Pre par nedelja se petim brojem završio miniserijal Namor the Sub-Mariner: Conquered Shores i kao stari Marvelov sledbenik ne mogu da kažem da nisam bio zaveden, iskorišćen (na kraju možda malo i odbačen?) pričom koja je ne samo uglavnom bazirana na dijalozima i karakterizaciji, sa veoma malo akcije, već i koja ide u neke od najranijih perioda Marvelovih stripova (u vreme kada se to još zvalo Timely Comics i prikazivalo superheroje kako jebu kevu nacistima po Evropi) da bi osamdeset godina kasnije izvodilo gorke, trezvene, ali možda malo i optimistične zaključke o prijateljstvima skovanim u ratu i životima provedenim u stalnom prisećanju tog rata.
Namor the Sub-Mariner: Conquered Shores je napisao Christopher Cantwell, a što me je, priznajem, malo i iznenadilo, Cantwell je sa svojim radom na Iron-manu isposlovao sebi dosta odlične reputacije i dobre volje i mada je deo toga iskoristio da nastavi da radi nekoliko projekata iz strasti poput Hellcat i Gold Goblin serijala, nisam očekivao da se Namor, kralj Atlantide (ili, jelte, bivši kralj, ez d kejs mej bi u ovom stripu) nađe na spisku njemu omiljenih likova iz Zlatnog doba o kome smatra da ima nešto smisleno i značajno da kaže. End jet hir vi ar.
Cantwell je, štaviše, vrlo eksplicitno pojasnio, pogovorom na kraju prog broja koliko su junaci iz Timely Comics serijala značajni u pogledu njegove percepcije super-heroja, citirajući Buisekov i Rossov uticajni serijal Marvels kao varnicu što je zapalila njegovo interesovanje da se vrati decenijama unazad i pozabavi nečim što on izjednačava sa praktično arheološkim radom. Cantwellova teza je da danas, a pogotovo, dodao bih ja, u kontekstu činjenice da većina moderne publike do Marvelovh propertija dolazi putem filma i televizije, percepcija evolucije odnosa između Marvelovih protagonista i njihovih individualnih karakterizacija često isključuje period vezan za Drugi svetski rat u kome su nastali neki od likova što i danas imaju aktivne uloge u Marvelovom univerzumu, uključujući njegovu kinematsku inačicu. Utoliko, nije mi ni potpuno zaumna ideja da je uredništvo odobrilo da se radi Conquered Shores, računajući da je preko, u DC/ Warner taboru projekat Aquaman ispao dosta dobro i da je film sa glavnim junakom koji je kralj Atlantide iz stripa što je začet 1941. godine odradio dobar posao, te da nema stida u tome da se i pod Diznijevim skutom isproba sličan projekat, sa svojim kraljem Atlantide koji je, eto preokreta, dve godinice stariji od Aquamana. (Da se, da prostite na jadnoj igri reči, isproba proverbijalna voda.)
Naime, iako je dosta poznato da je veliki broj Marvelovih likova nastao kao nimalo stidljiva imitacija postojećih DC likova, Namor je jedan od notabilnih izuzetaka, kreacija Billa Everetta, sa poreklom koje je od početka bilo problematično u smislu da moćni podmorski heroj nije zaista bio heroj u svojim prvim inkarnacijama, naprotiv, da su njegova prva strip-pojavljivanja igrala na kartu gnevnog čoveka iz dubina okeana koji ima problem sa ljudima „sa površine“ i ne stidi se da im to silom pokaže.
Ova karakterizacija nije nikada zaista izbrisana i osamdeset i kusur godina kasnije Namor je nezgodni anti-heroj, pa onda povremeno i čist negativac koji je opterećen snažnim besom (dobrim delom zasnovanim na identitetskoj krizi jer je u pitanju pola Atlantiđanin a pola „površinac“, kao i Aquaman, uostalom) i osećajem da je njegovo kraljevstvo uvek ugroženo ponašanjem ljudi sa kopna, pa su mnoga Namorova pojavljivanja, uključujući i u najskorije vreme bila karakterisana agresivnim, ratničkim odnosom prema kopnu. Namor je, da se razumemo, omiljeni Marvelov Bad Boy (ne zaboravimo da je u pitanju i neka vrsta grešne simpatije Sue Storm iz Fantastic Four) ali ova persona je donekle i kalup u kome je Namor zatvoren poslednjih decenija i odakle ga vade samo za pojedinalne epizode. Namor the Sub-Mariner: Conquered Shores je Cantwellov pokušaj da uđe ispod, da izvinete, površine, i u Namoru pronađe unutarnji konflikt. Namor, na kraju krajeva, jeste „polutan“, pola čovek a pola Atlantiđanin koji se na presto Atlantide ispeo ne pomoću šarma i diplomatskih veština već najpre silom i beskrupuloznošću, dokazujući, jelte, da je „čistiji“ podmorac od čistih Atlantiđana, pa je onda Conquered Shores jedna dugo potrebna introspektivna analiza njegovih motiva ali i pojavnih oblika njegove ličnosti, njegovih, uostalom, postupaka tokom duge istorije, a koji su od Namora napravili ono kako ga drugi ljudi vide, ali ne nužno ono kako on sebe vidi.
Za potrebe ovog stripa narativ je pomeren u (moguću) budućnost u kojoj je najveći deo površne planete Zemlje prekriven vodom i Atlantida je konačno i u praksi ono kako je sebe videla toliko stoleća unazad: vodeća sila na planeti, imperijalna država koja sada zaista vlada inteligentnim životom na Zemlji. Kadrovi koji strip otvaraju, sa rukom Kipa slobode koja još jedino viri iznad površine mora, držeći neugaslu, jelte, baklju u jednom ironičnom demonstriranju da će voda na kraju uvek doakati vatri (sa svim prometejskim, jelte, konotacijama te vatre) postavljaju najveći deo estetike samog stripa. Ovo nije priča o kataklizmi koja nastupa i herojima koji se trude da je spreče. Ovo je priča o kataklizmi koja je došla i prošla, o novom svetu koji je iz nje, khm, izronio i herojima koji se osećaju staro, umorno i sa mnogo gorčine sede i analiziraju sopstvene živote i istorije pitajući se šta zaista znači biti heroj i jesu li to na kraju zaista bili ili, makar, jesu li dorasli slici koju su o njima imali drugi.
Cantwell ovo piše barokno, sa puno monologa i dijaloga, koristeći metaforu o vatri i vodi do njenih krajnjih granica, pa crtač Pasqual Ferry mora da se zaista potrudi da jedan u suštini smiren, kontemplativan narativ nekako ne pretvori u procesiju portreta i glava koje pričaju. Prizori potopljene planete i ostrvcava suve zemlje u sada skoro bekrajnom okeanu svakako pomažu da strip dobije jednu epsku, svečanu postapokaliptičnu atmosferu, pogotovo sa kolorima Matta Hollingswortha (i „podvodnim“ leteringom Joea Caramagne). Ja nisam preteran ljubitelj Ferryjevog uglastog stila, sa tankim linijama i gotovo kubističkim figurama, ali sa Hollingsworthom na kolorima, ovaj strip svakako dobija dosta karaktera.
A karakter je i u njegovom središtu. Ovo je u velikoj meri analiza Namorove ličnosti i jedno nesputano valjanje u osećaju krivice, promašenosti, ali i nikada zaista pripitomljene sujete i osećaja inferiornosti koji truje čak i najplemenitije momente kraljevske dominacije iz Namorove istorije. Pisan maltene kao nekakav gameofthronsovski polomljeni ep, Conquered Shores nam daje Namora koji se zaista trudi da učini nešto značajno i plemenito na kraju svoje, jelte, karijere, postajući sve više svestan da svet za koji se borio u ovom trenutku zapravo više nema mnogo potrebe za njim. A što je moćno mada zastrašujuće osećanje.
Utliko, prirodno je da se naspram njega stave neki od njegovih najstarijih prijatelja i neprijatelja, od doktora Dooma (i, er, Machine mana), pa do njegovih kolega iz Invadersa, Kapetana Amerike i originalnog Human Torcha. Odnos trojice muškaraca koji su se borili rame uz rame protiv nacista i uprkos sasvim različitom porekli našli zajedničku prirodu u suprotstavljanju zlu, ovde je u centru karakternog rada i, ako ste imalo vezani za klasične Marveove likove, bićete dirnuti.
Strip zaista nema mnogo akcije i više se bavi posledicama društvene nepravde i diskriminacije nego što troši strane na pesničenje, no, kada do pesničenja i dođe, Ferry kreira taj osećaj zaista zastrašujućih sila na delu, bežeći od ispraznog spektakla i dajući akciji meru fatalnosti koja prija ovom stripu.
Old school Marvelovi zombiji će ovde svakako imati čemu da se obraduju, uz kompleksnu politiku Atlantide i napete, uzbudljive odnose između bivših Invadersa, ali čak i ljudi koji ne znaju ko je Jim Hammond (dakle, taj originalni Human Torch) će ovde dobiti jedan solidan naučnofantastični narativ o planeti što je ljudsku rasu ostavila iza sebe i evoluciji koja je istovremeno i društvena koliko i biološka. Lep, mali strip i možda sasvim solidan predložak za budući film. Amazon će kolekciju imati u Maju na ovom mestu, a pojedinačne epizode imate ovde.
