Da se malo vratim evropskom stripu izabrao sam da pročitam prva tri do sada na Engleskom jeziku izašla (od četiri postojeća) toma serijala Sara Lone a koji je za nas koji razumemo samo imperijalistički Engleski jezik izdao Sumerian Comics. „Ko?“, pitate sad vi malo zbunjeno i vadite puškice jer se ne sećate da postoji i takav izdavač u SAD, a ja klimam glavom jer prepoznajem vašu konfuziju POŠTO SAM JE I SAM PREŽIVEO. Sara Lone je, naime, serijal za koji biste na prvi, a i na drugi pogled rekli sa skoro stopostotnom sigurnošću da ga je izdao Ablaze, dakle onaj izdavač koji nema baš najjasniju izdavačku politiku ali se ne libi da pogleda šta sve od evropskog stripa nije objavila neka etabliranija firma poput Humanoids ili Europe Comics, pa da to sam publikuje. Fer. No, Sumerian NIJE Ablaze. Sumerian je, zapravo Behemoth Comics pod novim imenom.
E, sad, Behemoth Comics je i sam bio pomalo konfuzna firma nastala praktično kupovinom firme Amigo Comics koja je, iako nije bila sad nešto tržišno dominantna, makar imala prilično određenu i jasnu izdavačku politiku. Behemoth je, a ja sad ovo pričam u tradiciji najboljih amaterskih analitičara, nastao čini se pre svega da se proda nekom sa više keša, pa je njihovo izdavačko delatništvo bilo najviše usredsređeno na razna licenciranja (često su u pitanju bili propertiji iz sveta video igara) i kros-promocije, mnogo više nego na obezbeđivanje kvalitetnog, jelte, autorskog kadra ili, čak i na samu prodaju stripova. No, ova se strategija svakako isplatila jer je Sumerian Records, američki muzički izdavač „considered a true lifestyle modern music brand known for both breaking new artists and revitalizing iconic legacy acts“ prošlog proleća kupio Behemoth i sada ista firma koja izdaje Smashing Pumpkins, Body Count, Jonathana Davisa, Animals as Leaders, Oceano, Nitu Strauss itd. takođe izdaje i, er, evropske stripove za odrasle.
Sumerian Comics se, pritom, nije nešto potrudio da nam pojasni kada je i kako Sara Lone originalno objavljena niti daje neke podatke o autorima, a povrh svega njihov vebsjat čak ni ne pominje ovaj strip tako da je ovo prilično, kakose to u naše vreme govorilo, kaubojska publikacija i nisam siguran zašto bi neko napravio napor da strip licencira i prevede, zatim objavi i ostavi ga da umre na marginama američkog tržišta bez ikakve promocije i marketinga. Ali dobro, jednom će se sigurno otkriti da je Sumerian Comics masivna operacija pranja novca i sve će doći na svoje mesto.
Da bude jasno, Sara Lone pritom uoopšte nije loš strip. Nije ovo nikako ni ono najbolje što evropski strip ima da ponudi, i ova se tri albuma i mogu koristiti da se ukaže na neke standardne boljke radova koji dolaze iz zapadne Evrope, ali ima on na svojoj strani i mnogo pozitivnih elemenata.
Jedan od njih je svakako crtež koji mami pogled već atraktivnim naslovnim stranama, a kvalitet samih tabli je konzistentno na visokom nivu. I da bude jasno, to što prvi album ima sasvim eksplicitno eotizovanu žensku figuru na svojoj naslovnoj strani je malo i „bait and switch“ situacija jer strip njome obećava nešto što zapravo uopšte neće isporučiti. Ovo jeste strip „za odrasle“ jer u njemu ima dosta psovki, seksualnih tema u govoru i, pogotovo u tom prvom albumu, situacija koje se tiču i seksualnog rada, ali ovo decidno NIJE erotski strip i kako albumi odmiču on je sve manje erotski strip.
Da se vratim crtežu: autor crteža i kolora je David Morancho, Španac koji je svoj veliki prodor imao sa stripom Mal Chance: Lola početkom veka objavljivanim za špansko-italijanski Planeta de Agostini. Ovaj je serijal krajem prve decenije stoleća publikovan i na Engleskom kao Red Mantis sa eksplicitnom namerom da bude pretočen u film ali mislim da istoimeni italijanski film iz 2009. godine zapravo nije bio produkt ove poslovne strategije. Morancho je radio i za francuske izdavače (Delcourt, na primer) ali moram da kažem da je greota da čovek ovako velikog talenta najveći deo svog vremena provodi radeći storibordove za kojekakve reklame, jer je ovaj strip u velikoj meri prijemčiv upravo na ime njegovog izvrsnog rada na crtežu i koloru. Sara Lone je sa izlaženjem krenula 2013. godine i bila publikovana u Francuskoj, Belgiji i Španiji pa se nadam da od ovog stripa Morancho može da živi i da ćemo dobiti još njegovog strip rada.
Scenarista Eric Arnoux je, jelte, stariji čovek i radi stripove još od kraja sedamdesetih nakon završavanja prestižne škole za stripadžije u Parizu ESAG. Iako se tokom karijere dosta bavio crtanjem, od osamdesetih je uglavnom zaposlen kao scenarista i objavio je solidan broj radova za izdavače kao što su Glenat, Casterman i Le Lombard. Arnoux je, dakle, stara kajla, čovek sa imenom koje se prepoznaje u industriji i Sara Lone je visokoprofilan projekat za njega, gde je već sa scenarijem za prvi album dobio nagradu na festivalu u Nimu.
No, moram da priznam da je scenario verovatno najslabiji element ovog serijala i da imam dosta rezervi spram toga kako Arnoux vodi priču ali i kako generalno pripoveda.
No da se prvo osvrnemo na ono što je dobro. Sara Lone je intresantan triler koji se bavi rasplitanjem misterije nasilne smrti ribara iz malog priobalnog mesta u Luizijani a što će pokrenuti lanac događaja u kome ćemo, prateći dalji život njegove ćerke, doći i u orbitu ozbiljnih konspiracija na državnom nivou, uključujući tajne planove vezane za neuspelu invaziju američkih snaga na Kubu kao i za atentat na predsednika Kenedija. Ovo je zanimljiva eskalacija zapleta a fokusirana na mladu ženu koja je od grubog oca pobegla čim je mogla, čak u Nju Orleans i, u trenutku kada strip počinje pronalaženjem njegovog tela na plaži, tamo radi kao kabaretska igračica i striptizeta sa umetničkim imenom Sara Lone.
Problem ovog stripa nije u toj ambiciji da se krene od sitnog a završi u najkrupnijem, koliko u tome da deluje kao da se ti prelazi dešavaju na silu, bez jasnog prethodnog plana i, jelte, mape puta. Tako je prvi tom fokusiran na Sarine nedaće vezane za lokalnu njuorleansku mafiju koja drži kabare u kome je ona plesala i koja joj neće dati da se na miru vrati u rodno mesto i sahrani oca, tereteći je za ubistvo vlasnika lokala i krađu njihovog novca. Ovo je mala ali potentna, na nekoliko likova usredsređena priča u kojoj figuriše i tajanstveni, pomalo neprijatni agent Tajne službe što će Sari pomoći da se izbori sa mafijašima ali će zauzvrat vrlo očigledno njome manipulisati zarad nekih svojih budućih interesa. Ovaj narativ je interesantan i intrigantan i pokazuje protagonistkinju kao delatnu osobu, daleko od dame-u-nevolji, ali kojoj je svakako potrebna eksterna pomoć da prođe kroz ova iskušenja. No, sledeći album značajno menja karakterizaciju protagonistkinje i njen odnos sa pokojnim ocem se ovde prikazuje kao dosta drugačiji od onog što je sugerisano prvim albumom, dok se priča pre svega bavi potragom za izgubljenim blagom potopljene španske fregate i sukobima sa lokalnim sindikatom ribara. Sara Lone, drugom rečima, ovde od kriminalističkog trilera prelazi u kombinaciju avanturističkog stripa i socijalne drame, da bi zatim treći album na sve dodao i političku konspiraciju i trening mlade glavne junakinje da postane snajperista na platnom spisku Tajne službe, a što su prilično ekstremni prelazi i ostavljaju čitaoca malčice u konfuziji spram toga koja je zapravo tema ovog stripa. Da ne pominjem da sama protagonistkinja gotovo potpuno gubi karakter i pretvara se samo u fokus radnje, bez nekakve interesantne ličnosti.
Na mikro planu ovo je junački pokušaj rekonstrukcije epohe i običaja od strane dvojice ljudi koji niti su živeli u tom vremenu niti na tom mestu. Naravno da se strip onda pre svega oslanja na film i stare stripove kao na predloške i ovde dobijamo vrlo lep crtež i smelo ali ne uvek savršeno spretno rukovanje motivima kao što su rasna diskriminacija, PTSP vezan za učestvovanje u Drugom svetskom ratu ili mafijaška infiltracija u sindikalne redove. No, ne mogu da kritikujem ambiciju ovog narativa.
Ono što MOGU da kritikujem je Arnouxov način pripovedanja koji podrazumeva velike količine sasvim redundantnog teksta što objašnjava stvari koje su već sasvim očigledne iz samog crteža. Još gore, taj tekst je pisan iz pozicije sveznajućeg naratora i daje nam komentare i objašnjenja što ne korespondiraju sa onim što sami likovi znaju. Ovo je nezgrapno, čitaoca izbacuje iz imerzije i ostavlja utisak da čitate narativ sa anotacijama čiji je autor žudeo da vam objasni sve što zna o ovoj priči, ne brinući kako će vam to uticati na iskustvo čitanja. Svakako ću reći da sam u delovima u kojima se Arnoux uzdržavao od ovakvog pripovedanja daleko više uživao u stripu.
Sara Lone, dakle, nije baš savršena ponuda ali u pitanju je tematski zanimljiva rekonstrukcija epohe sa izvrsnim crtežom i grafičkim pripovedanjem koje će me sasvim sigurno vratiti serijalu i kada izađe četvrti nastavak. A kako bi taj nastavak, u trenutku dok vi ovo čitate, trebalo da je već izašao, svakako preporučujem da posegnete za Sarom Lone makar da vidite kako je to sjajno nacrtano. Amazon serijal na Engleskom jeziku drži ovde.
