U Beogradu je pao prvi sneg ove godine a metal izdavaštvo se probudilo posle prazničnog lenstvovanja pa smo ove nedelje dobili poplavu novih albuma i drugih formata. Da, da, izašla je i nova Katataonia al nije to za mene. Ono što JESTE za mene ćete nači ispod. Pa da krenemo:
Blek metal, drugovi i drugarice: Nedrugh su iz Sankt Petersburga i Depersonalize im je prvi album, no bend svakako ima sa čim da se pohvali. Ovo je moderan blek metal očišćen od old school romantike i stilizacija, okrenut portretisanju istorijskih ličnosti poznatih po svireposti i energičan a istovremeno atmosferičan. Bend ima vrlo kvalitetnu produkciju i ubedljiv nastup i dosta dobrih rifova pa je ovo vrlo lep debi:
https://nedrugh.bandcamp.com/album/depersonalize
Bend se zove Skadar ali nije poreklom iz Skadra nego iz Zadra. Mislim, dovoljno blizu za moje potrebe. Elem, radi se o sobnom, jednočlanom blek metal sastavu sa nekoliko singlova u poslednjih par godina i prvim albumom Legende Iz Davnina koji iako ima sve moguće dečije bolesti, od produkcije do aranžmana, zapravo nudi zdrav, atmosferičan, ali i rifaški blek metal koji se meni u osnovi veoma dopada. Da bude jasno, mislim da ovde ima puno prostora za sazrevanje ali i mislim da je osnova takva da ću se sazrevanju veoma radovati. Naprosto, ovo je dobra vožnja:
https://skadar.bandcamp.com/album/legende-iz-davnina
Danski trio Perdition´s Mire nudi blek metal koji mi je nekako baš legao. Album The Doctrine Of Losing Life je tužan i kontemplativan, ali je i sveden, sa jednostavnim, čak monotonim pesmama koje slušaoca okruže sa svih strana dok osećaj da ćete zaspati u snegu da se nikada ne probudite ne postane umirujuć i prijemčiv. Jebiga, tako je to:
https://perditionsmire.bandcamp.com/album/the-doctrine-of-losing-life
Ukrajinski Do Skonu ima novi album, …and Darkness was over the Surface of the Deep i ako ste do sada pratili rad ovo jednočlanog blek metal projekta, znate da možete da očekujete mračan, sirov materijal, bez previše filozofiranja. Do Skonu nije od onih slovenskih blek metal bendova koji vole da u muziku utoče široku slovensku dušu i posegnu za melodičnošću i tananom emocijom, ovo je oštar, agresivan blek metal stare škole i, meni, odlične estetike:
https://doskonu.bandcamp.com/album/and-darkness-was-over-the-surface-of-the-deep
Takođe iz Ukrajine je 333DVL333 o kome ne znam apsolutno ništa ali debi izdanje, album Svta Smrt je odličan. Ovo je prilično old school blek metal u kome se zlo i satanizam stavljaju u prvi plan, sa odlično napisanim pesmama koje imaju osetnu meru ceremonijalne ambicije. A opet, ovde ima prilična količina energičnog krljanja. Vrlo pristojno producirano i generalno prijemčivo izdanje:
https://333dvl333.bandcamp.com/album/svta-smrt
Blek metal koji svira jednočlani Ghâshthrak iz Arizone je veoma utemeljen u švedskom zvuku i bendovima kao što su Marduk, Dark Funeral, Setherial itd. A što je meni okej jer BAŠ volim taj superbrzi, epski blek metal. Enivej, novi EP, Throes of Futility se zapravo bavi „ličnim diskrepancama i egzistencijalnom mržnjom“ što sve zvuči vrlo akademski ali muzika je melodični, brzi, energični blastbit-metal koji ide tečno, lepo i prija i ušima i duši. Ko god da je čovek (ili žena) iza Ghâshthrak, ima superioran talenat i dobru viziju. Masivan respekt:
https://ghashthrak.bandcamp.com/album/throes-of-futility
Tajlanđani Lotus of Darkness za ovu godinu spremili su nam EP Towards the Emerald Empire koji izlazi tek u Februaru ali se da čuti putem JuTjuba i preorderovati. A što ćete verovatno učiniti ako volite folklorom zaprljani blek metal. Lotus of Darkness sviraju relativno jednostavnu muziku ali njen spoj blek metal čukanja i narodnjačkih tema je šarmantan, onako naivan kako meni izrazito prija, bez nekakvih pretencioznih aranžmanskih ideja, produciran skromno ali odsviran srčano. Ima to puno ljupkosti:
https://pestproductions.bandcamp.com/album/towards-the-emerald-empire
Lepo je ponekad čuti dobar, zabavan hrišćanski unblack metal a Troparion iz SAD nudi baš to na EP-ju Peresvet, svom prvom. Ovo su tri pesme kućnog, jeftinog unblack metala, ali urađenog sa uverljivim nivoom tehničke i estetske ekspertize i pristojnim zvukom. Troparion je i optimističan, poletan u onome što radi, kako i dolikuje vernicima, a dopašće se i ljudima koji nisu vernici ako vole brzu, žestoku, sirovu muziku:
https://troparion.bandcamp.com/album/peresvet
Grčki duo Asakta ima odličan debi album od šest pesama, The Abyss of Existence koji uspešno ističe sve one lepe strane egejskog blek metala. Naime, ovo je istovremeno i melodično i himnično, onako dostojanstveno i otmeno, a da je i sirovo, jednostavno, svedeno i fokusirano, bez nekih prenaglašenih teatralnosti i studijskih peglanja. Vrlo prijatan, ugodan album:
https://asakta.bandcamp.com/album/the-abyss-of-existence
Kanadski jednočlani Primordial Serpent uredno izbacuje po nekoliko albuma godišnje poslednjih par sezona i meni je sve to bilo, kao, korektno ali ispod praga neke stvarne zanimljivosti. No, prvi album za 2023. godinu, Adversary of God mi je nekako lepše legao. Ovo je satanistički, ličan i ekspresivan blek metal koji nema sad neki veliki stilski opseg ili interesantna nova tumačenja blek metal tropa, ali je iskren i ubedljiv. Simpatično je to kako čovek sebe otkriva kroz satanizam i odbacuje, jelte, hrišćanske vrednosti a onda od toga pravi dopadljivu muziku:
https://primordialserpent.bandcamp.com/album/adversary-of-god
Brazilski Hordes Of Wrath je primer jednočlanog war metal benda koji čoveku osveži dan i oraspoloži ga iz sve snage. Ovo je jedostavan, sirov, ali tehnički i zanatski više nego korektan zakucavački blek metal sav u blastbitovima, urlanju i zlim, ložačkim rifovima kakvom ja ne mogu da odolim. Demo Black Hordes dolazi nakon albuma snimljenog pre dve godine i ovo je, pogotovo po ceni koju sami određujete, vrlo lepo za ispiranje ušiju i duše:
https://hordesofwrath.bandcamp.com/album/black-hordes
Ah, stigao nam je novi Arnaut Pavle, nazvan Transilvanian Glare i ovo je još jedan dobrodošao komad sirovog, a melodičnog finskog old school black metala. Ovaj tajnoviti projekat je sa prvim albumom privukao moju pažnju a drugi je još sigurniji i oštriji u nastupu sa vrlo malo ustupaka nekakvom modernom black metal zvuku ali i ibez ambicije da se radi jedan-na-jedan rekonstrukcija second wave formata. Arnaut Pavle ovde naprosto zvuči besno, napaljeno i autentično a pošto se album prodaje za onoliko koliko sami hoćete da date, urgiram da se čuje. Nema škole do stare škole:
https://arnautpavle.bandcamp.com/album/transylvanian-glare
Dryad iz Ajove su mnogo dobri na debi albumu, The Abyssal Plain koji skoro pa sumnjivo uspešno spaja black metal, death metal i crustcore u jednu funkcionalnu i ekstremno zabavnu smešu. Da možete da imate i kavernoznu, muljavu produkciju i simfonijske aranžmane i pankersko čukanje, sve u jednom, to čovek ne bi poverovao dok ovo ne čuje. A može. Dryad odvaljuju-
https://dryad.bandcamp.com/album/the-abyssal-plain
I idemo sad na druge stilove, sporije pre svega: doom metal, sludge metal, stoner rock, hard rock, psihodelija… Clarion Void iz Kolorada sviraju lepu kombinaciju blek metala i sludge metala na svom prvom albumu, Deafening Sounds of Mortality. Ovo je, onako, oštro i energično, a neposredno i prljavo, sa HEAVY sludge zvukom ali i sa blek metal okretnošću i brzinom. Jako dobro iskombinovano i jako prijatno za mene:
https://clarionvoidco.bandcamp.com/album/deafening-sounds-of-mortality
Dead Elephant su iz Atine a ako naziv njihovog trećeg albuma, Unholy Blackened Sludge nije dovoljno deskriptivan, da kažemo da je ovo, naravno, vrlo prljavo, vrlo agresivno, jeftino ali dobro producirano i da valja teški, mučni sludge gruv sa vrištavim vokalima. Dead Elephant umeju da sprave kratke, jednostavne pesme koje izrastu oko jednog rifa i ne preteruju sa dužinom, nudeći sludge metal u kompaktnoj, kanape formi. Lepo, a album se plaća koliko poželite:
https://deadelephant.bandcamp.com/album/unholy-blackened-sludge
Strider su iz Ankare a njihov stoner rok zvuči zdravo i raspoloženo na EP-ju Midnight Zen. Turci umeju da zakuvaju fin gruv i poslože psihodelične rifove preko njega, da je sve to onako umiljato, melodično, fino za ples a opet da ima i transcendentnu dimenziju. Pet pesama, dosta tripoznih momenata, hipnotičkih ponavljanja i generalno poštene psihodelične svirke, ne propustite:
https://strider.bandcamp.com/album/midnight-zen
O Sluggard su Australijanci a njihov EP Dragging Time je sniman 2019. i 2020. godine da bi tek sada ugledao svetlo dana. Nema tu MNOGO filozofije, pa čak ni ambicije. Bend za sebe veli da svira „pećinske džemove“ pa je i muzika, spori, teški, neobavezujući sludge metal bez komplikacija, zasnovan na rifu i gruvu i to je sve. Ali prija:
https://osluggard.bandcamp.com/album/dragging-time
Francuzi znaju da naprave dobar stoner a naš današnji dokaz ove teze je drugi EP sastava Cannatonic iz Metza. Buffet à Volonté ima četiri rokačke pesme stoner-sludge profila, energične i samo malo namrštene ali u suštini dobronamerne. Sve je to jeftino i neoriginalno ali Cannatonic imaju srce i dušu i to se čuje. I broji se:
https://cannatonic.bandcamp.com/album/buffet-volont
OK, OK, imamo i drugi dokaz: Mama Youth su iz Dankirka i njihov istoimeni album isto nudi lep, neobavezujući, prijatan stoner rok sa masnim solažama, wah wah pedalama i dobrim zvukom. Bend ima jedan opušten, revolveraški stav, sa sve pevanjem na Engleskom sa jakim francuskim naglaskom koje zvuči buntovno i pankerski, te puno razigranih gitara. Dobar gruv, dobar rok, dobar album:
https://mamayouth.bandcamp.com/album/mama-youth
Virdžinijski Diseased Earth zvuči raspoloženo i zdravo na novom albumu, Welcome the Plague Years. Ovo im je druga dugosvirajuća ploča a kako je prva izašla pre pandemije, simbolika naslova je valjda jasna. No, Diseased Earth svakako hvataju pažnju slušaoca svežinom i energijom, valjajući svoj nestašni sludge/ doom zvuk sa puno entuzijazma. Ovo nije naglašeno spora muzika, naprotiv, energična je, spakovana u kratke, glasne, dinamične pesme, a pomenuti zvuk je debeo, težak ali i sam sa dovoljno dinamike da bude prijatan uhu. Grubi, vrišteći vokali ali i vrlo maštovite gitare zaokružuju ovu formulu i album dobija sve moje preporuke:
https://diseasedearth.bandcamp.com/album/welcome-the-plague-years
E, ali za naglašeno sporu muziku obratićete se finskim Frogskin čiji treći album, III – Into Disgust, snimljen osam godina posle drugog i petnaest posle prvog ide JAKO sporo i MRVI sve ispred sebe. Ovo je sludge doom kakav bi trebalo izvući iz šteka kad god neko pita šta je to sludge-doom metal, da mu se pusti, da shvati da on nema snage da to sluša i da se jednom za svagda smiri i ućuti. Ovo je mučno, abrazivno, ali, naravno i neodoljivo:
https://violenceintheveins.bandcamp.com/album/iii-into-disgust
Occult Dawn su iz Malezije i prvi EP, Psalms I je šest pesama jako sporog, mučnog stoner-doom zvuka koji se veoma zabavlja sa semplovima iz starih filmova u kojima se pominje pali anđeo Satana. Ovo je, dakle, satanistički, Lo-Fi stoner-doom metal koji ne nalazi mnogo originalnih trikova u svom portfoliju ali radi to što radi iskreno i autentično:
https://occultdawn.bandcamp.com/album/psalms-i
Tex je jednočlani doom metal koga piše i izvodi jedan Justin Pawlowski iz Solt Lejk Sitija i album Goodstone je neočekivano odličan. Ovo je maštovita, kreativna a opet superhardkor doom/ sludge muzika koja ide jako sporo, ali u toj sporosti nalazi mnogo načina za variranje atmosfere i raspoloženja bez obzira što se drži vrlo svedene instrumentalne matrice i estetike. Melodično, klin pevanje je ovde jedno od tajnih oružja ali Pawlowski naprosto ima uho za dobru pesmu čak i kada se ta dobra pesma pravi od najsirovijeg materijala. Impresivno:
https://textheband.bandcamp.com/album/goodstone
Za ljubitelje gotskog doom metala, kanadski žensko-muški duo Tribunal ima prvi album, The Weight of Remembrance i pošto je ovo izdao 20 Buck Spin, nema baš MNOGO dileme oko kvaliteta. Naime, kvalitet je visok. Ja nisam sad neki najveći svetski ljubitelj gotskog roka, ali Tribunal su BAŠ dobri, sa mučnom, sirovom komponentom u svojoj izvedbi ali onda i sa nežnom, sofisticiranom stranom. Teško je oteti se prijemčivosti te kombinacije sirovih blek metal vokala i nežnog ženskog pojanja, kao i kombinacije tužnog violončela i jakih gitara. No, Tribunal ne hvataju samo na kontrast i trikove i ovo je album dobro napisanog doom metala sa pesmama koje idu sporo, dostojanstveno i otmeno. Lepo:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/the-weight-of-remembrance
Turbid North, originalno sa Aljaske, a sada iz Teksasa imaju novi album, The Decline i ovo je, pa, vrlo interesantna kombinacija melanholičnog doom zvuka i brutalnog sludge nabijanja. Na Metal Injectionu su ovo uporedili sa ranim Mastodon snimcima, ali Turbid North ovde zvuče hermetičnije, rastrzanije, pa i luđe. Zvuk je na granici pucanja, pesme često psihotične i ovo je album gde ni u jednom trenutku ne znate šta će se sledeće dogoditi. Ali događa se puno toga zanimljivog:
https://turbidnorth.bandcamp.com/album/the-decline
Za prvo pravo izdanje ove godine rimski Heavy Psych Sounds Records odmah nudi poslasticu. Mislim, fer. Doom Sessions vol. VII je sedmi u seriji split albuma koje ova firma izbacuje poslednjih par godina i tu su na programu švedski Endtime i američki Cosmic Reaper. I toje sad okultni doom metal za sve pare. Na švedskoj strani dobijamo doom koji je sav teatralan i melodičan i divan i nestašan, a Amerikanci su za nijansu zamišljeniji i melanholičniji. Sjajno!!!!!!
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/doom-sessions-vol-vii-feat-endtime-cosmic-reaper
Da nam ne ostane dužan i kalifornijski fenomenalni izdavač Ripple Music je izdao ne jednu nego dve ploče ove nedelje. Prva je Turned to Stone Chapter 7, takođe sedma ploča u seriji split albuma koje ovaj izdavač povremeno izdaje. Gypsy Chief Goliath su ovde na jednoj strani i ovo je kanadski stoner rok/ hard rok premijum kvaliteta, sa klasičnim elementima ali bez fetiša staromodnih rešenja. End of Age su sa druge strane, iz Pensilvanije su i njihov zvuk je melodičniji i nešto bliži proto metalu, sa izraženim ’70s vajbom. Odličan program teškog roka:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/turned-to-stone-chapter-7
Drugo izdanje je novi album odličnih Šveđana Tidal Wave, psihodelični i moćni The Lord Knows. Ovaj album počinje pesmom Lizard King koja i sama počinje čuvenim Morrisonovim stihovima o tome da je on kralj gušter(a) i da može da uradi šta hoće, tako da se Tidal Wave ukorenjuju u tradiciji vrlo eksplicitno ali sviraju sa pogledom zabačenim daleko u budućnost. Ovo je topao, energičan pa i optimističan stoner rok bez zaplitanja u džemovanju, napisan ekonomično i sviran snažno, poletno. Odlina produkcija, odlična atmosfera, album bez mane:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-lord-knows
Sad idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Indijska ekipa Kasck izbacila je prvi EP, Deal with the Devil i ovo je, kako oni sami kažu, kombinacija new school thrash metala sa nekim klasičnim zahvatima. Nije to sad nešto PRETERANO unikatno niti izrazito nadahnuto, produkcija takođe ume da bude lišena dinamike (bubanj, kao i obično), ali Kasck jesu strastveni i imaju lepe rifove a što je u ovom trenutku za mene sasvim dovoljno da mi budu dragi:
https://kasck.bandcamp.com/album/deal-with-the-devil-ep
Midnight Sacrifice su iz Lime i album, nazvan Black Rock ‘n’ Roll im je prvi. I, mislim, ovo je speed metal. Rokerski i malo „blackened“, da, ali speed metal pre svega, prljav, ružan, zao, ali dobro raspoložen i nameran da i nas zarazi svojim raspoloženjem. Jeftino je to producirano ali je zvuk prihvatljiv a muzika srčana pa vredi istaći da su neke pesme odlične.
https://midnightsacrifice.bandcamp.com/album/black-rock-n-roll
Italijanski Burning Leather na svom drugom albumu, New World Order prizivaju frazu sa početka dvedesetih godina prošlog veka, ali im je muzika bliža formama iz ranih osamdesetih. I odlična, pritom. Burning Leather cepaju kvalitetan speed/ thrash metal, sa nemalim podsećanjem na ono kako su to radili Metallica ili Testament u ono vreme, ali sa svojim zvukom i odličnim, ložačkim pesmama. Bend je promenio postavu u dve godine koliko je prošlo od prvog albuma i ovo zaista sada zvuči zrelo, eksplozivno i kvalitetno, sa sve simpatičnim pevanjem na Engleskom koji ima jak apeninski naglasak:
https://burningleather1.bandcamp.com/album/new-world-order
Australijski Idle Ruin su besni i prljavi na debi albumu The Fell Tyrant. Ovo je kombinacija thrasha sa malo tehničkijim rif-radom i malo black i death formula, ali je i dovoljno nekomplikovano i neposredno da se sluša bez zazora. Idle Ruin imaju mnogo ideja i mada ih ne pakuju uvek na najidealniji moguć način jedne uz druge, meni se dopada njihova energija i napaljenost.
https://idleruin.bandcamp.com/album/the-fell-tyrant
Česi Exitus sa svojim debi albumom, Liebyrinth nude čak dvanaest pesama tehnički ambicioznog, kvalitetno produciranog thrash metala. Najbliža tačka poređenja mi je ovde Testament i bend zvuči vrlo ubedljivo u svojim čvrstim izvedbama i pažljivo napisanim aranžmanima. Ima ovde i vrlo lepih rifova ali Exitus svakako malo pate od sindroma imitacije i inferiornosti u odnosu na svoj uzor čisto na ime nedostatka mnogo mašte da se ode od preuzetog predloška. No, kvalitet se ovde ne može osporiti. Završava se obradom Pro-Pain, što je zanimljiv izbor ali se lepo uklapa:
https://exitusthrashgang.bandcamp.com/album/liebyrinth-2
Evil Never Lose je dosta, jelte, nespretno sklopljena fraza ali i ime jednočlanog thrash metal projekta iz Španjolske. Debi EP, This is My World je, pak, prilično uspela kolekcija stručno napisanih i produciranih pesama koje su zapravo melodičnije nego što ja volim, ali imaju energiju i autentičnost. Ovo se plaća koliko poželite ali svakako je po kvalitetu, pogotovo svirke daleko iznad nivoa nekakvog demo snimka. Francisco Javier Núñez Martínez svakako ima čime da se ponosi:
https://evilneverlose.bandcamp.com/album/this-is-my-world
Isto iz Španije su Electrikeel i njihov debi album, Straight Outta Depths RAZBIJA. Ovo je brz, oštar, napadački thrash metal koji pritom demonstrira sjajnu tehniku ali i veliku maštovitost. Electrikeel nisu klasični progresivci, čak sebe taguju kao blackened thrash i crossover, ali ovo je thrash metal koji ume da u okviru žanrovske klasike zvuči sveže, kreativno i maštovito. Vrlo pristojna produkcija i izuzetan kvalitet muzike, izdanje koje se ne propušta.
https://electrikeel.bandcamp.com/album/straight-outta-depths-2
The Adits iz Britanske Kolumbije cepaju čvrsti teški rok koji je na idealno pola puta između metala i panka. EP Sharpie ima četiri kratke, efikasne pesme zlih, sugestivnih rifova i šmekerske atmosfere. Bendu ne bi smetala samo malo življa produkcija da pesme ZAISTA prodišu ali i ovako ovo ima dosta šarma a plaćate koliko hoćete:
https://theadits.bandcamp.com/album/sharpie-ep
I Mind Swell iz Ontarija su na pola puta između panka i metala, ali ovo je superteška kategorija metala i panka. Rot Forever Demos ima tri pesme između death metala i d-beat ali i beatdown hardkora i ovo zakiva BAŠ MOMAČKI pravo u mali mozak i vrlo je lepo. Plaćate koliko hoćete:
https://mindswell.bandcamp.com/album/rot-forever-demos
Poljaci ┼ Death Crusade ┼ (tako, sa sve krstovima) su isto negde izme đu d-beat hardkora i sirovog, energičnog thrash/ death metala. Novi album, Znów płonie niebo je odličan, sa zvukom koji je zdrav i hrskav (a prilično sirov, takođe) i pesmama koje ne filozofiraju nego opiče po gasu i gaze sve pred sobom. Jako dobro:
https://deathcrusade.bandcamp.com/album/zn-w-p-onie-niebo-new-album-2023
Nedtur iz Malmea sviraju hardkor pank sa kratkim, brzim pesmama i duhovitim tekstovima, onako neobavezno, trešerski a opet vrlo dobro uvežbano, odsvirano i snimljeno. EP Bite ima pet pesama u isto toliko minuta i garantovano donosi osmeh na lice:
https://nedtur.bandcamp.com/album/bite
Argishrot iz Sankt Petersburga su MNOGO moderniji u svom spajanju hardkora sa blek metalom. EP Delusions je dobro produciran, dobro odsviran i napisan tako da zadovolji i metalcore i hardcore pa i blek metal publiku sa svojom energijom, melodijom i gruvom. Pošto se ja ložim isključivo na brzinu, meni je okej kada se ovde svira brzo. Preporučujem!
https://argishrot.bandcamp.com/album/delusions
Primitive Rage iz Springflida u Misuriju kombinuju sludge metal, grindcore, pa i malo blek metala za jednu EKSTREMNO agresivnu, zapaljivu smešu što nam je na EP-ju Enemies Left to Crush bacaju pravo u lice. Zvuk je EKSTREMAN, svirka ubitačna, pesme napisane jednostavno, organski, i sve je podešeno da bude što je moguće odbojnije. A baš zato nam i prija. I još i plaćamo po izboru:
https://primitiveragehc.bandcamp.com/album/enemies-left-to-crush
Iako Viral Isolation iz Ohaja imaju vrlo nedinamičan zvuk, ovo nije tek još jedan kućni grindcore sastav snimljen „u kompjuteru“. Radi se o „pravom“ bendu koji je još pre tri godine imao split album, a sada se vratio sa ODLIČNIM EP-jem A Vacant World. Ovo je brzo, brutalno i zapravo se nalazi negde između modernog, avangardnog grindcorea i blek metala pa ako volite blackened grindcore, sa vrlo energičnim, ekspresivnim izvedbama, jako niskim štimom i NEPODNOŠLJIVO spljeskanim masteringom, Viral Isolation pišu zapravo odlične dvominutne pesme i ispaljuju ih u svemir bez milosti:
https://viralisolation.bandcamp.com/album/a-vacant-world
Chainsaw death cvlt je ime split albuma između denverskih Berated i nekog benda kome ne mogu da pročitam logo. U svakom slučaju, na Bandcampu ima samo strana Berated tako da nije ni bitno. Ali Berated gadno zakivaju. Ovo je grindcore sa superniskim štimom i powerviolence oštrinom pa bije jako i iz svih oružja sve vreme. Ko voli da se ide samo ludo i brzo, ovde će naći svoj fiks:
https://berated.bandcamp.com/album/chainsaw-death-cvlt
Londonski Mutagenic Host na scvom prvom demo snimku, The Genotoxic Demo kidaju vrlo mučan, vrlo heavy sludge death metal i ovo je baš solidno. Zvuk je naravno granitne tvrdine i ovo je samo za izdržljivu publiku ali bend odlično svira a pesme su jednostavne i napaljive. Vrlo solidno:
https://mutagenichost.bandcamp.com/album/the-genotoxic-demo
https://drycough.bandcamp.com/album/the-genotoxic-demo
Dark Image Inside je neobično ime za death metal bend, ali ova ruska ekipa na svom debi albumu, Nine Stories and One Life ne svira baš klasični death metal. Ima ovde, hvala nečastivom, propisnog blastbit nabadanja i death metal gruva, ali ima i klavira, gajdi i melodičnijih, folklorom inspirisanih rifova pa je kombinacija sveža i interesantna. Ima to dosta potencijala da se svidi značajno široj publici a da se opet drži dovoljno blizu death metal srži da meni prija:
https://darkimageinside.bandcamp.com/album/nine-stories-and-one-life
Britanski jednočlani projekat Living Monstrosity, uprkos imenu koje potiče od pesme benda Death, zapravo ima istoriju sviranja kombinacije grindcorea i black metala, ali novi album, Lithos je vrlo VRLO kvalitetan death metal sa elementima deathgrinda, možda po uzoru na Misery Index i slične sastave. Dakle, ovo je mošerska, razgovetna, energična muzika sa vrlo dobrim rifovima, iznenađujuće odličnom produkcijom i generalnim nivoom profesionalizma koji ne može da ne impresionira. Thomas Hubball piše odlične pesme i ovo je punokrvan, vrlo prijemčiv album odličnog death metal zvuka:
https://livingmonstrosity.bandcamp.com/album/lithos
Irski Bodydrinkers je već snimio jedan album 2020. godine ali za ovaj Januar imamo demo od tri pesme nazvan Swamphammer i to je baš fina, bite-sized ponuda death metala iz, jelte, močvare. Bodydrinkers nisu onako nerazgovetni i hermetični kako to ovakvi bendovi umeju da budu, kod njih ima i malo black metal propulzivnosti, ali rifovi su moćni, atmosfera mračna i preteća a zvuk zdrav i mesnat. Plaćate koliko hoćete za ovaj komad teškog metala:
https://bodydrinkers.bandcamp.com/album/swamp-hammer
Simpatičan je i prvi EP sastava Chainmace iz Kolorada nazvan Unparalleled Cruelty. Ovo je prljav i smrdljiv death metal koji naglašava gruv i lepo ga kombinuje sa bržom, energičnom svirkom i uprkos nazivu izdanja zapravo više ide na sofisticirane aranžmane nego sad na neku silu. Lepo producirano, lepo napisanih pet pesama, lepa ploča:
https://chainmace.bandcamp.com/album/unparalleled-cruelty
Ne znamo mnogo, skoro ništa o italijanskom deaththrash projektu Compound 8 sem da je inspirisan thrash i death muzikom sa kraja devedesetih. Prvo izdanje, EP Evil Insight, svejedno nudi dopadljivu, čukačku muziku bez mnogo filozofije. Ovo je brza, nervozna svirka, ali odrađena jako disciplinovano, uz masu solidnih rifova i propisnu produkciju. Pravolinijski, ali vrlo prijatno za sve delove vašeg tela sem vrata koji će se ovde naraditi da drži korak sa visokim tempom sviranja:
https://compound8.bandcamp.com/album/evil-insight-2
Isto iz Italije su Unkreated, koji su svoj drugi album, Apoptosi, snimili još 2014. godine, ali, evo, objavljuju ga tek devet godinica kasnije. A greota, jer je ovo besan, energičan, zabavan death metal. No, album je bio na ledu jer je pevač preminuo 2017. godine i mada ne znam šta je podstaklo bend da ga sad objavi, drago mi je da je do toga došlo jer su i muzika i pevanje odlični a pesme napisane vrlo stručno a bez previše filozofiranja. Ovo je baš onako, zakivački a pitko i da je mastering malo dinamičniji bilo bi savršeno. No i ovako je izvrsno a daunloud plaćate samo koliko sami želite:
https://unkreated.bandcamp.com/album/apoptosi
Atrocity su se, iz nekig razloga, poslednjih deset godina vratili u death metal vode posle dugačke ekskurzije u gotski/ industrial metal. Okkult III, njihov treći album u novom death metal opusu je, pa, simpatičan. Neće nikada ni jedno njihovo izdanje da me patosira kao kad sam čuo debi, Hallucinations iz 1990. godine, ali, dobro, tad sam bio u vojsci, a zemlja se raspadala i bio sam i emotivno osetljiv a Nijemci su PUCALI od kreativnosti i progresivnog žara. Okkult III je mnogo svedenija ploča u kreativnom smislu, ali ima tu neku umirujuću dimenziju rutine i jednog podrazumevanog kvaliteta. Ovo zvuči klasično pa i predvidivo, producirano pomalo klinički čisto, ali Atrocity pišu dobre pesme i ovde nema popuštanja u kvalitetu:
Womb Rot su novi teksaški brutal death metal sastav sa svežim demo snimkom nazvanim Gulfcoast Violence Demo 2023. U zvuku ove ekipe, pak, ima i dosta hardcore/ beatdown elemenata, počev od vokala, pa do spelovanja nekih reči u naslovima pesama, tako da se radi o, što se mene tiče, nekoj vrsti prelaznog oblika između slamming death metala i beatdown hardcorea. No, bend ima dobar zvuk, dobre rifove, svirka je vrlo disciplinovana i ovo se lepo posluša a uz njega još lepše, jelte, mrda. Plaćate po želji:
https://wombrottx.bandcamp.com/album/gulfcoast-violence-demo-2023
Ethnocide su jedan od onih death metal bendova u kojima peva bubnjar i to se mora poštovati. Trio postoji već nekoliko godina i ima iza sebe par EP-jeva, ali ovogodišnji demo, Hell on Earth sugeriše da bi bend mogao polako da razmišlja i o albumu. Nije ovo sad nešto skupo producirano ali tri pesme koje su Ethnocide ovde snimili su lepo ispisane, imaju dobru atmosferu i gruv, a bend se solidno snalazi u podužim aranžmanima, dajući death metalu malo thrash oštrine. Fino je a plaća se koliko hoćete:
https://ethnocideofficial.bandcamp.com/album/hell-on-earth
Čileanci Skullpture imaju vrlo solidan i izdašan EP, A Horrifying Death sa čak šest pesama (posle skromnog introa), energičnog old school death metala. Ovo je prebijački, jednostavno i zasnovano na prostim rifovima ali organska spontanost aranžmana vuče celu stvar u pravom smeru a i bend zvuči raspoloženo i ubeđeno u ono što radi. Ovo je pristojno producirano i ima dobru, mračnu atmosferu a završetak sa obradom Deicideove Kill the Christian je svakako simaptičan iako, jelte, ne podržavamo nasilje:
https://adirondackblackmass.bandcamp.com/album/a-horrifying-death
Negative Vortex čine dva Brazilca na privremenom radu u SAD i prvi album ovog death metal sastava, Tomb Absolute nudi tvrd, atmosferičan, energičan death metal. Ovo je, onako, vrlo heavy, sa malo skandinavskog šmeka i malo doom metal elemenata, ali sa dobrim rifovima, solažama i generalno solidno napisanim pesmama. Vrlo fino:
https://sentientruin.bandcamp.com/album/tomb-absolute
Nizozemski Throatstabber su godinama radili na svom prvom albumu i on još nije gotov ali su nam za sada dali demo verziju da poslušamo jer, kažu, nisu mogli da dočekaju da vide šta mislimo. I, mislim, endless agony je vrlo solidan demo album death metala koji dosta vuče na skandinavske predloške. Dakle, ovo je old school, jednostavno, sirovo a melodično, sa dosta uličnog, hardcore zvuka i pesmama koje su kratke, ekonomične, prijemčive. Solidno je to i producirano pa će album, bez sumnje zvučati odlično. Vrlo vredno svake pažnje:
https://throatstabber.bandcamp.com/album/endless-agony-demo
Sa imenom kao što je Cannibal Abortion, bend iz Čikaga vam se legitimisao i pre nego što čujete ijednu od dve pesme sa njihovog promotivnog snimka, Promo 2023. I, mislim, ako volite brutalni/ slamming death metal koji govori o, jelte, kanibalima i abortusima, ovo je vrlo pristojan post-kenibalkorposovski nabod, tehnički kvalitetan, etsteski zaokružen, produkcijski impresivan. Cannibal Abortion naporosto kapiraju ovaj zvuk i sviraju ga kako on treba da se svira, sa ozbiljnošću, odgovornošću i bez mnogo fetišizacije detalja. I već i imaju album iz 2018. godine. Ovaj konkretni snimak je miskovao i masterovao Floor van Kuijk iz Korpse pa otudi i ovako dobar zvuk, jelte, ali bend apsolutno odlično zvuči i svira i vredi ih držati na radaru iz sve snage:
https://cannibalabortion.bandcamp.com/album/promo-2023
Danci Deiquisitor imaju četvrti album, Apotheosis i ovo je mesnat, pošten death metal starije škole. Deiquisitor vole da zvuče hermetično i mračno i ovo nije puka parada rifova i hedbengerskg ritma, ima tu i naklona modernoj kompoziciji ili filmskoj muzici ali osnova je uvek okrutan, sirov death metal. I to lepo zvuči:
https://deiquisitor.bandcamp.com/album/apotheosis
Da ostanemo u Skandinaviji za momenat, za Norvešku obično intuitivno vezujemo blek metal ali Celestial Scourge sa svojim mini-albumom Dimensions Unfurled pokazuju da se tamo još kako pravi i tehnički, brutalni death metal. Dimensions Unfurled je dopadljiva ploča sa pet brzih, energičnih pesama metala koji jeste „tech“ izprofilisan ali su same pesme izrazito u prvom planu i ovo nije tek parada neparnih ritmova i alterovanih akorda. Naprotiv, recimo pesma Moon Dweller je jedan od najzaraznijih, najložačkijih death metal komada koje sam čuo ove nedelje i u njemu je jedino brza, melodična solaža izrazitije „tech“ dok je sve ostalo prosto – death metal zakucavanje. Odlično, jebeno odlično izdanje:
https://celestialscourge.bandcamp.com/album/dimensions-unfurled
Death sludge metal je definitivno postao slučaj za sebe pa tako Tidal Bore iz Bruklina imaju EP Exit Earth sa četiri pesme baš solidne demonstracije kako to otprilike treba da ide. Dakle, srednji temo, dobar gruv, jaki rifovi, brutalni vokali, malo manje bluza nego u klasičnijem sludgeu, malo više mrdaj-guzu ritmova nego u death metalu i fino to bude.
https://tidalbore.bandcamp.com/album/exit-earth
Španski Diostooorsion imaju šašavo ime ali njihova varijanta death metala koja kombinuje old school i progresivu je prijemčiva. Drugi album, Idolatries: Echoes of Damnation ima čak petnaest pesama što je svakako malo i previše ali muzika je jako dopadljiva, sa tom old school jednostavnošću i neposrednošću i tim kao, malo progresivnijim aranžmanima. Jeftina produkcija, ali mnogo duše:
https://diostooorsion.bandcamp.com/album/idolatries-echoes-of-damnation
A Ob Nixilis iz Kolorada na debi albumu, Abhorred, takođe dopadljivo kombinuju blek metal i old school death metal. Ovo je onda nekako i melodično a da nije napadno melodično, i hermetično a da opet nije neprozirno i skroz crno i pesme su zanimljive, svaka sa svojom distinktnom temom i estetikom. Interesantan bend i zabavan debi:
https://obnixilis.bandcamp.com/album/abhorred
Conjureth iz San Dijega vrlo ubedljivo nastupaju na svom drugom albumu, The Parasitic Chambers. I ovo je jedna napadačka ploča koja fino kombinuje old school mentalitet sa kvalitetnom, modernom svirkom. Dakle, puno lepih rifova, temperirane agresije i zvuka koji ima jednu kavernoznu komponentu ali ne tako da baš odmah zamori uho. Conjureth su odlični i moram da priznam da je u nedelji punoj izvrsnog death metala ovaj album apsolutno iskočio snagom i šarmom:
https://conjureth.bandcamp.com/album/the-parasitic-chambers
Re-Buried su iz Sijetla i njihov prvi album, Repulsive Nature je baš onako zdrav „hello world“ iskaz, sa deset prebijačkih komada koji su estetski smešteni negde u devedesete među radove bendova kao što su Incantation i slične siledžije s dušom. Rečju, ovo je i moćno, nasilno, ali i puno atmosfere. Rifovi su gadni, mračni i zvuče kao sonična inkarnacija jama sa katranom u kojima su ginuli onoliki dinosaurusi, zvuk je napržen ali ima dubinu i ovo je ODLIČAN debi album:
https://re-buried.bandcamp.com/album/repulsive-nature
Faithxtractor iz Sinsinatija ubijaju ko pajserom na svom četvrtom albumu, Contempt for a Failed Dimension. Ovaj iskusni muško-ženski duo snimio je prvi album još pre petnaest godina i čuje se tu jedna razrađena, fino proživljena death metal matrica, sa pesamama koje su agresivne ali svirane sa osećajem za dramu i narativ, produkcijom koja akcentuje rifove umesto da samo pegla po ušima i basistkinjom Zdenkom Prado koja fenomenalno zvuči. Još jednom se pokazuje da je kvalitet pesama zaista najvažniji čak i u ovako ekstrenoj muzici a to da bend zvuči usvirano, napaljeno, raspoloženo za dokazivanje je poseban bonus. Odlično:
https://faithxtractor.bandcamp.com/album/contempt-for-a-failed-dimension
Poslednja sekcija sa heavy metalom i međužanrovskim igrarijama! Francuski hevi metal sastav Sins of Shadows ima drugi album, Imperium i ovo je u sebe sigurna, imperijalna, jelte, ploča epskog hevi metala koji gazi sigurnim korakom, sipa moćne rifove i ima tu generalnu atmosferu jednog DOGAĐAJA. Bend je, nažalost, sada više sveden na studijski projekat, bez pevačice Elene koja je napustila ekipu pa ovaj album koristi gostujuće pevače i pevačice, ali su oni makar veoma dobri. Pesme su napisane odlično, produkcija vrlo solidna a taj herojski nastup i energija koju bend sipa su zlata vredni. Ako volite klasičan NWOBHM, ali odsviran modernije, sa savremenom produkcijom, Sins of Shadows su sigurna investicija:
https://sinsofshadows.bandcamp.com/album/imperium-2
Kalifornijski Meatbird sebi kače silne post-hardcore tagove ali album No je više kombinacija noise rocka i sludge metala za moj račun, prljava, garažna, sa dosta „blackened“ šmeka i bez nekog jasnog plana i programa. Svirana „od uveta“ i spontano ovo je muzika koja stilski nema jasnu ideju kuda je krenula ali estetski samu sebe dobro razume:
https://meatbird.bandcamp.com/album/no
Slog su iz Los Anđelesa i njihov drugi album, Divination je jedna, onako, izmućkana kombinacija doom metala, blek metala, psihodelije, malo možda death metala i (post)hardkora. Nije to sve uvek sigurno kuda je krenulo, ali čuje se dosta interesantnih ideja i kreativnih rešenja pa svakako vredi da se odvoji malo vremena i posluša:
https://slog333.bandcamp.com/album/divination
Ðiatharchy je jednočlani italijanski progresivni metal bend čiji debi album, Sentient, zapravo potpisuju dva čoveka (uleteo bubnjar, jelte, što pozdravljamo) i ovo je iznenađujuće zabavan proggy program u kome ima malo blek metala, ali koji je generalno toliko kitnjast i melodičan da može da ga sluša maltene bilo ko. Vokali su, da, malo ekstremni na momente, ali je muzika maštovita i prilično zabavna:
https://diatharchy.bandcamp.com/album/sentient
Gutter Creek su Kanađani a njihov debi album, Gutter Creek, je šoferski, fajterski teški rok koji u sebi ima puno mirisa benzina i asfalta ali i tog nekog dobrog provoda u mraku noćnog kluba gde su dim i alkohol zamenili zemaljsku atmosferu i sve je vruće i mekano. U manje impresionističkom diskursu: ovo je kvalitetan album hard roka i hevi metala sa dosta cheesea ali i dosta pravilno kanalisane energije. Usvaja se!
https://guttercreek.bandcamp.com/album/gutter-creek-gutter-creek
Majesty je EP sa tri pesme koje najavljuju dolazeći album beogradskog power metal sastava Númenor, a koji će biti ceo sastavljen od obrada Blind Guardiana. Ovo je vrlo kvalitetno i ubedljivo, sa gostovanjem članova Blind Guardian, Morgana Lefay i Sabaton, te muzikom koja ima i vrlo solidnu produkciju i ubedljiv svirački arsenal. Vrlo pristojno:
https://numenor-kingdom.bandcamp.com/album/majesty
Slegest su interesantna ekipa iz Norveške koja sebe opisuje kao „norveški metal“ i, slušajući novi album, Avstand, sklon sam da kažem da je ovo perfektna deskripcija. Slegest su skoro tačno na sredini između blek metala i ’70s proto metala i ovo je tako prirodno norveški zvuk da sam zapanjen da nema više bendova sličnog profila. Dakle, ne pričamo o običnom blackened rock’n’roll zvuku, Slegest su mnogo hladniji, slojevitiji, hermetičniji a da njihova muzika ima u sebi i mnogo lepe emocije pa i topline. Vrlo interesantan album:
https://slegest.bandcamp.com/album/avstand
The Lightbringer of Sweden su, nećete se iznenaditi, švedski power metalci čiji album, The New World Order, drugi po redu, zvuči, pa, moćno, melodično, epski. Lajtbringeri umeju da naprave himnični metal i njihova muzika nije ni previše aranžirana pa da sakrije lepe rifove i teme, a ni prenabudžena u produkciji nego taman kako treba. Fine pesme, puno cheesy tematike, vrlo prijatno.
Losanđeleski Anubis imaju novi EP sa dve pesme, Desecration Day i meni je njihov melodični, energično power/ thrash metal baš onako kao melem na ranu. Ima nečeg prosto savršenog u toj kombinaciji energije, neposrednosti, brzine, sirovosti i melodičnosti. Bend je odavno sazreo za album i ovo apsolutno vredi imati:
https://anubis10.bandcamp.com/album/decreation-day-2
Švedski Twilight Force su baš onako HARDKOR simfonijski power metal bend pa je njihov četvrti album, At the Heart of Wintervale toliko sladak da od njega može čoveku malo da pozli. Ali na dobar način. Ovo je vrlo dobro napisano i pošto svoj cheese nosi ponosno na reveru, ne mora da se štekuje već samo veze muziku kakvu bi svirali Tolkinovi Elfi da su imali struju. Meni je to čak preslađeno ali su Twilight Force toliko dobri u tom što rade da ne mogu da se ne osmehujem dok ovo slušam. Vilenjački metal za sve pare:
https://twilightforceofficial.bandcamp.com/album/at-the-heart-of-wintervale
Red je da album nedelje nekad bude i iz domena death metala, posebno u nedelji u kojoj je izašlo baš mnogo dobrog death metala. Ashen iz Australije, pak, nude jedan od najboljih death metal albuma ovog Januara. Njihov debi, Ritual of Ash je ona idealna kombinacija old school death zvuka sa samo mrvom avangarde, producirana sirovo ali adekvatno, i odsvirana ubistveno. Ovo su pesme koje se ne zamaraju sofisticiranošću jer znaju da imju na svojoj strani prednost iznenađenja i agresivnost kojom se proseca kroz sve barijere. Puno bolesnih rifova, energičan ritam, odlična atmosfera, brutalne HM2 distorzije na gitarama, sve kako treba:
https://bitterlossrecords-au.bandcamp.com/album/ritual-of-ash
