Noćas je umro mačak Dobrica koji je živeo u našoj kući petnaest godina i bio član porodice, pa ću ja da sada uz metal ožalim palog brkatog heroja kako dolikuje uz buku, emocije i suze, a vama želim lep vikend.
Blek metal! Disruption su dva momka iz Teksasa sa odličnim prvim EP-jem, nazvanim, pompezno, Opus I. Ali, mislim kad čujete skromnu produkciju shvatićete da ovo izdanje mora da vas osvoji pre svega kvalitetom muzike i Disruption ovde dosta srećno prolaze. Njihove pesme su melodični, tečni black-death metal sa puno truda oko aranžiranja i volim kada bendovi koji realno nemaju para da naprave zbilja grandiozan, EPSKI zvuk, to ipak postižu na jednom svedenijem, niskobudžetnom nivou. Veoma je šarmantno ovo ali i solidno napisano i vredi ga slušati:
https://disruption218.bandcamp.com/album/opus-i
Aubzagl su blackened hardcore bend iz Jorkšira sa novim EP-jem koji je eksplicitno antifašistički. Naslovna pesma, Justice/The Tower je usmerena da prenese tu antifašističku poruku i ovo je odličan krljački komad žestoke svirke a koji sledi hardcore obrada Nirvanine Tourette’s, a na kraju ide remiks koji je više dekonstrukcija naslovne pesme. Lep mali materijal po ceni koju sami odredite:
https://aubzagl.bandcamp.com/album/justice-the-tower
Japanski Zxui Moskvha svira prijatan, režeći a melodičan blek metal na EP-ju Reign of Eternal Agony. Ovo je fina kombinacija modernijeg melodičnog pristupa sa sirovim, energičnim zvukom nešto starije škole i Zxui Moskvha imaju pesme koje uđu u uho i rado ih zavrtite po više puta. Jednako primereno i za publiku koja voli melodični death metal:
https://zxuimoskvha.bandcamp.com/album/reign-of-eternal-agony
Novosadski Шакал odlično zvuči na debi albumu Jav, Prav, Nav. Programski je ovo moderan, melodičan, epski blek metal orijentisan na slovensku mitologiju i paganizam ali su pesme napisane jako dobro a zvuk je, iako bez mnogo dinamike, čvrst i ubedljiv. Iako Шакал uglavnom valja srednji tempo, što je za moj ukus načelno presporo, ovo je ploča koja ima i energiju i emotivnost i melodičnost i vredi da se sluša:
https://sakal-official.bandcamp.com/album/jav-prav-nav
Finci Rienaus sjajno zvuče na trećem albumu, Luciferille. Ovo je nekomplikovan, sirov a melodičan blek metal koji ide napred bez stajanja i šamara sa stilom. Zvuk je, očekivano, dosta napržen i nedinamičan ali ovo i jeste muzika koja ide na taj efekat talasa koji udara o bedem i ponavlja svoje udare bez variranja i bez razmišljanja pa i Rienaus lepo i prirodno isporučuju svoje jednostavne, šarmantne pesme:
https://rienaus.bandcamp.com/album/luciferille
Iz nekog razloga sada postoji i ruski bend Kalmankantaja, pored već prilično poznatog finskog sastava istog imena… Enivej, Rusi su snimili dopadljiv EP, Black Attack koji nudi čisto produciran, blago trešerski black metal u četiri pesme opsednute satanizmom, bolom, smrću itd. Ovo je vrlo korektno, sa dovoljno melodičnosti ali i dovoljno urnebesne svirke da meni prijatno ispuni vreme pa mu svakako dajte šansu:
https://kalmankantaja.bandcamp.com/album/black-attack
Beloruski Вывороть ima treći album, isto nazvan Вывороть i meni se dopada ovaj jednostavni, sirovi ali ne i tehnički inferiorni blek metal. Ova dva momka se ne zamaraju komplikovanim aranžmanima i baroknim kompozicijama, ali njihova muzika dolazi direktno iz, jelte, želuca i podsvesti i zvuči spontano, prirodno, nabijena primalnom energijom. Samo pet pesama ali odrađenih ljudski, ubedljivo i autentično, sa produkcijom koja je jeftina ali potpuno odgovarajuća. Lepo:
https://woh-g64.bandcamp.com/album/-
Takođe Belorusi Inthuul su već izdali jedan album ove godine a njihov drugi, Songs From a Dead Winter dolazi baš kad treba i nudi hladan, a opet melodičan i emotivan blek metal koji zaista asocira na zimu, hladnoću i smrt. Ovo je vrlo kompetentno napravljen materijal sa jeftinim ali funkcionanim zvukom i melanholijom koja nije prenaglašena već otmena i dostojanstvena baš kako treba. Prijatno:
https://inthuul.bandcamp.com/album/songs-from-a-dead-winter
Poljski Funeral Mass perfektno brane boje svoje države trećim albumom, Shadow of the Raventhrone. Ovo je melodično i atmosferično ali oštro, krljački i odlično napisano. Nisam preterano siguran glede malo zbrljane produkcije ali bend svira tako moćno da mi to nimalo ne smeta. Ovo je, kada se zasvira iz sve snage totalni old school pokolj a što se fino uklapa u osnovni melodični program tako da vas Funeral Mass provozaju za sve pare i ostave da se čudite šta vam se to desilo:
https://funeralmass.bandcamp.com/album/shadow-of-the-raventhrone
A Rusi Ignis imaju treći album, Malum, i ovo ima samo četiri pesme ali su one podugačke, sa najdužom koja bije preko petnaest minuta. Ignis sviraju vrlo potentnu kombinaciju blek metala sa trešerskim i death elementima i ovo je disciplinovano odsviran, stručno napisan materijal koji ima i atmosferu i znojav hedbengerski rad. Solidna produkcija, vrlo zlo pevanje na Ruskom, apsolutne preporuke:
https://ignis.bandcamp.com/album/malum
I trondhajmski Ritual Death mešaju black i death metal na debi albumu, Ritual Death, ali ovo je okultniji, mističniji zvuk. I prijatan je. Bend, sastavljen od ekipe iskusnih muzičara ide na hermetičnu estetiku ali u kojoj figuriše jedan prepoznatljiv ’70s horor vajb, a što onda sve automatski čini nekako toplijim i intimnijim. Ovo je pritom producirano jeftino i sasvim umiče prokletstvu moderne prekomprimovanosti. Nije za svakog, to je jasno, ali je meni lepo i vredi ga čuti:
https://regainrecords.bandcamp.com/album/ritual-death
Šveđani Änterbila na istoimenom debi albumu spajaju klasični, sirovi blek metal po uzoru na drugotalasne bendove sa malo folk motiva i to vrlo lepo funkcioniše. Ako volite Darkthrone i, naravno, Isengard, onda bi i Änterbila trebalo da budu po vašem ukusu sa svojim srazmerno jeftinim zvukom i iskrenom, znojavom svirkom. Pesme su raznovrsne ali bend ima taj meni neodoljivo sirovi ’90s vajb i sve mi se dopada:
https://anterbila.bandcamp.com/album/nterbila
Nemački Imha Tarikat su vrlo melodični, možda i previše za moj ukus, ali album Hearts Unchained – At War with a Passionless World je toliko programski orijentisan ka toj strastvenosti i optimizmu uprkos, jelte, mraku sa kojim se suočavamo da ne mogu da ga ne preporučim. Ovo je naprosto jedna oluja emocije koju ne treba ignorisati i podsećanje da “blek metal“ danas zaista može da podrazumeva MNOGO toga različitog. I da smo bogatiji zbog toga:
https://imhatarikat.bandcamp.com/album/hearts-unchained-at-war-with-a-passionless-world
Prelazimo na stoner rok, psihodeliju, sludge i doom metal, pa i hard rok. I, evo, italijanski rodno mešoviti Alix imaju album odličnog, gruverskog psihodeličnog stoner roka pod naslovom Last Dreamer. Ovo je onako lepo drogirano i plutajuće a da je istovremeno i okrenuto dobrom ritmu i gruvu, sa zvukom i miksom koji su suptilni i dinamični, te odičnom pevačicom koja zna da bude i glasna i tiha jednako ubedljivo. Pres riliz kaže da je novi album „magičan“ i ovo nije puka hiperbola, zaista ima nečeg magijskog u tome kako Alix mešaju klasičan bluz-folk program sa faziranom stoner-psihodelijom kao da je to najlakša stvar na svetu – a nije. Mnogi to pokuašavaju ali samo malobrojni zvuče ovako prirodno. Izvrsno.
https://alixband.bandcamp.com/album/last-dreamer
Whoa, Clyde Von Klaus je jedan vrlo talentovan momak iz Teksasa. Njegov album Poetry/Addendum je fantastična kolekcija vitkih, finih rok pesama smeštenih na mnog omesta na spektru između garažnog roka i melodične psihodelije. Ovo je – osim pevanja koje ipak nije rđavo – VEOMA dobro napisana i odsvirana, pa i producirana muzika koja svoju jednostavnost i jeftinoću nosi sa ponosom i pruža trominutne himne hipnotičkog blagoslova:
https://clydevonklaus.bandcamp.com/album/poetry-addendum
Isto iz Teksasa su Motherscratchers, trio koji vozi još od devedesetih i čiji novi album, Carved From The Jaw ima jedanaest pesama finog, atmosferičnog horor-roka. OK, ovo jeste hard rok ali sa više akcenta na atmosferi i suptilnoj dinamici svirke nego što puca sve vreme iz svih oružja. Da ne bude brige, dobije se ovde dosta odličnih rifova, ali pesme su napisane tako da budu posebni događaji i svaka ima neku svoju ličnost. Vrlo simpatično.
https://motherscratchers.bandcamp.com/album/carved-from-the-jaw
Finski Ciminero su mi se jako dopali na svom drugom albumu, Shadows Digging the Grave. Ovo je melodičan stoner/ doom sa prijatnim, neisforsiranim gruvom i odličnim ženskim vokalima. Pevačica Valentina Vigato (očigledno Italijanka, jelte) s pravom će privući najviše vaše pažnje na prvo slušanje svojim perfektnim odmeravanjem blues i doom melanholije, ali treba primetiti i kako su pesme lepo napisane da prenesu svu tugu i težinu potrebnu za doom metal a bez zaplitanja nogu u prenaglašenoj drami i teatru. Odlično:
https://ciminero.bandcamp.com/album/shadows-digging-the-grave
Grava iz Kopenhagena sviraju metal pesme iz perspektive umirućih. Tako bar sami kažu. Osnovani pre dve godine, izrasli iz benda Whelm, Grava sviraju sporu, tešku, agresivnu muziku sa elementima sludge i doom metala ali i posthardkora. Album Weight of a God zvuči masivno, brutalno i preteće, sa iznenađujuće kratkim i efektnim pesmama koje ne smaraju trajanjem već kondenzuju svoju energiju tako da u vašoj lobanju probuše blagoslovenu rupu što pre.
https://gravadanois.bandcamp.com/album/weight-of-a-god
Roterdamski Gavran za sebe kažu da su doom-sludge postava ali EP Indistinct Beacon ima u sebi i dosta melanholičnog post-metal zvuka pa ga treba slušati pripremljen. Sve pesme, takođe, imaju naslove na srpskom jeziku što nije beznačajna komponenta užitka. Sporo, bučno, tužno, slatko:
https://gavran.bandcamp.com/album/indistinct-beacon
Eight Foot Manchild iz Masačusestsa kažu za sebe da su prvi „doombrass“ bend na svetu jer u postavi imaju i trubu i saksofon pored uobičajenog naoružanja, ali već smo više puta pisali o raznim sličnim projektima pa element inovativnosti ovde nije presudan. EP Eight Foot Manchild je ipak sasvim prijatan za slušanje, sa svojim sleepovskim rifovima i lepo sa njima izmešanim duvačima. Opušteno, relaksirano, onako vikend-stonerski, meni sasvim po meri:
https://eightfootmanchild.bandcamp.com/album/eight-foot-manchild
Wør Pigs su sladak spori, psihodelični metal sastav iz Pariza. EP Troubled Rest je negde između doom metala, gotik metala i psihodeličnog roka slobodnije forme i sve to ima dosta šarma. Mislim, ne kažem da je sasvim dokuvano, ali volim ove gitare i ove rifove a i vokal mi je simpatičan u svojoj jednostavnosti:
https://worpigs.bandcamp.com/album/troubled-rest
Duo iz Kolambusa u Ohaju, THAL (The Heathens Are Loose) snimio je četvrti album, Swarm the Mandala i ovo je vrlo atmosferičan, vrlo kul heavy rock. THAL su negde između stonerske hipnotičnosti i klasičnijeg, bluzerskog roka i album se lepo valja napred kroz svojih deset pesama gruva i rifova. Odličan zvuk gitara, i generalno lep miks plus omot koji je uznemirujuć ali koji upozorava na zamorno česte pucnjave u američkim školama u kojima ginu, jelte, DECA:
https://thal.bandcamp.com/album/swarm-the-mandala
Robot Death Monkey su iz Edinburga i njihov stoner rok je čvrst i zapravo dosta blizak groove metalu. Bend voli pivo, jelte, i muzika im je pravljena za zezanje i provod a nešto manje za kontemplaciju pa se na novom EP-ju, Intergalactic Party Powder pominje ispijanje šest piva na sat… Dobro, ko je u kondiciji ovo mu nije teško. Prijatan , dobro produciran materijal:
https://robotdeathmonkey.bandcamp.com/album/intergalactic-party-powder
Kanađani Heron su spori, teški i melanholično-zamišljeni na Empires of Ash, svom trećem albumu za četiri godine a koji je izdao cenjeni Sludgelord. Ovo je negde između klasičnijeg dooma i modernijeg blackend post-metal izraza, pa zvuči istovremeno i teskobno, mučno i abrazivno, ali i toplo i emotivno. Nezgodna kombinacija ali dobar album sa svega pet ali EPSKIH pesama:
https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/empires-of-ash
Grci The Temple drže ozbiljan masterklas iz doom metala na svom drugom albumu, Of Solitude Triumphant. Ovo je moćno, melodično, veoma emotivno a dostojanstveno, sa zvukom koji je epske širine i ne onako razmrljan kako slični bendovi znaju da urade u masteringu, već topao, sa dubinom. Pesme su dugačke, spore, otmene i prepune harmonija koje perfektno prenose tu, jelte, poruku veličanstvene tuge i majestične depresivnosti u tijumfu samoće. Izuzetno. Možda i doom ploča godine:
https://thetemple2.bandcamp.com/album/of-solitude-triumphant
I za još majestičnog doom metala tu su Celestial Season sa drugim albumom ove godine. Nizozemski kolektiv koji predvodi Jason Köhnen – najpoznatiji kao elektronski muzičar Bong-Ra – je ove godine već izbacio jedan album i Mysterium II je zapravo njegov logičan nastavak sa šest dugačkih pesama spore, gudačima ojačane doom melanholije. Celestial Season uspevaju da vrlo klasičan doom metal zvuk sa romantičarskim, jelte,dramama u svojoj osnovi spoje sa gruverskijim, malo stonerskijim programom i ovaj je album preporučen svakome ko voli Peaceville zvuk iz ranih devedesetih, bez mnogo razmišljanja:
https://celestialseason.bandcamp.com/album/mysterium-ii
Idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. The Cadavor Dog su iz Kanade i sviraju, pa, nekakav vrišteći speed metal. Sa malo modernijeg thrash zvuka umešanog u koktel, recimo. Album The Return Of The Dog je energičan, besan i dovoljno zabavan za svačije potrebe pa da ne mora još da se traži neka posebna originalnost. Ako volite pevače koji se krevelje dok pevaju, ovo je baš za vas:
https://thecadavordog.bandcamp.com/album/the-return-of-the-dog
Ne znam ko su i šta su Weight iz Osla, ali album Violence of the Divine je onako, šmekerski, pankerski thrash, dovoljno metaliziran i disciplinovan a dovoljno raspojasan da bude tačno na idealnoj krosover teritoriji. Ovo je puno odličnog gruva a istovremeno i legitimno žestoko pa i brzo, kad se nagazi na pedalu, i pošto se daunloud prodaje po ceni koju sami odredite apsolutno je preporučljivo da mu date šansu:
https://weighthc.bandcamp.com/album/violence-of-the-divine
Brazilci Krushhammer piče vrlo korektan blackened thrash metal. Debi album, Blood, Violence & Blasphemy ima deset satanskih, pivopijskih pesama brze, energične svirke, spakovanih u ekonomičnih dva do tri minuta čukanja. U načelu možda će nekom ovo biti monotono jer Krushhammer voze u istom tempu većinu vremena, ali zato i pomaže kad su pesme kratke i efikasne, dotrče do vas, poljube vas, išamaraju vas i odu. Vrlo solidan zvuk, odlična svirka, sve kako treba. Plus taj omot sa crvenim demonima koji imaju kozije glave, krila šišmiša i opasani su redenicima! Podignite rogove visoko i navalite:
https://krushhammer666.bandcamp.com/album/blood-violence-blasphemy
Meni je i dalje misterija kako iko na zapadnoj polulopti napravi OVAKO krš snimak u 2022. godini ali, evo, Revelator iz Teksasa imaju album simpatičnog old school thrash/ crossover zvuka nazvan Noble Rot, koji je dobro napisan i dobro odsviran ali… ali zvuči kao četvrti presnimak sa kasete, jebem mu mater. Dakle, autentično iskustvo ako imate godina kao ja. A ako imate godina kao ja a i dalje slušate thrash, pa… svaka čast:
https://revelatordallas.bandcamp.com/album/noble-rot
Australijski Destroyer 666 imaju novi album, Never Surrender i, s obzirom na to da će bend uskoro slaviti tri decenije rada, naslov je adekvatan. Jer ovo je vrlo sazreo a opet vrlo zabavan blackened thrash metal koji prosto isijava iskustvo i jednu decenijsku viziju, nudeći pesme koje su jako upeglane produkcijski i aranžmanski a da opet ne zvuče beživotno i generički. Destoryer 666 su naprosto ODLIČNI na ovom izdanju i nadam se da ga uskoro dobijemo i na Bandcampu jer ovo vredi kupiti iz sve snage:
Naravno da Bruiser iz Virdžinije sa TAKVIM imenom cepaju metalizirani hardkor ali Demo 2022 ima dve pesme koje su kao ispale iz ranih devedesetih ili kasnih osamdesetih pa su time meni nekako simpatične. Ovo je sirovo, iskreno i u svom sildežijskom nastupu – nekako naivno. U pozitivnom smislu:
https://bruiser804.bandcamp.com/album/demo-2022
Recimo da The Tooth iz Oklahome sviraju blackened sludge grindcore metal, ali nije najbitnija klasifikacija koliko je bitno da na EP-ju We’ve Got Everything imate dve pesme destilisane brutalnosti. Ovo je sa koje god strane da ga pogledate šiljato, otrovno i mučno, ali meni baš takvo i prija. Ultra agresivno a daje se za koliko sami odlučite da platite. Pa, to je ljudski:
https://thetoothokc.bandcamp.com/album/weve-got-everything
Slično i Downcaste iz Ilinoisa imaju dve pesme koje daju za koliko sami ponudite na EP-ju Rapture in Ppain i ovo je, slično, muzika koja nije baš core i nije baš metal ali je negde između. U osnovi je sludge metal sa odličnim, razigranim gruvom i bolesnim idejama, a bend krlja baš momački i mada realno ima osnovu da ga slušaju svi, slušaće ga samo najbolesniji:
https://downcastedoom.bandcamp.com/album/rapture-in-pain
Nije da su Reckoning iz Beograda sad nešto ugođeni sa mojim muzičkim preferencama, ali iz Beograda su a i Demo nazvan MMXXII Demo im je dobar pa je ipak red da ih ovde predstavim. Dakle, Reckoning sviraju metalizirani hardcore sa elementima melodičnosti koju ja vezujem za metalcore i ovo je dosta srećno odmereno. Muzika je teatralna i dramatična, rifovi snažni a vokali upečatljivi. Čak je i produkcija vrlo dobra mada naravno da ovakvim pesmama idealno treba još par slojeva laka da zvuče BAŠ onako kako bend želi. Ali za demo, ovo je izvrsno pa poslušajte, a plaća se koliko sami date:
https://reckoningcvlt.bandcamp.com/album/mmxxii-demo
Argentinski Disfuria je jednočlani crustcore/ D-beat projekat i Ignacio Elías Rosner koji sve ovo pravi to radi solidno. Album No tengo boca y debo gritar ima i dosta metal elemenata ali je ovo jednostavna, neposredna muzika u kojoj se klasični hardcore, grindcore i malo death metal izraza prirodno spajaju u krik gneva i revolta koji će vam biti blizak. Solidno producirano, plaća se koliko hoćete – dakle nema razloga da ovom ne posvetite malo vremena:
https://disfuria.bandcamp.com/album/no-tengo-boca-y-debo-gritar
Electric Ape iz Londona sebe naziva blackened hardcore bendom i to je u redu, ali treba imati na umu koliko su pesme na EP-ju Slander and Appropriation kratke i brze pa i primetiti da je ovo delimično i blackened grindcore. Šta god da je u taksonomijskom smislu, ovaj je materijal jako prijatan i zabavan za slušanje, ako volite brze, energične pesme, promukli, hrapav vokal i stalnu smenu ritmova. Ne znam koliko ljudi svira u ovom projektu, njihova Instagram stranica nije od pomoći (ali je dosta artistički uspešna) ali ovo je što se mene tiče pravi, punokrvni bend koji apsolutno vredi proveriti:
https://electricape1.bandcamp.com/album/slander-and-appropriation
I Francuzi Hostile udaraju po blackened hardcoreu na istoimenom EP-ju i ovo je vrlo nasilnička, vrlo loše raspoložena muzika. Snimak i produkcija su sirovi, svirka divljačka a pesme jednostavne i sve to ima puno smisla na gomili. A plaćate koliko hoćete. Vrlo okej:
https://hostilewearefucked.bandcamp.com/album/hostile
Pa su tu onda i Nijemci GSTNK čiji album, snimljen posle brda singlova, a naslovljen Asphyxiation i sam meša blek metal i pank. Solidno je to i producirano i napisano da bude onako primitivno a kompetentno u isto vreme, sa jedanaest srazmerno kratkih pesama koje je lako odsvirati ali prijaju:
https://gstnk.bandcamp.com/album/asphyxiation
Kad smo već kod panka, Vice Squad imaju novi EP, The Winter Of Discontent i, mislim, Vice Squad su u formi na svemu što snime i ovo je IDEALANA ploča za zimsku sezonu i praznike. Christmas has been Canceled, kaže druga pesma a vi ne propustite:
https://vicesquad.bandcamp.com/album/the-winter-of-discontent-ep
Sa imenom kao što je Nihilist Death Cult ne očekujete ništa lepo ali album Death to All Tyrants ovog benda zapravo donosi mnogo lepote. Mislim, ta je lepota i abrazivna jer ovo je kombinacija D-beat hardcorea i death metala ali svi smo ovde odrasli ljudi iako smo i dalje deca pa se ovaj album sluša IZ SVE SNAGE i odvrnut do daske uz svest da njegove odlične, efektne pesme čine nepopravljivu štetu našim ušima. Ali vredi. Krljanje!
https://nihilistdeathcult.bandcamp.com/album/death-to-all-tyrants
Prison Shank deluju na papiru kao nekakav nabod-core ali istina je da EP Cropped ovog nemačkog sastava meša grindcore sa tim nekim gruverskijim, metaliziranim hardkorom. I mislim, kako meni to da se ne dopadne? Nema šanse – ovo je žestoko, brzo, sa kratkim pesmama i zakucavačkim blastbitovima, pa se meni sve to lepo sluša:
https://prisonshankband.bandcamp.com/album/cropped-2
Ruski Sordid Clot sviraju onaj prilično prepoznatljivo slovenski goregrind na albumu Raging Of Noble Rots. Nije ovo ni mnogo originalno, da se razumemo, a previše čista (!!) produkcija mu ne čini baš mnogo usluga, ali opet, Sordid Clot sviraju dobro i imaju sasvim solidno shvatanje žanra pa ovaj album, pogotovo po ceni od koliko date, ima svoj šarm:
https://sordidclot.bandcamp.com/album/raging-of-noble-rots
Jednočlani Mental Mutilation iz Vinipega zvuči vrlo korektno na split albumu sa First Days of Humanity. Ovo je primitivan ali korektan goregrind koji ne upada u klasu kućnih „gorenoise“ projekata kakvi su danas u većini i servira klasične goregrind pesme snimljene jeftino ali pošteno. Meni se to vrlo dopalo, za razliku od First Days of Humanity koji je, jelte više koncept nego muzika. Ali plaćate koliko hoćete i to je vrlo okej:
https://mentalmutilation.bandcamp.com/album/split-with-first-days-of-humanity
https://fdoh.bandcamp.com/album/split-w-mental-mutilation
Novozelanđani Grave Axis se korektno predstavljaju svetu sa debi-kasetom Dismal Aeon. Ovo je atmosferičan, pomalo i „tehnički“ death metal zvuk, ali koji se pre svega drži težine, agresije i pretnje kao osnovnih vrednosti. Grave Axis u ove četiri pesme lepo kombinuju klasične ’90s death metal trikove sa nešto kontemplativnijim idejama i to vrlo lepo funkcioniše:
https://wroughtmaterial.bandcamp.com/album/dismal-aeon
Grčki Serement je „novi blackened death metal bend iz Atine“ i bogami se na prvom EP-ju, Deviation from God momci prikazuju u odličnom svetlu. Ovo je brz, zakucavački, tehnički precizan a ekspresivan ekstremni metal koji će se dopasti svakome u rasponu od ljubitelja Morbid Angel do ljubitelja 1349. Što, slažem se, nije OGROMAN raspon ali ovo je prosto takva muzika, brza, puna finih detalja, sa lepim rifovima, autoritativna i moćna. Dve pesme i veoma dobar prvi nastup pred svetom. Plus ti urnebesni navodnici oko imena albuma na omotu!
https://serement.bandcamp.com/album/deviation-from-god-ep
Nisam neki preveliki ljubitelj melodičnog death metala ali mi je debi album budmpeštanskih The Aphotic Strain bio simpatičan. Ovo je melodini death metal koji nije mnogo melodičan, zapravo, i u principu je bliži nekom hardcore izrazu nego klasičnom melodeathu. Pesme su jednostavne, napaljive i mošerske a zvuk jeftinjikav i zbog toga simpatičan, posebno jer se bend štimuje normalno i odmah zvuči nekako prijateljski i neposredno. Pored svega ovi dobri ljudi album prodaju po ceni koju sami odredite:
https://theaphoticstrain.bandcamp.com/album/palingenesis
Ni Dystopia A.D. iz Garden Stejta nisu nužno sasvim po mom ukusu jer je i njihov drugi album, Doomsday Psalm u dobroj meri unutar melodeath granica, ali… ali nije ovo običan melodeath i kad se prevaziđu vokali i povremeni rifovi koji su jasan omaž The Black Dahlia Murder, Doomsday Psalm je zapravo interesantna ploča progresivnog death metala kojoj ne bi škodila malo dinamičnija produkcija ali koja ima šta da ponudi što se tiče kvaliteta pesama i izvedbe:
https://dystopiaad.bandcamp.com/album/doomsday-psalm
Sa imenom kao što je Zombie Feast nema mnogo nedoumica šta se svira u Grčkoj. Bend ima i istoimeni EP sa pet pesama premlaćujućeg death metala koji se klati kao zombi, miriše kao zombi i generalno je dosta inspiracije pokupio od zombija, pooglavito Cannibal Corpse. Ali to je u redu jer nikada nije previše dobrih, mošerskih bendova ovog tipa. Dobar zvuk, čvrsta svirka, pristojan materijal:
https://zombiefeast.bandcamp.com/album/zombie-feast
Meksikanci Horrid Sight se odlično prikazuju svetu na svom debi albumu, Evil Made Flesh. Ovo je kvalitetan, šmekerski deaththrash metal odličnog tempa ali i vrlo lepo urađenih aranžmana. Horrid Sight su možda mlad bend ali članovi imaju dosta iskusta sa prethodnim projektima i ovo je jako dobro odmeren odnos zrelosti i nadahnute napaljenosti koji u finalnom produktu daje energičan, žestok album metala koji podiže pritisak i tera na akciju. Sjajno:
https://horridsight.bandcamp.com/album/evil-made-flesh
Voleo sam prošlogodišnji EP Human Beasts poljskog rodno izbalansiranog dvojca Vephar pa sad kada su oni snimili debi album imam takođe samo reči naklonosti i hvale. Ascension Through Torture donosi nekomplikovan, zabavan, brz i energičan death metal stare škole sa odličnim ženskim vokalom i puno zlih rifova. Nema ovde skoro nikakvih elemenata koji bi album prokazali kao produkciju iz 2022. godine i to je, u ovom slučaju, pozitivno jer Vephar naprosto sviraju prirodno, rutinirano a inspirisano i uz pristojan zvuk koji imaju isporučuju gomilu dobrog raspoloženja. Obavezno:
https://vepharmetal.bandcamp.com/album/ascension-through-torture
Kad brutal death metal sasatav nazove album Feminism, to treba čuti. Iskusni indonežanski trio Wafat svira od polovine devedesetih, njihov peti album se zove baš Feminism i isporučuje jako kvalitetan death metal zvuk. Ovo je em dobro odsvirano, em dobro napisano, sa jasnim estetskim korenima u brutal death zvuku poznih devedesetih i ranih godina ovog veka, a tematski se bavi rodnom ravnopravnošću i, mislim, ja teško da mogu ovo jače da preporučim. Ako volite brutal death metal koji nije apsolutno iskarikiran kako to danas ume da se zalomi, a još je i socijalno progresivan. Wafat su lak izbor:
https://maximamusicpro.bandcamp.com/album/wafat-feminism
Hamvak je jednočlani projekat Mađara po imenu Dávid Vadkerti-Tóth a koji sada živi u Štutgartu i on je ovo zamislio kao nastavak svog prethodnog samostalnog atmosferičnog blek metal projekta Solus. I Hamvak svakako ima elemente atmobleka ali je debi album, Maelstrom Of Abhorrent Incantations, neka simpatična kombinacija black i death metala koja zvuči mračno, preteće i uspeva da čoveka time odobrovolji. Jeste ovo na momente monotono i Vadkerti-Tóth se pre svega oslanja na blastbit, a što može da zamori uho, ali ima tu nekog lavkraftovskog šmeka i svirka i produkcija su dobri:
https://hamvak.bandcamp.com/album/maelstrom-of-abhorrent-incantations
Meksički Indepth su vam od one sorte progresivnog death metala gde možete da odaberete bilo kojih pola minuta sa drugog albuma, Ancient Architects i da čujete arpeđa, blastbitove, bas bez pragova i tačno znate kako zvuči sve ostalo. I ako volite ovakvu muziku, Indepth su prilično zabavni. Meni je malčice zamorno što pesme uglavnom zvuče kao MASA nabacanih delova koji su mogli ići i drugim redosledom, ali to ne mora da bude problem ako se ovom priđe kao prosto kolekciji zanimljivih zvukova. Bend svakako dobro svira i ima pristjojnu produkciju i meni je ovakav tech-death sa progresivnim tendencijama u principu simpatičan pa poslušajte:
https://indepthmx.bandcamp.com/album/ancient-architects
A Kanađani Obvurt na svom debi albumu – za Unique Leader – prže tehnički death metal koji je meni dosta lepo legao. Triumph Beyond Adversity je kolekcija pesama koje svoje demonstriranje tehnike ne stavljaju u prvi plan već su pre svega u pitanju atmosferični, pažljivo pisani komadi u kojima su neparni ritmovi i strateški korišćene disonance deo gradivnog materijala a ne poenta sami za sebe. Obvurt time svoju nemalu ekspertizu stavljaju u službu dobro napisanog i sekvenciranog albuma i ovo je zrela, odlična ploča death metala očišćenog od većine dečijih bolesti. Da je malo dinaminije masterovano bilo bi savršeno a i ovako je dobro:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/triumph-beyond-adversity
Mnogo jednostavniji su glazgovski Coffin Mulch čiji novi EP Into the Blood ima jednu novu, studijsku pesmu klasičnog švedskog death metal zvuka, sa teškim srednjetempaškim ritmom, HM2 distorzijom i brutalnim vokalom, a onda slede i četiri pesme smnimljene uživo sa još te fino razrađene kombinacije death metala i D-beat hardcorea. Ukusno i ugodno:
https://coffinmulch.bandcamp.com/album/into-the-blood
Unchristian Christian je solo projekat čoveka po imenu Christian Ludvigsson a koji je Šveđanin što na albumu Sulphurfeast pruža vrlo kvalitetan omaž klasičnom švedskom death metalu. Uprkos pomalo šaljivom imenu, muzika je veoma dobra, pesme su stručno napisane a izvedba i produkcija solidne. Ludvigsson ne ide na puku emulaciju zvuka Nihilist ili Entombed i njegova muzika je jasna posveta ali ima svoju dušu i saund pa sam ja vrlo zadovoljan:
https://unchristianchristian.bandcamp.com/album/sulphurfeast
A bostonski Stone the Oracle na svom drugom EP-ju, The Noose Tightens donose četiri mošerske, nestašne death metal pesme koje imaju malo i uličnog hardcore šmeka. Ovo je vrlo kompetentno napisano, odsvirano i producirano, da ne bude zabune, ali su pesme kratke, efikasne i prilično komunikativne pa se može reći i da ovakav death metal može da posluži da uvuče i „normalnu“ publiku. Fino je a plaćate koliko hoćete:
https://stonetheoracle.bandcamp.com/album/the-noose-tightens
Argentinski Nocturnal Desecration imaju EP sa čak šest pesama, Liberation Through Death i ovo je vrlo solidan blackened death metal, koji ne komplikuje baš preterano nego ide na snagu i mračni, kavernozni ugođaj. Prilično je to lo-fi i sirovo po zvuku ali sama svirka ima sofisticiranosti i vredi da se malo u nju zaroni:
https://nocturnaldesecration.bandcamp.com/album/liberation-through-death
Za ljubitelje prljavog old school death metala tu su australijski Hormagaunt sa debi albumom, In the Flesh. Bend je negde između klasike tipa Incantation i novoklasike tipa Tomb Mold, sa svojim bolesnim rifovima, sirovom, neolitskom svirkom i podrumskim zvukom, te pesmama koje sa svojim stalnim skretanjima i savijanjima muzičke teorije više priliče Ktuluovim nego ljudskim ušima. Dakle, sjajno je. Jebeno sjajno:
https://hormagauntdeath.bandcamp.com/album/in-the-flesh-2
https://bitterlossrecords-au.bandcamp.com/album/in-the-flesh
Portorikanci Kranio cepaju vrlo dopadljiv deaththrash na EP-ju sa dve pesme, Crushed Beneath Decomposition. Ovo je onaj late ’80s/ early ’90s zvuk koji volite, sa Kreatorom, Sepulturom, Sadusom i Mercilessom koji se sreću na raskrsnici i odmah uleću u veličanstven lančani sudar. Dve pesme ali odlične:
https://officialkranio.bandcamp.com/album/crushed-beneath-decomposition
A Habitual Slaughter je solo projekat Grahama Matthiasa koga znamo i kao Nest of Scum. EP Ravenous Undead nudi solidan, kvalitetan brutal death zvuk nešto starije škole. Ovo je prilično snažno informisano ’90s stilom i dobro napisano, pa onda i dobro producirano. Ko voli dobar, mošerski rif i lomatanje, neće pogrešiti:
https://nestofscum.bandcamp.com/album/ravenous-undead
Prijao mi je novi EP benda Nighnacht iz Arizone. Asking To Be Killed ima sedam pesama ali one traju između minut i po i dva i po minuta i na programu je sirov ali dovoljno suptilan blackened-death metal sa finom kombinacijom melodičnih black tema, primitivnih death rifova i pevanja kao iz, jelte, nekog košmara. Lepo:
https://morbidandmiserable.bandcamp.com/album/asking-to-be-killed
Evo nas na kraju sa multižanrovskim projektima i starim dobrim heavy metalom. Grci 7REEP su mnogo više posthardcore nego baš metal ali njihov album Unset je pun odlične, glasne, abrazivne a gruverske gitarske muzike pa mislim da bi se dopao najvećem delu metalaca sa malo rafiniranijim ukusom. Ovo je kolekcija kratkih, vitkih pesama koje imaju jedan centralni motiv i vrte ga organski i ekonomično par minuta pa se završe. Pritom, bend svira odlično, pevanje je raznovrsno a produkcija sjajna. Jako dobro u celini:
https://7reep.bandcamp.com/album/unset-2
Made For Lying iz Bruklina su komplikovani za klasifikovanje jer je njihov EP Weed and the American Worker malo sludge metal, malo grindcore, malo hardcore a onda malo i nekakav gruverski metal… Da bude komplikovanije, ovo je, kažu oni „prva strana“ budućeg albuma čija će druga strana biti snimljena od para koje zaradi prva strana u prodaji. Mislim, srećno, naravno. Pomaže što je materijal ovde ODLIČAN, žestok, razjaren a opet tehnički kvalitetan pa i progresivan. Krlja se ovde baš kako treba pa poslušajte:
https://madeforlying.bandcamp.com/album/weed-and-the-american-worker
Bors imaju album kojim zatvaraju 2022. godinu i proslavu tridesetogodišnjce ozbiljnog, odgovornog, državničkog rada. Fade je mahom drone album, ali kod Borisa nikada ništa nije tako jednostavno pa ovde ima i bubnjeva, i bend i dalje zvuči baš kao Boris a ne kao, recimo Sunn0))). Šest pesama i sat i po abrazivnog ambijenta za sladokusce:
https://boris.bandcamp.com/album/fade
Grci Blame Kandinsky su vrlo zanimljivi na abumu Eclectic Ruiner. Mislim, ovo bi moglo da vam zvuči i dosta pretenciozno, ali ja cenim kada je mathcore ovako energičan, a opet da se ne iscrpljuje samo u demonstraciji tehnike i memorisanja komplikovanih aranžmana, pa su mi Blame Kandinsky nekako na pravom mestu između „televizijskog“ alt-metal benda i underground mathcore ekscentričnosti. Vrlo zabavan album:
https://blamekandinsky.bandcamp.com/album/eclectic-ruiner
The Ghost of Fu Kang Walker je prekomplikovano ime za bend koji svira ne preterano komplikovan – makar za shvatanje – hard rok/ hevi metal. EP The Ghost of Fu Kang Walker je debi izdanje za sastav iz Pensilvanije i ovo je pet pesama kvalitetnog, svirački mišićavog teškog roka koji klasični ’70s izraz spaja sa malo gruverskog, modernijeg stila. Meni VRLO prijatno a bend ovo deli besplatno. Proverite:
https://theghostoffukangwalker.bandcamp.com/album/the-ghost-of-fu-kang-walker-ep
I Njujorčani Mick’s Jaguar sviraju čvrst, energičan hard rok na albumu Salvation. Ovo je deset pesama četvrtastog, energičnog hrad roka koji te neke klasične uticaje kanališe na moderan način i donosi nam dosta radosti i dobrog raspoloženja. Po ko zna koji put ću reći da cenim bendove u kojima žene sviraju i nešto drugo sem klavijatura pa posebno ističem da ovde imamo Grace Hollaender na gitari i mada Mick’s Jaguar ne preteruju sa originalnošu, ovaj album ima dovoljno autentičnog rokanja i rolanja da ja budem sasvim zadovoljan. Mislim, pesma kao što je Speed Dealer je dovoljna da svakome ulepša dan, jebem mu mater.
https://micksjaguar.bandcamp.com/album/salvation
Za porciju propisnog sleaze metala, Pursuit iz Lajpciga su izdali debi album, Loose Lips i od omota, preko produkcije pa do zavodničkog šapata na prvoj pesmi, Lovers Have Their Price, ovo je namenjeno ljudima sa posebnim muzičkim ukusom. Ali, mislim, nije da tih ljudi ima malo. Ovakvi albumi su osamdesetih harali top listama i mada Pursuit možda nisu u istoj klasi kao i najveća imena glam/ sleaze metala, ovo je svakako ubedljiv žanrovski album i zadovoljiće svakog kome ovakve muzike nikad nije dosta:
https://pursuitdlx.bandcamp.com/album/loose-lips
Power metal? A šta kažete na jedi metal? Vis Mystica iz Pensilvanije nude baš ovo i njihov debi EP, Celestial Wisdom baziran je na Star Wars tropima ali je ozbiljno napisan i odsviran. Produkcijski je meni skoro nepodnošljiv jer je ovo HIPERKOMPRIMOVANO i bez ikakve dinamike, ali ova dva momka vrlo dobro sviraju a njihove pesme iako jako pompezne, napisane su kvalitetno i ubedljivo:
https://vismysticaband.bandcamp.com/album/celestial-wisdom
A bečki Grim Justice ima treći album, Justice in the Night i njihov melodični heavy metal se dobro drži evo već duže od decenije. Grim Justice nemaju naročito skupu produkciju pa čak ni neke velike i originalne ideje u svojoj interpretaciji hevi metala stre škole ali su izražajni i iskreni u tom izrazu pa ne mogu da ne budu simpatični. Ovo je negde između ’70s škole (Wishbone Ash, Thin Lizzy, Rainbow) i NWOBHM poput Maidena i TOPT i meni je, uz jake vokale Michele Vignoli sve to naprosto jako simpatično:
https://grimjustice.bandcamp.com/album/justice-in-the-night
Mourn the Light iz Konektikata sviraju fin tradicionalni heavy metal sa sve galopirajućim ritmovima na EP-ju Stare into the Face of Death. Ovo je melodično i ima preslatku međuigru gitara i klavijatura za baš old school ugođaj, a opet je odsvirano ubedljivo i ne može se svesti na prostu rezurekciju zvuka iz sedamdesetih. Pesme su poduže i ambiciozne a produkcija dobra i ovo ne treba propustiti:
https://mournthelight.bandcamp.com/album/stare-into-the-face-of-death
Haunted Trip je split album između brazilskih heavy metal bendova Hellway Train i Hell Gun. Dosta se tu pakao pominje i ovo je pakleno najviše u pogledu dosta jeftine produkcije, ali oba benda su srčani, borbeni metal komboi stare škole i u muzici se i pored vrlo sirovog zuka, bez rezervi može uživati. Hell Gun su nešto melodičniji, Hellway Train nešto „uličniji“ ali i jedno i drugo je divan sirov heavy metal kakav su uvek pravili bendovi sa srcem na, jelte, rukavu:
https://hellwaytrain.bandcamp.com/album/hounted-trip
Dead Mammals iz Ročestera imaju novi Mini LP, Chew the Fat i ovo je i dalje sjajna kombinacija noise rocka i, recimo, gruverskog sludge zvuka. Naslovna pesma je najava narednog ful albuma, ali sve pesme ovde su odlične i biće taman po meri ekipi koja se osamdesetih i devedesetih tesala uz Scratch Acid i Pussy Galore. Forbidden Place daunloud prodaju po nižoj ceni od samog benda pa vi vidite, ovo se ne propušta.
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/dead-mammals-chew-the-fat
https://deadmammals.bandcamp.com/album/chew-the-fat
Portugalci (da ne kažem Portugalcy) Lyzzärd na svom drugom albumu, The Abyss sviraju simpatričan old school heavy metal. Ovo je melodično, sa napaljenim rifovima, pevačem koji voli falseto i ako vam ne smeta njegova dikcija i okej ste sa miksom koji nije veštački nabudžen, Lyzzärd nude sasvim fin program. Pesme su napisane ambiciozno, izvedba je žustra a atmosfera pobednička:
https://lyzzard.bandcamp.com/album/the-abyss
Asgarth su baskijski heavy/ power metal sastav koji radi već četvrt veka. Zeldatik im je peti album, ali prvi posle bogami sedamnaest godina pauze i ovo je vrlo pročišćen, siguran muzički program, sa pesmama koje se ne gube u baroknim aranžmanima već pravilno doziraju i plasiraju rifove i melodične refrene. Prijatno, radio-friendly a opet punokrvno odsvirano:
https://asgarth.bandcamp.com/album/zeldatik
Ahhh, Šveđani Steelwings su osnovani 1982. godine, pa prvi album izbacili 1989. a drugi 2019. i sada nam stiže treći, Still Rising, putem pouzdanog njemačkog izdavača Pure Steel koji vrlo dokazano ima sluha za odličan klasični metal. A Steelwings jesu odlični. Still Rising zvuči istovremeno i klasično i moderno, sa pesmama i zvukom koji prizivaju ’80s nostalgiju ali se u njoj ne iscrpljuju. Ovo je melodično, optimistično i podseća da je heavy metal posle svega u velikoj meri uvek bio muzika dobrog raspoloženja za ljude koji vole da su loše raspoloženi. Vrlo dobro:
https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/still-rising
Album nedelje stiže iz Montane. Hammers Of Misfortune su za dvadesetjednu godinu snimili sedam albuma i njihov bizarni, ambiciozni, užasno kreativni spoj progresive, thrasha i psihodelije savršeno radi na novom albumu, Overtaker. Moram da kažem da su Hammers Of Misfortune naprosto na mestu u mom mozgu gde se susreću Pink Floyd, Voivod i Black Sabbath i da već sam njihov zvuk, sav u teatralnom, pomalo kabaretskom okultnom glamuru meni izaziva emisije serotonina od kojih se malo, jelte, upiškim od sreće. A gde su tu sjajno napisane pesme koje spajaju razmetljivost tehničkog thrash metala sa ambicijom ali i dubinom klasičnog prog roka? Pa, tu su! Overtaker je izvrsno napisan, veoma dobro produciran, pun izuzetnih ženskih vokala i sjajno aranžiranih klavijatura i gitara a još je i BRZ kao najbrži thrash meal albumi. Kako Vhol, drugi sličan projekat u kome takođe svira dvoje članova ovog benda kao da više ništa neće snimiti posle izuzetnog albuma Deeper than Sky od pre sedam godina, tako su mi Hammers Of Misfortune još dragoceniji a Overtaker je album koji ne mogu da dovoljno nahvalim. Ovo je za mene sažetak svega dobrog i ambicioznog u teškom roku u poslednjih pola veka i ko mu ne posveti barem jedno slušanje sebe će lišiti nečeg naprosto VELIČANSTVENOG.
https://hammersofmisfortune.bandcamp.com/album/overtaker
