta melodičnog, modernog ali fokusiranog, solidno produciranog blek metala. Drengskapur demonstriraju dosta inventivnosti i ideja ali se ne gube u širini, jelte, vizije. Old Arrival su isto nemci i mada isto imaju dugačke kompozicije, one nisu TOLIKO dugačke pa njihovi komadi od 12 i 9 minuta deluju na prvi pogled utegnuto i vitko ali su u pitanju odlične, atmosferične, hermetične pesme iz tame. Daunloud se ne nudi na prodaju ali ovo vredi imati na vinilu ili CD-u ako vam je stil blizak.
https://drengskapur.bandcamp.com/album/ruin
Britanski Spider God za sebe kažu da sviraju „hipermelodični engleski blek metal“ i ovo nije netačno. Drugi album ove godine (i uopšte) za ovaj bend, Fly In The Trap je melodičan, ali ne nauštrb brzine ili sirovosti. Što je meni zapravo bolja kombinacija od većine bendove koji za sebe kažu da sviraju melodični blek metal. Nije to ni lako za slušanje jer Spider God imaju abrazivan, sirov zvuk, ali ima ovo i šarma i energije i smisla.
https://spider-god.bandcamp.com/album/fly-in-the-trap-2
Nije ni loš prvi album poljskih Gołoledź koji se, eto, isto zove Gołoledź. Ovo je črvst, glasan ali opet meditativan blek metal ukršten sa malo crustcore formule i to je lepa kombinacija rifova, melodičnih tema i energične, momačke svirke. Gołoledź dobro koriste melanholične melodije u svom muzičkom programu tako da ne skliznu u blackcgaze manirizam a da opet otvore široku slovensku dušu. Fino:
https://gololedx.bandcamp.com/album/go-oled
Kada debi album nazovete Primitive Attack, postavljate letvicu dosta nisko, ali kanadski Infernal Gates zapravo nude solidan program. Ovo jeste jednostavan old school blek metal, ali on nije primitivan u meri da je njegova muzička, jelte, suština kompromitovana. Ova ekipa svira iz srca a snima se disciplinovano i meni je ovaj album sasvim uredan i prijatan:
https://infernalgates.bandcamp.com/album/primitive-attack
Night of Execution iz Bratislave pruža klasičan jednočlani blek metal program na istoimenom inauguralnom EP-ju. No, ovo je korektno napisano i nije u pitanju neka self-indulgentna meditacija o samoći i melanholiji već propisan rokački blek metal sa elementima thrasha kome jeftina, kućna produkcija ništa ne smeta. Ovo tek treba da sazreva, naravno, ali energija je tu, rifovi su zdravi i meni se dopalo:
https://nightofexecution.bandcamp.com/album/night-of-execution
A Shadow Over Portland je novi EP portlandskih Necrowitch i njihov blackened thrash metal je ovde u odličnoj formi, pružajući i melodičnost i dekadenciju blek metala ali i čvrstinu i mošersku podlogu thrash metala. Pet pesama, solidan zvuk, sve kako treba:
https://necrowitch.bandcamp.com/album/a-shadow-over-portland
Kolumbijski Maozim IV su snimili živi album posle svog prvenca od prošle godine i Superbia in Proelia (Live Album) ima samo par novih pesama, ali je ovo vrlo pristojan živi performans old school black metal programa koji, naravno, nije sad produciran nešto skupo i kvalitetno, ali Maozim IV sviraju pošteno i sigurno i ovo se lepo posluša:
https://maozimiv.bandcamp.com/album/superbia-in-proelia-live-album
Danski Arkæon imaju debi album, Parasit, i ovo je podsećanje da i Danci konja za trku imaju u blek metal areni. Parasit je ambiciozna ploča muzike koja je mračna i agresivna ali istovremeno istraživačka, radoznala i sa izraženom atmosferom tamnog, eksperimentalog teatra. Produkcijski je ovo takođe promišljeno kako bi se svi interesantni detalji i variranja u dinamici kompozicija pravilno predstavili slušaocu i generalno Arkæon se mogu pohvaliti pločom visoke dekadencije i impresivne širine koncepta. Sjajno.
https://arkaeonofficial.bandcamp.com/album/parasit
Novi Kanonenfieber je uvek razlog za radost pa tako ove nedelje imamo EP sa dve pesme, Der Füsilier, kojim se demonstrira dalje sazrevanje ovog prestižnog nemačkog jednočlanog blek metal projekta. Der Füsilier I i II su tipično ekspanzivne ali fokusirane meditacije o partikularnoj temi vezanoj za Prvi svetski rat i ovo je odlično producirano, teatralno ali pažljivo aranžirano i i jednom rečju – moćno. Ne propustiti:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/der-f-silier
A SkyThala su zanimljiv američki avangardni blek metal projekat (iz Tenesija i Nju Džersija) tematski zainteresovan za rusku revoluciju i period promene carstva u republiku. Debi album, Boreal Despair izdao je I, Voidhanger i ovo je baš materijal za njih sa pesmama koje su programski, kaže bend, očišćene od referenci na američku muzičku tradiciju i najpre se oslanjaju na Stravinskog. Ako me znate onda znate i da nema ničeg ložačkijeg za mene od kombinacije blek metala i Stravinskog pa je otud i Boreal Despair ploča kojoj mogu da nalazim mane ali te mane su beznačajne, jer je ovo generalno odličan koncept realizovan sigurno i uz mnogo duboko razrađenih ideja. Poslušajte:
https://skythala.bandcamp.com/album/boreal-despair
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/boreal-despair
Stoner, doom, heavy psych, hard rock, psihodelija! Death Trip iz Vinipega slušaoca praktično umotaju u toplo ćebe fuzza i gruva i tako ga tetoše tokom 36 minuta svog albuma Mount Doom. Ovo je instrumentalni, organski stoner-doom bez mnogo filozofije i teških koncepata, samo prirodno ubačen u pravu brzinu, sirov, jeftin i neprskan sa rifovima i ritmom za koje želite da idu beskonačno. Ako kupite album i pustite ga na ripit, to može biti stvarnost! Odlično je:
https://deathtripriffs.bandcamp.com/album/mount-doom
Francuzi Valve svoj sludge metal podupiru sa puno matematičarskog gruva i ambicioznog aranžiranja na drugom albumu, Thermoclines. Ovo je ozbiljan opus – snimljen pet godina nakon prvenca – sa svega četiri ali dugačke i kompleksne kompozicije koje daleko prevazilaze standardne okvire sludge metala. Zapravo od sludgea je ostao mahom zvuk – nizak štim, jaka distorzija – i povremeno gruv dok je dobar deo muzike odleteo u smeru post-metala, post-hardcorea i avangardnih eksploracija. Ozbiljno, ambiciozno, i, kad imate na umu da je bend ovo svirao uživo, u cugu, izuzetno producirano. Ne propustiti:
https://poutragerecords.bandcamp.com/album/thermoclines
Cavemen Prophecy iz Drezdena svašta trpaju u svoju muziku ali recimo da je u osnovi sludge metal. Album Red Tears je utemeljen na srednjetempaškom, zaraznom gruvu i promišljenim, trešerskim rifovima, kompleksnijim od onog što je tipično za sludge metal. Tu je onda veoma grub i sirov vokal i dobra produkcija. Cavemen Prophecy ne pretetuju sa kompresijom i veštačkom težinom u miksu i masteringu pa se ovo sluša lako i bez napora a pesme su, iako ne pravljene da budu „hitovi“ dosta intrigantne:
https://cavemenprophecy.bandcamp.com/album/red-tears
Još sludge metala donose Francuzi Gnôle, nazvani po francuskoj brlji pravljenoj kod kuće za koju kažu da je „nasilna, žestoka i teška za gutanje“, pa dodaju „to je stvarnost“. E, vala baš. Enivej, album Walk On A Corrupted Soil ima osam pesama jake distorzije, vrištanja i solidnog gruva. Gitara je moćna i zavodljiva, ritam čvrst a opet lepršav i ako se naviknete na kreštave vokale, uživaćete:
https://gnole.bandcamp.com/album/walk-on-a-corrupted-soil
Hrvati Arises na novom EP-ju, Sessions Under a Pale Sun u svoj gruverski metal ubacuju i malo ekstremnijih elemenata i ove četiri pesme su fino sklopljene, energično odsvirane negde na razmeđi sludge metala, groove metala pa i malo grungea, ali bez vidnih ambicija da ovo bude „komercijalno“. Muzika zvuči fokusirano a produkcija je vrlo solidna pa ovo snažno preporučujem, pogotovo što cenu određujete sami:
https://arises.bandcamp.com/album/sessions-under-a-pale-sun
Danci Holy Dragon imaju preglasan mastering na svom drugom albumu, Mordjylland, koji distorzira muziku a što nije najsrećnija okolnost jer je muzika inače vrlo solidni, melodični i gruverski stoner rok. Ovo je puno lepih rifova i pevanja koje je negde između zavijanja na mesec i plača, a pesme su kratke i efikasne. Ne znam koji im je producent rekao da je ovo OK, ali kad je već tako, poslušajte pa vidite koliko vam se sviđa:
https://holydragon666.bandcamp.com/album/mordjylland
Nemci Holz imaju odvratan omot za svoj prvi album, isto Holz ali muzika je solidan, gruverski sludge rock pevan na Nemačkom. Nije ovo ni mnogo teško ni mnogo agresivno, već baš koliko treba, a to pevanje na Nemačkom mu donosi meru egzotičnog koja ga izdvaja od drugh sličnih bendova. Solidno napisane pesme, dobar zvuk, fin album:
https://holzholzholz.bandcamp.com/album/holz
Nemački duo Akraia kaže za sebe da svira „Abyssal Black Doom“ i, pa, da, njihov debi album, Mistress nije za svakoga. Ovo je spor, mučno i agresivno, ali Akraia ipak vole da imaju i gruv, ma koliko spor bio. Svirka je, s obzirom da ovo nije baš moglo sve da se snimi uživo, zapravo solidno živahna i organska a zvuk nabrijan ali ne prenatrpan pa je ovo sasvim solidan debi za ljude koji uživaju u strahu, represiji i po kojem zračku tamnog svetla:
https://akraia.bandcamp.com/album/mistress
Za prijatniji i opušteniji program tu su Familia del Desierto iz Santjaga sa svojim albumom Sesiones Planetario. Ovo je gruverski, džemerski stoner/ desert rock odsviranu jednom cugu i uživo, a izvedbe zvuče spontano, energično i kao da su se muzičari zaista oslanjali jedni na druge pohranjujući ove pesme u večnost. Čileanci su autentični power trio sa gitarom koja zavija i jeca pod wah wah pedalom, te ritam sekcijom koja je razigrana, nestašna i zavodljiva i, mada produkcija nije baš, jelte, skupa, sve na gomili zvuči sjajno. Bend, sudeći po Bandcampu, ovaj album izdaje posle velike pauze u radu, duže od decenije, ali ako je tako ovo je sjajan povratak i najava, nadamo se, novih podviga:
https://familiadeldesierto.bandcamp.com/album/sesiones-planetario
I Hâdzen su prijatni i opušteniji, što za Nemce i nije toliko, jelte, karakteristično. EP Shine Real donosi četiri pesme bluzerskog roka sa slajd gitarama i klasičnim bluz-trikovima i likovima, a da je opet sve to dovoljno čvrsto da ne zvuči kao nekakav bend iz obližnjeg bircuza koji svira kavere Johna Leeja Hookera i Muddyja Watersa nego kao savremena ekipa koja ima bluzinu u duši i Hendriksa na sluškama. Vrlo, vrlo dobro:
https://hadzen.bandcamp.com/album/shine-real
I helsinški Kamel Toast je inspirisan bluzom, ali i klasičnim psihodeličnim forama sedamdesetih godina pa je album Proper Milling odlična kombinacija teškorokerskog gruva i rastopljene, kisele psihodelije. Finci ne preteruju sa agresivnošću, ali ni sa opuštenošću i ovo je tačno na idealnoj sredini između krljačkijeg, jačeg stoner roka i duboke, gadno drogirane psihodelije. Odličan zvuk, moćan bluzerski temelj, jaka fuzz nadgradnja, nema greške:
https://kameltoast.bandcamp.com/album/proper-milling
Hydranaut iz Kanbere na istoimenom albumu sviraju nestašan, obesnički rokenrol. Ovo je zaista negde između garažnog panka i propisnog stonera, sa pesmama koje su pune moćnih rifova i solaža, ali su ekonomične, kratke i ne smaraju. Hydranaut perfektno postižu drunk’n’roll štimung u svojoj muzici iako sviraju precizno i disciplinovano pa ako ste ikada voleli da popijete pivo i sa odobravanjem klimate glavom u ritmu muzike, album, isto nazvan Hydranaut će vam doneti mnogo lepih momenata. A plaćate koliko sami hoćete. Idealno!
https://hydranautrock.bandcamp.com/album/hydranaut
Italijani Desert Wave su vrlo ubedljivi na svom drugom albumu Deafening Silence. Ovo je tečan, prozračan, psihodelični stoner rok koji ima i rif i teksturu i dubinu i melodiju. Sve što treba je dakle prisutno i raspoređeno kroz sedam pesama lagano sviranog, relaksirano građenog gruva i atmosfere i prosto je merak kada naletite na sastav koji ovako bez napora napravi nešto što se sluša uz širok osmeh čitavom dužinom i završi se a vi onda sa merakom krenete iz početka:
https://desertwaverock.bandcamp.com/album/deafening-silence
MiSLeD su iz Johanesburga i njihov šesti album, Terrortories je lepa smeša modernog hard roka, malo melodičnog panka i grandža i generalno harmonične a energične muzike. Ovo je, ako mogu da se izrazim u terminima koje će razumeti dženekseri i stariji milenijalsi kao da ste urolali Pearl Jam, Offspring, Green Day i Queens of the Stone Age u jedno pa ispušili sa apetitom. Lepo je, jebiga:
https://misled1.bandcamp.com/album/terrortories
Kalifornijski sludge metal šampioni 16 su tu sa svojim devetim albumom, Into Dust i ovo je JAKO heavy ali i jako dobro. Naravno, produkcija je napucana do bola, slabo ovde ima ikakve dinamike ali ovaj veteranski kvartet ionako svira muziku koja treba da zvuči kao da vam neko na glavu baca betonske blokove sve dok ne počnete da vidite belu svetlost. Dvanaest pesama ovakve krljalčine nije lako izdržati ali 16 svakako nisu od juče i znaju kako da u pesmama – i između njih – ponude trenutke odmora da se malo izroni na površinu i uzme vazduh. Mučno, agresivno, ali kvalitetno:
https://16theband.bandcamp.com/album/into-dust
Da čak i Nuclear Blast Records može u 2022. godini da izda nešto što se meni dopada dokazuje Myriad, drugi album švedskih Gaupa sa svojim spojem teških, stonerskih doom rifova, progresivnim ali vrlo kontrolisanim, vrlo fokusiranim aranžmanima i prstohvatom psihodelije. Gaupa nisu nekakav hermetični doom metal projekat i njihov zvuk je prozračan a pesme imaju pevljive, himnične refrene maltene stadionskog potencijala, no, sve je to dovolno ozbiljno i pametno za moj ukus. Naravno, pevačica Emma Näslund je odgovorna za ogroman deo prijemčivosti ovog benda sa svojim izvrsnim bluz napevom i atraktivnom, asertivnom izvedbom. Gaupa pišu vrlo dobre pesme i imaju jako zdrav zvuk, pa ih nikako ne treba propustiti:
https://gaupaband.bandcamp.com/album/myriad
Šveđani, podsetimo se, generalno sviraju solidan doom metal a Šveđani partikularno, u ovom slučaju trio Grandier sviraju ga osobeno i simpatično. Debi album ovog projekta, The Scorn and Grace of Crows ima zapanjujuće hermetičan zvuk sa skoro besmisleno niskim štimom i distorziranom gitarom ali i sa pesmama koje imaju neočekivano mnogo melodije i psihodelične ambicije u sebi. Ovo je neka vrsta spoja ekstrema u doom metalu ali ima šmeka i ako vam se dopadne sam stil, pesme su dugačke i daju mnogo prostora za kontemplaciju:
https://grandierofficial.bandcamp.com/album/the-scorn-and-grace-of-crows
Naravno, ne pričam napamet to o Šveđanima jer najpoznatiji doom metal Šveđani, štokholmski Candlemass ove nedelje izbacili su svoj trinaesti album. I Sweet Evil Sun je odličan, bezvremen album kvalitetnog doom metala, okultnog hard roka, psihodeličnog rifaškog zvuka, generalno Candlemass muzike. Album donosi sve u čemu su Candlemass uvek bili najjači, sa rifovima kojih se ni Tony Iommi ne bi postideo, odličnim solažama, besprekornim korišćenjem klavijatura za jedan topliji, ekspanzivniji ugođaj, moćnim vokalima… Bez starca nema udarca je često korišćena fraza ali u ovom slučaju veoma prikladna s obzirom da je bend osnovan u ranim osamdesetima a da danas naprosto ima vrlo malo umetnika u njihovoj oblasti rada koji po neposrednosti izraza mogu da se uopšte porede.
https://candlemass.bandcamp.com/album/sweet-evil-sun
Ripple Music nastavljaju sa svojim serijalom split albuma kojima se promovišu manje poznati a odlični stoner i heavy rock bendovi pod naslovom Turned to Stone. Turned To Stone: Chapter 6 ima devet pesama skandinavskih bendova Captain Caravan i Kaiser i ovo je fantastično. Captain Caravan su šmekerski, heavy desert rock sastav sa lepim rifovima i odličnim gruvom dok su Kaiser, naravno, proslava fuzza i neodoljive rokenrol psihodelije. Fenomenalno? Pa, naravno. Ne propustite:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/turned-to-stone-chapter-6
Psychedelic source records su ove godine malo usporili sa izdanjima ali novi album, The Homing Bird’s Trace koji je snimio „bend“ a zapravo mutirajuća postava koju čine stalni članovi ovog kolektiva, pod nazivom River Flows Reverse, nam pokazuje i da je to zato što su neki od glavnih članova bili zauzeti rađanjem, jelte, deteta. Naime, Krisztina Benus je rodila ćerku koju je, jelte, napravila sa Benceom Ambrusom i ovaj album je sniman neposredno nakon rođenja deteta. Kao što je i običaj sa ovom ekipom, sve je improvizovano na licu mesta i ovo su IZUZETNI sanjivi, psihodelični džemovi odsvirani sa puno razumevanja između ljudi koji sviraju zajedno već godinama i ovog puta i snimljeni vrlo suptilno. Praktično svako psychedelic source records izdanje plaćate koliko želite, ali ovo BAŠ vredi i nemojte ga propustiti.
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/the-homing-birds-trace
Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal! Drunk Thrasher je, jelte, jedan momak iz Poljske koji pravi pijan thrash metal. Ili pijan pravi thrash metal. Jedno od ta dva. Ili oboje. EP Raining Vomit je primitivan, sirov, jedva nekoliko pedalja iznad sobnog amaterizma, ali ipak ispunjen pijanom „nekro“ energijom i šarmantan:
https://drunkthrasher.bandcamp.com/album/raining-vomit-ep
Španski thrasheri Liver Killer su ponovi tu i ovo je i dalje kompetentan thrash metal/ crossover , sa doduše možda PREVIŠE promena ritma i rifova u pesmama pa se materijal od 17 minuta sluša kao niska nepovezanih tema, ali… u detaljima su Liver Killer sasvim dobri i samo im treba malo osećaja za celinu:
https://liverkiller.bandcamp.com/album/take-two-electric-boogaloo
Francuski duo Imperial slavi 30 godina postojanja EP-jem Charnier. Ova ekipa ne radi naročito aktivno tokom te tri decenije pa je i poslednji album koji su izdali bio još 2014. godine, ali je Charnier simpatičan lo-fi thrash metal napravljen za fanove koji prate bend od početka i ima to puno šarma. A plaća se po izboru. Fer.
https://imperialofficial.bandcamp.com/album/charnier
Iako Bongabonga Thrash zvuči kao nekakvo zajebantsko ime koje i smislila Ana Brnabić da opiše thrash metal koncert na kome se zatekla greškom, ali bilo joj simpatično, u pitanju je „pravi“ thrash metal bend iz Džakarte. Indoneziju poznajemo po dobrom metalu i mada album Self Title (tako se zove) nije neko otkrovenje, ovo je pošten, znojav, sirov thrash metal za radnike, seljake i poštenu inteligenciju:
https://bongabongathrash.bandcamp.com/album/self-title
Čileansi thrasheri Demoniac su izdali živi album, So It Goes Live, a koji je živa rekonstrukcija njihovog studijskog albuma od pre dve godine. I ovo je dopadljiv, brz i energičan thrash, snimljen solidno, sa bendom koji svira precizno i raspoloženom publikom. Kako smo mnogo puta zajednički zaključili, latinoamerički thrash ima posebnu žustrinu i Demniac ovo potvrđuju na najbolji moguć način:
https://demoniac.bandcamp.com/album/so-it-goes-live
https://nubenegraprod.bandcamp.com/album/so-it-goes-live
Španski Entorno Hostil je negde između thrash metala i rokerskog, pa i pankerskog heavy metala na svom albumu La Rueda. Ovo nije ni najagresivnija ni najtvrđa ploča koju ćete čuti ove nedelje ali Entorno Hostil su prijatni, sa ugodnim melodijama, simpatičnim rifovima i energičnom, pankerskom svirkom spakovanom u sasvim pristojnu produkciju. Bend ume da svira i da se smesti na pravo mesto između himničnih refrena i hedbengerskog krljanja pa sve to na gomili bude dopadljivo. Uz cenu što je sami određujete ovo je izdanje koje zavređuje malo pažnje:
https://entornohostil.bandcamp.com/album/la-rueda
Kanađani Aggression postoje već duže od tri i po decenije i novi album, From Hell with Hate ih prikazuje u vrlo solidnoj formi. Ovo je, primereno, agresivan thrash metal sa IZRAZITO antirišćanskom, satanističkom agendom što skoro da danas i deluje egzotično za thrash metal. Ali album se zove From Hell With Hate i pominje se tu svakojaka blasfemija sa sve pozivima na spaljivanje crkava. Ne znam koji se kurac desio ovom bendu pa da tolike decenije gaje toliki bes ali ovo je album vrlo disciplinovanog, solidnog thrasha i ja nemam zamerki:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/from-hell-with-hate
Brazilski Toxic Carnage prvu pesmu na svom novom EP-ju, Primitive, naslovili su Speed Metal Drunx i to je valjda sve što treba da znate o njihovoj muzici. Četiri pesme opakih rifova, old school stava i vrlo solidne (mada jeftine) produkcije biće korektna doza uličnog metala za svakoga kome su u glavi još uvek osamdesete. Ovo je zapravo i više disciplinovani thrash nego BAŠ BAŠ BAŠ old shool speedčina, ali nije da to sad kao nešto menja u suštini. Rokački, srčano i šarmantno:
https://toxiccarnage.bandcamp.com/album/primitive
Propisan speed metal, pak, stiže na demo snimku Demo 2022 poljskih Pursuer. Ovo je izdao Dying Victims Productions što je, jelte, garancija i kvaliteta i autentičnosti. Pursuer su vrlo old school sa čestim izletanjima vokala u falseto i melodičnim rifovima, svirkom koja je živa i zvukom koji je dinamičan i oslobođen modernog imperativa kompresije. Četiri perfektne speed metal himne za, jelte, speed metal manijake:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/pursuer-demo-2022
Ne znam gde je druga strana ovog EP-ja, ali Wish iz Talahasija imaju dve dobre pesme na izdanju Split W/ Tear Drop, nudeći kratke, kompaktne thrash/ crossover emanacije i solidnu produkciju. Fino:
https://whenisawhell.bandcamp.com/album/split-w-tear-drop
Česi Fatal Punishment su izbacili debi album, i Age of Madness je jedan tipično češki disciplinovan i kvalitetan produkt. Sve je ovde dobro, od produkcije, preko svirke pa do pesama koje vrlo oštrom i energičnom thrash zakucavanju daju i element nestašnog, karakternog panka pa i melodičnijeg metala i roka. Nije ovo krosover ploča, ali Fatal Punishment lepo mešaju sastojke i donose uvek zanimljiva, sveža rešenja u prepoznatljivoj osnovnoj formi. I to vrlo lepo funkcioniše:
https://fatalpunishment.bandcamp.com/album/age-of-madness
Moskovljani Critical Extravasation imau skoro neizgovorljivo ime ali su odlični. Muzika im je komplikovana gotovo kao i ime, da se razumemo, i ovo je technical thrash metal sa elementima death metala ali debi album, Order of Decadence je vrlo dobro napisan, te moćno produciran tako da se tehnička, progresivistička svirka stavi u pravilan kontekst i ne bude čisto razmetanje naštrebanim skalama i komplikovanim aranžmanima. Rusi dolaze iz tradicije bendova poput Deathrow ili Atheist gde se atmosfera i suptilnost cene koliko i sirova snaga i ovo je odlično:
https://criticalextravasation.bandcamp.com/album/order-of-decadence
Oklendski Doomsday imaju novi EP, Depictions of Chaos i ova šestorka sa čak tri gitare u postavi nudi solidnu demonstraciju da je spremna za album. Doomsday ne pokušavaju da izmisle bogznašta novo u thrash metal formatu ali njihove pesme su dobri, razrađeni trešeri koji pored krljanja imaju i osećaj za dinamiku, dobre solaže i generalno ekspanzivnije aranžiranje koje opet ne odstupa od thrash postulata brzine i agresivnosti. Vokali su RAZARAČKI, takođe, pa ovo ne valja propustiti:
https://doomsdaycahc.bandcamp.com/album/depictions-of-chaos
Thrash poslastica ove nedelje je, naravno, novi album Xentrix. Britanski veterani su osnovani još osamdesetih ali je Seven Words tek njihov šesti (ili sedmi?) album, a drugi u ovom stoleću pa se ovde ne radi o rutinerskom određivanju posla i proizvodnji na fabričkoj traci. Seven Words je komad late ’80s thrasha premijum kvaliteta sa jednim patiniranm pristupom, sigurnom svirkom, kvalitetnim songrajtingom i uhom za melodiju koje ne napušta trešerske vrednosti ali ih oplemenjuje. Vrlo lepo:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/seven-words
Cult Fiend iz Čikaga sviraju teški metalizirani hardcore, sa dobrom, kvalitetnom produkcijom. Dve pesme na EP-ju Germs of Rot su kao neka dvadesetprvovekovna ekstrapolacija onog što su devedesetih radili Agnostic Front i Madball, ubrzano, otežano, sa šmekerskim thrash rifovima. Valjano je:
https://cultfiend.bandcamp.com/album/germs-of-rot
„Teški metalizirani hardcore“ i ništa drugo donose i Bulldog HC iz Kalifornije koji sa takvim imenom zaista i ne mogu da budu ništa drugo do evolucija ’90s moshcore zvuka. I nisu. Ali su dobri. EP Every Dog Has Its Day ima četiri pesme kvalitetnih metal rifova i izvrsnog mošipt gruva, produciranog odlično i odsviranog živo a disciplinovano. Prosto mi je neverovatno da mi se devedesetih maltene ništa od ove muzike nije dopadalo a da je bilo potrebno samo da se ona još malo više metalizira da mi mnogi današnji takvi bendovi budu okej. I evo, ove momke plaćate koliko hoćete:
https://bulldoghc.bandcamp.com/album/every-dog-has-its-day
I pored imena, Disagree iz Kvebeka nisu POTPUNI klon Dischargea. Ali naravno da sviraju D-beat. EP Dead End ima dve pesme sirovog, brutalnog crustcorea bez ijedne originalne ideje ali sa sasvim auteničnom energijom. Ukusna užina:
https://disagree.bandcamp.com/album/dead-end-ep
Evilcentric iz Nizozemske svoju muziku opisuju kao „Post-hardcore Post-punk Retro-metal“ što ne znači ništa i zvuči kao da ste nanizali neke reči bez razumevanja, ali EP Before We Fall zapravo ima tri odlične pesme koje imaju elemente hardcorea, posthardcorea, panka, metala itd. Imaju i gruv, jake rifove, brzu, energičnu svirku i generalno su ekspresivne, intrigantne, dobro producirane i odsvirane žustro, sa ubeđenjem. Još se i plaća koliko sami date pa je ovo odličan dil:
https://evilcentric.bandcamp.com/album/before-we-fall
This Will not End Well je split album njujorških Bore i Olbenijskih Crisis Actor i ovo je mračan, disonantan metalizirani hardcore koji ne forsira uličnu, siledžijsku priču već je stilizovaniji, ali i brutalniji. Ovo je na granici između sludge, thrash pa i death doom metala i vrlo je ubedljivo u oba slučaja, pa preporučujem odvrtanje do daske i lom po kući:
https://crisisactorny.bandcamp.com/album/this-will-not-end-well-split-w-bore
https://borehardcore.bandcamp.com/album/this-will-not-end-well
Zato Nijemci Mindwrecked forsiraju siledžijski, vrištav, jako heavy hardcore na svom EP-ju Wahn. Ovo nije samo rekonstrukcija ’90s moshcore zvuka pa iako se na njemu temelji, ovde ima još više metala, moćno rifaškog, nisko naštimovanog i sa zvukom koji je na tragu švedske buzzsaw škole. A što sve na gomili lepo zvuči, mrveći svoj put do vašeg srca bez stajanja:
https://mindwrecked.bandcamp.com/album/wahn
Britanci Street Soldier, naravno, sa takvim imenom i sami sviraju ulični hardcore, ali ovo je i dosta metalizirano sa svojim mošerskim gruvom koji prelazi direktno u slam rifove. Produkcija je čista i prjatna a bend svira energično i vidi se da je ovo muzika pravljena da klinci ginu u šutki. Meni je to prijalo i mada EP Turn Dangerous košta više nego što ima pesama, dobar je:
https://streetsoldier.bandcamp.com/album/turn-dangerous
Teksaški grinderi Active Shooter dobijaju kompilaciju sa kompletnom diskografijom u Januaru. Ne znam da li ovo zači da su se raspali i da novih snimaka neće biti ali Discography 2016-2021 ima 46 pesama odličnog, kvalitetnog a potpuno underground grindcore zvuka za ljude koji vole brzo, kratko i surovo. Izdavač ne prodaje daunloud pa ćete morati da kupite CD ili da idete na Bandcamp samog benda i kupujete jedno po jedno izdanje koja su sva tu po ceni od koliko date.
https://ingloriousmoshers.bandcamp.com/album/discography-2016-2021
Ugra Karma su prvi death metal bend ikada osnovan u Nepalu. Radili su krajem prošlog i početkom ovog veka pa se rasturili posle jednog albuma, da bi od 2012. godine bili ponovo aktivni i, evo, trebalo im je deset godina da snime nastavak. Ali drugi album, Photnoic Death je prilično šarmantan pa mi je drago da je do njega došlo. Ovo je ozbiljna old school krljačina bez ikakvih kalkulacija i modernih tehničkih trikova. Bend jeste tehnički kompetentan, da ne bude zabune, ali muzika je spakovana u kratke, dvominutne projekcije energije i počiva na besnim rifovima i brzoj, katarzičnoj svirci. Produkcija je, naravno, prilično jeftina ali Ugra Karma je vrlo lepo koriste za svoje potrebe i daju nam old school death metal izrastao na formulama koje su uspostavili veterani poput Immolation i Morbid Angel u svojim mlađim danima. Naslovi pesama tipa Kathmandu Khukuri Carnage ili Glacial Incoffination in Everest ili Siddharthic Nihilism daju materijalu prijatno domaći šmek i ovo je sve u svemu jedan izvrstan paket nekomplikovanog, neposrednog, neodoljivog death metala:
https://ugrakarma.bandcamp.com/album/photonic-death
Blood and Brutality je, naravno, takođe death metal bend, i to iz Birmingema u Alabami (odakle je bio i omiljeni džez muzičar skoro svih poštenih metalaca – Sun Ra). Ovaj bend postoji skoro deceniju i po, iza sebe ima dosta singlova, par albuma itd. A novi EP, Life Support je, pa, ODLIČAN. Ovo je pošten, drusan death-thrash metal ali sa dovoljno prelazaka preko crte i eksperimentisanja da ja budem prijatno iznenađen i da klasična lo-fi krljačka matrica bude pošteno protresena. Blood and Brutality sviraju pravoverno i nemaju skupu produkciju ali umeju da pokrenu čoveka:
https://bloodandbrutality.bandcamp.com/album/life-support-ep
I Morbid Rituals očigledno sviraju death metal mada oni sebi pripisuju i doom metal elemente pa čak i rekonstrukciju prvog talasa black metala. No, prvi demo nazvan samo Demo je naprosto sirov, neprerađen death metal koji nije tehnički nekompetentan koliko je jednostavan. Ima to šarma ako već nema mnogo velikih ideja i uvek prija da se čuje nešto ovako iskreno i neposredno. Plaćate koliko god:
https://morbidrituals.bandcamp.com/album/demo
Italijani Ontborg BAŠ vole gotenburški death metal pošto je njihov debi album, Within The Depths Of Oblivion praktično tribjut At the Gates i sličnim švedskim sastavima. Melodično, ali abrazivno, ne previše komplikovano ali dovoljno teatralno da vam privuče pažnju, HEAVY ali poletno, Ontborg rade sve što treba pa ako volite, slušajte:
https://ontborgblacklion.bandcamp.com/album/within-the-depths-of-oblivion
Originalno singapurski a danas delimično američki, delimično singapurski progresivni death metalci Lamentations izbacili su drugi album, Passion of Depression, i ovo je, s obzirom na trajanje i količinu muzike spakovanu u sedam pesama, vrlo sazrela ploča. Lamentations nisu od onih progresivnih bendova koji stavljaju štagod im padne na pamet u svoje kompozicije i ovo je pažljivo napisano sa puno obzira prema slušaocu i njegovoj pažnji, a dalje je i producirano iznenađujuće dinamično tako da mu se ni uho ne umori. Veoma, dakle, lepo izdanje:
https://lamentations.bandcamp.com/album/passion-of-depression
I brazilski Carnified uslovno rečeno voze melodični death metal na novom EP-ju, Carnage for the Gods mada je za moje uho ovo više spoj death i black metala sa malo melodičnih metalcore ideja. Svakako ovo zvuči originalno i sveže i može da računa na publiku iz raznih podskupova metal populacije. Dve pesme i puno entuzijazma za brazilske veterane:
https://carnified.bandcamp.com/album/carnage-for-the-gods
Čikaški Blood of the Wolf svoj treći album, IV: The Declaration of War izdaju za Horror Pain Gore Death Productions i mora se priznati sa ovaj izdavač uspešno privlači sve impresivnije izvođače. Blood of the Wolf odvaljuju vrlo jak blackened death metal, sa puno brze, borbene, epske svirke i nekim memorabilnim melodijama. Iako ovde nema previše originalnosti, bendu se ne sme poreći izuzetna tehnička oštrica kao i uverljivost u izrazu a to se svakko mnogo broji. Meni odlično:
https://hpgd.bandcamp.com/album/iv-the-declaration-of-war-eternal
A tek kako kidaju australijski Eskhaton!!! Horracle je EP sa pet vrlo mračnih i vrlo agresivnih death metal pesama koje preziru kojekakva koketiranja sa normalnom muzikom i ovaploćuju se u kaskadama rifova što podsećaju na rastopljenu magmu, iznurujućim blastbitovima i podzemnim vokalima. Eskhaton nisu baš onoliko hermetični kao najhermetičnija australijska blur core braća (Portal, Impetuous Ritual…) ali su im blizak rod. I odlični su:
https://eskhaton666.bandcamp.com/album/horracle
Kalifornijski Wretched Stench se odlično prezentiraju na prvom EP-ju, Weaving a Web of Viscera. Ovo su četiri pesme krljačkog, mračnog a opet disciplinovanog death metala, na nekoj zlatnoj sredini između kavernoznog, hermetičnog OSDM zvuka i tehničkijeg brutal death pristupa. Meni se ovo jako dopada, sa energijom i atmosferom koje odlično komuniciraju i sa produkcijom koju kvari samo malo prenaglašen bas-bubanj ali barem sve zvuči kao da su svirali ljudi a ne bezdušne mašine:
https://wretchedstench.bandcamp.com/album/weaving-a-web-of-viscera
Opasno udaraju nekad Nemci a sada Španci Rebel Souls na svom novom albumu, drugom po redu, Dawn Of Depravity. Ovo je baš onako, mišićav, snagaški death zvuk, ne nužno sav u blastbitu, da se razumemo, ali uvek u grču, uvek u nabodu, pa su i srednjetempaški mošerski delovi puni udarničkog rezanja na gitarama i gustog bubnjarskog rada. Tonalno, ovo je mračno i preteće sve vreme – u tradiciji Morbid Angel i sličnih satanista – ali je izvedba razgovetna i prijemčiva. Odlični su Rebel Souls i ovo preporučujem svakom propisnom ljubitelju death metala da se podseti slavnih dana žanra:
https://rebelsouls.bandcamp.com/album/dawn-of-depravity
Kratko a slatko, tako bih opisao prvi EP ekipe pod imenom Feticide na njihovom prvom EP-ju, Nurtured By Hate. I pored imena, ovo nije goregrind bend i muzika je bliža klasičnom death metalu nego što asocira na Carcass (mada ima elemenata naravno). Ali ovo je sirov, surov death metal i mada bend sebe opisuje kao „New school death metal out of the midwest“, meni je ovo klasična old school cepačina bez kompjuterske preciznosti i izlizanih fora, koja bije ISKLJUČIVO i samo među rogove. Vrlo je to dobro:
https://feticide.bandcamp.com/album/nurtured-by-hate
Iron Front su iz Kalifornije i njihov debi album, Left Out to Rot je sav u znaku truleži, raspadanja i tako tih mračnih, gadnih tema. Ali je u pitanju dobra kolekcija gruverskih death metal pesama koje u sebi imaju i malčice slamming death metal šmeka sa tim forsiranjem srednjetempaškog, mošerskog gruva. Produkcija je jeftina ali solidna i odgovara muzici koja slušaoca istovremeno melje i uljuljkuje u jedno stanje opuštenosti i miline. Vrlo solidan debi andergraund zvuka i stava:
https://ironfront.bandcamp.com/album/left-out-to-rot-2
Poslednja sekcija i , dakle, multižanrovski radovi i heavy metal! Francuzi Titans Rage na svom debi albumu, Never Surrender nude vrlo kompetentan heavy metal pod jakim NWOBHM uticajem. Ovo je muzika koja pažljivo aranžira svoje teme tako da slušalac dobija fokusirane ali detaljima bogate pesme gde su iskombinovani melodičnost i krljačka žestina. Tako da Titans Rage uspevaju da se smeste negde na sredinu između baš klasičnog heavy rada po uzoru na Dia ili čak Rainbow i proto-thrasha a to je fina sredina. Meni je ovo vrlo dobro:
Kalifornijski glam metal veterani Autograph od 1984. godine pokušavaju da ponove uspeh koji je imao njihov jedini stvarni hit, Turn Up the Radio i evo nam i novog albuma. Beyond je prijatna, old school ploča dostojanstvenog glam zvuka bez ekscesa ili ikakvih iznenađenja ali Autograph korektno vaskrsavaju glam rokerske i bluzerske korene svog zvuka i kreiraju nisku staromodnih ali prijatnih pesmica:
Francuzi Rising Steel imaju treći album u šest godina i Beyond the Gates of Hell nudi primereno zabavan heavy metal tradicionalne forme i zdrave, cheesy, rokačke suštine. Album ima deset pesama kvalitetnih rifova i energične svirke, produciranih kao treba i Rising Steel se bez mnogo napora i sigurno upisuju na listu NWOTHM bendova sa relevantnim, snažnim pločama za publiku kojoj nikad dosta epske krljačine:
Tallah iz pensilvanije svakako nisu baš bend za mene ali mi je bilo zanimljivo da čujem kako Earache danas izdaje nu metal kao da živimo u nekoj alternativnoj verziji devedesetih godina. Album The Generation Of Danger je svakako agresivan i razarački sa bendom koji zvuči kao, pa, Slipknot sa kraja devedesetih u koji je dodato još haosa i zlovolje. Trinaest pesama brutalnosti i nevolje za one kojima je savremeni autput Slipknota nedovoljno hardcore (mene?):
https://tallah.bandcamp.com/album/the-generation-of-danger
Norvežani Astrosaur sviraju nekakav instrumentalni, pomalo psihodelični post-metal i ako vam to deluje zanimljivo, verovatno će vam se album Portals dopasti. Ovo je HEAVY ali sa dosta prostora i atmosfere, te melodije između teških rifova. Priznajem da je meni malo teže da održim koncentraciju kod ovakvih bendova kad nema pevanja i generalnog usidrenja pesme u nečem konkretnijem ali Astrosaur svakako ulažu napor da nas zabave i ovo može fino da se sluša:
https://astrosaur.bandcamp.com/album/portals
Recimo da Nizozemci Cryptae sviraju nekakav eksperimentalni death metal ali njihova muzika, uprkos usvajanju jezika death metala nije dovoljno čist death metal da bih ga bez rezervi preporučio death metalcima. A opet, s obzirom na zvuk i agresivnost albuma Capsule, verovatno ga niko drugi sem death metalaca i neće slušati. Cryptae su negde između blur core apstrakcije i tvrđeg, klasičnije mošerskog izraza i mada nisu uvek sigurni šta rade, ima tu dosta istraživačke energije da bude zanimljivo:
https://sentientruin.bandcamp.com/album/capsule
Kad smo već kod eksperimentisanja, Marc Urselli je studijski snimatelj/ producent koji ima iza sebe godine rada sa Johnom Zornom, Mikeom Pattonom, Secret Chiefs 3, pa i Nickom Caveom a svirao je sa Stephenom O’Malleyjem, Timom Wyskidom, Leejem Ranaldom, Jimom Jarmuschom… Njegov projekat SteppenDoom je zamišljen pre više od decenije kao njegova vizija doom metala i istoimeni album, upravo izašao za ugledni Magnetic Eye, je izvrsna i zanimljiva kombinacija doom metal rifova i tuvanskog folka sa alikvotnim pevanjem koje se sjajno uklapa. Urselli kaže da je odrastao slušajući Black Sabbath, Paradise Lost , My Dying Bride, Type O Negative a na albumu su mu svirali članovi Neurosis, Saint Vitus, The Obsessed, Sleep, ali i tuvanskih legendi Huun-Huur-Tu i Yat-Kha. Ekstremno zanimljiv eksperiment sa mnogo elemenata koje vredi pažljivo istraživati:
https://steppendoom.bandcamp.com/album/steppendoom
Album nedelje? Pa, kad se iskombinuje japanski heavy metal sa tako prestižnim izdavačem kao što je Dying Victims Productions, obično usledi nešto veličanstveno pa je tako i prvi album tokijskih Risingfall, pa, veličanstven. Rise or Fall je zapravo stigao posle pola decenije singlova i demo snimaka i bend ovde zvuči i raspoloženo i rutinirano, nudeći melodične, brze pesme u klasičnom heavy metal/ NWOBHM stilu sa vokalom koji je IDEALNO melodičan u smislu da u nekim višim registrima kreće da se deformiše i krivi, donoseći muzici pravilnu količinu metalske tenzije. Izvrsna ploča iako donekle zasenjena tragičnim preminućem gitariste Yoshikija usred snimanja. Risingfall nastavljaju jer je to bila njegova želja a vi ovo svakako poslušajte:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/risingfall-rise-or-fall
