Mršava nedelja? Pa, možda. Na kraju krajeva, planeta kao da nam je rekla da smo nevredni zauzimanja prostora na njenoj površini katastrofalnim zemljotresom u Turskoj i Siriji koji je, avaj, samo vrhunac nesreće što je dobrim delom sami proizvodimo. No, za utehu, bilo je dobrog metala. I panka. I panka, da. Poslušajmo zajedno:
Blek metal na početku? You know it. Ponekada valja poslušati i nešto objektivno ogavno. Jer ima dobre i loše ogavne muzike, jelte. Sa imenom benda (jednočlanog, naravno), kao što je Raping Christ znate da od kolumbijskog autora po imenu Necrofago (čovek jerođen 2003. godine, za ime sveta) ne možete da očekujete ništa drugo do ogavnost. Dosadašnji opus benda je isključivo usmeren na slavu satanizma i unižavanje Isusa, pa i novi album, Under The Pagan Silence Of Satan nastavlja u istom smeru i mada je ovo estetski gledano ogavno, zapravo je dobro. Ovo jeste jednostavan, sirov, lo-fi blek metal ali je TAČNO onako formatiran kako očekujete ne bi li vam ukazao da u sociopatiji ima i nečeg otmenog. Mislim, nema, ali umetnost nam stotinama godina pokazuje zašto neki sociopati misle da ima. Pa je ovo dobro ukazanje:
https://rapingchrist.bandcamp.com/album/under-the-pagan-silence-of-satan
Uzbekistanski Nutyaš je svoj prvi album, Dark Spirits of the Ancient Places snimio kao kombinaciju ekstremno sirovih, pankerskih blek metal zakucavanja i minimalističkih „ambijentalnih“ komada odsviranih na analognom sinstisajzeru. Ovaj supersvedeni pristup iznenađujuće dobro radi. Blek metal delovi su oštri, sirovi i zaista bliži hardkor panku nego onom što se danas podrazumeva pod terminom blek metal, a elektronski delovi nemaju dungeon synth gizdavost već su bliži sirovoj analognoj elektronici kakvu bi vam, recimo, servirao Toshimaru Nakamura ili neko sličan. I meni to lepo pristaje jedno uz drugo a album plaćate koliko hoćete:
https://nutyas.bandcamp.com/album/dark-spirits-of-the-ancient-places
Upečatljiv, himnični blek metal na novom albumu ukrajinskih Burshtyn. Bend je na svom četvrtom albumu, Апокриф snažan u izrazu i pročišćen u koncepciji sa sirovim zvukom a melodičnim temama. Vrlo ubedljiv slovenski blek metal, dakle, pripremljen stručno i serviran zrelo, bez ukrašavanja. Odlično:
https://burshtyn.bandcamp.com/album/apocrypha
Dosta solidan blek metal iz kuhinje dvočlanog američkog projekta Häxanu a na drugom albumu, Totenpass. Ovo je oštro, energično i pomalo monotono, ali ima dobre rifove i drži pažnju u dovoljnoj meri da mogu da ga mirne duše preporučim. Mislim, svira se brzo, krlja se, to je dovoljno!
https://amorfatiproductions.bandcamp.com/album/h-xanu-totenpass
Black metal slavlje nam ove nedelje stiže iz Malezije posredstvom novog EP-ja veterana Barbalans. Osnovani još polovinom devedesetih Barbalans sa Abysmal Diabolic Visceral donose četiri pesme (plus intro) jednostavnog, nekomplikovanog, organskog blek metala koji ide napred kao mećava i ruši sve pred sobom. Ovo je melodično i sirovo i prijemčivo a agresivno, kombinujući sve svoje dobre odlike u jednu ubitačnu, razaračku celinu. Sjajan materijal:
https://goatlordthrecords.bandcamp.com/album/goat-72-barbalans-abysmal-diabolic-visceral
Caviary to the General je drugi album poljskih razbijača Terrestrial Hospice i ako ste navikli da o poljskom blek metalu razmišljate kao o kontemplativnijoj, progresivnijoj, emotivnijoj pa i melodičnoj muzici, dopustite da vas ovi ljudi resetuju. Duo iz Gdanjska RAZBIJA, testeriše, zakiva i bavi se drugim metaforama iz građevinske profesije i ovaj album je polivačina, ali ne bez (dosta) sofisticiranosti i dobro napisanih pesama. Moćno!
Belorusi Ciemra neće od mene dobiti nagradu za najgenijalniji blek metal album svih vremena ali njihov debi, The Tread of Darkness je vrlo pristojna ploča. Ovo je onaj moderni, savremeni blek metal sa melodijom, naprženom, sasvim nedinamičnom produkcijom ali sa navijačkim, himničnim kvalitetima i ma koliko da ja gunđam i tražm nešto brže i jebenije, ovo ne da ima svoju publiku nego kida:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/the-tread-of-darkness
Mađarski vvilderness je vrlo melodičan i narodnjački inspirisan na albumu Path, njihovom četvrtom za poslednjih pet godina. Ovo je u suštini post-blek metal muzika ali sa MNOGO folk motiva i meni se to, ako na stranu stavim samu produkciju, vrlo dopada. E, sad, jeste, miks to sve malo smulja i izpasira previše za moj ukus ali pesme su simpatične uz nadahnuto mešanje tradicionalnih instrumenata sa elektrikom. Slatko:
https://vvilderness.bandcamp.com/album/path
Španski melodični trio Frozen Dawn ima novi, četvrti album, The Decline of the Enlightened Gods i ovo je prijatan, vrlo profesionalno sklopljen blek metal sa malo death metal elemenata, puno melodije i kvalitetne svirke. Pričamo o bendu koji svira zajedno duže od deceniju i po a i članovi su mu pedigrirani i iskusni pa je ovo paket možda ne izrazito maštovitih ali izrazito kvalitetno sklopljenih pesama melodičnog black-death profila. Lepo:
https://frozendawnbm.bandcamp.com/album/the-decline-of-the-enlightened-gods-black-metal
Italijani Homselvareg, pak, nude vrlo uredan, prijatan, komunikativan moderni blek metal na svom četvrtom albumu, Ventunesimo secolo. Za mene je ovo u načelu premelodično, ali moram da istaknem da Homselvareg imaju dosta moćne aranžmane sa puno dinamike i vrlo organske, zdrave svirke i da je ploča napisana IZVRSNO pa za ovo idu jake preporuke:
https://homselvareg.bandcamp.com/album/ventunesimo-secolo
https://koldcaveproduction.bandcamp.com/album/homselvareg-ventunesimo-secolo
Isto iz Italije su i Ad Omega a čiji drugi album, Aphelic Ascent isto vrti taj savremeni blek metla sa više atmosfere nego rifa. No, meni je to okej, sa pesmama koje nisu preterano maštovite ali se izrazito trude da budu stalno drugačije i drže pažnju slušaoca. Produkcija izrazito nedinamična ali album ima lepu atmosferu i generalnu temu:
https://adomega.bandcamp.com/album/aphelic-ascent
Ajmo na stoner, doom, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Nemački Emperors Lair (tako, sve bez apostrofa) imaju da vam ponude odličan album naslovljen Dare Mighty Things. Ovo je atmosferičan heavy rock, sa stonerskim gitarama, sporim ritmovima i finim melodičnim vokalima. Dakle, iako je u osnovi bluzina, nadgradnja je metalska ali na jedan dostojanstven način tako da ovo može da sluša i starija publika izrasla na ’70s hard roku, a kojoj neće smetati nizak štim i debeo zvuk gitara. Pristojno napisane pesme i dobar, jelte, mood tokom celog materijala:
https://emperorslair.bandcamp.com/album/dare-mighty-things
Dobri su i Italijani Sonic Bong sa svojim istoimenim albumom koji nudi prljav, pankerski stoner zvuk. Ovo nije pametno, nije sofisticirano, ne zanima ga „atmosfera“ nego samo niže rifove i valja gruv napred, ali ima tu dosta autentičnosti i energije kakvu ljudi što se počesto „bonguju“ umeju da cene:
https://sonicbong.bandcamp.com/album/sonic-bong
OK, bend se zove Drug Mother, za šta bi trebalo da se dodeljuje neka nagrada na kraju meseca ili makar slobodni dani. EP se zove Rise Witch a bend kaže da je u pitanju konceptualni materijal gde je koncept da se napušite droge i gledate vešticu. Jebiga, KUL LIKOVI. Ekipa je iz Australije i Rise Witch donosi teški, lepljivi ali stameni stoner rok. Izvrsno:
https://drugmotherband.bandcamp.com/album/rise-witch
Stoneri iz Nju Džersija, Troll Teeth su nam već poznati i omiljeni a novi album, prvi u postavi sa četiri muzičara, Troll Teeth: Underground Vol. 1 vrlo lepo podiže letvicu naših očekivanja na više. Ovo je i dalje napušena, spora, psihodelična muzika ali Troll Teeth ovde dosta eksperimentišu i sa zvukom i sa aranžmanima nudeći metal koji je svoj, osoben i stalno interesantan. Odlični Electric Talon Records sa još jednim pogotkom:
https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/troll-teeth-underground-vol-1
Kanađani Father Moon imaju dosta krš produkciju na svom albumu FM, ali je muzika zanimljiva. Ovo je okultni, psihodelični doom metal koji forsira dirljive melodije i jedan organski, jednostavni gruv. Ima tu fine emocije i da je snimljeno bolje, bilo bi upadljivo dobro. Ovako je interesantno:
https://fathermoonofficial.bandcamp.com/album/fm
Isto iz Kanade su i Old Mine Universe, zanimljivog imena i solidnog debi albuma, This Vast Array, a koji je neka vrsta modernog hard rok opusa. Dakle, smešteni smo između teškog stonera i zaraznog desert rocka, sa daškom grungrea, a sve je lepo napisano i karakterno odsvirano. Može da se pušta i normalnim ljudima mada će pušači kanabisa najviše profitirati. Lepo!
https://oldmineuniverse.bandcamp.com/album/this-vast-array
Leroy T. Brown su ne čovek nego tri čoveka okupljena pod tim imenom, rokerska, čukačka ekipa iz Štokholma. Album The Yellow King nudi energičan, mišićav hard rok sa moćnom power trio dispozicijom, grubim, himničnim pesmama, jasnim utemeljenjem u električnom bluzu i psihodeliji ali sa jednom jasno pankerskom nadgradnjom. Ovo je razbijački a istovremeno gruverski, pa zadovoljava sve vrste najnižih poriva u čoveku. Ne propustiti:
https://leroytbrown.bandcamp.com/album/the-yellow-king
Iako album Revelations Of The Sacred Skull kanadskih Lüger izdaje italijanski Heavy Psych Sounds Records, ovo nije ni stoner ni doom ploča. Lüger su prljav, nevaljao rok bend negde između gitarskog nojza, panka i stoner roka, sa pesmama koje su stvorene za šutku i pijano padanje po podu, onako, himnične a bez pretenzije da će biti himne za ikog sem za najpolomljenije među nama. Kvalitetan album, odličan provod:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/l-ger-revelations-of-the-sacred-skull
Volite li gotski doom metal? Ja ne naročito, ali moram da preporučim debi album turskih Sermon jer je, pa, prilično upečatljiv. Bend je negde na liniji zvuka koji su My Dying Bride i Paradise Lost vozili 1991.-1992. godine i, pa, da se ne lažemo, mene doji ta kombinacija death metal osnove i tužnih, uplakanih gotskih melodija. I onako, sirovo je, nije preproducirano a pevač se trudi da zvuči ko Peter Steele i to je sve slatko:
https://bitumeprods.bandcamp.com/album/till-birth-do-us-part
Doom metalci Veilcaste iz Indijanapolisa su mu se dopali prošle godine pa sam i albumu Precipice, njihovom drugom posvetio dosta entuzijastičke pažnje. I mislim, muzika je solidna. Ne mnogo maštovita ali korektna, sa težinom, gruvom, melodijom, teksturom. Ali album na dole veoma vuče užasno pevanje Dustina Mendela koji je konstantno u blagom falšu i jebem mu mater… Mislim, za ekstremni metal se stvarno ne očekuje da budete Enriko jebeni Palaco ali Mendel mi baš kvari sreću ovde. Ako ste manje osetljivi nego ja, možda vam neće smetati a muzika je svakako solidna:
https://veilcaste.bandcamp.com/album/precipice
Portugalski sludge-doom sastav Pé Roto nema neki komplikovan koncept. Album Tormento valja spore, teške, mučne pesme u tempu kretanja glečera i sa svom suptilnošću pada meteora na površinu naše planete, a to veoma dobro radi posao. Album je ujednačen i hipnotički efektan u svojoj monotonosti i sirovoj ali funkcionalnoj produkciji. Sve je gde treba da bude i mada ovde nema mnogo sad neke maštovitosti, u muzici se uživa na jednom vrlo primalnom nivou:
https://pe-roto.bandcamp.com/album/tormento
I idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal, tako te neke brže forme. Pretpostaviću da je bend Vestia iz Argentine jer odande im dolazi izdavač. Era Muerta im je, isto pretpostavljam, debi album i upitanju je opus sasvim zrelog, kvalitetnog thrash metala sa samo malo death metal elemenata. Ovo ima sve što treba: energičnu svirku, dopadljive solaže, mošerske delove i jedan fini old school mentalitet. Prijatno, bez sumnje:
https://blackrattrecords.bandcamp.com/album/era-muerta
Pest Control su iz Lidsa u Engleskoj a Don’t Test the Pest im je prvi album i ovo je, u skladu sa imenom, dopadljiv, razobadan krosover stare škole. Pesme su po minut i po, zvuk tvrd ali dinamičan, svirka ljuta i sve je kao da je 1988. godina a mi mnladi, lepi i optimistični iako sve vreme pričamo da nikm nikad nije bilo gore nego nama. Prijatno:
https://pestcontroluk.bandcamp.com/album/dont-test-the-pest
https://qualitycontrolhq.bandcamp.com/album/dont-test-the-pest
Omiljeni nam brazilski žensko-muški krast kombo Crush All Tyranny ima sirov i prelep živi album Ao Vivo na Red Star Studios. OK, ovo je snimljeno u nečemu što se zove studio, ali čuje se tu i neka publika, a zvuk je toliko sirov i agresivan da sve zvuči kao apsolutno propisan živi materijal. Bend je u opasnoj formi i čuka svoje antiautoritarne himne bez trunke kompromisa, sprintajući kroz brutalni thrash, sa jednostavnim rifovima, stalno istom ritmom i surovim ženskim vokalima. OPAKO.
https://crushalltyranny.bandcamp.com/album/ao-vivo-na-red-star-studios
Teeth Marks su budimpeštanska hardkor/ metal supergrupa sa debi albumom Humans Are The Virus inspirisanim, između ostalog aktuelnom pandemijom. Ovo je ULTRA HEAVY hardkor sa zvukom i štimom švedskih death metal bendova ali pesamama od po minut i po. One su uglavnom spore ali ima i brzih ispada pa sve to mene malo loži a malo i nervira. Al dobro je:
https://teethmarks777.bandcamp.com/album/humans-are-the-virus
Još vrlo teškog hardkora sa metal osnovom donose Blank iz Kvebeka. EP Planets Aligned je baš, ono, satiranje, sve u srednjem tempu sa gitarama koje melju i ciče i agresivnim vokalima. Nije deathcore al mu je najbliži rod:
https://blankofficial.bandcamp.com/album/planets-aligned
A onda i Know//Suffer iz Teksasa mešaju hardkor i metal sa solidnim uspehom. EP Winter Two Piece ima dve besne, mrveće pesme smeštene između moshcorea i death metala, sa betonski tvrdim zvukom i mnogo zle volje. Nećete pogrešiti:
https://silentpendulumrecords.bandcamp.com/album/winter-two-piece
I još metaliziranog, mošerskog, sildežijskog hardkora stiže iz Ajdahoa na albumu sastava Grave Way naslovljenom Apostles of Punishment. Dobro, nije baš album, ovo ima pet pesama, pa je u pitanju minialbum a što je okej jer je ovo muzički prilično ujednačeno po tempu i dinamici pa bi meni bilo i dosadno da je duže. Ovako je taman, sa svojim vrlo klasičnim rifovima i pevačem koji baš dere grlo. Solidno:
https://graveway208.bandcamp.com/album/apostles-of-punishment
Za malo (skoro) čistog panka bacićemo se do Olbenija u Njujorku gde žive Halo Bite. EP Real Guns, Fake Holsters (dobar naziv!) ima dve pesme odličnog hardkor panka koji jeste sirov, energičan i agresivan ali na jedan autentično odl school način sa puno dinamike i maštovitosti u komponovanju i aranžiranju i sa zajebanom pevačicom. Halo Bite su podsećanje da hardcore prečesto znači samo kopipejstovanje postojećih predložaka dok je prostor za inoviranje i individualni izraz praktično neograničen. Odlično:
https://halobite.bandcamp.com/album/real-guns-fake-holsters
Never Again/ Cutdown split je split WP između dva hardkor benda iz Nju Džersija i oba piče old school, trešerski hardkor koji metala ima u sebi taman da zamiriše ali ne i da prevagne. Ovo nije mošerski, siledžijski hardkor kakav je danas prilično dominantan već klasičnija, brza svirka i meni vrlo prija.
https://rebirthrecordsphl.bandcamp.com/album/never-again-cutdown-split
Kostarikanski Ardïd donose četiri pesme surovog, sirovog d-beat/ crustpunka na EP-ju Idealista de la Violencia. Nema tu mnogo filozofije, ovo je kao nešto ispalo iz finske kuhinje cirka 1986. godine, sa samo za nijansu debljom produkcijom i ako volite takav zvuk, nema prostora za grešku:
https://ardidpunk.bandcamp.com/album/idealista-de-la-violencia
https://espasmonerviosorecords.bandcamp.com/album/idealista-de-la-violencia
Švedski grindcrust skoro uvek prija ušima, pa tako split EP dva benda, Brainwasher i Axis of Despair donosi dosta sreće. Brainwasher imaju dve pesme heavy zvuka, krvoločnog d-beat i blatsbeat kombinovanja i odlične produkcije. Axis of Despair imaju kraće i brže pesme, bliži su deathgrind zvuku i generalno jebu kevu. Odlična ponuda sa obe strane, nećete pogrešiti odaklegod da priđete. Ima i vinil u Martu a za sada kupite empetrojke:
https://brainwashergrind.bandcamp.com/album/split-with-axis-of-despair
https://axisofdespair.bandcamp.com/album/split-with-brainwasher
Za porciju maštovitog, raznovrsnog a opet agresivnog i sirovog hardkora tu su kalifornijski Negatve Blast sa debi albumom Echo Planet. Ovaj projekat članova OFF, Hot Snakes, Earthless, CON•TACT i još nekih bendova vozi muziku koja ne kopira readymade pristupe i uspeva da bude delom pank, delom metal, delom psihodelija a u celini razbijačka. Osam pesama, puno energije:
https://negativeblast.bandcamp.com/album/echo-planet
Odlični su i Big Laugh iz Milvokija čiji album, Consume Me nudi deset pesama agresivnog ali i atmosferičnog hardkora i panka sa sludge metal zvukom (msilim, slušajte taj bas!!!), vrlo karakternom izvedbom i pesmama koje su raznovrsne. Ali i kratke. Ovde nema vremena da se monotonija dogodi jer Big Laugh prže svom snagom i idu brzim korakom iz komada u komad, nudeći superiorenu viziju savremenog panka. Moćno i apsolutni pogodak za pedigriranog izdavača Revelation!!!!
https://biglaugh.bandcamp.com/album/consume-me
Njujorški Thin sviraju, jelte, mathgrind pa su i pesme na albumu Dusk kratke, manične, pune promena ritma, bizarnih disonanci, neverovatnih preokreta koje samo što ste registrovali zamene novi preokreti… Volim ovako maštovite grindcore bendove i mada Thin kao da se trude da minimalizmom sebe oteraju u opskurnost, ovo je ploča apsolutno vredna vaše pažnje i vremena:
https://thinshred.bandcamp.com/album/dusk
Slug Gore su italijanski deathgrind sastav sa fiksacijom na puževe i, mislim, što da ne? Prvi EP, Extraterrestrial Gastropod Mollusc nudi vrlo ubedljivu svirku, dobru produkciju, zreo i zaokružen zvuk. Nije da Slug Gore pucaju od neke inventivnosti i originalnosti ali nude brz, energičan i zabavan metal koji je nemoguće slušati bez osmeha na licu.
https://sluggore.bandcamp.com/album/extraterrestrial-gastropod-mollusc
Nešto mi se čini da je William Edwards aka Christian Badia rekao da će njegov projekat Massacred malo da pauzira ali evo, ove godine je Argentinac već izbacio dva snimka. Ove nedelje, konkretno, promo demo snimak nazvan Dark Insanity i ovo je super lo-fi deathgrind u stilu Mortician samo još prljavije i brže. Badia je talentovan čovek i nadam se da će uskoro da se čuje i nešto od njegovog goregrind projekta Hatefilled, ali do tada, dobar je i Massacred. Plaćate koliko hoćete al nemoj da se iživljavate, prošli put je Badia stavio fiksnu cenu kad je video da niko ništa ne plaća:
https://massacred669.bandcamp.com/album/dark-insanity-promo-2023
Jednočlani projekat iz Tenesija, Impaled Divinity zvuči dosta robusno na svom prvom demo snimku, Heretical Emanation. Tri su to pesme energičnog, dobro napisanog i pošteno produciranog slamming/ brutal death metala koji, a što je osvežavajuće, priča o jeresi i veri a ne samo o čerečenju, komadanju i raznim bolestima. Meni prija ovakav, pametniji ali i dalje dovoljno down and dirty slem a ako vam se dopadne demo – koji plaćate koliko hoćete – krajem meseca izlazi i propisan prvi album koji u ovom trenutku možete preorderovati za svega dolar. Sreća i radost!
https://impaleddivinity.bandcamp.com/album/heretical-emanation
Inculcate / In Reptilian Pathways je odličan split EP sa dve pesme od strane bendova Nucleus i Azath koji su iz kalifornije i iz Kanade. Ovo je death metal PREMIJUM kvaliteta, agresivan a sofisticiran, zao a prijateljski nastrojen, odlično produciran i veoma vredan vašeg novca i vremena:
https://unspeakableaxerecords.bandcamp.com/album/split-5
Disguised Malignance iz Finske su svoj promo materijal Unearthly Death snimili u prostoriji za vežbanje ali ovo je vrlo kvalitetan, mošerski death metal old school provinijencije i zvuk je znatno bolji nego što biste očekivali. Čak i bolji od mnogih „stvarno“ produciranih death metal albuma koji nemaju nikakvu dinamiku. Disguised Malignance su odlični i ovo vredi sva ta četiri evra koliko traže:
https://disguisedmalignance.bandcamp.com/album/unearthly-death-promo-23
Descent of Man iz Minesote imaju novi EP, A Cosmic Hunger, sa tri pesme kvalitetnog, solidno produciranog death metal zvuka. Ovo je kreativno i pametno a da se ne odmiče od gruva i agresije koje tražimo u death metalu pa je u pitanju vrlo fin produkt srednje struje koji će zadovoljiti svakog što voli energiju i agresiju ali i ukusan rif:
https://descentofman.bandcamp.com/album/a-cosmic-hunger
Nisam neki veliki ljubitelj In Flames, pogotovo njihovog kasnijeg autputa koji se odmakao od death metal osnove da istražuje metalcore i groove metal teritorije pa tako nisam raspamećen ni novim albumom naslovljenim Foregone. Previše ovde ima groove metal elemenata za moj ukus, da to bude jasno, pa melodičnih metalcore refrena od kojih ja odmah suzbijam bljuvanje, ali dobro JA SAM BUDALA, TO SMO VALJDA UTVRDILI, pa da kažem da ovde ima i nekoliko vrlo dobrih death metal komada u klasičnom gotenburškom stilu i da one vrede da se čuju:
https://inflamesofficial.bandcamp.com/album/foregone
Kad smo već u Švedskoj, istina je da smo navikli da švedski death metal zvuči jednostavno, organski i spontano ali nisu SVI švedski bendovi zakonski obavezani da rade u buzzsaw ili melodeath stilu. Carnosus iz mesta Örebro su tehničkiji i više vuku na, jelte, Ameriku. Drugi album, Visions of Infinihility je melodičan a uredan komad tehničkog death metala koji se ne gubi u egzibicijama i forsira kvalitet pesama i razgovetnost što ipak ne poništava njegovu žestinu i energiju. Kvalitet je kvalitet i ovo je milina slušati sa svim tim hrskavim vokalima i skoro pa neoklasičarskim radom sa skalama (slušajte rifove u Calamity Crawl, za ime sveta!). Odlična ponuda:
https://carnosus.bandcamp.com/album/visions-of-infinihility
Flub su ponovo tu, sa EP-jem Dream Worlds i njihova kombinacija melodičnog, tehničkog death metala i deathcorea je i dalje dopadljiva. Kalifornijski kombo ovde donosi četiri pesme brzog tempa, neoklasičarskih melodija i sa puno, puno šarma ako volite ovakvu muziku.
https://flub.bandcamp.com/album/dream-worlds
Indonežanski žensko muški jurišni odred Sigils of Ruin izbacio je prvi demo, jednostavno nazvan Demo I i ovo su dve pesme kavernoznog, moćnog death metala. Nema ovde filozofiranja, samo ozbiljnih batina koje će slušalac dobiti u nekoliko brzina, kroz teške gitare, iznurujuće bubnjeve i zastrašujuće vokale. Prelepo.
https://sigilsofruin.bandcamp.com/album/demo-i
Tentacult iz Sakramenta lepo zvuče na debi albumu, Lacerating Patterns nudeći mračni, a njihov izdavač (Transylvanian Recordings) kaže i malo avangardni death metal. U to se valjda ubraja da prva pesma na albumu traje 12 minuta ali i zvuk koji ne forsira težinu onoliko koliko je u death metalu standard. Tentacult su maštoviti, imaju dobru atmosferu i nude i malo fine doom metal sporosti i melanholije. Pristojno:
https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/tentacult-lacerating-pattern
Pri kraju smo i sada obrađujemo heavy metal ali i kros-žanrovske produkte. Novi album projekta Beastial Piglord zove se What To Do When Virtue Fails i ovo je najmetalskija ploča koju je talentovani muzičar iz Severne Karoline snimio u mnogo meseci. What To Do When Virtue Fails otvoreno aludira na death metal sa svojim blastbitovima i dubokim vokalima, ali ovde je i dalje očuvano mnogo Piglordovog eksperimentalnog apetita i istraživačkog stava pa je album vrlo osvežavajuć pogled na ekstremni metal a cena je, kao i (skoro) uvek ona koju sami odredite:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/what-to-do-when-virtue-fails
Detroitski Mechanophile su između sludge metala, noise rocka, power electronicsa i grindcorea i ovo je UBITAČNA kombinacija. Album Live from The End je kratak, sladak, snimljen uživo a MOĆAN u svemu što radi, i da traje duže ne bi ni valjalo jer od ovog mogu da otkažu razni organi. Apsolutni pokolj, a sa osećajem, maestralno!
https://mechanophile.bandcamp.com/album/live-from-the-end
Pitsburški Úzkost kombinuje black metal, sluge metal pa i death metal (možda i malo dooma i grindcorea) pa je EP sa dve pesme For Property and Profit jedna gusta, nabijena mešavina. Ali radi posao. Úzkost imaju dobar zvuk i ovo su solidno napisane kompozicije sa atmosferom i energijom. Vredi vremena i para:
https://uzkost-band.bandcamp.com/album/for-property-and-profit
ShortageOfSanity su iz Drezdena, ime im je na Engleskom ali pevaju na Ruskom jer su, jelte, Rusi. Pakao. Enivej,muzika je, pa, neka kombinacija thrash metala, deathcorea, groove metala i death metala i mada to sad zvuči konceptulano jako komplikovano, pričamo o muzici koja je pitka i komuniktivna. OK, ima u njoj dosta deathcore šmeka što meni kao ne bi trebalo da se svidi ali ShortageOfSanity to nekako lepo spakuju. Split to the Bone je vrlo sladak split album sa singapurskim Kitasuka gde se bendovi smenjuju nakon svake pesme i Kitasuka su sličan sastav koji ima i malo nu metala u svoj toj smeši, dobro je produciran i generalno ovo je iznenađujuće lep album za moje uši:
https://shortageofsanity.bandcamp.com/album/split-to-the-bone
Century su dva Šveđanina sa ljubavlju ka klasičnom heavy metalu i kasetom Master of Hell / Stronghold koja sa dve pesme najavljuej debi album što stiže u Aprilu. Valja li to? Oh, valja. Ako volite baš old school zvuk i pesme koje mešaju melodične vokale i energične rifove, sve u tanušnoj, „prirodnoj“ produkciji, ovde nema greške, Century su doza nostalgije za propisne old school frikove:
https://centuryswe.bandcamp.com/album/master-of-hell-stronghold
Isto iz Švedske su Fredlös koji na istoimenom debi albumu nude vrlo dopadljivu smešu mračne folk muzike i metala. Ovo je sastav o kome ne znam previše ali u njemu svira Alex Hellid, gitarista iz Entombed a pevačica Liv Hope ima odličan glas i tehniku pa se ova ploča modernih folk imaginacija lepo sluša:
Album nedelje? Evo, Italijani Stormo mešaju sve i svašta na albumu Endocannibalismo, i to je jedan uzbudljiv koktel pank ekspresivnosti,sludge rifova, mikrotonalnih intervala, grindcore pucanja… Svakako, ovo je vrlo matematičarski uredno a da ne gubi tu energiju spontanosti i da ne zvuči kao laboratorijski eksperiment nego kao, jelte, produkt ljudi koji krvare i pjevaju. Sa solidnom, bučnom ali adekvatnom produkcijom, Stormo su mi jedno od najprijatnihih iznenađenja ove nedelje:
https://stormo.bandcamp.com/album/endocannibalismo
