Pročitao sam prvi tom manhge Dandadan, a koji je na engleskom jeziku izdao američki VIZ Media početkom Oktobra, započinjući naporni posao pristizanja japanske edicije serijala. U Japanu su čitaoci već na sedmoj kolekciji, a što je impresivan tempo imajući u vidu da ovaj strip izlazi tek od aprila 2021. godine. No, autor, Yukinobu Tatsu ima zastrašujuću radnu etiku i Dandadan izlazi brutalnim nedeljnim tempom putem Shueishinog onlajn magazina Shōnen Jump+ pa je do sada izašlo više od osamdeset nedeljnih epizoda. Dandadan je zabavan, dinamičan shonen strip koji kombinuje elemente akcije, natprirodnog horora i trilera, naučne fantastike pa i teenage romanse za jednu zapaljivu smešu za koju je dosta ljudi onlajn izjavilo da im je „bolja od Chainsaw Man“.
Sad svi prevrću očima i pitaju se da li će Mehmet baš SVAKI put kada piše o novom shonen serijalu morati da ga poredi sa Chainsaw Man, ali mada je odgovor „nažalost, da“, ovde zapravo postoji i zaista dobro opravdanja što potežem jedan od meni trenutno najdražih shonen stripova na tržištu.
Naime, Yukinobu Tatsu nije neiskusan autor, on iza sebe već ima bejzbol-serijal FIRE BALL!, te akcioni/ naučnofantastični triler Seigi no Rokugou od kojih je ovaj prvi bio uspešniji, no poslednjih par godina je proveo radeći kao asistent na Chainsaw Man i zapravo je sa početkom rada na Dandadan malo i odugovlačio, iako mu je izdavač dao zeleno svetlo, jer je smatrao da prvo treba da pozavršava sve preuzete obaveze na Chainsaw Man pre nego što se baci u sopstvenu avanturu. Kako rekoh, ovde zaista treba prepoznati proverbijalnu japansku radnu etiku a to da je Dandadan uspešniji od Yukinobuovih prethodnih radova je verovatno potvrda sazrevanja njegovog stila, ali i činjenice da bilo šta što je na neki način vezani za Chainsaw Man sada ima dobre šanse da zaradi interesovanje publike. Na kraju krajeva, sam Tatsuki Fujimoto, autor Chainsaw Man je preporučio ovaj serijal svojim čitaocima i oni su dobro odreagovali.
I to ne samo u Japanu. Iako je, kako rekoh, VIZ Media tek početkom Oktobra objavila prvi tom ovog stripa, o kome danas pišem, serijal je na engleskom uredno objavljivan putem Shueishinog Manga Plus servisa od Avgusta 2021. godine i u trenutku dok ovo pišem onlajn su dostupna 84 poglavlja koja možete čitati besplatno, sa autorizovanim, kvalitetnim prevodom na Engleski. Mislim da u slučajevima kao što je ovaj (a isti aranžman ima gomila drugih serijala koje izdaje Shueisha, od kojih su poneki prevedeni i na Španski, Francuski itd. uključujući Hell’s Paradise: Jigokuraku na kome je Yukinobu takođe radio kao asistent) imamo na delu blagorodni efekat piraterije, a gde su izdavači zaključili da im se isplati da narodu ponude jeftin/ besplatan način da čitaju njihove stripove, znajući da će onlajn dostupnost biti u značajnoj meri konvertovana u kupovine kolekcija.
Pošto sam pročitao samo prvi tom Dandadan, a koji obuhvata samo prvih pet poglavlja serijala, još uvek nemam sasvim izgrađeno mišljenje o tome šta Yukinobu ovde radi i koliko je to usklađeno sa mojim preferencama, ali svakako mogu da kažem da se strip odlikuje atraktivnim crtežom, dobro rađenom akcijom, nerdy humorom i zapletom koji se simpatično poigrava sa nekim tropima karakterističnim za mange i otaku kulturu uopšte.
U glavnoj ulozi u Dandadan je srednjoškolka Momo Ayase koja je varijacija na tsundere tip karakterizacija u shonen mangama. Ona je otresita, energična i ne plaši se da uleti i u frku kad treba, a nasuprot njoj je stidljivi, plašljivi drugar iz škole Ken Takakura. Nije ni malo slučajno što ovaj drugi lik deli ime i prezime sa slavnim japanskim glumcem Kenom Takakurom koji je snimio više od dve stotine filmova tokom karijere što je zahvatila čitavih sedam decenija a na neki je način odgovoran za uspostavljanje arhetipa muževnog, snažnog, stoičkog muškarca koji osvaja autoritetom i nepokolebljivošću. To da je mladi Ken Takakura u ovom stripu negde na sasvim suprotnom delu spektra, dakle da je plašljivi, pomalo i plačljivi nerd bez prijatelja a koji se u slobodno vreme (a i u neslobodno vreme, da budemo jasni) opseda teorijama zavere vezanim za vanzemaljce, otmice i eksperimentisanje na Zemljanima, nije slučajno. Sama Momo se generalno loži na muževne, pomalo žestoke tipove i ima poster glumca Kena Takakure na zidu i na početku stripa gledamo je kako raskida sa momkom koji DEFINITIVNO, uprkos svom muževnom izgledu i stavu, nije zaslužio njenu pažnju. Mladi Takakura i Momo praktično slučajno dolaze u kontakt a povezuje ih na kraju činjenica da on veruje u vanzemaljce i NLO-e, a ona u okultne sile i jokaije. Kako se oboje podsmevaju nerdovskoj opsesiji onog drugog, i kako su oboje klinci kojima je dokazivanje svoje poente bitnije od lične bezbednosti, Momo i Ken (koga ona, kada sazna da deli ime sa njenim omiljenim glumcem prekrsti u Okarun da joj ne kalja pogane misli o velikom Kenu) jedno drugom postavljaju izazove. On da ode na mesto u gradu za koje se zna da je posednuto demonima, a ona da se izloži riziku vanzemaljske otmice. Iako ni jedno ne veruje u ono što veruje ono drugo, prirodno je da tinejdžeri osećaju i malo straha, a pogotovo kada se ispostavi da su obe stvari stvarne. Momo tako biva kidnapovana od strane vanzemaljaca a Okaruna posedne duh opasnog jokaija po imenu Turbo Granny koja opasnom kletvom optereti svakog čoveka što ne može da je pobedi u trčanju.
Od ove tačke strip decidno sleće sa šina i odlazi u smeru koji, do kraja prvog toma zapravo nećemo umeti da imenujemo. Dandadan je ekstremo dinamična pripovest u kojoj likovi imaju dramatične transformacije i stavljeni su u opasne situacije gde treba da se bore sa demonima i bizarnim vanzemaljcima i autor te pojedinačne set pisove kreira sigurno, ubedljivo i čitaočevu pažnju drži jasnim ulozima, energičnom akcijom i humorom. No, nekakav generalni ton ili barem generalna tema mange tokom prvog toma još uvek se ne iskristališe. Utisak je da je Yukinobu ovde išao više po osećaju, bacajući šta god mu padne na pamet pred čitaoca, u nadi da će videti šta se publici dopada, pa da će se strip spontano fokusirati na jednu centralnu temu. Možda se to i desi u narednim epizodama, naravno, ali do kraja prve kolekcije imamo na programu jedan kreativni nered u kome se u dobroj meri hvata na buku.
Yukinobu radi odličnu akciju i humor i likovi su mu veoma dopadljivi, dok demoni i vanzemaljci imaju upečatljiv dizajn. Najinteresantniji lik do sada je svakako Momoina baka, sa kojom ova živi, gospođa po imenu Seiko Ayase a koja je po profeiji spiritualni medijum. Seiko je Momo od mladosti učila da se štiti od jokaija i demona a zbog čega ju je ova prilično mrzela u nekom periodu jer su bizarni rituali koje je izdvodila od nje u školi napravili čudaka i otpadnika, no tokom susreta sa vanzemaljcima Momo i sama u sebi pronađe spiritualnu energiju koja joj omogućava ne samo da se izbori sa otmičarima već je ona i jedina koja uspeva da ukletog Okaruna drži u ljudskom obliku.
Seiko će dvoma tnejdžerima i pomoći svojim poznavanjem demonologije i dati im savete kako da prežive izazove koji su pred njima i ovo je, naravno, sve vrlo interesantno jer se autor stripa upušta u lokalni folklor i podseća čitaoca da su Šinto verovanja i jokai mitologija u dobroj meri utemeljeni u lokalnom i time intimniji, bliskiji običnom svetu. Naravno, za sada nema objašnjenja zašto Seiko izgleda kao da ima dajbože 27-8 godina, ali ovo je shonen manga i svi u njoj moraju da izgledaju bar malo mlađe…
Naravno, to čini i malčice neprijatnim momente koje se tiču vanzemaljske otmice jer su vanzemaljci vrlo eksplicitno tu da kopuliraju sa zemaljskim ženama i razmnože se putem inseminacije pa strip ima jednu scenu praktično silovanja-u-pokušaju koja je nacrtana sjajno ako se ložite na takve stvari ali može da ostavi vrlo neprijatan ukus u ustima ako imate problem sa ovakvom seksualizacijom tinejdžerki. No, to vam je Japan a strip do kraja prvog tona više nema ovakvih skretanja u praktično hentai smeru pa se nadam da je Yukinobu, nalazeći pravi ton i generalnu temu mange odustao od ove vrste fan service sadržaja.
Dandadan je za sada interesantan ali nefokusiran strip, sa likovima koji su u suštini klišeizirani ali su toga pomalo i sami svesni pa imaju interesantan odmak od svojih stereotipnih postavki. Zaplet je neuredan i za sada zaista ne mogu da kažem kuda će ovo otići, ali je makar srž problema u kome se nalaze dvoje protagonista jasna i čitalac legitimno navija za njih u sukobu sa Turbo Granny. Crtež je, srećom veoma dobar sa čestim korišćenjem efekta ribljeg oka na odličan način, a autor ima i neke inovativne ideje vezane za letering – inspirisane porukama na mobilnim telefonima – koje se dosta srećno prenose i u englesku verziju pa je ovo strip kome ću svakako dati još šansi. Kolekciju možete kupiti ovde a kako rekosmo, pojedinačna nedeljna poglavlja možete besplatno pratiti na ovom mestu.
