E, pa… imamo novi Hellripper, novi Tithe, novi See You Next Tuesday i ne jedan nego dva nova albuma Ulthar. Jebem mu mater, prošli smo DALEKO bolje ngo što smo zaslužili. Idemo.
Odmah u jaja i na blek metal! Bergenski Pandemonial na svom prvom demo snimku, Cold Shores Ov Beyond sviraju vrlo old school blek metal. Ovo je sirovo, glasno, energično, pankerski i za cenu od koliko date, može veoma da vas usreći. Fino podsećanje na vreme pre nego što je blek metal postao sofisticirana muzika ali već imao ambiciju i viziju elegancije:
https://pandemonial666.bandcamp.com/album/cold-shores-ov-beyond
Detroitski Theophonos snimio je debi album, Nightmare Visions i demonstrirao nam jednu interesantnu kombinaciju avangardnijeg blek metala i hardkora ali koja zapravo zvuči vrlo „tehnički“ uprkos nešto labavijoj formi koju bi ovakva žanrovska smeša nekako po prirodi sugerisala. Dakle, Theophonos, solo projekat jednog Jimmyja Hamzeyja, nudi kompaktne, često vrlo hedbengerske pesme koje imaju jak rif-rad i matematičarske ritmove, ne zaboravljajući naravno ni za moderni blek metal karakteristične atmosfere i pune akorde, pa je ovo lep, i intrigantan paket pritom prilično suvog, prijatnog zvuka. Lepo, zaista:
https://theophonos.bandcamp.com/album/nightmare-visions
Sofijski Vlas imaju debi EP, kathedral i ovo je black-death metal sa dosta fine atmosfere i okultnih preliva u koje se onda lepo uklope death metal rifovi. Dvojica članova ovog benda (Belobog i Černobog, molim lepo) su o ovome očigedno dosta razmišljali i muzika je PREPUNA detalja i mada pričamo o skoro demo-produkciji, sve na kraju ima puno šarma:
https://vlasblackmetal.bandcamp.com/album/kathedral
Scion su iz Norveške i njihov EP Burden zvuči vrlo old school i primitivno sa muzikom koja nije čak ni old school black metal već nešto što mu prethodi. Mračno je,atmosferično, primitivno ali ne i glupo. A i završava se obradom Motorheda. Vredi poslušati!
https://thetruescion.bandcamp.com/album/burden
Hrvatski (mada samo po poreklu, Boris Behara već duže od trideset godina živi u Italiji) Tryglav je apsolutno previše melodičan za moj ukus. Ali pošto moj ukus ima razumevanja i za stvari koje nisu napravljene BAŠ za njega, moram da ukažem da je drugi album ovog jednočlanog projekta, The Ritual, vrlo lepo sklopljen. Ovo je moderan, melodičan blek metal jakog tempa i visokog energetskog nivoa. Ima ovakvih bendova mnogo u današnje vreme ali je lepo videti da se neko iz naše, jelte, zajednice, ovako autoritativno upisuje na mapu:
https://tryglav.bandcamp.com/album/the-ritual
Zato mi je novi album norveških Tulus legao ko budali šamar. Veteranska ekipa iz Osla svira od početka devedesetih pa je i sedmi album, Fandens kall vrlo ugodno utemeljen u drugotalasnim idejama i senzibilitetu, ali zvuči savremeno i samouvereno. Mislim, ovo je muzika koju zabole kuras za trendove, za to kuda blek metal danas ide, ali i za to kako drugi ljudi iz iste generacije sviraju. Fandens kall je ploča koja govori ono što želi, kroz pesme koje su jednostavne ali samo zato jer su očišćene od obaveznog žanrovskog programa. Ovde nema besmislenih gestova i generičkih rifova koje drugi bendovi imaju samo zato što se to tako radi u blek metalu pa Tulus naprosto zvuče autentično i moćno u svakom komadu. Vrlo lepo:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/fandens-kall
Čileanski jednočlani Winds Of Tragedy je između black metala i doom metala, sa inklinacijom ka melodičnijim temama ali i sa dovoljno generanog jebanja keve u muzici da se meni njegov drugi album, Hating Life prilično dopadne. Ovoje nekako sirovo, neposredno i sva ta konceptualizacija oko depresije i tragedije na kraju se lepo namesti u pesmama koje su suštinski jednostavne i bazirane na prostim, prijemčivim temama i krljačkoj svirci. Može!
https://windsoftragedy.bandcamp.com/album/hating-life
Jednočlani poljski Zørormr postoji već duže od decenije i The Monolith mu je četvrti album, sa jednim sada vrlo izgrađenim zvukom i profi kvalitetom produkcije. Muzički ovo je teatralan, atmosferičan, ali mišićav blek metal, sa puno melodije, kakav valjda već refleksno očekujemo od Poljaka i mada ne mogu da kažem da je Zørormr bend po mom ukusu (niti da razumem zašto albumnazovete Monolit a onda na omotu nemate, jelte, nekakav monolit), ne mogu da ne primetim da je ovo vrlo dobro:
https://zorormr.bandcamp.com/album/the-monolith
OK, idemo dalje: stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock, psihodelija! Stoned Matter su, po imenu je već jasno, Francuzi i sviraju vrlo prijatan psihodelični stoner rok. Očekivao sam, da budem iskren, instrumentalnu, intimističku muziku sličnu projektima Stone Rebel i Stoned Karma, ali debi album Riding To The Sun pored takve svirke ima i klasičan stonerski program, sa šoferskim pesmama i snažnim, rokerskim gitarama. Mene ovo ispuni lepim senzacijama kad ga slušam, pa probajte i vi. Da se ispunite. Tim, jelte, senzacijama:
https://stonedmatter.bandcamp.com/album/riding-to-the-sun
Temporal Driver su iz Denvera i Enter Hototo Demos je solidan materijal sa tri pesme stoner/desert rocka koji uspeva da čoveka privuče i uz sebe zadrži jednim odmerenim pristupom, bez hvatanja na buku i forsiranja. Ovde ima lepih melodija i finih detalja u rifovima, a sve se razvija postepeno i prirodno, valjajući sasvim običan gruv napred sve dok slušalac ne shvati da se nalazi usred atraktivnog zvučnog filma. Produkcija jeste malčice jeftinija pa se nadam da će bend ovaj materijal snimiti i za malo više para ali i ovako, ovo ne samo da obećava već i isporučuje i Temporal Driver valja zabeležiti za ponovljena slušanja.
https://temporaldriver.bandcamp.com/album/enter-hototo-demos
Cryptic Witch iz Denvera sviraju organski, džemerski doom metal. Album Summoning, njihov prvi, nije sad nešto superobavezujući jer je u pitanju generalno jedna kolekcija lepih rifova i sporog, relaksiranog gruva, povremeno psihodeličnih, povremeno dubokih death vokala, ali je dobro produciran i sluša se bez napora, sa osmehom na licu. Fino:
https://crypticwitchus.bandcamp.com/album/summoning
Londonski Mancabbage sviraju prijatan, gruverski hard rok negde na razmeđi sedamdesetih i devedesetih na svom EP-ju OBEY MANCABBAGE OR EVERY LIVING THING WILL DIE! Tri pesme, ne previše svežih ideja, „ironični“ yellow peril omot, ali korektan, ugodan rokenrol:
https://mancabbage.bandcamp.com/album/obey-mancabbage-or-every-living-thing-will-die-ep
Španski Northern Lights zato nude EP odličnog naučnofantastičnog, psihodeličnog stoner roka pod naslovom As Above. Ovo je razigrano, melodično, čak i malo progresivno sa puno efekata i sintisajzera, odsvirano sa mnogo osećaja za gruv i atmosferu i prijaće svakom gutaču kiseline i pušaču čibuka među vama. A prija i nama strejterima. Dobra produkcija, dobro sve:
https://northern-lights-official.bandcamp.com/album/as-above
Mandaground su nešto između hardkora, sludge metala, post-metala i eksperimentisanja i mada to na papiru deluje dosta komplikovano, EP Of Flourishing and Perishing je uglavnom bučan i gruvi. Ako volite bučnu metal muziku koja se trudi da polomi kalup ali isporučuje decibele i hedbeng, ovo bi trebalo da vam se svidi:
https://mandaground.bandcamp.com/album/of-flourishing-and-perishing-ep
Hail the Void su ekipa iz Britanske Kolumbije i Memento Mori im je drugi album sporog & zavodljivog stoner-doom metala. Iako ploča počinje skoro apstraktnom bukom, Hail the Void se posle uvoda pokazuju kao poštovaoci rifa i melodičnog, gotskog pevanja, pa se uz spori tempo i solidan, zdrav zvuk, ovo vrlo lepo vari. Album ima osam pesama koje su, i pored sporog tempa prilično osobene i razlikuju se među sobom a da bend nudi kvalitetan metal gruv od početka do kraja. Todd iz Ripple Music, koji je ovo izdao, bio je toliko oduševljen albumom da ga je pustio na internet dan ranije kako bi svi uživali duže. Pa uživajte:
https://hailthevoid666.bandcamp.com/album/memento-mori
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/memento-mori
Nemački Abanamat polivaju finim istočnjačkim harmonijama na svom istoimenom i, pretpostaviću, prvom albumu. Ovo je heavy psychedelic rock sav u melodiji i razigranosti, sa vrlo malo pevanja ali mnogo raspevanih gitarskih solaža i puno zaista zaraznog gruva. Ja bez greške padam na bendove koji sve ovo uspeju da umotaju u produkciju što poštuje dinamiku zvuka pa iako Abanamat zapravo nemaju IDEALAN miks i mastering, album im je zdrav i vrlo prijemčiv:
https://abanamat.bandcamp.com/album/abanamat
Šveđani Klastos ne komplikuju preterano na EP-ju The Rat King. Ovo je njihovo drugo izdanje i ima tri pesme stamenog, energičnog ali ne preagresivnog sludge-stoner zvuka, sa jakim gitarama, hrapavim vokalima ali dostojanstvenim, neužurbanim rifovima. Heavy ali ne bez dinamike, prijatno, pitko:
https://klastosklastos.bandcamp.com/album/rat-king
Kabina je ukrajinski sludge-stoner kombo sastavljen od članova postojećih metal bendova sa željom da se svira sporo i teško. I EP Kabina to i isporučuje sa četiri pesme bolesnih rifčina i paklenog, sporog ritmičkog udaranja. Hardcore vokal je svakako najmanje prijemčiv element ovde ali ni on nije toliko rđav pa Kabina zvuli moćno i zaokruženo sa tekstovima na ukrajinskom i žestinom spakovanom u kratke, ekonomične pesme. Fino:
https://kabinaband.bandcamp.com/album/kabina
Finski The Abbey su verovatno previše prijemčivi za moj ukus ali debi album, Word of Sin im je jedna vrlo impresivna ploča na kojoj se kinematični aranžmani sklapaju oko progresivnog metala sa doom osnovom. Mislim, ovo možete da pustite i normalnoj osobi i da se ona zainteresuje a da se The Abbey i dalje legitimno vode kao metal bend, sa dovoljno gotike da privuku romantične duše a dovoljno progresivne svirke i svežih ideja da i ja ostanem zainteresovan. Jebiga, kad je dobro, onda je dobro:
https://theabbey.bandcamp.com/album/word-of-sin
Kad bend nazovete Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs, jasno je da tražite reakciju određenog sloja publike. Ali ekipa iz Njukasla sa svojim četvrtim albumom, Land of Sleeper tom sloju publke nudi vrlo prijatan, duboko naštimovan, faziran psihodelični stoner rok sa daškom doom metala pa mislim da sloj neće imati zamerki. Osam heavy, atmosferičnih pesma, dosta sabatovskih rifova, ekonomično aranžiranje, topao, hrskav zvuk, sve je kako valja. Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs se ne ubijaju od originalnosti ali znaju zanat:
https://pigspigspigspigspigspigspigs.bandcamp.com/album/land-of-sleeper
Australijski Jack Harlon &The Dead Crows mi je bio sjajan pre par godina sa albumom The Magentic Ridge pa sam sa radošću pozdravio i novu ploču, iako ona ne sadrži autorsku muziku. Hail to the Underground je zapravo staromodni tribjut album, kompilacija obrada nekih značajnih bendova iz naše prošlosti i Tim Coutts-Smith i ekipa su ovo pravili tokom pandemijskih lokdauna, bežeći u taj neki zdrav razum. I mislim, fazirana, psihodelična kolekcija obrada Joy Division, God, Butthole Surfers, Bauhaus, Melvins, My Bloody Valentine i Amon Duul?? Pa ako vam OVO nije zanimljivo, mora da ste premladi da uopšte čitate ovakve gadosti kakve pišem. Ali poslušajte, sjajno je, jebem mu:
https://jackharlon-dawsonthedeadcrows.bandcamp.com/album/hail-to-the-underground
Ali Owl iz Oklenda su me uhvatili nespremnog svojim trećim albumom Geomancy koji njihov stoner rok pomera daleko prema formatu progresivnog roka, čuvajući težinu i rif, ali pakujući sve u dinamičan, prirodan zvuk i nadahnute, interesantne aranžmane. Geomancy je ništa ako ne ambiciozan sa dvanaest pesama od kojih svaka ima svoju priču, bez filera i obaveznih sastava, i ovo je izvrstan proggy album za ljude kojima je „normalan“ progresivni rok isuviše pretenciozan. Owl sve drže prizemljeno, ukorenjeno i heavy, kako i valja da bude. Odlično:
https://owlbrotherhood.bandcamp.com/album/geomancy
Ajdemo sad na brže forme: thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Čileanski kvartet Dark Seducer učiniće sve da vas zavede svojim prvim EP-jem, Divinidad mortal. Što se mene tiče, ja sam sklon da padnem na njihovo treptanje i pućenje usana pošto je ovo muzički vrlo, vrlo u mom, jelte, bolparku. Pričamo o blackened speed metalu koji ima i melodiju i sirovost i, najvažnije (za mene), brzinu. Produkcija je zapravo vrlo pristojna sa lepom separacijom isntrumenata i više nego zdravom dinamikom (slušajte bas kako umiljato prede!) a pesme su vrlo solidne, sa pržećim rifovima i pevačem koji zvuči kao da se rastaje sa dušom. Ugodno!
https://darkseducer.bandcamp.com/album/divinidad-mortal
Blackened thrash metal je na programu švedskih Last Legion, tj. na njihovom debi albumu, Metall, blod & aska. Iako je bend u prethodnim studijskim inkarnacijama imao dodire i sa death metal delom spektra, ovo je sirov, primitivan ali stručno istesan blackened thrash sa čak više black nego thrash elemenata i dosta maštovitosti (koja ubraja i ukusna umetanja death metal rifova kad je to oportuno) i pristojnom produkcijom. Dopadaju mi se Last Legion, imaju štofa i karaktera.
https://lastlegionmusic.bandcamp.com/album/metall-blod-aska
Anachron iz Kalifornije vrlo ozbiljno shvataju svoje ime, kao i ime EP-ja, Captives of the Past jer su ove dve pesme kao ispale iz 1989. godine. Pričamo o thrash metalu stare škole, odsviranom vratolomno, bez pozeraja, sa produkcijom koja je prijatno jeftina i strašću kakva se mora ceniti. Dve pesme, puno urnebesne svirke, užitak:
https://anachronthrash.bandcamp.com/album/captives-of-the-past
Bend haram حرام iz Turina u Italiji kaže da je originalna vizija za ovaj projekat bila dekonstrukcija metala kao i da je muzika trebalo da bude glasna ali da su se kasnije izgubili na tom putu mada su i dalje bučni. Album EMOrroidi je ZAISTA jako bučno masterovan ali je i muzika odlična. Ovo je negde između sludge metala, hardcorea i gitarskog noisea i ekstremno je glasno, zaista, onako, napucano da sve pocrveni ali ima jednu jednostavnu, neposrednu energiju i ekstremno prija duši ako već ne uhu.
https://haram3.bandcamp.com/album/emorroidi
Donekle slično su Francuzi In Der Welt koji na istoimenom albumu cepaju glasan, ekspresivan post-metal sa relativno kratkim pesmama i atmosferom koja je bliža screamo energiji nego klasičnom post-metal meditiranju. Fino to meni prija, posebno što su pesme kratke i sva ta buka ne stigne da umori uši. Fino, zaista:
https://inderwelt.bandcamp.com/album/in-der-welt
Čileanski Vomitive Skull imaju upadljivo ime a muzika na EP-ju (mada realno albumu) Colapso je kombinacija thrash i groove metala ne SASVIM po mojoj meri, ali nesumnjivo dobra i kvalitetna. Bend svira odlično, ima dobru produkciju a pesme su napisane autoritativno i svaka ima svoj identitet. Pa još i pevanje na Španskom, ma nema greške:
https://vomitiveskull.bandcamp.com/album/colapso
I grčki Spit the Blood trpaju dosta groove metala u svoj thrash ali sam ja valjda dobro raspoložen pa mi album Embracing the Flaw zvuči simpatično sa svojim brutalnim grlenim pevanjem i tvrdim trešerskim rifovima. Dosta oni tu petljaju i previše retko sviraju brzo za moje pojmove, ali imaju štofa:
https://spittheblood.bandcamp.com/album/embracing-the-flaw
Iron Law iz Alabame su nominalno krosover bend ali EP Kaiju vuče na metalizirani moshcore. Nije to „čisto“ ali izvesna monotonija u pesmama i prozivački vokalni stil zavrću na tu stranu. Solidno je:
https://ironlaw.bandcamp.com/album/kaiju
Indonežanski Diverge sviraju fin, prijatan gruverski metalizirani hardkor, onako kako treba, razigrano, komunikativno (well, ako razumete njihovu verziju Malajskog, Bahasas Indonesia), bez previše poziranja. Ovo je uobičajeno kvalitetno odsvirano i producirano, spakovano u EP sa četiri pesme pod nazivom Hukum Tabur Tuai i servirano za vaše zadovoljstvo. Fino:
https://divergeindonesia.bandcamp.com/album/hukum-tabur-tuai-ep
Glazgovski Dead to Rights za svoj Demo 2023 pakuje pet pesama u isto toliko minuta. Ako volite straight edge hardkor koji vam ne troši vreme nego sprintuje ka cilju sa svom mladalačkom energijom koju smo uvek vezivali za ovakvu muziku, sa Dead to Rights nećete mnogo pogrešiti. Kažem ne „mnogo“ jer se kaseta + daunloud prodaje za 6 funti ali ako hoćete samo daunloud cena je 141 funtu. Kakve su sad to besne gliste?
https://northernunrest.bandcamp.com/album/demo-2023
Iako varšavski Embitter nominalno sviraju metalcore, meni se njihov novi album, Reinventing Gravity dosta dopada, a što je prilično out of character, znam. Ali i bend je ovde out of character, sa muzikom koja je zapravo više smeša nabadačkog hardcorea i death metala nego nekakav „pravi“ metalcore. I meni je to okej. Produkcija je prljava i nimalo upeglana, a pesme su mračne, agresivne i nihilističke. Malo je čoveku potrebno za sreću.
https://embitter.bandcamp.com/album/reinventing-gravity
Threshold iz Melburna ubijaju sa tri teške, gruverske pesme na demou Demo 2023. Ovo je metalizirani hardcore sa vrlo dobrim zvukom, moćnom svirkom i pevačicom koja odvaljuje pa iako je sedam dolara za daunloud malo jaka cena za kratak materijal, muzici ne mogu da nađem ni jednu zamerku. Moš iz treš itd. a stoji da nije jasno zašto se bend nije nazvao Thrashold i pobrao sve simpatije nas matorih ljudi na ime igre reči.
https://thresholdmhc.bandcamp.com/album/demo-2023
Teksašani Viscerot imaju drugi demo, Ectopia Cordis i ovo je šest pesama simpatičnog deathgrinda. Ne da pričamo o nekoj reinvencji žanra, ali pesme su kratke, imaju po neki lep rif, svirka je organska a produkcija šarmantno jeftina. Prija:
https://viscerot.bandcamp.com/album/ectopia-cordis
Simpatičan grindcore stiže i na drugom albumu bostonskih Horrible Earth. Weakened by Civilization možda nosi i neke meni neprijatne desničarske konotacije – naslov to MOŽDA sugeriše – ali muzika je vrlo sladak old school grindcore sa prilično organskim zvukom, dosta hardcore fora i raspoloženom, oštrom svirkom spakovanom u kratke pesme. HPGD isporučuje, kao i uvek:
https://hpgd.bandcamp.com/album/weakened-by-civilization
Portlandski Tithe vrlo časno zakivaju na svom drugom albumu, Inverse Rapture. Ovo je grindcore sa nešto dužim pesmama i konsekventno više prostora da kompozicije malo prodišu, imaju malo atmosfere itd. ali koji ne zaboravlja da mi ovde pre svega kupujemo kartu da bismo slušali brzu, nervoznu svirku. I balans je, mislim, vrlo solidno postignut. Tithe imaju rifove, imaju atmosfere i imaju zakivačke blastbitove u svojim pesamama od dva-dva i po minuta. Meni odlično!
https://tithepdx.bandcamp.com/album/inverse-rapture
Da ne bude da ne hvalim i po koje dobro deathcore izdanje, See You Next Tuesday iz Mičigena su ga pocepali na novom albumu, Distractions, snimljenom, uh, petnaest godina nakon prethodnog… Baš su pustili da odleži ali, vredelo je. I, mislim, naravno, See You Next Tuesday nisu „normalan“ deathcore sastav pa čak ni normalan prog/ tech deathcore sastav i njihova muzika deathcore formuli ubrizgava mnogo mathrock halucinacija i noise rock disonance i grindcore neposrednosti i, mislim, ovaj album me je jebeno oduvao. Krljanje, emocije, nelagoda, katarza, ukratko – jebanje keve u svim pozama. A keva srećna!
https://cunexttuesdaygrind.bandcamp.com/album/distractions
Kalifornijski Vampire Squid dopadljivo kombinuje tehnički death metal i mathcore pa se novi EP, Plasmic autmatski preporučuje svima kojima se dopalo nešto od njihovih prethodnih izdanja. Ovo je onaj „tehnički“ metal koji zapravo pored sve tehnike i komplikacija u aranžmanima nudi prijemčiv gruv, sa vrlo slamming mirisom. Produkcija je i pored odsustva dinamike, zapravo prijatna za uho a bend u pesme natrpa mnogo lepih detalja a koje čujete tek na kasnija slušanja. Odlična zabava:
https://vampiresquid.bandcamp.com/album/plasmic-2
Metallurg je poljsko-ukrajinski izdavač sa finom kompilacijom bendova što sarađuju sa njim. Metallurg Compilation „Metal is Forged Here“ vol. II ima sedamnaest bendova sa raznih strana sveta koji uglavnom cepaju vrlo dobar death metal u raznim njegovim varijantama, ali uveravam vas da je sve puno odličnih rifova i dobrog gruva. Brz način da se upoznate sa masom bendova za koje inače ne biste čuli i zapratite firmu koja ih gura a sve za samo dolar:
https://metallurg.bandcamp.com/album/metallurg-compilation-metal-is-forged-here-vol-ii
Prijatan death metal je u ponudi na EP-ju Sinner Demos / Inner Demons nemačkih Venator. Ova tri lika iz Turingije voze srednjetempaški, hipnotični gruv i blastbitove kao profesionalci i nude muziku čija agresivnost je praktično sekundarna. U prvom planu su rifovi koji vas uhvate i ne puštaju, ritam koji vas drži privezanog uz sebe i vrlo, vrlo solidna svirka. Zrelo za album:
https://venator.bandcamp.com/album/sinner-demos-inner-demons
Caratucay iz Njemačke su svakako previše melodični pa i preprogresivni za moj ukus, ali njihov drugi album, Nocturnes of the Incarcerated svakako zaslužuje malo pažnje. Ovo je death metal u ljubavi sa melodijom i kompleksnim, progresivnim aranžmanima koji povremeno umeju jako prijatno da iznenade. Kvalitet je svakako tu a o stilskim preferencama možemo drugi put. Poslušajte:
https://caratucay.bandcamp.com/album/nocturnes-of-the-incarcerated
Gravehuffer iz Misurija su bliži mom ukusu sa kombinacijom death metala, thrasha i prljavog hardkora na albumu ...Depart From So Much Evil. Nije ovo stilski naročito ujednačen materijal, ima tu dosta neočekvanih skretanja u neočekivane strane ali to ga i čini zanimljivim, pa uz žustru svirku i solidnu produkciju imamo lepu zabavu na programu:
https://gravehuffer.bandcamp.com/album/depart-from-so-much-evil
https://gravehuffer2.bandcamp.com/album/depart-from-so-much-evil
Francuski Asile Obscene operišu unutar mračnog, neprijatnog imaginarijuma na (debi?) albumu Horribilis Sanctum ali muzika je zapravo prijatni, dosta tehnički death metal sa puno thrash elemenata. Ovo je mošerski, gruverski, sa čestim promenama tempa i čistom produkcijom, za slušanje uz užitak i bez mnogo gađenja. Fino.
https://asile-obscene.bandcamp.com/album/horribilis-sanctum
Cryptdweller iz Južne Karoline imaju drugi album, Aeon Void i ovo je atmosferični, blago disonantni death metal koji suvu tehniku i granitnu tvrdoću menja za muziku koja ima malo spontaniju formu i nešto slojevitiji zvuk. I dalje je to death metal, ali sa malo blek metal senzibiliteta u pesmama koje idu relativno neočekivanim putevima i daju slušaocu dosta zabave u zamenu za njegovo vreme. Meni prija taj „bilo šta u bilo kom trenutku“ pristup i Cryptdweller mi se dopadaju:
https://cryptdwellermusic.bandcamp.com/album/aeon-void
Polygon ne zvuči kao MNOGO metalsko ime ali ovaj bend, iz Plovdiva u susednoj Bugarskoj treska sasvim pristojan death metal. I pomalo primitivan. Ovo je dosta old school šmeka, sa mošerskim stilom koji se jasno temelji na radovima starih majstora iz kasnih osamdesetih i ranih devedesetih ali sa originalnim rifovima i dobrom produkcijom. Meni sve to vrlo simpatično, posebno jer je i naslov drugog albuma, Моят Гняв, na Bugarskom, kao što su i naslovi i tekstovi većine pesama. Kul!
https://polygon-death-metal.bandcamp.com/album/–2
U principu su tajvanski Bloody Tyrant previše melodični za moj ukus, ali novi EP, Hagakure II uspeva da mi izmami više od osmeha svojom kombinacijom melodičnog death metala i foklornih motiva. Ovo ima četiri dobro, ambiciozno napisane pesme i puno simpatičnog mešanja tradicionalnih instrumenata sa agresivnim metal radom pa preporučujem za slušanje sa apetitom:
https://bloodytyrantband.bandcamp.com/album/hagakure-ii
Cremulation sviraju „primitivni death metal iz Južnog Velsa“. Pa, mislim, izvolte, Resurrection of the rotten je demo sa četiri pesme koje deluju kao da izlaze iz kanalizacije u trenutku dok ih inženjer zvuka hvata na traku, kratke su, smrdljive i sirove:
https://cremulation.bandcamp.com/album/resurrection-of-the-rotten
Drugi album kanadskih DeadSoulAlliance zove se Spiralling to Lunacy i mada taj naslov sugeriše nekakav psihodelični pristup, istina je da je ovo prilično strejtforvard, čukački old school death metal sa puno zvuka primerenog kasnim osamdesetima i ranim devedesetima, rifovima koji su zapravo melodični i bez prigušivanja, te imaju i prizvuk blek metala. Ljudi vrlo lepo to izvode, nudeći sirovu a opet dovoljno rafiniranu muziku koja zna šta hoće i kuda je krenula ali u tome svemu ipak zvuči divlje i nesputano:
https://dsadeath.bandcamp.com/album/spiralling-to-lunacy
Finski Tramalizer na debi albumu Fumes of Funeral Pyres nudi superteški skandinavski death metal uz sve konotacije koje to podrazumevca. Dakle, ovo je heavy, zverski, epski, sa puno atmosfere i nekomplikovanim aranžmanima koji udaraju pravo među oči i oslanjaju se na surovost, težinu i abraziju. Sve to meni odlično zvuči pa ako volite ovakav stil, nećete porgrešiti:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/fumes-of-funeral-pyres
OK, Terror Fetus je sjajno ime za deaththrash bend a brazilska ekipa pod ovim imenom upravo je izdala debi album, Visceral Annihilation. I on visceralno anihilra za sve pare. Ovo je brz, trešerski death metal moćnog tempa, nervoznih rifova, jake tenzije i ubitačne energije. Podmažite vratove, trebaće vam:
https://terrorfetus.bandcamp.com/album/visceral-annihilation
Dehumanize i Catatonic Profanation su dva benda iz Kentakija koja imaju ista dva (jedina) člana. Mislim, oba benda su ista postava, samo promene ime. Suludo? Verovatno, pogotovo kada oba benda sviraju slamming death metal. Stench of the Lifeless je split EP između ova dva projekta i mada ne pričamo o nekakvom hipoeroriginalnom i nadahnutom slemu, ovo je korektno producirano i dobro krlja. Catatonic Profanation su varvarskiji, na ime vokala, a Dehumanize su nešto raznovrsniji u izrazu ali ovo je na gomili dobar brutalni death za nas degenerisane. Catatonic Pfonatation nude svoju stranu za koliko sami odlučite da platite. A i Dehumanize svoju!
https://luigideathcrew777.bandcamp.com/album/stench-of-the-lifeless
https://catatonicprofanation.bandcamp.com/album/stench-of-the-lifeless
Nizozemsko-kalifornijska supergrupa Siege Of Power je ime uzela od pesme Napalm Death a i produkcija im je onakva kakvu (poslednjih par decenija) Shane Embury voli: prebudžena i bučna. To mi malčice smeta u konzumaciji njihovog drugog albuma, This Is Tomorrow a koji nudi glasan, prijemčiv death metal namenjen širim narodnim masama. Ovo je nekomplikovana, teatralna ali prosta muzika za ljude koji vole i da se šutiraju ali vole i da čuju melodiju i mada sve to nije SKROZ moj fazon, ne mogu da kažem da ovi iskusni ljudi (članovi Asphyx, Autopsy, Thanatos itd.) nisu snimili prijatnu ploču „komercijalnijeg“ death metala:
https://siegeofpowermetal.bandcamp.com/album/this-is-tomorrow
Oh, lepo je videti da mađarska death metal mašina Gutted i dalje radi. Ovom bendu sam bio predgrupa pre brat-bratu jedno 15-20, godina i bili su opaki tada, a novi album, peti po redu, A Path to Ruin nudi vrlo klasičan, malo sada i starinski death metal koji meni jako prija. Nije ovo ni pravi album, pored introa i autroa ovde ima samo pet pesama, ali one kidaju, sa svim tim ’90s šmekom mračnih rifčina i mitraljeskim polivanjem ritam sekcije. Staromodno, možda, al jebeno kvalitetno i, za promenu, dosta dinamično producirano, meni su Gutted odlično legli:
https://gutted1.bandcamp.com/album/a-path-to-ruin
Glazgovski Man Must Die imaju vrlo solidan novi album, The Pain Behind It All deset godina nakon prethodnog i mada ga trenutno nema na Bandcampu, ovo je vredno da se čuje ako volite brutal death metal sa elementom tehničke ambicioznosti i nekim odličnim rifovima. Ovo, dakle, ne komplikuje ONOLIKO koliko to radi čist tech-death i ima prostora za atmosferu, ali opet ne beži predaleko od rifčina i tehničkih egzibicija kada je to zgodno. Sasvim lep materijal.
Transilvanijski Putred su izdali debi album, Repulsie Post-Mortem (ne, nisam pogrešio u kucanju, mada je fer da ste to pomislili) i ovo je toliko old school da sam morao da proverim par puta da nije u pitanju reizdanje kakvog albuma iz devedesetih. Putred (ne, nisam ni ovde pogrešio u kucanju), naprosto vole starinski, prljavi, sluzavi death metal zasnovan na kanalizacionom gruvu i krš produkciji i ovo nije ni toliko agresivno ni toliko heavy koliko je, jelte, uvaljano u izmet i blato. Ali je nekako kul:
https://putred.bandcamp.com/album/repulsie-post-mortem
Ahhh, meksički Street Tombs su ljudi po mom ukusu. Novi EP, Reclusive Decay ima šest pesama RIFOVA i ne mnogo toga drugog pored RIFOVA. Ovo je death metal sav u gruvu i rifu, uličan, trešerski po duhu, mračan ali prijemčiv, mošerski i nekomplikovan, baš da se uz njega opustite i poletite. Dobra produkcija, raspoložena svirka I RIFČINE:
https://carbonizedrecords.bandcamp.com/album/reclusive-decay
Svakako je za death metal publiku ova nedelja donela mnogo lepog, a kad to kažem mislim i na činjenicu da je 20 Buck Spin izdao ne jedan nego dva albuma portlandskih Ulthar. Meni je prošli album ove ekipe, Providence iz 2020. godine bio mnogo dobra ploča (i dalje omot koristim kao wallpaper na telefonu i šokiram prolaznike gomilom stilizovanih kurčeva, BTW), a Anthronomicon, prva od dve nove ploče je logičan i sjajan nastavak ove priče sa osam vrlo lepo napisani h i produciranih pesama. Ulthar su sjajni jer ne zvuče upeglano i studijski sterilisano, već uvek jurišnički napaljeno i živo, a Anthronomicon uspeva da ovu organsku estetiku spakuje u sada čistiji, prijemčiviji zvuk i pesme onda naprosto prodišu. Ovde se čuje mnogo dobrih rifova, intrigantnih melodija a Ultharovi haotični aranžmani odjednom zvuče logično i naprosto moćno. Inventivnost koju ovaj bend ima od početka sada je podešena tako da bude dostupna i uhu „normalnijih“ slušalaca i ne mogu biti srećniji zbog činjenice da će sada nesumnjivo mnogo više ljudi otkriti magiju ovog sastava. A onda vam dolazi i drugi album, Helionomicon, eksperimentalnija, ambicioznija ploča sklopljena od samo dve kompozicije – ali obe traju po dvadesetak minuta. Ulthar tek ovde pokazuju KOLIKO su ambiciozni u komponovanju i aranžiranju, nudeći povremeno i odlazak u apstraktnije vode ali ne bežeći predaleko od poštenog, znojavog death metala koji u ovoj ekspandiranoj formi, doduše, pred slušaoca stavlja dosta izazova (treba očuvati koncentraciju pod tom neprekidnom paljbom) ali ga i štedro nagrađuje. Jednom rečju? Veličanstveno!
https://20buckspin.bandcamp.com/album/anthronomicon
https://20buckspin.bandcamp.com/album/helionomicon
Na kraju smo, pa evo i mao heavy metala i tih nekih svakakvih stvari. Italijanski Taurus Inferno sviraju nekomplikovan, kao sami kažu „old school metal“ na svom eponimnom debi albumu. Ovo je pritom očišćeno od old school cheesea i sastoji se samo od snažnih rifova i kinetičkog, snažnog ritma, pa zapravo nije onoliko old school koliko sam ja očekivao. Ali je solidno. Najproblematičniji element je vokal koji je monotono urlatorski i da je makar na ovom nivou udenuto malo stilizacija po modelu osamdesetih, imam utisak da bi Taurus Inferno imali znatno više karaktera. No, kako rekoh, polivačina rifovima je prijemčiva, pesme su žestoke, znojavo odsvirane, pa ne mogu mnogo da se žalim.
https://taurusinferno.bandcamp.com/album/taurus-inferno
Poljaci Nightbound zato zvuče JAKO old school na svom debi EP-ju Howling of the Night. Ovo je ’80s heavy metal sa ’80s produkcijom (i to poljskom ’80s produkcijom), istovremeno ponosan i ranjiv u svom pevanju o noćima uz tanke gitarice i visoke vokale. Šarmantno je to za nas koji volimo taj nostalgični hevi zvuk i ako ste kao ja, ovo preporučujem bez ostatka. Ako niste kao ja, zahvalite se proviđenju ali poslušajte ovo makar iz radoznalosti:
https://nightboundnavis.bandcamp.com/album/howling-of-the-night
Majestic Ryte sa Long ajlenda su prvi EP snimili dok sam ja još bio u srednjoj školi 1988. godine, a evo tek sada debi albuma. No, istoimeni albim (a tako se zvao i EP, ljudi vole ovu sintagmu) je, pa, odličan. Ovo je heavy metal sa malo okultnih mirisa, atmosferičan i dostojanstven, sa fino odmerenom dramom, dobrim rifovima i autoritativnim pevačem. S obzirom na dugovečnost benda ne treba da čudi koliko je ovo tr00 a da se ne davi u cheeseu pa preporučujem posvećena slušanja:
Telomyras iz Sijetla imaju istoimeni EP kao svoj debi i ovo je šarmantan, melodičan heavy metal u kome ima dosta Mejdna ali je, jelte, za nijansu „komercijalniji“ od Mejdna. Ali ne smeta, meni se dopadaju i rifovi i melodije i pomalo agresivan vokal pevačice i mada bend još ima da sazreva, ovo zvuči zdravo:
https://telomyras.bandcamp.com/album/telomyras-3
Album nedelje i black thrash proslava naravno dolazi uz novi Hellripper. Peacevilleov škotski ljubimac, James McBain sa trećim albumom, Warlocks Grim & Withered Hags pokazuje zavidnu sazrelost. Lako bi bilo, da se razumemo, da je čovek samo iščukao još desetak black thrash himni kao na prethodnim izdanjima ali ovaj album na sav taj seks dodaje vrlo lepu kinematsku dimenziju sa ambicioznijim i promišljenijim aranžmanima i puno svežih ideja. I to je jako dobra kombinacija. Hellripper ovde još uvek zadržava svoju sirovu neposrednost ali uspeva da je udene u zaista složenije, povremeno himnične pesme i da napravi kompozicije od po sedam minuta koje se ne stide i da pošteno zanarodnjače, a da produkcijski sve to ostane srazmerno suvo i svedeno. Veoma mi se dopada:
https://hellripper.bandcamp.com/album/warlocks-grim-withered-hags
