Pre nekoliko nedelja sam pisao o (za sada) poslednjem tekućem serijalu Blade koji je Marvel izdavao pre, blago nama, više od deceniju i po. Nisam tada nasumično izabrao da se vratim ovom stripu jer je moj prikaz izašao tačno na dan kada je Image Comics izbacio novi strip napravljen od strane ista dva autora, scenariste Marca Guggenheima i crtačke legende Howarda Chaykina. Too Dead To Die: A Simon Cross Thriller je, dakle, izašao polovinom Decembra prošle godine, odmah kao kolekcija (radije nego kao pravi „grafički roman“) i doneo čovečanstvu još jednu varijaciju na kliše ultramaskulinog, tajnog agenta u službi jedne decidno imperijalističke sile koji pištoljem i neumornom erekcijom krči put kroz naslage zlih muškaraca i žena kako bi na kraju dana ipak spasao svet koji će toga biti i dalje blaženo nesvestan. Treba li nam još jedan ovakav strip? Pa… komplikovano je. No, odmah da kažem, iako Too Dead To Die: A Simon Cross Thriller ima dosta upitnih elemenata i nije potpuno siguran sam sa sobom ŠTA je zapravo, meni je čitanje ovog stripa bilo zabavno. Ali ja sam valjda malo i zaljubljen u Chaykina i Guggenheima…
Simon Cross je, ako to već nije jasno iz samog naslova, nešto između omaža i parodije na Jamesa Bonda. Guggenheim u svom predgovoru za ovo izdanje objašnjava da on stripove i svoje televizijske projekte* pre svega radi tako da bi zadovoljio desetogodišnjeg Marca Guggenheima koji još uvek živi u njegovom srcu, dečaka oduševljenog žanrovskom fikcijom, avanturama, akcijom, kome su stereotipni karakteri i pomalo izlizani dijalozi još uvek sveži i uzbudljivi. Utoliko, Simon Cross nije rađen kao „pametna“ varijacija na džemsbondovski predložak i ovde nema neke ambiciozne dekonstrukcije. Štaviše, jedan od upitnih elemenata ovog stripa je upravo to što on iz početka kao da ukazuje da će se baviti dekonstruktuvnim čitanjem ’60s špijunskog trilera i generalne džemsbondačine, ali do kraja zapravo igra negde na ivici i dekonstrukciju kompenzuje obilnim količinama fan-service sadržaja koji sve one stereotipe što ih dekonstrukcija podvlači i, možda, kritikuje, udvojenom snagom ističe kao vrline ovog tipa fikcije.
*ovaj scenarista najpoznatiji je svakako po radu na serijalima Arrow i Legends of Tomorrow, pretačući DC-jeve strip-predloške u uspešnu televiziju
To ne znači da Too Dead To Die: A Simon Cross Thriller nije zanatski urađen korektno i ovde ima dovoljno energije i dinamike da čitalac bude zavodoljan. U pitanju je strip koji počiva na neuporedivoj sposobnosti Howarda Chaykina da kreira kinematsku akciju ali i likove koji uprkos stilizovanim, decidno ne-realističkim, ikoničkim prikazima, imaju uverljiv unutrašnji život i emocije. Narativ uspeva da bude istovremeno i parodično intoniran sa potkazivanjem džemsbondovskih klišea ali i da ima izvesnu meru melanholije koja dolazi sa odmakom od klasične ere špijunskih trlera i suočavanjem sa realnostima modernog života. A opet, na kraju je ovo vrlo klasičan globtroterski narativ u kome superiorni tajni agent – što pobeđuje i najopasnijeg neprijatelja sa kojim se ikada suočio: penziju – ide po raznim lokacijama na planeti, tamo uz puno muževnog samopouzdanja i kašičicu lude sreće poražava armije zla i na kraju spasava planetu od još jednog sumanutog plana supermoćne, supertajne organizacije sa kojom se suočavao kroz čitavu svoju karijeru.
Guggenheim, naravno ovo kreira i kao dobroćudnu farsu, što zapravo onda podiže očekivanja kod čitaoca u pogledu pomenutih dekonstruktivnih ambicija a koja neće biti sasvim ispunjena. Pomenuti predgovor objašnjava da je Simon Cross bio junak njegovog detinjstva, da originalni strip koji je izdavao Phoenix Comics pre nekoliko decenija, za njega po kvalitetu i značaju stoji rame uz rame sa saradnjama Claremonta i Byrnea ili Wolfmana i Pereza iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka a da je činjenica da je baš Chaykin radio taj originalni strip – sa scenaristom Geoffreyjem Harrisom koji je 2007. godine nesrećno preminuo tokom incidenta vezanog za erotsku asfiksijaciju – i mogućnost da sada sa Chaykinom baš Guggenheim ispiše novu avanturu Simona Crossa ne samo velika čast nego i ispunjenje snova desetogodišnjeg Marca.
Ako ste upravo počeli da se brinete za svoju, jelte, memoriju pamćenja i svom partneru se obratili ozbiljnim tonom kako biste imali jedan važan razgovor o ranom nastupanju dementnih promena, možete da odahnete. Guggenheim nas sve samo dobronamerno geslajtuje. Niti je ikada postojao Phoenix Comics (postojao je britanski strip-magazin za decu, nazvan samo Phoenix ali to nije ovo) niti je, naravno, Chaykin, jedan od najslavnijih crtača u američkom stripu u prethodnih pola veka ikada imao serijal koji smatraju ključnim za njegov opus a za koji vi, nekim slučajem, do danas niste čuli. Guggenheim samo pokušava da fikciju Simona Crossa malo prelije i u stvarni svet, formatirajući ovaj grafički roman kao „povratak“ voljenog strip-junaka od pre četiri decenije a koji je bio isti kao James Bond samo kulji jer je, jelte, bio Amerikanac. S obzirom da i strip prikazuje Simona Crossa danas, osedelog, ostarelog muškarca koji više ne radi za CIA-u i dane provodi besciljno džogirajući i, u jednom momentu, upražnjavajući seks po navici sa dobrodržećom starijom komšinicom, ali bez emocija i bez osećaja da ovo na neki način potvrđuje njegovu vitalnost – ovo je ispravan format.
Too Dead To Die: A Simon Cross Thriller i imenom ukazuje da je ovo jedna od onih priča u kojima se tradicionalni arhetip nepobedivog, hipermuževnog heroja-iz-senke potkazuje demonstracijom da svet, zapravo, nastavlja da se okreće a ljudska rasa da preživljava i kada takvi heroji odu u penziju i da je melanholija poznih godina STVARNA čak i za ljude koji su taj svet spasli više no jednom. Cross, dakle, svoje penzionerske dane provodi u depresivnoj izmaglici samopropitivanja da li je ZAPRAVO ostavio išta pozitivno iza sebe i šta je tačno njegov legat.
Da je ovaj strip radio Jeff Lemire, verovatno bismo dobili jednu elegičnu, sporu dekonstrukciju, ali pošto su ga radili Guggenheim i Chaykin, on vrlo brzo postaje gerijatrijski akcijaš u kome se pitanje Crossovog legata rešava na vrlo jednostavan način: žena sa kojim je imao seks jedne jedine noći na nekakvoj jahti u Tirenskom moru 1988. godine, a koje se on vrlo decidno ni ne seća, saopštava mu da je plod njihovog snošaja, pa, jelte, sada već odrasla žena. Simon Cross, čovek koji nikada nije imao vremena za veze i žene je video isključivo kao alatke u poslu koji obavlja ili, u najboljem slučaju, objekte za razbibrigu, sada shvata da ima odraslu ćerku koja za njega i ne zna a koja je, zgodno, zbog svog naučno-istraživačkog rada na meti tajne i zlokobne organizacije AXIS sa kojom se Cross toliko puta u svojoj karijeri sukobljavao. Vreme je, jasno vam je, da se stari vuk vrati iz penzije, obrije sedu bradu, navuče smoking i razgiba zglobove jer će biti još pesničenja, još pucanja iz vatrenog oružja i iskakanja iz oblakodera u njegovoj bliskoj budućnosti.
Iako Too Dead To Die: A Simon Cross Thriller, dakle, ima jednu malo pomerenu polaznu tačku, istina je i da se do kraja stripa sve ugodno smesti u prepoznatljiva klišea i taj dekonstruktivni element sa početka prema kraju zapravo postaje znatno manje bitan. Ovo je, ispostavlja se, sasvim običan palpoidni narativ sa glavnim junakom koji i sam shvata da su mu sarkastična dobacivanja protivnicima nakon što ih porazi malo zastarela, ali koji neće ništa radikalno učiniti da promeni format avanture.
I to svakako može da bude razočaranje za pogotovo Chaykinove poštovaoce. Chaykin je jedan od onih autora koji su format pripovesti o muževnim tajnim agentima u službi velikih sila uspešno secirali i subvertirali u svjim sopstvenim serijalima (videti pod American Flagg!, Dominic Fortune, Black Kiss itd. itd. itd.) i njegov rad na Simonu Crossu decidno deluje kao korak unazad, gde se neke teme pokreću, ali se strip zadovoljava time da ih samo pomene, da bi do kraja bio puki džemsbondovski narativ sa isturpijanim serijskim brojem. Ponovo bih da naglasim da je ovo zabavan strip i da njegova ravnoteža između omaža i parodije daje sasvim pristojne rezultate ali da u njemu svakako nema neke prevelike dubine.
Chaykin svakako nije popustio u grafičkom smislu i Too Dead To Die: A Simon Cross Thriller podseća zašto se radi o jednom od najvoljenijih crtača u SAD poslednjih nekoliko decenija. Da odmah bude jasno i to da ovo nije jedan od njegovih VAŽNIJIH radova, Chaykin ovde ne radi MNOGO više od toga da omažira svoje slavne špijunske serijale, ali strip svakako ima puno zanimljivog karakternog rada i upečatljivih (često i blago parodičnih) akcionih scena. Chaykinov rad sa senčenjem i linijama je i dalje toliko jak da mi nije ni smetao kolor (Yen Nitro) koji bih u nekoj drugj situaciji kritikovao da je suviše hladan i „kompjuterski“ intoniran. Sa svoje strane, leterer Ken Bruzenak stripu daje jedan naglašeno moderniji dizajn a što se uklapa u temu „analognog čoveka u digitalnom svetu“ i pristaje tablama gde Chaykin često digitalno zamućuje pozadine kako bi stripu dao „filmskiji“ senzibilitet.
Too Dead To Die: A Simon Cross Thriller je prijatan, mali strip, čija je ambicija na kraju krajeva prevashodno da zabavi – desetogodišnjeg Marca Guggenheima, a ako može i sve nas ostale. I on to i uspeva. Ovde ne treba tražiti neke žustre polemike sa žanrom niti krvoločnu vivisekciju arhetipa i ti neki blagi parodični i dekonstruktivni elementi su prevashodno začin. Svakako je zadovoljstvo videti sedamdesetdvogodišnjeg Chaykina kako i dalje uživa crtajući heroje četvrtastih vilica i nemirne kose što sprintaju prema kameri spremni da spasu svet koji im na tome nikada neće biti zahvalan. Pa proverite sami, Amazon strip prodaje ovde.
