Kraj godine se bliži i mada se to možda još uvek ne oseća preterano, količina novih izdanja polako počinje da se smanjuje. Svejedno, ove nedelje se legitimno davimo u metalu pa… evo da bacim koji pojas za spasavanje.
Počnimo, kao i obično, blek metal izdanjima. Istårn je norveški blek metal bend sa dosta modernim ali i osobenim prisutpom žanru. Drugi album, Eschatology a koji nam stiže čak devet godina posle debija je ekspanzivna, kinematska ploča melodičnog, epskog blek metala koji ima korene u onome što su Emperor utemeljili tokom devedesetih ali onda ide dalje, u svakom smeru, i nudi zaista zanimljiv progam. Vrlo pažljivo napisan album kome ni veoma popeglana, jako nedinamična produkcija ne oduzima na veličanstvenosti:
https://istarnofficial.bandcamp.com/album/eschatology
Poljski duo Piołun ima već očekivano odličan debi album modernog blek metala koji se ne zanima za starinske stilizacije, ali nije ni sav u melanholičnoj blackgaze rastočenosti. Rzeki Goryczy je melodična ali žestoka, oštra ploča kvalitetne svirke i demonstracija kako se programsko uzimanje skandinavskog i poljskog blek metala devedesetih kao uzor može lepo razviti u nešto savremeno i ubedljivo.
https://malignantvoices.bandcamp.com/album/rzeki-goryczy
Isti izdavač, poljski Malignant Voices, ima drugi album isto poljskih Ashes. Gloom, Ash and Emptiness to the Horizon ima četiri pesme – progresvno sve duže – melanholičnog, tužnog blek metala. Ovo je vrlo jasno uobličeno u žanrovskom smislu i nudi se publici koja voli tu slovensku, emotivnu dimenziju u blek metalu, a Ashes mi se od miliona sličnih bendova izdvajaju organskijom, prirodnijom produkcijom koja njihovu svirku čini odmah prijatnijom za slušanje. Lep album:
https://malignantvoices.bandcamp.com/album/gloom-ash-and-emptiness-to-the-horizon
Iz Kanade dolazi Orphique, jednočlani projekat koji je za potrebe prvog albuma, Consécration cadavérique obebedio i goste, ali i, važnije, živog bubnjara. Consécration cadavérique je posledično vrlo solidno odsviran, zvučno kvalitetan album melodičnog, atmosferičnog, ali pošteno krljačkog blek metala. Ovo svakako voli svoje melanholične akorde i meditativne pasaže, al kad se nabada onda se nabada za sve pare. Pošteno je, pa ko voli DSBM i slično, album može da sluša sa puno radosti:
https://orphiqueqc.bandcamp.com/album/cons-cration-cadav-rique
Finci Black Beast stižu sa svojim drugim albumom, Arctic Darkness i njihov brendirani black-thrash zvuk je ovde siguran, zreo i netaknute energije. Nema tu mnogo filozofije i Black Beast voze u brzoj traci i bez stajanja, ali su rifovi i teme promišljeni da se izbegnu monotonija i derivativnost pa album svakako ima identitet i mnogo memorabilnih delova. No, u suštini je ovo svedeno, vitko i ekonomično:
https://primitivereaction.bandcamp.com/album/arctic-darkness
Nemački Beyond Helvete ima i novi album, što znači da nećemo ponovo čekati osam godina da se Sven Krause smiluje i nešto snimi i Anthem of Decay je, bogami, razbijačka ploča. Ovo je agresivan, povremeno melodičan, povremeno malo post-industrijski atmosferičan blek metal, ali je u osnovi razarački, ujedajući zvuk koji sebi kači DSBM etiketu ali je MNOGO bešnji i bestijalniji od DSBM proseka. Ubitačno:
https://beyondhelvete.bandcamp.com/album/anthem-of-decay
A tu je i novi Djevel. Prolifični norveški projekat izbacuje i svoj osmi album za nekih trinaestak godina i Naa skrider natten sort počinje beskompromisno pesmom od trinaest minuta. Djevel imaju bučan, pršteći zvuk ali i odlično napisan materijal i ovo su pesme koje u najboljem smislu nose tradiciju norveškog blek metala, kombinujući hldnoću, agresivnost ali i dostojanstvenu, otmenu melodičnost. Sve kompozicije na albumu su podugačke pa je najboje ovo slušati relaksirano, potpuno prepušteno, utapajući se u distorziji, melodičnim, epskim vokalima i dubini hladnoće:
https://djevel.bandcamp.com/album/naa-skrider-natten-sort
Iz Švedske stiže i Ofermod sa novim EP-jem i Ofermodian Litanies je odlična demonstracija kvaliteta koji je ovaj sada već dugovečni projekat izgradio tokom evo sad će još malo tri decenije rada. Ofermod ovde nudi izuzetno sigurno napisani i izvedeni, utegnuti black-death sa pet pesama žestine ali i velike discipline. Ovde se pazi na svaki rif i aranžmani su pažljivo postavljeni da se iz svake pesme izvuče maksimum učinka. Dobar zvuk, strašna svirka, odlično:
https://regainrecords.bandcamp.com/album/ofermodian-litanies
Finci Grave With a View su odlični na novom, istoimenom EP-ju. Ova ekipa ima iza sebe već nekoliko izdanja, uključujući album iz 2020. godine, pa je njihov zvuk sazreo i ubedljiv. Grave With a View sviraju black metal sa black ’n’roll oštricom i njihov gruv i melodije na ovom izdanju su vrlo lepo odmereni. Pesme naprosto imaju identitet i šmek a mada je zvuk dosta prebudžen, to ipak ne ometa uživanje u materijalu:
https://gravewithaview.bandcamp.com/album/grave-with-a-view
Isto iz Finske i isto u suštini black ’n’roll su Leskentuska čiji drugi EP, Nälkäkurki ima tri odlične pesme blek metal žestine ali sa relaksiranijim, rokerskijim stavom. Bend svira jako kvalitetno a glavna atrakcija su im pesme sa izrazito ložačkim rifovima i ta neka kombinacija razgovetne ekstremne muzike i atmosferičnijih pasaža. Odlično:
https://leskentuska.bandcamp.com/album/n-lk-kurki
Šveđani Nazghor su bili vrlo aktivni na početku prošle decenije sa serijom albuma koji su stizali jedan za drugim. Za sedmi, Seventh Secular Crusade su napravili pauzu od pet godina ali ploča zvuči energično, živo i nadahnuto pa je to verovatno bio dobar izbor. Ovo je izuzetno melodičan blek metal ali sa energijom i agresivnošću klasičnog švedskog zvuka što meni prija kao kombinacija. Skoro kao da slušam neki kalsičan heavy bend koji je otkrio blastbitove i black vokale:
Nemački kvintet Sadistic Sacrament ima tu distinkciju da u postavi ima jednu ženu a da ona svira jednu od dve gitare što je zaista osvežavajuće. Prvi album benda, Anticult Apocalypse, pak, nudi vrlo nadahnut, ekspresivan blek metal koji kombinuje old school prljavštinu i melodičnost sa vrlo solidnom produkcijom i nihilističkim ali antifašističkim stavom. Fin koktel i ovo su odlično napisane pesme koje beže od blek metal klišea iako se vrlo verno drže žanra. Jako solidan debi:
https://sadisticsacrament.bandcamp.com/album/anticult-apocalypse
A tu su i Poljaci Witchmaster sa svojim šestim albumom, Kaźń i vidi se da im je pauza od pola decenije prijala. Kaźń je žestoka, besna ploča black/ thrash metala spakovanog u kratke, brze pesme koje ipak nisu samo mehanički sklepane da budu „ekstremne“ već svaka ima svoj karakter i ideje. Witchmaster umeju da naprave ložački rif ali je njihovo oružje pre svega jako dobra svirka koja ne zvuči studijski upeglano već naprosto dobro uvežbano i isporučeno od strane muzičara koji znaju šta rade:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/ka
Prelazimo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Francuzi Witchfinder sviraju veoma u skladu sa svojim imenom, pa album Forgotten Mansion, njihov treći, vozi spori, lepljivi stoner doom zvuk sa puno fuzza i psihodelije. Sve to kod Witchfindera zvuči prirodno i bez napora, bez glume i mnogo promišljanja, pa ovih pet pesama o duhovima i marihuani zvuče kao da dolaze iz jedne beskonačne kolekcije rifova i melodija koje vam se useljavaju u mozak, umiruju vas i vode na neko bolje mesto:
https://witchfinder.bandcamp.com/album/forgotten-mansion
Slugbate imenom asociraju na proto-industrial muziku ali EP Palmate ima tri pesme koje su zapravo između sludge i stoner metala sa dubokim štimom, jakom distorzijom ali i melodičnim ženskim vokalom pa onda i melodičnim, ekspresivnim gitarskim solažama. Zanimljiv paket a pogotovo ako vas interesuje muzika nativnog stanovništav iz Ontarija. Ima ovde puno atmosfere i dobre svirke koju plaćate koliko želite:
https://slugbatetheband.bandcamp.com/album/palmate
Potvor iz Sankt Peterburga testerišu nekakav blackened sludge metal na svom EP-ju You will never go back. To su četiri pesme niskog štima, mučnog, razaračkog nabadanja i minimuma melodije. Bend sebe opisuje rečima „The duet of one-string music from St. Petersburg“ i mada ne mogu da potvrdim da gitara i bas ovde ne koriste više od jedne žice, prilično sam siguran da ovde nećete čuti ni jedan jedini pun akord, kamoli nekakvo razlaganje. Sve je u besnim, tvrdim prostim rifovima koji se svlače po vratu i vrištećim vokalima da vam buden neprijatno a prelepo. Plaćate po želji:
https://potvor.bandcamp.com/album/you-will-never-go-back
Finci Saasta sebi kače i death i black metal tagove i sve je to OK, ovo je ekstremna, agresivna muzika ali je ona pre svega spora, TEŠKA i bliža doom pa i sludge metal izrazu. Album Crucial to None je prijatno raznovrstan sa pesmama koje se drže slow ’n’ heavy pristupa ali svaka ima posebne teme, rifove, atmosferu. Vokali su bestijalni i prijatno hrskavi, sjajno se uklapajući uz povremeno melanholične a opet agresivne rifove. Vrlo lepo:
https://saasta.bandcamp.com/album/crucial-to-none
Kanađani Witchrot na svom živom albumu, Live In The Hammer zvuče kao buldožer koji se napio, upao u jarak i onda nastavio da gaca po neosvetljenom polju upadajući sve dublje u blato i kunući se da mu je kuća iza ćoška mamu joj jebem. Witchrot trpaju spor, težak psihodelični stoner/ doom metal i, mislim, prva pesma je dugačka skoro devetnaest minuta, kako se publika ne bi slučajno prevarila i pomislila da sluša nekakav „komercijalni“ bend. Treba ovo izdržati, naravno, jer je vrlo iznurujuće, sa sve klin vokalima pevačice po imenu Lea Alyssandra Reto, ali baš ti njeni vokali sa lepim bluzerskim zavijanjima izvlače slušaoca iz ponora potpune crnine i ukazuju da u pesmama ima dosta slojeva koji se na prvi pogled ne čuju. Odlično je ovo, to hoću da kažem:
https://witchrot.bandcamp.com/album/live-in-the-hammer
Jednako zanimljiv ako već za nijansu manje konfrontativan doom metal stiže iz Švedske sa četvrtim albumom doom sastava Fall of the Idols. Contradictory Notes je ploča pomalo kao da je Nick Cave uzeo da svira doom metal mada ipak nešto manje teatralna, ali sa sličnim oslanjanjem na folk i bluz tradicije a osećajem za dramu i dostojanstvenu emotivnost. Album ima samo četiri pesme ali one poprilično traju i kada bend krlja onda pošteno krlja tako da ne dajte da vas zazivanje Nicka Cavea prevari, ovo je samo za prekaljene metalce ali je vrlo solidno:
https://ihate.bandcamp.com/album/contradictory-notes
Izraelski stoner heroji Love Your Witch su izdali novi singl, The Endless Rider… ali ta pesma traje 23 minuta. I dobra je. Ovo je pošten, težak i atmosferičan stoner-doom pristup sa jakim rifovima, melodičnim ali agresivnim pevanjem i puno znojave svirke. Love Your Witch sebe opisuju i kao stoner-thrash i, svakako, ova pesma ume da krene i brže i nikako je ne treba propustiti. Kvalitet:
https://loveyourwitch.bandcamp.com/track/the-endless-rider
Londonski stoner trio Godless Suns uvaljuje dosta masnih solaža i generano odličnog gruva na istoimeni debi album. Ovo je vrlo pristojno napisan i spontano, džemerski odsviran materijal koji kvari samo kvalitet zvuka. Naprosto, ploča zvuči kao da je snimljena u prostoriji za vežbanje, doduše sa mikrofonima itd. dakle ne baš telefonom, ali ove pesme i izvedbe zaslužuju bolji zvuk. No i taj lo-fi pristup ima svog šarma pa poslušajte:
https://godless-suns.bandcamp.com/album/godless-suns
Poljaci Smoke Rites su opsednuti, jelte, kanabisom. Album Total Lung Capacity, njihov prvi, ima i druge teme, okultne, satanističke itd. ali je u princiou ovo vrlo napušen, vrlo drogiran stoner rok, teških jako distorziranih a u suštini i dalje bluzerskih rifova, masivnog sporog ritma i grubih, vrištećih vokala. Baš kako čoveku odgovara kad ne bi da filozofira nego da se prepusti sporoj erupciji vreline i gruva. Odličan debi:
https://smokerites.bandcamp.com/album/total-lung-capacity
Master Leonard uprkos imenu nije čovek nego bend, trio iz Australije koji na svom prvom EP-ju (posle par singlova) valja jednako teški, spori, abrazivni stoner rok kao i Poljaci iznad. Equus Pallidus je fina, atmosferična ploča, malo bliža klasičnom metalu i po tematici i po rifovima koji izlaze još dalje iz bluzerskog predloška ali ne idu u nekakav barok nego časno polivaju i tvore lep gruv. Dobar zvuk, dobre, hipnotičke pesme, sve solidno:
https://masterleonard.bandcamp.com/album/equus-pallidus-ep
Alienatör iz Ontarija su odlični na albumu Regrets koji u jedanaest ekonomičnih, efektnih pesama spaja i tanane emocije i krljačinu. Alienatör kombinuju posthardcore i sludge za eksplozivnu mešavinu gruva i razaranja i ovo je snažna, mišićava ritam sekcija prekrivena zavijajućim gitarama i vrištećim promuklim vokalom, a sve opet zvuči suptilno i inteligentno. Sjajan album a daunloud plaćate koliko sami odvojite:
https://alienator.bandcamp.com/album/regrets
Der Trauerschwan je jednočlani blackened doom metal projekat iz, nagađam, Švajcarske i debi album, Sanguinare Vampiris, iako ne nudi ništa sad posebno originalno, ističe se kvalitetom izvedbi i ubedljivošću tema. Dakle, ovo je sporo, melanholično, jako distorzirano i abrazivno, a opet dostojanstveno pa i otmeno do određene mere i zavređuje malo pažnje i ljubavi:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/sanguinare-vampiris
Australijski Estrangement su onaj high-concept doom metal kakav mnogi sanjaju a malobrojni uspešno realizuju. Ovo je sastav koji svira spor, žalobnički funeral doom metal ali u postavi ima flautu, violinu i kontrabas pored „normalnih“ instrumenata i debi album, Disfigurementality vrlo pristojno kombinuje baroknu neoklasiku sa sporim, teškim doom zvukom. Gudački aranmani su ozbiljno i promišljeno urađeni a klasične teme se vrlo lepo uklapaju uz ekstremni metal pa je ovo priličan pogodak za ovaj projekat.
https://estrangement.bandcamp.com/album/disfigurementality
Jaded Truth su sa, citiram, Njufaundlenda i Labradora ali sviraju, pa, vrlo solidan moderni hard rock sa malo grunge mirisa. Treći album, Take A Seat je pun jednostavnih pesama koje idu na pristup tiho-glasno, toplo-hladno itd. ali bend ima lepe ideje, dobre teme, i svira živo, ubedljivo, pa sve to fino prođe. Produkcija jeftina, sirova ali sve to nekako zvuči duševno:
https://jadedtruth.bandcamp.com/album/take-a-seat
Britanski Dark Matter imaju novi album i The Rectory je ploča nežnog, otmenog doom/ hard rock zvuka, sa pesmama koje su spore ali ne fetišizuju sporost, melanholične ali se ne bacaju u melodramu i, pa, dosta dugačke. Dark Matter vole komunikativnu stranu doom metala, ali ovi muzički veterani nisu nikakvi turisti u žanrovskoj muzici i The Rectory je ozbiljno napisana ploča:
Idemo na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Brizbejnski Zagtar kombinuju groove i thrash na debi albumu, Primordial Mother. Ovo je granitno tvrdo produciran album i ima to dosta šarma u svom srednjetempašklom zakucavanju. Bend kaže da ih ponekad opisuju i kao „sentimentalni metal“ ali ja to ne čujem, ovo je prilično hladna, prilično apstraktna muzika sastavljena od disciplinovanih, teških rifova i mučnog gruva. Prilično je dobro:
https://zagtar.bandcamp.com/album/primordial-mother-2
Brazilci Exkil imaju vrlo uredan EP kvalitetnog thrash metala pod naslovom Between Death And Chaos. Ove četiri pesme su očigldno pod velikim uticajem klasika žanra, notabilno Metallice i Slayera ali Exkil nisu imitatori i njihova muzika ima sopstveni identitet, kvalitetne aranžmane i produkciju a bend svira ubedljivo i zrelo. Vrlo zaokružen, pun paket odlične muzike:
https://exkil.bandcamp.com/album/between-death-and-chaos
Sa imenom kao što je Razorblade Messiah možete da očekujete samo speed metal na programu i ovaj roterdamski kombo isporučuje. EP Age of Oppression, njihov drugi, donosi fino napisane street metal/ speed himne sa dobrim rifovima i raspoloženim pevačem koji ili urla ili vrišti, i vrlo preciznom svirkom i jedini problem je UŽASNO nedinamična produkcija bubnjeva koji prekrivaju dobar deo ostalih instrumenata i malo kvare devojačku sreću. Ali da se i to izdržati kad se malo naviknete i bude sve dobro do kraja:
https://razorblademessiah.bandcamp.com/album/age-of-oppression
Slavlje za blackened speed publiku predstavlja novi album pančevačkih šampiona Terrörhammer. Gateways To Hades, tek druga dugosvirajuća ploča za sastav koji je zapravo dosta studijski aktivan, nudi do sada najfokusiraniju svirku, najbolju produkciju i najurednije napisane pesme. Terrörhammer su meni uvek delovali kao bend koji se isuviše oslanja na sam žanr, sa premalo truda uloženog da se smisli osoben rif i sopstvena tema, i mada je to u tragovima prisutno i na ovom albumu, pesme su mi upečatljivije a zvuk prirodan i uverljiv. Tolike godine rada i sazrevanja se na kraju ipak krunišu jednom zaista dobrom pločom i ovo mogu bez zazora da preporučim za slušanje bilo kome:
https://terrorhammer.bandcamp.com/album/gateways-to-hades
Londonski Incarcerated na istoimenom EP-ju odvaljuju četiri pesme kvalitetnog thrash metala sa samo malo deaththrash formula uvaljenih u mešavinu da zamiriše. Ovo je vrlo kompetentno, energično, zlo i napaljujuće pa preporučujem oblapornu konzumaciju:
https://incarcerated.bandcamp.com/album/incarcerated
Hamburški groove-thrasheri Detraktor imaju drugi album, Full Body Stomp i ovo je poštena, tvrda ploča kvalitetne muzike u kojoj ona siledžijska komponenta koju ja ne volim naročito ima dobar balans u kvalitetnoj tehnici i ambicioznijim idejama u pogledu rifova i tema. Detraktor su možda, jelte, namenjeni mlađima od mene ali su solidni:
Lasvegasovski Spirit World su na novom albumu, Deathwestern zadržali vestern tematiku ali muzika je sada taj neki „komercijalniji“ deaththrash sa hardcore elementima, kao stvoren za Century Media katalog. Nije to muzika sasvim po mom ukusu ali ovo je i kompetentno napisan album sa dosta ložačkih elemenata pa uprkos preglasnom masteringu i svim drugim elementima za koje ne marim, moram da ukažem da se radi o dobroj ploči:
Više po mom ukusu je Toxik, bend osnovan još polovinom osamdesetih i sa tek četvrtim albumom u katalogu. Međutim, Dis Morta je sjajna ploča tehničkog, ambicioznog, progresivnog thrash metala koja podseća na to da su još osamdesetih postojali sastavi koji su klasičnu thrash matricu odmah razumeli ali i odlučili da ne žele samo da je repliciraju. Dis Morta je brz, žestok, energičan album, ali album inventivnih koncepata i kompleksnih aranžmana za publiku koja ceni i tehniku ali i maštovitost. Toxik su pomalo kao da Deathrow i Voivod džemuju sa Devinom Townsendom i, mislim, nikako ovo ne propustite:
High Command iz Masačusetsa su zabavni i raznovrsni na svom drugom albumu, Eclipse of the Dual Moons. Ovo je suštinski old school speed/ thrash ponuda ali High Command nisu zainteresovani za puko kopipejstovanje tuđih rifova i fora (mada, naravno, promakne tu poneki omaž velikanima prošlih vremena – Immortal Savagery recimo dosta duguje Metallici) i uspevaju da prilično tradicionalni stil koji provlače učine svojim i autentičnim. Produkcija je pritom jako dobra i čak i pored iznenađujuće glasnog masteringa ovaj album zvuči lepo i toplo. Jako dobro:
https://highcommandsl.bandcamp.com/album/eclipse-of-the-dual-moons
Poljaci Interceptor na prvom albumu, To nie jest kraj dla młodych ludzi još jednom podsećaju na istinu da slovenski thrash metal ume da bude najbolji kad se potrudi. Ovaj mladi bend ima čak trinaest pesama na albumu (sa sve obradom Sacred Reich na kraju preimenovanom u Surf Twiteragua i sa tekstom na Poljskom) i ovo je jako kvalitetan ’80s thrash sa krosover ambicijama, brz, energičan, odsviran skoro razmetljivo dobro. Interceptor pucaju od energije ali su pritom navežbani, disciplinovani, utegnuti i prosto prže sa velikim autoritetom. Obavezno slušanje:
https://xinterceptorx.bandcamp.com/album/to-nie-jest-kraj-dla-m-odych-ludzi
Giallo iz Mineapolisa na istoimenom EP-ju imaju osam pesama odličnog, rasturačkog hardcore thrasha. Ovo je idealna kombinacija pankerskih i metalskih rifova, spakovana u kratke pesme, nestašan, prljav a moćan zvuk i svirku koja je brza, grčevita, besna. Izuzetno mi se dopada kako Giallo ništa ne komplikuju a imaju fin osećaj za detalj pa ne zvuče kao generički pank bend sa malo boljom opremom:
https://giallovictim.bandcamp.com/album/giallo
https://damienrecords666.bandcamp.com/album/8-song-e-p
Česi Incarnate snimaju debi album posle osamnaest godina svirke i njihov nekada death metal zvuk sada je spakovan u kratke grindcore/ deathgrind komade. Album se zove Pig Planet pa ne treba da začudi gomila pig squeel vokala koje ćete ove čuti. Nije ovo loše, bend solidno svira i produciran je jednako solidno i ko voli taj malo zastareli deathgrind stil, ovde ima 14 pristojnih pesama:
https://incarnategrind.bandcamp.com/album/pig-planet-2022
A Artificial Scarcity su iz Filadelfije i njihov EP The Potential to Storm Heaven vam nudi tri kratke, čvrste, disciplinovane grindcore pesme. Ovo se daje po ceni koju sami odredite a sasvim je korektno, i svirački i produkcijski a i po samom kvalitetu muzike. Nije neko otkrivanje novih, jelte, formula, ali je u pitanju fin, vozački grindcore sa malo powerviolence šmeka:
https://artificialscarcity.bandcamp.com/album/the-potential-to-storm-heaven
Sarin su iz Čikaga i njihov zvuk je neka kombinacija hardcorea, death metala, grindcorea… U svakom slučaju eponimni album ima deset pesama koje nisu nikakvi mikro-aranžmani pod po dvadeset sekundi već pošteni komadi od 3-4 minuta zlokobnih rifova, mrvećeg ritma i vrištanja. Meni to bude vrlo po volji a vi vidite:
https://sarinnwi.bandcamp.com/album/s-t
https://tapehouseusa.bandcamp.com/album/s-t-2
Australijski trio Tongue Scum ima samo dve pesme na EP-ju Shutup and Listen, pa ga i, korektno, daju po ceni koju sami birate, ali je ovo ubitačna muzika. Pričamo o dva grindcore komada visoke brzine, ogromne agresivnosti i jedne sigurne, usvirane forme gde minut vremena slušate apsolutnu kanonadu bubnjeva, prečišćeno gitarsko zlo i pevača koji silazi sa uma i to nikad ne postane dosadno. Ako volite zemljake Fuck… I’m Dead, Tongue Scum voze u sličnoj traci:
https://tonguescum.bandcamp.com/album/shutup-and-listen
Kess’khtak iz Ženeve su u početku bili deathcore bend ali do drugog albuma, aktuelnog Epicurians napravili su potpunu tranziciju u deathgrind. I neka su. Ovo je vrlo solidan materijal u kome naravno ima još malo ostataka deathcore razmišljanja ali rifovi i aranžmani su bliži, recimo, nekom komprimovanom Misery Index pristupu i naravno da to meni jako solidno zvuči. Tih master ali dobar zvuk i dobre pesme, odličan materijal za slušanje i hedbeng:
https://kesskhtak.bandcamp.com/album/epicurians-2022
Švajcarci Grotesquerie su posle brda split izdanja izdalii prvi propisan album, Composted Beyond Recognition i već iz naslova se da naslutiti da se ovde aludira na istoriju grindcorea ali na pomalo šaljiv način. Iako sviraju propisan deathgrind Grotesquerie su tematski velikim delom okrenuti konzumiranju marihuane pa se klasične „gadne“ teme pesama mešaju sa odama kanabisu. No, muzika je ne SULUDO maštovit ali korektan deathgrind spakovan u kratke, ekonomične pesme sa propisno jednostavnim rifovima, blastbitovima i dubokim, klasičnim grind vokalima. Dakle, skoro pa konzervativno a meni se to dopada:
https://grotesquerie.bandcamp.com/album/composted-beyond-recognition
Švajcarski Gral vrlo sigurno kreiraju klasični švedski buzzsaw death metal zvuk na svom kratkom ali slatkom EP-ju Leader of the Dead. Ako volite švedski death metal sa početka devedesetih, dakle, Entombed, Dismember i Unleashed, Gral se smeštaju u istu fioku i krljaju pošteno i za sve pare. Izvrstan EP koji se prodaje po ceni što ej sami odredite:
https://graldeathmetal.bandcamp.com/album/leader-of-the-dead
Poljaci Cortege zvuče vrlo solidno na svom trećem albumu, Vandari, sa dvanaest pesama death metala spakovanog u tehnički korektnu, disciplinovanu ali aranžmanski vrlo svedenu svirku. Cortege vole da ispitaju temu sa svih strana i pesme su im uglavnom centrirane razvoj glavnog motiva bez svaštarenja koje je ponekad karakteristično za death metal. Ovo je stoga prilično intimna ploča kojoj ne bi škodio malo dinamičniji miks bubnja ali je u drugom elementima veoma dobra:
https://whisperingvoicerecords.bandcamp.com/album/vandari
Graveyard Winds su iz Kolumbije a Assault to the Coffin je njihov prvi EP i ovo je simpatičan, dobro produciran death metal koji meša i trešerske, mošerske rifove, i melodične solaže i old school lavkraftovski ugođaj za jednu, pa, ugodnu mešavinu. Četiri pesme ne preteranog tempa, već onako kako treba, stameno i snažno isporučene, sa dovoljno energije i melodije za svačiji ukus:
https://graveyardwinds.bandcamp.com/album/assault-to-the-coffin
Molon Labe je debi album za sicilijanski black/ death sastav Sirrush i ova ekipa vrlo pošteno krlja brzu, agresivnu muziku sa antičkim uticajima u tekstovima. Sve je to kako treba, sa nervoznim, ložačkim death rifovima i black metal ekspresijom, i ako išta mogu a zamerim to je produkcija u kojoj je sve natrpano jedno preko drugog u nastojanju da album zvuči bješnje. Greota, jer individualni instrumenti imaju lepe boje i zvuk, ali dobro, nije to sad baš dilbrejker i Sirrush nude agresivan, himničan, epski metal za pošten svet:
https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/molon-labe-2
A Hibernus Mortis sa Floride nude krvoločan, kavernozan death metal na svom drugom albumu, The Monoliths of Cursed Slumber. U skladu sa naslovom, sve je na ovoj ploči monolitno i ukleto, ali Hibernus Mortis nisu komplikatori i to mi se dopada. Ovo je vrlo sveden, na kraju krajeva, vrlo jednostavan, u najboljem smislu primitivan death metal kome doduše taj prenaglašeni kavernozni zvuk svakako zatvara opcije koje se odnose na neku širu publiku ali old school death metal publika će umeti da poštuje ovakvu estetiku.
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/the-monoliths-of-cursed-slumber
Nizozemski Lucifericon nije TOLIKO kavernozan i hermetičan, ali i ovo je death metal koji se ne bavi privlačenjem nekakve radoznale publike, već mračna, zla smeša pržećih rifova, zavijajućih solaža, blastbitova i iznurujućih atmosferičnih, sporijih delova. Drugi album benda, The Warlock of Da’ath zapravo vrlo lepo meša black metal epičnost sa death metal znojem i ovde se ukrštanje dva stila dešava prirodno i u konačnici daje nešto dovoljno komunikativno uprkos svom gardu nepristupačnosti. Odlično:
https://lucifericon.bandcamp.com/album/the-warlock-of-daath
https://invictusproductions666.bandcamp.com/album/the-warlock-of-daath
Često naglašava da uglavnom ne slušam deathcore i da je potrebno da se bend po nečemu jače izdvoji od proseka da bih ja obratio pažnju. Seek Misery iz Australije se izdvajaju BESTIJALNOM agresivnošću i time što pored klasičnih deathcore brejkdaun pasaža imaju i slemove a koji su dovoljni da mene odobrovolje pa onda i melodični, metalkoraški delovi mogu da se progutaju. Miks i master su izluđujuće nedinamični ali ova muzika je toliko gnusno agresivna da to na kraju ne smeta previše. EP Pain je baš ono što mu naslov sugeriše pa… poslušajte… boleće:
https://seekmisery.bandcamp.com/album/pain
Ako treba malo švedskog death metala za ovaj vikend, preporučiću Carnal Savagery. Ova ekipa iz Gotenburga, osnovana 2017. godine je za tri godine izbacila četiri albuma, dva samo u 2022. Worm Eaten je, jelte, drugi ove godine i ovo je vro lepa kombinacija HEAVY zvuka i sporijih/ srednjetempaških death metal komada sa mrvećim rifovima, brutalnim vokalom i lepim, slatkim melodijama. Carnal Savagery ni na koji način ne prevazilaze tradiciju gotenburške škole ili švedskog death metala generalno ali ovo je kompetentan album tvrdih, teških pesama i lepo se sluša bez nekih obaveza:
Turci Paramilitant sa svojim demo snimkom, Emetic Spear of Intolerance donose tri pesme primitivnog, sirovog blasck death zvuka, koji posle svega dođe lekovito i pročišćujuće. Bez filozofije, bez pretenzija, samo krljanje i tmina. A plaćate koliko hoćete:
https://paramilitant.bandcamp.com/album/emetic-spear-of-intolerance
Estetski sličan je brazilski Cranio Maldito čiji demo Maldito dobijate za dolar a on ima dve pesme nečeg što je bliže old school death metal formulama. Ne mnogo originalno, ali iz srca i ubedljivo. I lo fi. I simpatično.
https://craniomaldito.bandcamp.com/album/maldito
Česi Hadí Mord imaju osoben pristup death metalu i njihov debi album, Smuteční slavnost je pun kinematične atmosfere i zanimljivog, melodičnog gruva. Ovo nije ni standardni melodični death metal niti blackened death zvuk, već idiosinkratična mešavina melodija, atmosfera i krljačkog death metal ubadanja i bend demonstrira dosta kompetencije i interesantnih ideja:
https://hadimord.bandcamp.com/album/smute-n-slavnost
Švajarski jednočlani projekat Excreta delo je čoveka po imenu Sergio Da Silva, sa doslovno desetinama drugih jednočlanih projekata kojima se bavi ili se bavio. No, Da Silva je prilično talentovan jer je Excreta, na novom EP-ju, Mesmerized šarmantan spoj švedskog detah metala i crustpunka. Sve je to vrlo zlokobno, heavy i jako distorzirano a autor kaže da kada čujete ovaj materijal znate tačno odakle dolazi smrad raspadanja. Zgodno je i što plaćate koliko hoćete, pa poslušajte:
https://excreta.bandcamp.com/album/mesmerized
Old Grave je vrlo kompetentan ruski jednočlani death metal sastav. Drugi album ovog projekta vrlo prolifičnog autora kome ne znamo pravo ime zove se Alive Again i nudi old school death zvuk po uzoru na radove devedesetih i ovo je solidno producirano, solidno odsvirano, sa pevanjem na Ruskom i generalno puno šarma. Old Grave nema sad neke nečuvene ideje niti ga originalnost interesuje ali njegov izraz je ubedljiv i ovo je prijatno za slušanje:
https://oldgrave.bandcamp.com/album/alive-again
Onako kako u Lankaširu imamo Slugdge, dvočlani death metal bend koji se bavi puževima, tako u Glazgovu imamo Mycelium, jednočlani death metal bend koji se bavi pečurkama. Sličnosti su tu i u humorističkim naslovima pesama i izdanja koji aludiraju na poznate death metal naslove, a razlike u tome da je Mycelium za nijasnu manje progresivan i bliži je klasičnom brutal death zvuku. Opet, i album Mycoticism: Disseminating the Propagules (koji naslovom aludira na treći album Carcass, a prvi, Scream Bloody Spore je bio aluzija na prvi album Death itd.) je dovoljno pametan i progresivan za moj ukus pa je meni sva ova zajebancija zapravo bliska i srcu draga. Greg Edwards ne samo da poznaje žanr nego i ume u njemu da legitimno stvara pa je ovaj album izdao ugledni Blood Harvest a vi ga svakako poslušajte:
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/mycoticism-disseminating-the-propagules
Danski Maceration je bio neaktivan od polovine devedesetih ali sada ima novi album, prilično smišljeno nazvan It Never Ends… I, mislim, greota bi bilo da se završilo jer Maceration svakako imaju šta da pokažu. Ovo je HEAVY atmosferičan death metal skandinavske provinijencije, mračan, preteći a opet topao i familijaran. Maceration ne izmišljaju neke nove formule i njihova muzika bez napora nastavlja tamo gde se devedesetih stalo, ali ovo je sve okej jer je u pitanju ubedljiv, autentičan death metal od ljudi koji su ga pravili pre više od tri decenije i tu ništa ne mora da se dodaje ili oduzima:
https://emanzipation.bandcamp.com/album/it-never-ends
Volim kad je death metal bučan, mračan, naizgled nekontrolisan, kada zvuči kao da ga sviraju trolovi izašli ispod zemlje a ne samo ekipa kosmatih muškaraca, i Francuzi Sépulcre nude baš ovakav ugođaj na svom novom EP-ju, Cursed Ways of Sheol. Ovo je nov bend sa samo jednim izdanjem iza sebe ali sa svežim, moćnim zvukom koji se, naravno bazira na mučnim, pretećim rifovima i meljućem ritmu što sve u čoveku izaziva slike trulih leševa koji ustaju iz mokre zemlje i klateći se, sporo ali neumitno, kreću prema njemu. Sépulcre nisu zainteresovani za rokenrol poze i FUCK YEAH proklamacije, već samo za krljanje i mrvljenje. I volim ih zbog toga:
https://invictusproductions666.bandcamp.com/album/cursed-ways-of-sheol
Ajndhovenski kvintet Sisters Of Suffocation snimio je konceptualni album, Eradication, sa čak 15 pesama i ovo je zapravo vrlo zanimljiva pa i zabavna kinematska šetnja kroz apokalipsu. Sisters Of Suffocation i inače vole kombinaciju death metala sa nešto razgovetnijim, komunikativnijim thrash/ metalcore elementima i ovde se to dosta srećno uklapa jedno uz drugo sa dosta klin ženskih vokala, melodičnosti ali i žestine i prženja. Solidan, ambiciozan ali solidan treći album:
https://sistersofsuffocation.bandcamp.com/album/eradication
Stižemo do kraja a na kraju su heavy metal i žanrovski komplikovanija izdanja. Pagan Sword je šarmatan folk-metal projekat iz Notingema, u početku zamišljen kao jednočlani, kućni projekat ali sada sa postavom od šest ljudi gde su stalni instrumenti i mandolina i violina. EP Enter the Mountain ima pet simpatičnih pesama energične a melodične svirke koja ima potencijala da bude zanimljiva i manje ekstremno nastrojenoj publici (The Betrayer je posebno „hitoidna“) kada jednom bude spakovana u malo profesionalniju produkciju. Ali ima to mnogo šarma:
https://pagansword.bandcamp.com/album/enter-the-mountain
Česi Induction su veoma cheesy na drugom albumu, Born From Fire ali, mislim, ovo je power metal sa orkestarskim dodacima pa to nekako dolazi uz teritoriju. Da se razumemo, i za mene ovo ume da bude preslađeno, ali Induction su kvalitetni i zabavni pa ko voli nek posluša:
Šveđani Black Steam sviraju tradicionalni heavy metal na albumu Come To My Darkness. Ovo im jeste debi dugosvirajući projekat ali bend je poslednjih nekoliko godina tesao svoj zvuk izdajući dosta singlova i jedan EP pa je Come To My Darkness vrlo sigurna ploča modernog zvuka i produkcije, bez mnogo arhaičnih stilizacija. I meni je to vrlo pristojno. Naravno da volim da je sve malo više cheesy, ali Black Steam uspevaju da zvuče ozbiljno i stilski zaokruženo i vole taj trad-metal zvuk a da ne fetišizuju svaki njegov element. Vrlo solidno:
https://blacksteamtheband.bandcamp.com/album/come-to-my-darkness
No, ko voli cheese i staromodne stilizacije, pa tu mu je losanđeleski Nightmare i njihov EP Sorrow and Agony. Ovo je bogat materijal, sa pet pesmaa pored intro i autro trekova i Nightmare umešno isporučuju vrlo staromodan, melodičan heavy/ speed zvuk sa pevačem koji nariče i vrišti, cheesy rifovima, cheesy tekstovima, i neodoljivom energijom. Pridukcija je takođe prilično old school ali u dobrom smislu, bez sumanutih kompresija, pa meni sve to na gomili veoma prija:
https://nightmare8.bandcamp.com/album/sorrow-and-agony
Sautemptonski Termination Force snimili su EP, Netherworld i ovo je klasični, tradicionalni heavy metal sa šmekerskim rifovima, pevačem koji peva visoko ali muževno, kvalitetnim zvukom u kome svaki instrument ima svoju poziciju… Pesme su napisane odlično i jedino što me nervira je što bend pušta smo dve pesme da se čuju na Bandcampu dok za pun program od pet komada izgleda mora da se kupi CD. Ali dobro, i ove dve pesme su odlične:
https://terminationforceuk.bandcamp.com/album/netherworld-ep
Pa… Lee Aaron ima šezdeset godina i novi album. Elevate je petnaesti album u karijeri koja traje četrdeset godina i kanadska pevačica može da se ponosi glasom koji se i dalje izuzetno dobro drži. Muzički, ovo je radio-friendly AOR/ hard rok i mada nikada nisam bio neki preteran ljubitelj opusa ove Kanađanke, valjda sam i ja sad dovoljno mator da mi ovo simpatično legne:
Vrlo sličan program donose i Šveđani Black Paisley na albumu Human Nature. Ovo je sastav sklopljen od „najiskusnijih švedskih studijskih muzičara“ pa je i muzika taj neki studijski sterilisani AOR/ hard rock ali opet, i ovde na programu imamo kvalitet i ko voli ovakvu muziku, svakako neće pogrešiti. Black Paisley su dobri:
Leather iz Ohaja postoje od 1989. godine ali sa prekidima neodređenog trajanja i tako su tek sada snimili treći album, We Are the Chosen. A taj je album izdao Steamhammer i to dosta govori o zvuku koji ćete ovde čuti. Leather krljaju heavy metal sa tradicionalnim temeljima ali sa modernim zvukom koji kombinuje himnične, harmonične gitarske teme sa tvrdim rifovima i trešerskom ritam sekcijom pa sve to ne zvuči retro. Pevačica Catherine Leone je posebna atrakcija sa svoje šezdesettri godine i moćnim, režećim vokalom koji dominira pesmama kad god se pojavi. Ova veteranka koja je od osamdesetih aktivna i u Chastain ovde pruža vrlo jaku partiju i album se prošeta celim putem od atmosferičnh polubalada do thrash nabadanja vođen njenim ispucalim, snažnim vokalom. Vrlo lepo:
Moram da kažem da su mi Šveđani The Riven jako lepo legli ove nedelje. Njihov novi album, Peace and Conflict savršeno kanališe nihove ’70s i ’80s uticaje, kombinujući prštav, razigran hard rok sa progresivom i psihodelijom na jedan vrlo prirodan način u pesmama sa himničnom energijom i produkcijom koja je organska, prirodna, naprosto milozvučna. The Riven su kao neki kondenzat svega što volim u ’70s roku i ovo je album lepog opsega dinamike i emocija sa eteričnim ženskim vokalima i divnim gitarama. Obavezno:
https://theriven.bandcamp.com/album/peace-and-conflict
Za album nedelje Dying Victims Productions ponovo bez greške. Treći album italijanskih Witchunter zove se Metal Dream i već znate da ovo odvaljuje. Italijani sviraju onaj melodični a oštri, ulični a teatralni heavy metal na prelasku u speed metal i za ovu su nam priliku pripremili deset himni koje pevaju o Đavoljim propovednicima, Crnim užasima i Svemirskim ritualima. Ovo je na momente vrlo prijatno cheesy i album je raznovrstan i konstantno zabavan pa preporučujem obavezno slušanje nekoliko puta:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/witchunter-metal-dream
