Sad će uskoro i proleće a mi živimo tu gde živimo. Bar ima metala. Bar to, jebiga.
Dakle, prvo blek metal. Nemački Ettinskjalf sviraju dosta moderan blek metal, sa puno atmosfere i meditativnih melodija, deakcentujući agresiju i rifove, no njihov drugi album, Between Walls and Delusion ima dosta šarma, kako na planu muzičkih tema tako i zvučno. Ne da je ovo sad neki IZVRSNO produciran materijal, ali Ettinskjalf ne gaze po kompresiji onako kako je to često slučaj pa njihova muzika ima malo prostora za disanje i pored dosta pakleno distorziranih gitara, što uvek cenim. Tematski, bend se bavi mentalnim zdravljem i naporima vezanim za njegovo očuvanje, a što je srazmerno originalno u ovom medijumu i valja ga pozdraviti iz sve snage. Poslušajte:
https://ettinskjalf.bandcamp.com/album/between-walls-and-delusion
Zadarski Opsimath je solo projekat dosta iskusnog hrvatskog muzičara po imenu Kristijan Bajlo. Prvi album ovog projekta, As We Gaze upon Ourselves je prilično ambiciozan amalgam blek metala, melodičnog detah metala, pa onda dooma, možda i malo metalkora sa aranžmanima u kojima promakne i po koja simfonijska želja. I sad, ovo je solidno producirano, pogotovo za kućne uslove, al ne baš toliko skupo da ceo svet popada na dupe, no moram da Bajlu odam priznanje za maštovitost i vrlo dobro uho za aranžiranje, da ne pominjem kvalitetnu svirku. Vokale je ovde odradio Bruno Longfield i odlični su (takođe vrlo maštovito aranžirani) i u celini Opsimath je vrlo vrlo impresivan debi za ovaj projekat. Obavezno poslušati:
https://opsimath6.bandcamp.com/album/as-we-gaze-upon-ourselves
Japanski Vandal na svom (debi?) albumu, 地獄変 / Jigokuhen zvuči moderno, onako glasno i teatralno kako je to danas popularno, ali ima i jednu tipično japansku ekspresivnost koje ga izdvaja od mora evropskih i američkih bendova sličnog usmerenja. Ovde su besne gitare i klavijature u efektnom sazvučju, ritmovi su jednostavni a pesme aranžirane da slušaoca vode od krešenda do krešenda i mada Vandal ne umiru od originalnosti, zvuče zapravo dovoljno osobeno i karakterno da osvoje moju pažnju:
https://van-dal.bandcamp.com/album/jigokuhen
Avern iz Barselone za sebe kažu da su „heavy as metal, raw as punk“ mada im debi album, Hell on Earth nije preterano sirov niti naglašeno težak. Ali ovo jeste šarmantna kombinacija blek metala i (pank) roka, sa solidnom produkcijom i zavodljivim pesmama, za publiku koja se ne loži na ekstremnost ali voli dobar rif i moćan gruv:
https://avernbcn.bandcamp.com/album/hell-on-earth
Flammae je relativno novi poljski blek metal duo sa minialbumom Ordo kao svojim prvim izdanjem. Ovo je nešto više old school nego što sam navikao da očekujem od Poljaka, ali svakako i dalje ima dosta atmosfere i ne ide samo na snagu. Produkcijski mi prija vrlo dinamičan snimak, sa finim, skakutavim bubnjem i prominentnom, toplom bas gitarom gde normalna gitara sa svojom jakom distorzijom ništa ne kvari. Solidno napisano, solidno karakterno, solidno u celini:
https://flammae.bandcamp.com/album/ordo
O Tuima Tuuli se ne zna ništa, ni ko su, ni odakle su, ali kako im je prvi album, I, izašao za ruski Dark East Productions, može se naslutiti da su Rusi. No, album je svakako vredan pažnje sa svojom kombinacijom blek metala sa nešto thrasha, melodičnosti i atmosfere. Tuima Tuuli vole da napišu dužu, epskiju pesmu, ali vole i da lepo zakucaju kada im se namesti na volej i mada je album podugačak za moj ukus, ne mogu da kažem da ovde nema znatna količina finih tema, rifova i ideja. Plaćate koliko želite:
https://darkeastproductions.bandcamp.com/album/tuima-tuuli-i
Morgul Blade su i na novom EP-ju, Twilight Descends u svm standardnom melanžu tradiconalnijeg heavy metala i blek metala. I, da se razumemo, ovo je ipak muzika za posvećene jer su i pesme dosta hermetične, zvuk sirov i jeftin a pevanje demonsko. Ali za blek metal publiku ovo je fino osveženje:
https://morgulblade.bandcamp.com/album/twilight-descends
Kopehnagenški Heaven’s Damnation na prvom i istoimenom EP-ju pokazuju solidan raspon ideja i tema. Ovo je blackened death metal ali i pored tvrdoće i agresivnosti koju to podrazumeva, ima tu i dosta osećaja za kreiranje muzičkog teatra i ovaj nekada jednočlani a sada normalni bend može da se ponosi debi izdanjem:
https://heavensdamnation.bandcamp.com/album/heavens-damnation
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/heavens-damnation
Kolumbijski Soldados del Infierno su PRESLATKI na svom debi albumu Imperum in Vita: Satana. Sve je ovde ultrašarmantno od omota sa humanoidnom kozom golih sisa, preko satanističkih tekstova na Španskom pa do jednostavne, sirove a prijemčive black-thrash-grind muzike koja zvuči retro ali istovremeno i potpuno sveže. Ima nečeg u toj opakoj napaljenosti sa kojom ova tri čoveka sve to izvode, ali dobro je i da je produkcija sa prave strane „demo“ kvaliteta. Mnogo simpatično:
https://soldadosdelinfierno.bandcamp.com/album/imperum-in-vita-satana
Enslaved su izdali novi album, Heimdal, i mada njihova muzika odavno više nije čist black metal, a povremeno uošte nije blek metal, ova kolekcija progresivnih rok i metal kompozicija vredi da se čuje. Vrlo cenim Enslaved zbog želje da i dalje eksperimentišu i traže nove izraze i mada se mnogo toga što naprave meni ne dopadne, mnogo toga mi se i dopadne i impresionira me. Heimdal ima dosta impresivnih momenata i ovo je progresivni blek metal koji zaista povremeno zazvuči kao Pink Floyd na blek metal tripu. Respekt:
https://enslaved.bandcamp.com/album/heimdal
Ruski jednočlani projekat Бѣсъ je sedeo pritajen godinu dana ali sa novim singlom, Авсень postavlja nove granice grandioznosti i urnebesa. Ovo ima samo jednu pesmu (u punoj vokalnoj i instrumentalnoj verziji) ali je ta pesma čitava pozorišna predstava sa zvučnim efektima i folklornim motivima, gomilom ženskih vokala, te neverovatnom smenom tenma i atmosfera u manje od pet minuta. Drugi autori bi od ovako nečeg napravili gadnu papazjaniju ali Дмитрий Лебедев je UMETNIK i ovo je apsolutna lektira. Ozbiljno:
https://biese.bandcamp.com/album/–6
Doom, stoner, psihodelija, hard rok, sludge metal! Dead Shrine ima pomalo preteće ime ali muzika na albumu The Eightfold Path je predobar, ali PREDOBAR psihodelični stoner sa APSURDNOM količinom faza na gitarama, moćnim sabatovskim rifovima, ukusno iskorišćenim klvaijaturama, odličnim pevanjem, generalno perfektnim gruvom… Da ovo sve radi jedan čovek (Craig Williamson iz Hamiltona na Novom Zelandu) jeste prilično jasno već posle pola jedne pesme, ali ovo je jedan od primera da i ti one-man bendovi mogu da budu izvrsni. Mogu samo da zamislim kako bi ovo dobro zvučalo u kontekstu „pravog“ benda koji sve svira uživo, ali dok se to ne desi, vrlo je važno da podvučem da Dead Shrine sa ovih osam pesama donosi skoro pa najbolju rok muziku koju sam čuo ove godine. Odlično. Obavezno:
https://deadshrinenz.bandcamp.com/album/the-eightfold-path
Berlinski Lightkeeper imaju EP sa četiri pesme bolnog ali ipak donekle i optimističnog sludge metala. Sons of the Mountain je naslov iza koga dolazi dosta atmosfere ali i po koji sabatovski rif, iznurujući spori gruv i napukli, izmučeni vokali. Nije ovo naročito inventivno, da se mi razumemo, ali nije ni rđavo za slušanje i povremeno iznenadi nekim odličnim momentom (npr. neočekivani refren u Son of the Mountain). Dajte mu šansu a ako vam se svidi plaćate koliko hoćete:
https://lightkeeper2.bandcamp.com/album/sons-of-the-mountain
Sludge metal ali u svojoj najslobodnijoj, najeksperimentalnijoj formi je u ponudi na trećem albumu benda Sloth Hammer iz Lidsa. Prošlog leta slušali smo ih na ploči Preparation Is for Cowards a novi se album sa četiri pesme zove Troops of Doom i nema NIKAKVE veze sa Sepulturom. Ovo je bučno, mučno, sporo, bolno, na momente više zvuk nego muzika, ali ima šarma za moj groš. Bend daunloud daje za sumu koju sam odredite što je isto jako fer:
https://trepanationrecordings.bandcamp.com/album/troops-of-doom
https://slothhammer.bandcamp.com/album/troops-of-doom
Španski Barbanegra na svom albumu A Sangre Y Fuego voze simpatičan hard rok, pomalo staromodan, ali ne previše. Ovo mene najviše podseća na devedesete godine kada su hard rok bendovi otkrivali pank a pankeri hard rok i pravili simpatične kombinacije. Album je jednostavan, jeftin, dopadljiv i ne zahteva da se o njemu previše razmišlja već da se, jelte opustite i uživate:
https://barbanegrarock.bandcamp.com/album/a-sangre-y-fuego
Simpatičan je i grčki sastav Afania koji za sebe kaže da svira „blackened heavy rock“ mada u praksi njihov heavy rock nema mnogo dodira sa blek metalom. Ovo je naprosto – standardno dobar i prepoznatljivo grčki moderni hard rok sa dosta meodije i, uprkos preglasnom masteringu, elementima, jelte, dinamike u samim pesmama. Album Μακριά απ’τον Κόσμο zvuči fino i jedino što može da ga spreči u osvajanju sveta su tekstovi na Grčkom.
Brazilski doom metalci Riffcoven stižu sa novim albumom, O Caminho do Aço. Ovo je sada zreo, vrlo lepo produciran rad metala koji se ne zadržava isključivo u doom vodama. Riffcoven nisu nužno „komercijalni“ ali njihova muzika je komunikativna na ovoj ploči, sa poletnim tempom i pevljivim refrenima. Hardkor doom publika svakako ovde može da se raduje lepim, snažnim rifovima a čitav paket je pitak i prijatan:
https://riffcoven.bandcamp.com/album/o-caminho-do-a-o
King Weed ima novi album, Genesis i, pa, sve je isto kao i uvek. OK, možda ovde ovaj projekat udara malo više po „metalu“, dakle, njihov džemerski stoner rok ima malo tvrđe rifove uz bluzersku osnovu, ali je generalno ovo baš onako kako zamišljate King Weed:
https://kingweed.bandcamp.com/album/genesis
Prawn Queen iz Las vegasa na EP-ju Peanut Butter Crow imaju četiri pesme solidnog rokenrol gaženja. Ovo nije ni nešto superteško ni nešto supersporo, naprotiv, energično je i poletno i namenjeno „normalnoj“ publici sa sve „woooooo“ refrenima, koji vuku na televizijski pank, ali pesme su dobre, a zvuk zdrav i nemam nekih zamerki. Još bend daunloud prodaje po ceni koju kupac sam odredi. Ljudski.
https://prawnqueen.bandcamp.com/album/peanut-butter-crow
Ever Age su iz Toronta i njihov 2023 Demo ima tri pesme sirovog, simpatičnog heavy psych rokanja i rolanja. Nije ovo, i pored sirovosti, bazirano samo na snazi i gaženju pa ako imate uho koje u demo-produkciji zna da uživa, primetićete da su pesme dobro napisane i karakterne. Fino je:
https://everageband.bandcamp.com/album/2023-demo
EvilLeaf iz Severne Karoline trpaju mastan stoner rok sa pevačicom Sarom koja ima moćan, upečatljiv glas dok surfuje na talasima teških rifova. Muzika na EP-ju Slow Burn je zapravo fino ambiciozna i nije baš puka imitacija Black Sabbath, hoću reći, ovo je „metalnije“ a da i dalje odlično drži bluz osnovu i unapređuje klasičnu formulu a da je ne napušta. Dobar vokal mnogo znači pa EvilLeaf treba da čuvaju ovu ženu i muziku formatiraju oko njenih kvaliteta:
https://evilleaf.bandcamp.com/album/slow-burn
Poljaci 71TonMan na svom trećem albumu, Of End Times baš udaraju teškim, mučnim sludge-doom metalom. Ovo su dugačke, spore pesme sa rifovima koji pritiskaju, mikrofonijom koja prži, ritmovima koji melju. Daleko od lepog, ali dovoljno blizu transcendentnog da bude zanimljivo:
https://71tonmanband.bandcamp.com/album/of-end-times-sludge-doom-metal
Sandrider iz Sijetla imaju odličan novi album, Enveletration (kombinacija reči envelopment i penetration, da, ima objašnjenje i zašto) a koji stoner rok osvežava pankerskom (malo i grandžerskom) energijom, pišući pesme koje su dinamične, moćne i, sve jedna bolja od druge. Ovo je album sastavljen skoro do samih hitova koji su sami sastavljeni od gomile krešenda majstorski povezanih momentima predaha. Sjajno:
https://sandrider.bandcamp.com/album/enveletration
Witch Ripper su isto iz Sijetla i mada njihovo iime sugeriše nekakav okultni, old school doom metal, istina je da je drugi album benda, The Flight After The Fall, zapravo izrazito moderan. Ovo je metal sa skoro televizijskim kvalitetom, negde između sludge, stoner i grunge formata – bend sam kaže da je ovo brutaln sludge meets arena rock fazon – ali ekspanzivan, dinamičan, onako, prilagođen savremenoj publici koja voli dramu, tenziju, i znojavu, glasnu svirku. Nije zapravo u nekom mom stilu, ali je ovo dobra ploča bez ikakve rezerve:
https://witchripper.bandcamp.com/album/the-flight-after-the-fall-2
Odličan debi ima i teksaški žensko-muški kombo Temptress. Album See je perfektna kombinacija doom metal sporosti i hard rock/ heavy metal melodičnosti, sa pesmama koje nabace i po deset mimuta trajanja ali vas umiljato i sa ljubavlju miluju rifovima, melodijama i ženskim vokalima svo to vreme i drže u prelepoj nirvani. Svemu doprinosi i nežan, dosta dinamičan mastering pa ovaj lepi album preporučujem po više osnova:
https://temptressofficial.bandcamp.com/album/see-2
Pre oko godinu dana dopao mi se prvi album finskog projekta Astral Magic pa sam se i sa novim albumom, The Last Survivors on Planet Earth lepo usrećio. Santtu Laakso ovde svira skoro sve instrumente i autor je sve muzike, ali čovek stvarno UME i The Last Survivors on Planet Earth je još pedesetpet minuta prijatne, old school psihodelije predvođene sintisajzerima. Ima ovde malo krautrok lepote, i da je ploča izašla 1973. godine zvučala bi jako futuristički. Ovako, pedeset godina kasnije zvuči rerofuturistički i ako vam to deluje kao dobar predlog, ne sumnjajte u to da su pesme odlične a produkcija jako umiljata. Ne propustiti:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/the-last-survivors-on-planet-earth
Pišnuo sam već na prvu instancu mikrofonije kojom počinje novi album tuluzkih Witchthroat Serpent. Francuzi se na svom prvom postpandemijskom a četvrtom ukupno albumu, Trove of Oddities at the Devil’s Driveway ne igraju sa našim očekivanjima: ovo je okultni TEŠKI doom metal sa stonerskim prelivom i pesmama od i po deset minuta u kojima ekstremno distorzirane, nisko naštimovane gitare preko sporog, mučnog ritma razapinju mrežu za okultne, psihodelične vokale. Ovo nije ni lepa ni šarmantna muzika ako ste normalna osoba ali ako volite satanizam i psihodeliju, horor i fuzz, bićete u apsolutnom raju. Naravno, ovo izdaje rimski Heavy Psych Sounds Records i to je garancija kvaliteta:
Thrash meal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal! Novi Ice War EP se zove Bloodsucker i Jo Steel ovde donosi još pet pesama iskrenog, časnog, meldičnog i BRZOG speed metala. Već svi znamo da ovaj čovek strastveno radi na osudi kapitalizma i zaštiti životne sredine i njegov jeftini ali neodoljivi melodični metal je ovde u standardnoj formi (da ne kažem da zvuči kao pank većinu vremena). Vrlo slatko:
https://icewar.bandcamp.com/album/bloodsucker
Poželeli ste malo thrash metala sa oštricom (melodičnijeg) death metal zvuka i fokusom na borbu za prava transrodnih osoba? Imate vrlo partikularan ukus, ali, izvolite: Transgressive su iz Arizone a album Extreme Transgression je zaista kao neki mlađi Kreator sa daškom death metala u svom zvuku. Energično, melodično, buntovnički, prijatno:
https://transgressivethrash.bandcamp.com/album/extreme-transgression
A onda iz Masačusetsa dolaze Graviton sa svojim novim EP-jem, The Seventh Plague. Iako ovaj materijal tematski obrađuje neke, jelte, mitološke teme, muzika je šravolinijski, tvrdi thrash bez mrsomuđenja. Graviton su vrlo tvrdi i ljuti, veoma po mom ukusu, nudeći thrash metal sa old school šmekom, sirov i razjaren ali odsviran i produciran moderno i pažljivo. Veoma mošerska, veoma prijatna ploča:
https://gravitonmetal.bandcamp.com/album/the-seventh-plague
Vanishment su iz Sijetla i njihov debi album, No More Torture je, pa, pristojan, mada treba imati na umu da bend sebe vidi kao neki prelazni oblik između heavy metal i thrash metal formi. Ovo znači da pesme umeju da budu i malo sporije i malo melodičnije od onog što bi zvuk sugerisao, mada to ne mora da vam bude problem. Ima ovde lepih melodija i svašta što vredi čuti:
https://vanishment.bandcamp.com/album/no-more-torture
Francuzi A Cure For Wellness na EP-ju nazvanom samo EP cepaju solidan thrash/ hardcore. Ovo je vrlo moderno po zvuku, dakle, skroz bez dinamike, jako komprimovano i sa puno djentovskih fora, uključujući disonance na gitarama. No u celini se meni prilično dopada jer ima trešersku eksplozivnost i mestimično je i dovoljno brzo za moje potrebe:
https://acfwband.bandcamp.com/album/ep
Mudhead iz Nemačke pak na svom duplom singlu, Violence (kojim najavljuju debi album) cepaju dve kratke, tvrde, moćne pesme thrash metala koji se ukršta sa hardcoreom za jednu lepu svetkovinu krljanja. Duža od dve pesme ima 79 sekundi, a ovo je odlično producirano i odsvirano kako treba:
https://mudhead.bandcamp.com/album/violence-double-single-2023
Breathe/Rust su metalizirani hardkor kombo iz Bristola i istoimeni EP je, pa, prijatan za slušanje. Četiri su to pesme tvrdog, nabadačkog hardkora, sa odličnom produkcijom ali i nekim dobrom rifovima. Čime hoću da kažem da Breathe/Rust imaju nešto više mašte od prosečnog metaliziranog hardkor benda u 2023. godini i da su, recimo, rifovi na prvoj pesmi (Breathe) melodičniji i atmosferičniji nego što biste očekivali. Svakako, dobija se ovde i dosta srednjetempaškog klecanja kako dolikuje ovakvoj muzici ali brže pesme u D-beat tempu i sa tim maštovitim gitarskim arabeskama (Remembrance, recimo) su mi hajlajt. Bend ovo daje po ceni koju sami odredite a vrlo vredi pažnje:
https://breatherust.bandcamp.com/album/breathe-rust
I ruski Guts of Despoty svira metalizirani hardkor ali ovde je metal komponenta – death metal. Dakle, EP G.O.D. je debi izdanje za solo projekat jednog Daniela Baikova koji je kaže jedno vreme pauzirao na ruskoj hardkor sceni ali sad joj se vraća sa ovim amalgamom sa death metalom. I dobro mu ide. Ovo je heavy i snažno, fino napisano, solidno producirano i ima taman dovoljno death metala da ne bude tek još jedan moshcore projekat a da ostane razgovetno i neposredno. Plaćate po izboru a vrlo je to pristojno:
https://gutsofdespoty.bandcamp.com/album/g-o-d
Isto metalizirani isto hardkor svuraju Defiant Path iz, pretpostavljam Severne Karoline. No, Spring Promo sa svoje dve pesme pored klasičnog moshcore gruva donosi i malo old school čukanja ravno iz osamdesetih i ja to moram da izrispektujem. Plaćate koliko hoćete a svirka i produkcija odlični:
https://forceofreckoning.bandcamp.com/album/spring-promo
Još metaliziranog hardkora na split singlu nazvanom samo Split između dva benda iz Ohaja: Life of Crime i SALT. Nema ovde mnogo filozofije, tu su teške gitare, nabadački, plesni ritmovi, urlatorski, besni vokali. Dve pesme, sve što očekujete i priželjkujete:
https://saltstyle.bandcamp.com/album/split
Njujorški Bazooka na EP-ju The Beast / Final Touch, pak, nude dve pesme old school hardcore punka, koji zvuči kao nešto iz, recimo prve polovine devedesetih, iz Portlanda, na primer. Dve pesme, mnogo zlovolje, sirov, hrskav zvuk, dobra svirka, meni prijalo, a naplaćuje se koliko hoćete:
https://bazookanyc.bandcamp.com/album/the-beast-final-touch
Fury of Five odnosno Fury of V iz Nju Džersija su bili aktivni devedesetih ali su sada napravili (za mene iznenađujući) povratak prilično odličnim EP-jem Half Past Revenge. Ovo jeste ulični nabod-core kakav nije normalno u mom bolparku, jelte, ali Fury of Five uspevaju da u muziku definisanu sirovošću i spontanošću unesu dosta sofisticiranih ideja i progresivnih fora. Respekt:
https://upstaterecords.bandcamp.com/album/fury-of-five-half-past-revenge
A za nas baš matore i ljubitelje BAŠ stare škole, finski hardcore bogovi Terveet Kädet snimili su evo ne znam koji po redu album. Kaikki kaikkia vastaan ima šesnaest kratkih pesama energičnog hradcore thrash zvuka, bez proseravanja, filozofije, ičega što bi stajalo na putu šutiranju iz sve snage. Prosto sam se raznežio do maltene suza kada vidim da bend koji sam slušao u srednjoj školi kao već legendaran, tako negde u drugoj polovini osamdesetih, i dalje snima ploče koje su STVARNE, autentične, nenameštene, vitalne. Faking obavezno:
https://terveet-kadet.bandcamp.com/album/kaikki-kaikkia-vastaan
Legion of Malice iz Sakramenta piče energični, blago haotični deathgrind na svom EP-ju Meditations On Hatred. Pokolj se odvija u tri pesme koje imaju česte smene ritma ali konstantnu nezaustavljivu energiju i mržnju i za tri dolara teško da ćete dobiti veće (i lepše) batine ove nedelje:
https://legionofmalice.bandcamp.com/album/meditations-on-hatred
Deathgrind je na jelovniku i kod portugalskog dua Morto sa albumom Morto Vivo koji traje dvadesetak minuta sa dvanast pesama od kojih je prvih pet činilo njihov prvi demo iz 2021. godine. Ovo je sirova, jeftina ali prijemčiva muzika sa pesmama od minut i po do dva, mrtvačkim rifovima i brutalnom brzinom. Ako ste ikada voleli Blood ili Carbonized, sirovo, prljavo, podrumski, old school i šarmantno krljanje ovih momaka će vam lepo pristajati:
https://larvaerec.bandcamp.com/album/morto-morto-vivo
Vermintide iz Tel Aviva spaja grindcore i slamming death metal što je kao da spajate lozovaču i vinjak. Album Ashamed Of My Species ima trinaest pesama od kojih ni jedna ni ne prilazi dvominutnoj granici, ali ima ovde dovoljno mesta i za malo gruva pored surovog zakucavanja. Brutalno, besno, energično i sa obradama Napalm Death i Magrudegrind na kraju. Pošteno!
https://vermintide.bandcamp.com/album/ashamed-of-my-species
Teksašani Krullur sviraju od kraja osamdesetih i njihov zvuk danas – mešavina thrash metala i grindcorea – ima vlo patiniran, vrlo old school kvalitet. A još više na novom, živom albumu, Dead Live! Ovo je izdao Horror Pain Gore Death Productions i u pitanju je odlična, napaljena ploča oštre, ljute muzike, solidnog živog zvuka, pogodna za šutku i svakojake nepodopštine:
https://hpgd.bandcamp.com/album/dead-live
Grind4Ukraine je nemačka etiketa sa misijom da skupi bar malo para da se pomogne napadnutoj Ukrajini putem izdavanja grindcore kompilacija. Volume 2 ovog serijala je, odmah da kažem ODLIČNA ploča sa čak 24 benda koji su u proseku VRLO dobri. Ovde imamo i neka visokoprofilna imena (makar kad je u pitanju grindcore), kao što su Meth Leppard, ali i Kanonenfieber koji je ovde i dalje u svom prepoznatljivom antiratnom black metal formatu ali se jako lepo uklapa. Čak i da ne marite za ukrajinsku muku, ovo je JAKO dobar presek moderne grindcore scene i vredi svakog sekunda vaše pažnje:
https://grind4ukraine.bandcamp.com/album/volume-2
Clock Strikes Lightning su odnekle iz SAD i sviraju kombinaciju grindcorea i mathcorea. Mada EP Holly Strikes Lightning Split EP zvuči malo hermetično, pa i suvo ovo je u principu zanimljiva kombinacija i pesme imaju štofa a ovo je i prvi put za ovaj jednočlani projekat da radi sa živim bubnjarem (doduše snimljenim pre šest godina za potrebe drugog benda ali ovde na kraju iskorišćenim). Sa druge strane je verovatno isto jednočlani Holly Caught A Contact High sa sličnom, maltene identičnom muzikom. Meni je to okej sve:
https://clockstrikeslightning.bandcamp.com/album/holly-strikes-lightning-split-e-p
Losanđeleski Zulu sa albumom A New Tomorrow meša svoj powerviolence zvuk sa sludge metalom, ali onda i sa raznim drugim žanrovima. U osnovi je uvek mučna, teška, spora muzika sa ispadima velike brzine, ali album je pun iznenađenja i postmodernih trikova, pa je vredan preslušavanja u celini:
https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr66-a-new-tomorrow
Lost Brethren na papiru ne deluje kao death metal sastav, ime je isvuiše poetsko za žanr koji se sve više loži na sve gore stvari što vreme više prolazi, ali Lost Brethren su tehnički death metal zavidnih zanatskih ali i korektnih kreativnih kapaciteta. EP Dimensional Rift dolazi četiri godine nakon poslednjeg (četvrtog) albuma i ima četiri kompaktne pesme u kojima je „tech“ komponenta istaknuta kroz virtuoznost i oneobičavanje muzike ali pesme su u suštini logične i dobro napisane i ne svode se samo na procesiju trikova. A što jako pozdravljam. Odavno nisam čuo ovako zanimljiv bend iz, da proverim, Kembridžšira u Engleskoj. Respekt:
https://lostbrethren.bandcamp.com/album/dimensional-rift
Enshrined iz Malmea su se izgleda ponovo okupili, makar da snime novi album, The Grand Failure i ovo je sjajan, zabavan materijal death metala koji ide brzo, uz dosta trešerskh elemenata i nudi čistu a opet ne peispoliranu produkciju, razgovetnost ali bez napuštanja death metal hermetičnosti i mrštenja itd. Pesme su raznovrsne, sa odličnim odnosom thrash i death elemenata a bend zvuči kao da je baš raspoložen za svirku. Odlično:
https://enshrinedswe.bandcamp.com/album/the-grand-failure
Dobro mi je seo i novi EP Pensilvanijskih Verminoth, nazvan Grotesque Manifestation. Kao bend koji se loži na Lavkraftovštinu, Verminoth su prilično predvidivi sa pesamama koje rabe old school težinu i spore, lepljive rifove u paru sa bolesnim melodijama i ono što ih izdvaja od milion kolega je solidna produkcija koja ističe njihovu težinu i bolesnost ali ih ne umotava u neprozirni mulj kakav je prečesto datost u ovakvoj muzici. Fino.
https://verminoth.bandcamp.com/album/grotesque-manifestation-ep
Profane Desecration iz Masačusetsa u svom death metalu imaju dosta eksperimentalnih elemenata uz vrlo disonantne gitare i aranžmane koji potenciraju neprirodnost i robotsko ponavljanje. Na momente je ovo skoro grindcore sa matematičarskim ambicijama ali onda uleti neki propisan death metal rif i sve se usidri gde treba. EP Terrestrial Plane of Decay dolazi dve godine posle debi albuma i nudi žustru muziku i ambiciozne aranžmane:
https://profanedesecrationband.bandcamp.com/album/terrestrial-plane-of-decay
Iako njemački Frostshock na debi albumu sviraju melodični death metal koji ja kao nešto ne volim, ipak sam se vrlo voljno izložio iskustvu slušanja. Jer ovo je ipak dovoljno krljački za moje potrebe. Frostshock sviraju i brzo i energično i sa pravilnim odnosom death i thrash elemenata, a sve to lišeno previše filozofiranja da se ja u ovome lepo pronađem. Mastering je STUPIDNO preglasan al muzika je dobra:
https://frostshock.bandcamp.com/album/frostshock
Kad smo već kod melodeatha, Majesties iz Mineapolisa su projekat članova Obsequiae i Inexorum, njihov prvi album, Vast Reaches Unclaimed izdaje pitsburški 20 Buck Spin, ali muzika je ljubavi pun omaž klasičnog gotenburškom zvuku i stilu. Dakle, ako volite zaslađen, melodičan death metal koji ne preteruje sa filozofijom u aranžmanima nego preferira prirodan, organski razvoj tema i kompozicija, Majesties svakako imaju šta da ponude. Voleo bih malo dinamičniji zvuk, svakako, ali nije da je to kod ovog izdavača običaj. Prijatna ploča:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/vast-reaches-unclaimed
Malezijski Dreaming Dead je nekako neodoljivo old school na svom, pretpostaviću prvom EP-ju, Mountain of Skull. Ovo je kao nekakav death metal sa kraja osamdesetih, jednostavan, naivan i zarazan do jaja. Veoma prijatno:
Brazilski Dreadful Deathreign su takođe old school death metal ekipa ali njihov novi EP, Hex – Hecatomb je bliži onome što se danas očekuje od OSDM-a. Dakle, ovde imamo četiri pesme časnog dubokog oranja, sa zvukom koji je debeo, zdrav i moćan, te kompozicijama koje su jedostavne, organske, nabijene tenzijom i dramom a bez preterivanja u aranžmanskih komplikacijama. No, Dreadful Deathreign svakako imaju ambiciju da kreiraju epsku muziku pa su pesme ovde povremeno i podugačke, sa impresivnom finalnom Hecatomb koja traje skoro deset minuta i drži atmosferu jako dobro sve vreme. Odlični su Dreadful Deathreign:
https://dreadfuldeathreign.bandcamp.com/album/hex-hecatomb
Sijetl ima jaku nedelju, pa evo jednog benda i iz death metal ponude ovog grada. Summoning Apocalyptic Devastation je prvi album sastava Plague Bearer koji radi već godinama kao nekakav projekat muzičara iz drugih sastava, i izdao je nekoliko demoa, ali tek sada se ohafizao da napravi i propisnu ploču. I ovo je sirov, energičan death metal koji pritom voli melodiju. Pesme spajaju epski, glasan nastup sa hermetičnim, podzemnim izrazom i to na kraju ispada lepa kombinacija:
https://plaguebearerwa.bandcamp.com/album/summoning-apocalyptic-devastation
Cave of Death Volume 1 je kompilacija death metal bendova koji sarađuju sa portugalskim Brutal Cave Productions i ovde ima dosta sirovog, podzemnog a dobrog death metala. Bendovi su Vile Apparition, Congealed Putrescence, Constant Torment, Horrifier i Goredawn, dakle, ekipa sa tri kontinenta, a old school death zvuk koji se nudi je konstantno dobar i ako ste ljubitelj, uživaćete:
https://brutalcaveproductions.bandcamp.com/album/volume-1
Evo nas na kraju. Dakle, multižanrovske stvari i heavy metal. Muzika koju izvode moskovski Melancholy je suviše kompleksna i žanrovski raznovrsna da bih mogao da je svrstam i u jednu određenu podvrstu metala, ali recimo da će publika sa veoma ovtorenim umom uživati u njihovoj kombinaciji progresivnog metala, blek metala, simfo-metala, alternativnog metala, gotike… Album Чернъ im je osamnaesti za više od dve decenije rada i mada bend možda stvarno preteruje sa brojem izdanja, ovo je impresivno sklopljena i odlično producirana ploča zanimljivih, odlično realizovanih pesama:
https://melancholyrussia.bandcamp.com/album/–2
Dakle, Primitive Man i Full of Hell su se udružili za potrebe snimanja albuma Suffocating Hallucination i čak i da ne znate da se radi o kraljevima death sludge metala sa jedne strane i mučnog, psihodeličnog grindcorea sa druge, naziv izdanja vam govori sve što treba. Ovo je ULTRA brutalno, sporo, teško, abrazivno i zastrašujuće. Ali je i odlično. Pet pesama sporog, doslednog prebijanja, sa jako teksturiranim zvukom i neretkim prelascima u čist power electronics, jedna od najbrutalnijih ploča koje ćete čuti ove nedelje, ali i jedna od najtranscendentnijih:
https://primitivemandoom.bandcamp.com/album/suffocating-hallucination
Ričmondski .gif from god su bučni ali i dosta maštoviti na svom trećem albumu, Digital Red. Njihova muzika, u osnovi hardcore/ screamo ovde je zaoštrena do krajnjih granica, puna disonanci i tenzije ali i brutalnih metal rifova sa druge. Nije lako da se izdrži ali ovo je gusta, slojevita muzika koja se pritom ne gubi u širini vizije već uvek drži fokus. Lepo:
https://giffromgod.bandcamp.com/album/digital-red
Japanski kraljevi simfonijskog blackened power metala, Ethereal Sin vraćaju se sa svojim petim albumom a koji je nastavak prethodnog, iz 2021. godine. Nazvan Time of Requiem Part. 2 ovo je opus melodičnoh, energičnih tema, često izvučenih skoro direktno iz folklorne tradicije, aranžiranih grandiozno (i grandiozno kičasto, naravno ALI MI NI NA ŠTA DRUGO NE BISMO PRISTALI) pa odsvirano žestoko i znojavo. Yama Darkblaze pošteno izgara na black metal vokalima a bend pesme drži kompaktnim i upečatljivim, bez rasplinjavanja u simfonijskim ambicijama. Odlično:
https://etherealsin.bandcamp.com/album/time-of-requiem-part-2
Šveđani Smoking Snakes sviraju vrlo korektan sleaze metal na EP-ju Restless and Wild. Ovo su tri pesme srednjeg, žustrog ali dostojanstvenog tempa sa finim rifovima i himničnim refrenima, produkcijom koja je modernija ali ne bezlično dinamična i sve to na gomili iako ne donosi bogznašta novo u žanr, zvuči kvalitetno i ubedljivo. Ako ste ikada voleli Cinderellu, Ratt i slične stvaraoce koji su harali osamdesetima, Smoking Snakes su gotenburški odgovor u pravom registru:
https://smokingsnakes.bandcamp.com/album/restless-and-wild
Kanađani Cromlech su čekali deset godina da snime svoj drugi album, Ascent of Kings i ovo je jedna pomalo šizoidna, ali zabavna smeša epskog doom metala, klasičnog heavy metala, speed metala… Cromlech ne žele da se odluče za jedan žanr ali njihova muzika ima jedan epski, maltene operetski kvalitet koji je nekako povezuje u ne baš skladnu ali funkcionalnu i zabavnu celinu:
https://cromlechdoom.bandcamp.com/album/ascent-of-kings
Lunar su iz Sakramenta i njihov progresivni metal je u JEBENO odličnoj formi na trećem albumu, The Illusionist. Ovo je blisko devintausendovskoj školi progresive, sa dosta viruozne svirke, ali i sa pesmama koje često skrenu u smeru postmodernog pačvorka a to nekako lepo funkcioniše. Lunar su, dakle, odlični muzičari, kadri da sviraju u raznim stilovima, ali, još važnije, u stanju su da napišu pesme u kojima ti silni stilovi uspelo stoje jedan uz drugi i tvore smislene celine. Masivan respekt:
https://lunarbandofficial.bandcamp.com/album/the-illusionist
Albm nedelje! Denverski prog-det-trešeri Necropanther najavljivali su poslednjih godinu dana svoj četvrti album, Betrayal dosta samouvereno, ali ne bez razloga. Voleo sam sva njihova dosadašnja izdanja ali Betrayal je najzrelija i najzabavnija ploča koju je ovaj i inače zabavni (i prilično zreli) sastav u životu snimio. Doduše, ovo ide po cenu jednog dela njihove do sada karakteristične, pomalo goofy persone u muzici koja je nekako uspevala da prozre i pored progresivnih tendencija. Betrayal je siguran u sebe, neposredan, vrlo žestok (najbrži album koji je bend do sada snimio) i sa momentima epske melodije verovatno prikladan da ga sluša i melodic death metal publika. Ako imam zamerku to ide na mastering koji je ovde jako glasan i čini slušanje muzike napornijim a što je greota s obzirom da Necropanther i pored sve trešerske cepačine zapravo imaju puno prelepih malih detalja na ovom albumu. No, ne mogu da lažem, kada ovo slušam srce mi je puno a na licu igra osmeh i kupio sam ga na Bandcamp Friday da bend dobije više para. Ako do sada niste slušali Necropanther, ovo je idealno mesto da uskočite:
https://necropanther.bandcamp.com/album/betrayal
