Bogami smo ove nedelje dobili MNOGO odlične muzike. Da krenemo odmah jer treba preći mnogo gradiva.
Odmah da krenemo sa blek metalom i, znate, Reveals deluje kao šašavo ime za blek metal bend ali bend dolazi iz Indonezije i prilično impresionira svojim prvim demo snimkom. Demo 2023 ima samo dve pesme ali ovo je u sebe vrlo siguran melodični blek metal koji, istina je, forsira atmosferu, ne rifove i teme ali je u tome veoma dobar. Ovo su umešno napisane i aranžirane pesme koje grade epiku kroz slojeve zvuka i energičnu izvedbu, majstorski mešajući gitare i klavijature sa agresivnom ritam-sekcijom. Lep početak.
https://revealsblack.bandcamp.com/album/demo-2023
Švajcarski pregaoci Aara i sa petim albumom, Triade III: Nyx nastavljaju da donose impresivne, teatralne opuse koji se odlikuju kvalitetnom svirkom, dobrom produkcijom i promišljenim komponovanjem što u obzir uzima ne samo pojedinačne pesme već i njihov međusobni odnos na albumu. Otud je i Triade III: Nyx još jedan album-događaj koji vredi slušati od početka do kraja, uživajući u atmosferičniom, melodičnom ali veoma maštovitom blek metalu koji udara besomučno ali sa mnogo osećaja za narativ. Četrdesetak minuta suptilnog prebijanja je, takođe, prava mera i Aara su još jednom zablistali nudeći album koji se sluša sa apetitom iznova i iznova:
https://aara.bandcamp.com/album/triade-iii-nyx
Norveški Keep Of Kalessin se posle osam godina vraćaju sa novim albumom, Katharsis i mada njihov melodični black-death metal nije baš naročito u skladu sa mojim preferencama, ovo svakako zvuči impresivno. Mislim, zvuči pre svega epski, sa pesmama i aranžmanima koji forsiraju grandioznost, orkestracije, horove itd. ali, onda, ovo je i ne samo vrlo žestoko, žustro odsvirano već i vrlo dobro napisano. Pesme se ne gube u tim svojim epskim aranžmanima već su u pitanju vrlo zdravi, vrlo moćni metal komadi umešno prošireni raznim dodacima i, protivno mojim očekivanjima, u ovom teatralnom ali ekstremno žestokom albumu sam veoma uživao:
https://keepofkalessin.bandcamp.com/album/katharsis
Poljski projekat Zørormr je bio na ledu od 2016. godine ali se njegov jedini autor i izvođač, Moloch, aka Fabian M. Filiks ove godine odlučio na povratnički album i četvrta dugosvirajuća ploča, The Monolith je jedan vrlo ubedljiv nastup. Ovo je i produkcijski i aranžmanski sam vrh onog što možete očekivati od jednočlanih postava i mada je sama muzika možda previše pompezna i teatralna za moj ukus, Zørormr bez sumnje zavređuje pažnju ljubitelja poljskog blek metala:
https://zorormr.bandcamp.com/album/the-monolith
Split MMXXIII je split singl između italijanskih Nott i Entirety. Svaki bend daje po jednu pesmu i ovo je sve simpatičan, melodičan blek metal korektnih zanatskih kvaliteta i ugodnog zvuka. Lepo:
https://obscvrvsrecords.bandcamp.com/album/split-mmxxiii
https://thelaststepdistro.bandcamp.com/album/split-mmxxiii
Symphony of Heaven LIVE @ Rusted Recordings Studio Volume II je drugi EP živih snimaka iz studija a koji je Symphony of Heaven iz Indijane izdao u poslednjih nekoliko nedelja. Ovo su sada tri pesme žestokog, vrlo solidnog black-death zvuka koji je, osvežavajuće, hrišćanski nastrojen. Kvalitetna svirka, pristojan zvuk, dobre pesme, ugodno:
Atinski Inhibitions imaju peti album (za sedam godina!), Iskald Sjel i ovo je još jedan od onih bendova koji pronose baklju klasičnog grčkog ’90s zvuka. Iskald Sjel je ploča sirovije produkcije i jednostavne svirke ali pesama koje su melodične, pa i duševne, dolazeći direktno iz srca, i bez kalkulacija. Meni je to simpatično pa ako volite old school grčki pristup, navalite:
https://inhibitions2.bandcamp.com/album/iskald-sjel
Iako su Arrogant Destruktor Britanci, ja im to ne uzimam za zlo. Moja predrasuda protiv britanskog blek metala malo je ublažena činjenicom da je bend iz Birmingema, engleske Meke avangardnijeg metala, ali i činjenicom da album Written in Blood from the Blade, treći za bend u pet godina, dosta ozbiljno jebe keve. Ovo je sirov, ali kvalitetno odsviran i produciran blek metal kome je sirovost u duši a ne na mikseti. Pesme su jednostavne, koristeći pankerske tehnike u metal okruženju za postizanje tog efekta štroke i ovo je za svakog ljubitelja, recimo, starijih albuma Impaled Nazarene pravi zgoditak:
https://arrogantdestruktor.bandcamp.com/album/written-in-blood-from-the-blade
No, za ozbiljnu prljavštinu ćemo skoknuti do Bruklina. Kvartet Melissa ima svoj drugi EP, nazvan samo II i ovo je pankerski, energičan i živ blek metal koji se ne bavi previše promišljanjem demonologije niti shoegazerskim lamentima nad teškom sudbinom nego kolje, dere i prži. Nesofisticirano ali ubedljivo, sirovo i grubo, sa pevačicom koja zvuči kao da je raspinju na krst i da joj se to, na neki način dopada:
https://melissanyc.bandcamp.com/album/ii-2
Losanđeleski anonimni jednočlani projekat Lamp Of Murmuur ima treći album (zapravo imaće ga za dva dana kada izađe ali se ceo već može čuti putem, jelte, omiljenog JuTjub kanala) i ovo je sada već vrlo ozbiljan blek metal. I prethodna izdanja Lamp Of Murmuur su sugerisala ambiciju ali i sposobnosti dosta iznad proseka koji očekujemo od jednočlanih blek metal projekata a na Saturnian Bloodstorm je sirova, jednostavna, emotivna muzika dobila novu sigurnost i dubinu. M., koji ovo sve piše i izvodi i dalje čuva spontanu, emotivnu srž svoje muzike ali novi album je sofisticiranije aranžiran i produciran i iskače iz mase savremenih atmoblek i DSBM izdanja jednom neposrednošću koja istovremeno ide uz disciplinovanu, prijemčivu formu. Fino.
https://lampofmurmuur.bandcamp.com/album/saturnian-bloodstorm
Oh, moje predrasude spram britanskog blek metala se dalje urušavaju na ime trećeg albuma liverpulskih anarhista Dawn Ray’d a koji je naslovljen To Know the Light. Ovo je lepa kombinacija melanholične ali energične muzike (sa sve violinom u stalnoj postavi) i meditacija o teškom životu ali i direktnih poziva na rušenje demokratskog procesa koji Dawn Ray’d opisuju kao „grobarski“ i album veoma lepo ovo uvezuje sa keltskim naglaskom Simona Barra, nudeći raznovrstan, zanimljiv program sve vreme. Odlično:
https://dawnrayd.bandcamp.com/album/to-know-the-light
Simpatičan je drugi album švedskih Xalpen, nazvan The Curse of Kwányep. Ovo je energičan blek metal spojen sa atmosferičnim (pseudo) folkom i blackened rock’n’rollom onoliko koliko je zgodno i koliko prija. Xalpen sviraju utegnuto, disciplinovano ali ne bez duše i ovo je pitka, fina ploča poštenog, znojavog ali maštovitog blek metala koji se više oslanja na rifove nego na atmosfere i ja to moram da cenim:
https://xalpencult.bandcamp.com/album/the-curse-of-kw-nyep
Peaceville je i dalje firma sa dovoljnim, jelte, socijalnim i monetarnim kapitalom da u katalog može da dodaje neka od najzanimljivijih underground imena iz savremene ponude. Novi album norveškog jednočlanog projekta Mork je nastavak saradnje koja traje već nekih šest godina i Dypet je, pa, fantastična ploča. Ovo je norveški blek metal u svojoj tradicionalnoj, otmenoj formi, melodičan, blago folklorno intoniran, ali hladan i dostojanstven. Thomas Eriksen piše intrigantne, evokativne pesme koje u čoveku proizvode ugodne maštarije o stvarnostima izvan banalne svakodnevnice u kojoj kopnimo, a zatim ih izvodi u produkcijski gotovo idealnim uslovima. Ovaj album stoga zvuči toplo, organski producirano, dajući slušaocu jedan intimni svet u kome može da nađe pribežište i zaleči stare rane. Dobro, dobro, RAZUMEM da zvuči potpuno kontraintuitivno da o blek metal ploči pričamo u ovim terminima, ali Mork u meni proizvodi baš ovakve reakcije. Odlična ploča:
https://peaceville.bandcamp.com/album/dypet
Prelazimo na stoner rok, doom metal, hard rok, psihodeliju i sludge. The Slow Attack su simpatična kombinacija bluziranog stoner roka i malo melodičnijeg hevi metala i EP Higher than This ima četiri pesme sirovog, organskog zvuka i raspoložene svirke i mada sve to ne zrači sad nekom „profi“ energijom, svakako je dopadljivo. Sirov, a opet seksi vokal, dobre gitare, snimak, reklo bi se, urađen uglavnom sve odjednom, meni se ovo dopada:
https://theslowattack.bandcamp.com/album/higher-than-this
Kalifornijski Eye of Aquilavize zavodljiv, lepljiv stoner rok na albumu Diviniis Requiem. Ovo je ambiciozniji, meditativniji stoner rok kom nisu dovoljni samo dobri rifovi i koji svoj snažni, bluzirani metal napad temperira sa dosta psihodeličnih preliva. Moćna hrskava gitara i dobri vokali su u prvom planu ali bend rado i često iz rokenrol modusa prelazi u tribalnije i eksperimentalnije pasaže. Sjajni su:
https://eyeofaquila.bandcamp.com/album/diviniis-requiem
Ja ne znam ko su i šta su Deathwind. Navodno su iz Moskve ali nigde na internetu nema tragova o njima, sem ovde dve pesme na Bandcampu koje su, kao, EP Fall of the Phaeton ali pošto se to naplaćuje deset dolara, slutim da nije u pitanju samo EP od dve pesme već čitav album ali nigde ništa o tome ne piše. FRUSTRIRAJUĆE. Jer su ovo dve odlične pesme doom/ heavy zvuka sa pevačicom jakih pluća i moćnim gitarama. Obavezno poslušati:
https://deathwind.bandcamp.com/album/fall-of-the-phaeton
Danski Late Night Venture počeli su kao post-rok bend sa shoegaze osnovom, a sada, na petom albumu, V: Bones of the Extinct dovršavaju svoju transformaciju u post-metal bend sa MASIVNOM količinom doom metal mesa na post-metal kostima. Ovo je album velike težine i moćnih doom rifova, ali uz meditativne elemente post-metala, jake dinamičke ekstreme i generalno taj „ozbiljni“, cerebralni pristup rok muzici. Moram da priznam da mi se dopada ta kombinacija snažnog nabadanja i doom rifova, pa su Late Night Venture, što se mene tiče, evoluirali na pravu stranu. Gaženje:
https://latenightventure.bandcamp.com/album/v-bones-of-the-extinct
Prija mi kako švajcarski Gentle Beast na istoimenom albumu stručno spaja energičan, rifaški, ukusno faziran stoner rok sa maštovitim psihodeličnim tehnikama. Ovo je ploča odlično napisanih i raspoloženo odsviranih pesama od kojih svaka u sebi ima i po nešto osobeno, parčence atmosfere, trik kojim postiže hipnotički efekat usred ljute kafanske šutke, nešto… Album je prepun sjajnih, pamtljivih tema a svirka je zaista energična, raspoložena, i ovo se sluša sa velikim osmehom na licu čak i kada ste sasvim strejt:
https://sixteentimes.bandcamp.com/album/gentle-beast
OK, nemam pojma ko su The Destructions iz Los Anđelesa, ali njihov EP Delouse ima pet pesama IZVRSNOG rokenrola, sa elementima psihodelije, panka, stoner roka… Ovo je pet karakternih komada sa vrlo ukusno distorziranom gitarom, ali i sa pažljivo napisanim temama, prizračnim miksom, solidnim vokalima… The Destructions zvuče kao rokenrol bend opšteg tipa, neopterećen žanrovskim međama pa ovde dobijamo i slajd gitare i elvisovsko pevanje, ali i propisno rokanje – sve što treba. Odlično, pretpostaviću prvo izdanje a daunloud se daje po ceni koju sami odredite. Izvrsno:
https://thedestructions.bandcamp.com/album/delouse
The Sleeping Legion iz Vinipega imaju novi album, i sad, ne znam da li njegov naslov, The Last Transmission najavljuje raspad benda, ali ovo je prijatna, sanjiva a opet rokerska ploča psihodeličnih tema i hipnagogičkih atmosfera. The Sleeping Legion imaju prirodan osećaj za tempo i slojevitost zvuka gde rifovi i psihodfelični efekti rade u lepoj harmoniji, masirajući moždanu koru slušaoca pa čak ni prilčno skromna produkcija ovde ništa ne smeta. Šest finih, halucinantnih instrumentalnih komada psihodeličnog roka za pet dolara, odličan dil:
https://thesleepinglegion.bandcamp.com/album/the-last-transmission
¡Pendejo! su uprkos imenu i pevanju na Španskom zapravo iz Nizozemske i njihov četvrti album, Volcano nudi izvrstan stoner rok provod, sa pesmama visokog tempa i natrpanim energijom. ¡Pendejo! Za sebe kažu da su „rock with cojones the size of Danny de Vito“ a što bi bilo još duhovitije da ovaj nije Italijan nego hispanskog porekla, ali dobro, muzika koju bend istresa je više nego dovoljna kompenzacija za ovaj faul. Na albumu se pored uobičajeih hrskavih faz-gitara i nabijačke ritam sekcije izdvajaju dobro pevanje i majstorski iskorišćena truba. Odlično. Ne ozbiljno, ODLIČNO:
https://pendejoband.bandcamp.com/album/volc-n
Belgijski Welcome to Holyland zvuče, pa, ZLOKOBNO na debi albumu Ominous. Ovo je snimano u njihovoj prostoriji za vežbanje ali zvuk je iznenađujuće pun i moćan, a što odgovara sporom, sludge-doom metalu koji je ovde na jelovniku. Welcome to Holyland se ne iživljavaju sa dužinom, a što je dobro s obzirom da je album užasno heavy, ali ovo nije stoprocentno nihilistički, anti-ljudski metal i Ominous i pored sve tmuše i grdobe ima i simpatičan gruv. Vrlo dobro:
https://welcometoholyland.bandcamp.com/album/ominous
Margarita je prilično kul ime za ženski doom metal trio. A koji, taj trio iz Pariza, ni ne svira čist doom metal već na debi minialbumu takođe nazvanom Margarita meša doom i shoegaze za jednu sporu, dostojanstvenu procesiju sirovih lamenta. Ovo je i melanholično i garažno u isto vreme i može da zadovolji dosta širok profil publike sve dok ona ima afiniteta ka lo-fi ali iskrenoj, emotivnoj muzici. Album se i daje po ceni koju sami određujete pa nema mnogo izgovora da ovo bar ne poslušate:
https://margaritadoom.bandcamp.com/album/s-t
Kalifornijski trio Acid King proslavlja trideset godina rada petim albumoim, Beyond Vision i njihov nadrogirani stoner-doom metal je ovde toliko spor da povremeno imate utisak da slušate usporeni snimak. Mislim, ne radi se samo o tempu, već i o samom zvuku, ali i stilu sviranja koji forsira hipnotički, vrlo pažljiv pristup proizvodnji muzike tako da se slušalac oseti potpuno obavijen rifovima, dronovima i temama to da utone u album kao u meki perjani jastuk (ispod koga je kamenje). Odlično je to, naravno, sa vrlo efektnim rezultatima pa obavezno poslušajte:
https://acidking.bandcamp.com/album/beyond-vision
Depleted nije baš Funeral Doom metal bend, ali izdavač debi albuma ovog jednočlanog projekta koristi ovaj termin jer je možda najpribližniji. Album Failing ima četiri spore, teške, dugačke pesme ekstremnog death-doom metala u kojima se abrazivna, apstraktna buka spaja sa melanholijom i mada Matt Sullivan iz Maltheist koji sve ovo svira i peva nema preskupu produkciju, Depleted pogađa svoje mete. Sporo, heavy, mučno a opet nekako otmeno, plus daunloud plaćate koliko hoćete:
https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/depleted-failing
https://depleteddeath.bandcamp.com/album/failing
Elephant Rose iz Montreala za sebe kažu da sviraju Fuck Rock, ali recimo da je EP Hey! prosto energičniji hard rok sa malo stoner i grunge elemenata. Bend ima razigran gruv ali glavna atrakcija je odlična pevačica snažnog, sonornog vokala i slatke francuske dikcije. Simpatično:
https://elephantrose.bandcamp.com/album/hey
A i The Absurd iz Los Anđelesa su tu negde između desert rocka i grungea. EP Nox, namenjen „ljubavnicima“, ima dosta solidno zamašćenih gitara i dobrog gruva i gruvanja i dopašće se i vama i vašim devojkama:
https://theabsurd.bandcamp.com/album/nox-ep
Edinburški Void of Light su nekakav post-metal sa dosta shoegaze/ doomgaze elemenata i dugačkim, teškim pesmama. EP Enshroud ima samo dve kompozicije ali traje devetnaest i po minuta pa ovde dobijate dosta benga za svoj bak – pogotovo što bend daunloud naplaćuje koliko sami date. Produkcija je solidna (mada je master preglasan ali je to za ovu vrstu muzike normalno) i mada je melanholija ovde malo i napadna, Void of Light krljaju solidno i meni je to sve simpatično:
https://voidoflight.bandcamp.com/album/enshroud
Dejtonski Engine of Chaos su vrlo dobri na svom novom albumu, Bleed Black, nudeći hard rok sa stonerskom podlogom i pesme koje skoro da biste mogli da puštate normalnim ljudima. Zaista, između srećno napisanih rifova i vokala koji ima u sebi dosta AC/DC legata, Engine of Chaos su na granici da budu radio friendly, no njihov pomalo edgy senzibilitet i vrlo bučna svirka ih drže sa prave strane linije koja razdvaja underground od nekakve muzike glavnog toka. Svakako ih poslušajte, ovo je vrlo dobar album:
https://engineofchaos.bandcamp.com/album/bleed-black-2
I onda dođe Ripple Music sa ovonedeljnom ponudom u vidu trećeg albuma britanskog trija Morass of Molasses. End All We Know je bluziran stoner rok sa dosta izraženom metal dimenzijom i pesmama koje su poletne, energične, gađajući i publiku koja voli razigraniji sludge metal ali bez one abrazivne, agresivne dimenzije koju bi tako nešto sugerisalo. Zvuk Morass of Molasses je topao, prijemčiv, sa ugodno distorziranom, hrskavom gitarom koja izbacuje ukusne bluz i southern groove rifove preko čvrste, snažne ritam sekcije a pesme imaju u sebi puno klasičng gruva ali odsviranog na moderan način. Lepo!
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/end-all-we-know
Za rokere opšteg tipa, tu su Šveđani Grande Royale sa albumom Welcome To Grime Town koji zvuči istovremeno i moderno i old school. Ovo je vesela, energična rok muzika visokog tempa, sa produkcijom koja forsira pitkost i prijemčivost i pravo je zadovoljstvo slušati album na kome zvuk nije isforsirano glasan već organski, prozračan, prirodan. Pesme su fantastično napisane a Grande Royale ih sviraju sa puno apetita pa je ovo jedna od najboljih ploča koje sam čuo ove nedelje i zapravo joj je titula albuma tjedna izmakla samo za dlaku:
https://granderoyaleoff.bandcamp.com/album/welcome-to-grime-town
Prelazimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal i OK, ko je očekivao da bend sa imenom Satanic Squirrel bude išta više od nekakve shitpost šale? A, evo, ovaj duo iz Nemačke zapravo zvuči vrlo pristojno na debi EP-ju Toxic World Invasion. Pričamo o klasičnom thrash metalu sa ukusom visokobudžetnije produkcije osamdesetih godina i mada su tekstovi humoristički, muzika je ozbiljna i prilično kvalitetna. Ovo uključuje i klin pevanje sa melodičnim refrenima i priznajem da sam impresioniran.
https://satanicsquirrel.bandcamp.com/album/toxic-world-invasion
Paralysis iz Nju Džersija ima već dva albuma pa im novi EP, Above the Abyss zvuči vrlo dobro. Ovo je thrash metal sa dosta promišljenim kompozicijama, mnogo promena ritma ali i priličnom količinom atmosfere, ali ne na štetu znojave, energine svirke. Ove dve pesme su uglavnom srednjeg tempa, ali dobri rifovi i brutalan vokal svemu daju filing moshcorea ranih devedesetih, pa ko voli, ovo treba da čuje:
https://paralysisthrash.bandcamp.com/album/above-the-abyss
Španski Trepanacion na istoimenom (debi?) albumu sviraju jednostavan, prljav ali atmosferičan thrash metal. Ovo ima dosta death metal elemenata, te jeftinu ali efektnu produkciju i meni je to ređanje evokativnih rifova ukombinovano sa sirovim, promuklim pevanjem, nekako bilo vrlo simpatično.
https://trepanacion1.bandcamp.com/album/trepanacion
Kad smo već kod prljavštine, Speedpussy/ Speedpvssy iz Čikaga imaju EP sa čak šest pesama naslovljen Funeral Bells From Hell. I ovo je kombinacija speed metala i black metala za kakvu uvek treba imati vremena. Muzika ima u sebi varvarsku, divlju crtu speed metal izvornika ali i ambicioznije aranžmane i teme iz black metal domena, pa je materijal iznenađujuće zreo i prijemčiv:
https://speedpvssymetal.bandcamp.com/album/funeral-bells-from-hell-ep
Iako danski Hatesphere ima i previše groove metal elemenata u svom thrash metalu, album Hatred Reborn mi je doneo dovoljno lepih trenutaka da ga ovde pomenem. Jedanaesti u karijeri koja ide već više od dvadeset godina, ovo je album sa mnogo dobrih rifova, očekivano uglancanom produkcijom, i povremeno zaista inspirisanim kombinovanjem groove i thrash elemenata. Hatesphere uspevaju da i dalje zvuče energično a da sve ne deluje kao puka gluma, sa lepim momentima koji čoveku privuku pažnju i drže ga investiranim:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/hatred-reborn
Sa svoje strane, čikaški Aftermath na svom trećem albumu (tek trećem iako je bend osnovan još 1985. godine), No Time to Waste nude interesantnu viziju progresivnog thrash metala koja čoveku drži pažnju i iznenađuje ga sve vreme. Aftermath ne koriste uobičajene proggy tehnike i ideje i njihova muzika je neobična već na nivou same kompozicije, odbacujući klasične rok formate ali ih ne razarajući bez milosti već, jelte, sa osećajem. Rezultat je kolekcija pesama koje su karakterne i intrigantne a sama metal komponenta je ubedljiva i snažna. Vrlo zanimljiv album:
Za vrlo klasičan thrahs metal, projekat Davea Ellefsona Kings of Thrash izbacio je dugački živi album Best Of The West – Live At The Whisky A Go Go i ovo je, naravno, kolekcija obrada Megadeth koje sviraju neki odlični muzičari. I ako volite Ellefsona i Megadeth ovde nema mnogo razloga za premišljanje. OK, albumu fali najbolja Megadeth pesma (Hangar 18, naravno, a šta ste mislili?), ali se to donekle kompenzuje sviranjem Mechanixa, no ono što je zanimljivo je da Chaz Leon koji ovde peva, naprosto ne zvuči naročito upečatljivo. Čovek bi pomislio da će, s obzirom na činjenicu da je Mustaineov vokal konzistentno najslabiji element Megadethove muzike, bilo koja promena biti dobrodošla ali ispostavlja se da ne. Svejedno, ovo je prijatan album za dethheadove…
https://cleopatrarecords.bandcamp.com/album/best-of-the-west-live-at-the-whisky-a-go-go
Code 40-11 su iz Montreala i uprkos imenu koje sugeriše nekakav hardcore, ovo je bliže propisnom thrash metalu. EP Aimer l’immonde ima četiri pesme čvrstog thrash zvuka sa iznenađujuće prominentnim vokalima (i pevanjem na Francuskom), napisanog i odsviranog profi, sa kvalitetnom produkcijom. Code 40-11 možda sebi malo ograničavaju tržište time što im tekstovi nisu na Engleskom, ali kvalitet muzike je veoma visok i ovo zaslužuje svu pažnju:
https://code40-11.bandcamp.com/album/aimer-limmonde
All Will Suffer su iz Oregona i njihov Demo 2023 ima tri pesme meni vrlo prijemčivog hardcore thrash/ crossover zvuka stare škole. Ovo bi, produkcija na stranu, vrlo lepo selo negde na kraj osamdesetih sa svojim brzim, energičnim, gruverskim pesmama i tekstovima koji su pesimistični i mučni. Plaćate koliko hoćete a odlično je:
https://allwillsufferhc.bandcamp.com/album/demo-2023
Norveški Forcefed Horsehead ozbiljno spajaju death metal i hardcore na novom albumu, Monoceros. Ima ovde i melodičnih momenata i nije sve u svirepom krljanju, ali muzika je dovoljno neposredna i prodorna da se ne pogubite u njenim okukama i zavijucima. Prijatna kombinacija atmosfera i energičnog nabadanja:
https://forcefedhorsehead.bandcamp.com/album/monoceros
Belgijanci Head of the Baptist sviraju od 2017. godine i do sada su imali samo jedan demo snimak ali novi EP, The Pyre of Equivalence ih prikazuje u odličnoj formi i spremne na velika dela. Njihova muzika je nekakav melanž d-beat hardcorea sa blek i post-blek metal formulama, pa je ovo istovremeno i jednostavna, eksplozivna ploča sa čestim promenama ritma i ugodnom kombinacijom d-beat i blastbeat tempa, a da ima i dosta blekmetalske melodičnosti i emocije. Pet podužih pesama ovo gura čak na teritoriju minialbuma, a daunloud se naplaćuje onoliko koliko vi kažete, pa svakako proverite šta se kuva u severoistočnoj Belgiji:
https://headofthebaptist.bandcamp.com/album/the-pyre-of-equivalence
Nemci In Shambles na svom EP-ju Shadows, kojim debituju, predstavljaju svoju viziju metaliziranog hardkora, a koja je vrlo hevi, vrlo gruvi, na granici nu-metala sa death metal prelivima. Ovo je moshcore devedesetih poguran u ekstrem, sa vrlo teškim zvukom, ali i kvalitetnom svirkom i odličnom produkcijom. Bend zvuči jako ubedljivo kada meša rifaški program i gangsterske refrene sa melodičnijim pasažima i ovo, uz cenu od „koliko date“ svakako preporučujem ljubiteljima:
https://inshambleshc.bandcamp.com/album/shadows-ep
Shoot Da 5 su sa Long Ajlenda i valjaju baš najteži njujorški hardkor sa uličnim, gangsterskim mirisom, postavljen negde na sredini između beatdwona i hip-hopa. Bend je, pak, uprkos vrlo tvrdoj mačo fasadi rodno mešovit i muzika je simpatična. Demo ’23 ima samo dve „prave“ pesme ali tu su i introi i ovo je dobar, bogat program mada je sedam dolara možda i preambiciozna cena. Ali dobro je:
https://shootda5lihc.bandcamp.com/album/demo-23
A Lunastus su iz Helsinkija i njihov Eeden peruttu (demo 2023) ima tri pesme razjarenog veganskog hardkora. Rifovi su metalski, ritmovi gruverski a vokali ženski i veoma besni i mada Lunastus operišu unutar dobro poznatih parametara, zvuče ubedljivo i moćno. Volim i što se demo daje po ceni koju sami odredite a omot, sa svojim srednjevekovnim stilom i pakosnom atmosferom, je sjajan:
https://lunastus.bandcamp.com/album/eeden-peruttu-demo-2023
Ahhh, poljski deathgrind. Kad je dobar onda je dobar, baš dobar. Enterchrist su posle šest godina rada snimili debi album We Are Just Getting Started i ovde ima dvadesetjedna pesma nemilosrnog čukanja u visokom i najvišem tempu. Bend ne puca od originalnosti ali ovo nije ni prosto sviranje žanra, pa se daju čuti i neke lepe ideje u harmonskom i aranžmanskom smislu. Jeftina ali dobra produkcija daje svemu prizvuk hrskavosti i ukusnog grindcore obroka:
https://enterchrist.bandcamp.com/album/we-are-just-getting-started
I Kolumbija ima konja za trku. Libranos Del Mal iz Medelina na svom trećem izdanju, EP-ju El milagro del mayor dolor prži toksičnu kombinaciju grindcore i powerviolence uticaja i sve je, nagađate oštro, na prvu, eksplozivno i užurbano. Libranos Del Mal odlično koriste old school grindcore rifove i vokale uz disonance, mikrofonije i elektronsku buku za kreiranje zapaljive ali dovoljno raznovrsne smeše da vas kroz deset pesama drže na ivici sedišta a još i sve naplaćuju koliko VI hoćete. Vrlo lepo:
https://libranosdelmal.bandcamp.com/album/el-milagro-del-mayor-dolor
Nak’ay su iz Indijane i kao i mnogi grindcore bend pre njih, svoju diskografsku aktivnost zasnivaju na rafalnom izbacivanju EP-jeva. Ovog marta to su Divine Athropy i Seized, dva izdanja sa ukupno devet pesama opake krljačine. Nak’ay ne komplikuju preterano i njihove pesme kombinuju death metal rifove, visok tempo i kratka trajanja za kanonadu pravovernog grindcorea, sve odsvirano kvalitetno i zaokruženo obradom Brujerije. Odlično:
https://nakay.bandcamp.com/album/seized-ep
https://nakay.bandcamp.com/album/divine-atrophy-ep
Australijski Concede su mirovali od 2020. godine ali novi EP, No Purgatory ih predstavlja u odličnoj formi. Ovo je moderni, tehnički kvalitetni grindcore sa pesmama što umeju da prebace minut i po ali su uglavnom kratke, ekonomične i ubitačne. Concede su agresivni, nisko naštimovani i abrazivni, ali ne i monotoni i ovaj EP je, nadam se, samo predjelo za nešto konkretnije i duže:
https://concedehc.bandcamp.com/album/no-purgatory
Argentinski Massacred je sa albumom Lunatic Massacre, inače drugim za projekat koji je krenuo prošle godine, nanizao već tri izdanja ove. William Edwards, aka Christian Badia baš voli ovaj projekat koji je sada još siroviji i primitivniji death metal nego što je bio na prethodnim izdanjima. Ja bih, iskreno, više voleo da je aktivniji u svom goregrind projektu Hatefilled, ali dobro, i Massacred se sluša. Ovo je sada praktično deathgrind izgrađen na primitivnoj, dementnoj osnovi death metala kakav su radili Mortician, pa, evo, Lunatic Massacre ima čak dvadeset primitivnih, brutalnih pesama za, jelte, bolesnike:
https://massacred669.bandcamp.com/album/lunatic-massacre
Vindictive Homicide su iz Denvera pa i njihov EP Souvenirs of Flesh zvuči propisno denverski. Ovo je energičan, brz i ekstreman death metal na granici čistog brutal death metala, ali ipak sa mrvom razgovetnosti više. No, sve drugo je onako kako očekujete: nemilosrdni rifovi sa puno flažoleta, brz tempo, zakucavanja na sve strane, prodorne, disonantne solaže… Vindictive Homicide ne izmišljaju neke nove forme i formule ali se s lakoćom igraju u postojećim, pišući dobre, ubedljive pesme i izdvajajući se ispred konkurencije kvalitetom:
https://vindictivehomicide.bandcamp.com/album/souvenirs-of-flesh-ep
Kanadski Expunged se oblače kao speed metalci – koža, nitne, redenici, šiške – pa u njihovom old school death metalu ima i dovoljno speed metal elemenata da mi srce zaigra. Drugi album, Visions of Agony je užasno zabavna ploča posvećenog krljanja koje zvuči vrlo radosno, vrlo varvarski, bez hermetičnosti tipične za OSDM, sva razularena i ekspresivna. Zvuk je jako glasan i naporan za uši ali Expunged pišu tako dobre speed rifove da vam nekako nije žao. Premoćno:
https://expunged.bandcamp.com/album/visions-of-agony
Indonežani Rottenectomy sa svojim slamming death metalom odskaču, vele, od scene u Tulungagungu. Nije, naravno da se slem ne svira u Indoneziji, ali Rottenectomy imaju svoj stil koji je okrenutiji gruvu i slemovima, sa manje agresivnim, manje brutalnim pesmama nego što je u indonežanskom brutalnom death metalu prosek. EP Bestial Satisfaction je prijatan za slušanje, iako dosta skromno produciran, sa kombinacijom satanističkih i opscenih tema i četiri pesme (plus intro) plesnog, mošerskog gruva. Pitko:
https://maximamusicpro.bandcamp.com/album/rottenectomy-bestial-satisfaction
Fasiq su takođe iz Indonezije ali njihov death metal u sebi ima mnogo thrash metal elemenata, od rifova, do gruva, pa je četvrti album, Membunuh Figur, zapravo još pitkija ponuda. Fasiq pišu fine rifove i mada su im pesme podugačke, ovo je uglavnom ugodan program za hedbengere:
https://fasiqdeathrash.bandcamp.com/album/membunuh-figur
Poljski Dark Perception na svom drugom albumu, Plaguewielder piči energičan, blago melodičan black-death metal. Za razliku od onog na šta su nas Poljaci navikli, ovde nema epskih aranžmana i gorkoslatkih melodija, već je muzika jednostavnija, pravolinijska i prijamčiva. Jeftina produkcija slaže se uz raspoloženu, napaljenu svirku:
https://darkperception.bandcamp.com/album/plaguewielder
Isto su iz Poljske i Concatenation ali njihov drugi album, Existence Full of Promises vozi propisan old school death metal. Ovde ima i rifčina i atmosfere i brze, krljačke svirke i bend vrlo uspešno svoje pesme od po četiri i po minuta natrpava događajima da budu uzbudljive i energične a da ne izgube dostojanstvenu, elegantnu dimenziju koja ih krasi. Poslednji komad, dugačak preko sedam minuta ubacuje i saksofon u šutku i ovo se izvrsno uklapa, potvrđujući da su Concatenation i te kako sposobni i spremni da inoviraju i eksperimentišu u okvirima staroškolske forme. Odlična ploča:
https://concatenation.bandcamp.com/album/existence-full-of-promises
Italijanski Aphotic sa svojim debi albumom, Abyssgazer nude atmosferični, dosta hermetični kosmički death metal koji ima u sebi topline i prijemčivosti iako može i da zazvuči malo neobavezno. Naprosto, ujednačenost tona, dinamike i tekstura koju Aphotic nude čini slušanje ove ploče prijatnim iskustvom ali bez velikuh emotivnih krešenda koja bi privukla pažnju. No, naravno, ima nečeg i u prijatnom, nenametljivom death metal zvuku koji radi dosta toga samo ne želi da se time hvali pa poslušajte:
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/abyssgazer
https://sentientruin.bandcamp.com/album/abyssgazer
Kolumbijski Encounter Truth imaju drugi EP, Panspermia i pet godina koliko je prošlo između prvog i drugog izdanja iskoristili su za pisanje pet kvalitetnih, drusnih death metal pesama. Encounter Truth su tehnički detah metal sastav ali njihova muzika je prijemčiva, izraz razgovetan, sa izraženom melodičnom stranom pa čak i kada bend ispaljuje standardne tech-death trikove sve to zvuči umiljato i simpatično. Pesme su lepe a produkcija solidna pa Encounter Truth nude zaista kvalitetan program na ovom izdanju:
https://encountertruth.bandcamp.com/album/panspermia
Brazilski Ereboros je mlad bend, osnovan prošle godine, pa posle par singlova prvi EP koji ih sakuplja, takođe nazvan Ereboros, predstavlja propisan hello world iskaz. Ovo je energičan, melodičan death metal bliži brutal death formulama nego klasičnom melodeath izrazu, sa zapravo elementima black metal formula. No, i kompozicijski i izvođački ovo je na idealnoj poziciji da se dopadne širokom zahvatu publike sa upečatljivim temama i pamtljivim pesmama, te odličnom produkcijom. Vrlo, vrlo ubedljiv debi:
https://ereboros.bandcamp.com/album/ereboros
Nemci Metasphaera su, kažu „progresivni metal bend koji spaja epsku instrumentaciju sa poetskom lirikom kako bi kreirao novu zvuk koji će vam ugnuti um.“ U prevodu, ovo je progresivni death metal sa pesamama od po devet minuta, relativno razgovertnim vokalima, i bas-gitarom bez pragova. I album još sve pesme odmah daje i u instrumentalnoj verziji pored vokalne, da imate za karaoke i divljenje virtuoznoj svirci. No, to što ja ovako grubo „prevodim“ bend na normalan jezik ne znači da im je debi album, Metasphæra loš. Nije, ovo je naravno vrlo egzibicionistički odsviran ali i dosta odgovorno napisan materijal sa pesmama koje imaju lepe narative i odličnom svirkom uz adekvatnu produkciju. Lepo se to sluša i vredi mu posvetiti vreme.
https://metasphaera.bandcamp.com/album/metasph-ra
Francuski Catacomb posle više od trideset godina rada konačno izdaju prvi album, When The Stars Are Right i, mislim, slatko je ovo. Pričamo o atmosferičnom, „svemirskom“ death metalu sa lavkraftovskom osnovom i mada Catacomb ne izmišljaju bogznašta novo, njihov melodični a stameni zvuk je sasvim prijatan:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/when-the-stars-are-right
Teksašani Whore Of Bethlehem sa svojim trećim albumom, Ritual of Homicide ni sami ne donose bogznašta ovo formuli koja ih je i do sada dobro služila, ali… pa, i dalje ih ta formula dobro služi. Ovo je brutalni death metal sa mrvom osećaja za melodiju i pesme su energične, brze a opet sa merom atmosfere u sebi. Snažno i bez stajanja, meni sve to prija:
https://whoreofbethlehem.bandcamp.com/album/ritual-of-homicide
Uh, jebem ti. Angerot su iz Južne Dakote ali njihov treći album, The Profound Recreant je najbolja ploča švedskog death metala koju ćete čuti ove nedelje. Pričamo o superteškoj kategoriji nisko naštimovane, HM2 pedalama pokretane death metal mašinerije sa pesmama koje ne donose ništa suštinski novo swedeath formuli ali je realizuju sa toliko ubedljivosti i snage da je nemoguće ostati miran:
https://angerot.bandcamp.com/album/the-profound-recreant
Na kraju smo i u ovoj poslednjoj sekciji slušamo heavy metal i kros-žanrovske produkte. The God Being iz Liona kažu da je njihov treći album, Death, „definitivno metal“. I jeste, makar u kontekstu u kome se radi o bendu čija svirka spaja razne avangardne strategije, mešajući žanrove onako kako već trideset godina unazad pričamo da radi John Zorn. Dakle, na Death ćete naći klarinet kako sparinguje sa nu-metal rifovima, pa onda ispod toga krenu breakcore ritmovi i mada je sve to moglo da bude i samo smuljano, zbrljano i da se prodaje pod sloganom „so weird it’s good“, The God Being se zapravo trude oko kompozicija i muzika ovde ima dovoljno mesa da podnese više slušanja, a onda pažnju privlače i mnogi zanimljivi detalji u miksu i aranžiranju. Vredno utrošenog vremena:
https://thegodbeing.bandcamp.com/album/death
Savage Oath – koji su odnekud iz Amerike – sa svojim istoimenim prvim EP-jem donose dve pesme zvuka inspirisanog osamdesetima ali zatim blago modernizovanog. Ako volie melodičan, sleazy heavy metal koji pritom ume i da pošteno krlja Savage Oath nude dvanaestak minuta poštene, znojave, kvalitetno, epski aranžirane svirke. Produkcija se trudi iz sve snage pa iako nije savršena, ovo svakako može da se sluša sa apetitom i visoko podignutim rogovima:
https://savageoath.bandcamp.com/album/savage-oath-ep
Zagrebački ApoxiomeN nije sa svojim progresivnim, simfonijskim power-metalom nužno baš moja šolja čaja ali ne treba izgubiti iz vida da je album, Ilium, napisan i snimljen vrlo autoritativno. Naravno, produkcijski ovo nema tu neku raskoš kojoj ova muzika prirodno teži ali meni i više odgovara svedenija, suvlja pridukcija u kojoj su orkestracije simpatično upletene u čvrstu metal svirku, bez prebudženih miskeva i masteringa. Centralni instrumentalni kvartet ovog benda dopunjen je na ovom albumu masom pevača – od kojih neki i nisu iz Hrvatske pa Ilium ima finu mondijalističku crtu i generalno zvuči kao album u skladu sa ambicijama svojih autora. Vrlo lepo:
https://apoxiomen.bandcamp.com/album/ilium
Peruanski Metal Crucifier imaju novi singl sa dve pesme, Bringer of Death i ovo je klasičan, žestoki heavy metal na prelazu u speed metal. Sve je to vrlo solidno producirano i odsvirano ubedljivo pa ko voli kvalitean, u duši sirov ali i prilično cheesy i razumno melodičan metal kog sviraju ljudi što to očigledno VEOMA vole, ovde će se lepo udati. Dve pesme, mnogo sreće, samo je cena od sedam dolara možda malo prejaka:
https://metalcrucifier.bandcamp.com/album/the-bringer-of-death-2
Dregs iz Mičigena na singlu Bird Condo/Gimp tresu dve jake pesme teškog, bučnog, metaliziranog noise rocka. Ovo je na granici sludge metala ali još uvek sa strane nešto razigarnije muzike, pa ako volite The Jesus Lizard ali ste uvek priželjkivali da sviraju neštp TEŽE, onda će Dregs biti taman po meri. A odlični su:
https://dregsnoiseoff.bandcamp.com/album/bird-condo-gimp
Londonski Black Shape na svom novom albumu, The House, mešaju teške doom-sludge rifove sa eksperimentalmom muzikom, slobodnom improvizacijom, recitacijama. U tom smislu, ovo je manje ALBUM album, a više kolekcija eksperimenata, ali… ima ovde dobrih momenata. Kako ja veoma volim free improv, meni je ovo odmah bilo po mri a vi proverite, sigurno ćete naći nešto za sebe:
https://blackshape666.bandcamp.com/album/the-house
Babymetal nisu moj omiljeni ženski heavy metal bend iz Tokija (zna se koji je moj omiljeni ženski heavy metal bend iz Tokija, pričali smo o tome pre nekoliko nedelja) ali nije sad da sam gadljiv na njihov popični, poletni, zabavni metal. Novi album, četvrti po redu, The Other One je idealno realizovana i producirana kombinacija propisnog, energičnog metal treskanja i idoru-pop muzike i lagao bih kada bih rekao da me gomila pesama ovde nije grdno oraspožila. Mislim, slušajte Mirror Mirror i recite da ovo nije IDEALAN frankenštajnovski krpež stilova i senzibiliteta kakav samo Japanci umeju da provuku ovako elegantno. Slatko. BTW, slutim da su Bandcamp linkovi koje ovde ostavljam piratski pa imajte to na umu:
https://babymetalband.bandcamp.com/album/the-other-one
https://babymetaltheotherone.bandcamp.com/album/the-other-one
Kad smo već kod bendova koji nisu nužno moja šolja čaja ali su snimili albume koje ne mogu baš da ignorišem, pariski Asylum Pyre imaju peti album, Call Me Inhuman – The Sun – The Fight – Part 5 i njihov progresivni power metal je ovde ozbiljno namerio da bude i himničan, stadionski intoniran, ali i suptilan, sa mnogo šaranja po žanrovima i zanimljivih detalja. Poslušajte, ja sam ovde stekao potpuno novo poštovanje za Asylum Pyre:
https://asylumpyre.bandcamp.com/album/call-me-inhuman-the-sun-the-fight-part-5-full-album-2023
Ihsahn je objavio novi EP, Fascination Street Sessions i ovo je za talentovanog Vegarda Sverrea Tveitana jedan sada tipični melanž progresivnog metala i roka sa pesmama koje su kompleksne ali tečne i prijemčive. Publika koja je ovde samo zbog Emperora će čuti Ihshanov blek metal vokal, to je tačno, ali sama muzika je mnogo šireg zahvata i koristi njegov raskošni muzički talenat i znanje na mnogo kompleksniji način. Vrlo dobar, kinematski rok/ metal za publiku širokog profila kojoj treba samo malo otvoreniji um:
Kome još nije dosta progresivne muzike sa poreklom u blek metalu a žudi za nečim radikalnijim, eksperimentalnijim, pa, tu je novi Liturgy. 93696 je ambiciozna ploča, u pitanju je dupli CD, i Haela Ravenna Hunt-Hendrix sa ovim albumom kao da uspeva da obuhvati sve što je interesuje iz polja muzike kao totalne, jelte, umetničke forme. Ovde se stoga mešaju japanske mikrotonalne folk-minijature sa blek metal krljanjem i elektronskim ritmovima, pa napravimo pauzu za akapela kompoziciju sa ženskim horom, uletimo u dugački prog-metal komad od devet minuta, pa pauziramo za tri minuta meditacije na klavijaturama, posle nas dočeka aranžman za gudački kvartet itd. Ne znam, meni je ovo i dalje sjajno i mada naravno da sugeriše jednu ekscentričnu, nemirnu prirodu osobe koja pomalo kao i da voli da uđe u rat sa celim svetom (videti recentne svađe po internetu, jelte), muzika je konzistentno sjajna:
https://liturgy.bandcamp.com/album/93696
Prošle godine su Saxon imali odličan nov album a ove nam stiže jedna neobaveznija ali svakako zabavna kolekcija obrada starih rok pesama naslovljena More Inspirations. Biff i ekipa ovde istresu deset pesama koje sam i ja slušao kao klinac i koje su i meni služile kao inspiracija i presudni material za formiranje muzičkog ukusa pa ne mogu ništa drugo do da podignem oba palca na gore kada samo na spisku vidim Nazarethov Razamanaz, Creamov Tales of Brave Ulysses ili Uriah Heepov Gypsy. Naravno da Biff ne može Animalsovoj We Gota Get Out of This Place da podari gravitas koji vezujemo za ikonično pevanje Erica Burdona ali Biff ima sopstvenu harizmu i šarm i, jebiga sad, slatko je čuti Saxon kako Animalse sviraju kao neku vrstu pop-metala. Drugde, tu je vrlo umekšana, nostalgična obrada Substitute od The Who koja me je jako raznežila, a kada Biff uskoči u Diove čizme da otpeva Man on the Silver Mountain to je častan pokušaj. Ni jedna od ovih obrada ne doseže ikoničnost originala, da to bude jasno, ali svaka pokazuje zašto je originalna pesma postala ikonična a i to je važno. Kissova Detroit Rock City je možda i najbliža energiji i senzibilitetu originala, no ceo album je ugodan i možda će i mlađim slušaocima biti interesantan katalog naslova koje treba dalje istražiti:
Kanadski Category VI imaju novi, treći album, Firecry i ovo je pristojan, prijemčiv heavy metal koji ne demonstrira sad neku preveliku maštovitost, ali svirka je žestoka a pevačica Amanda Marie Jackman svojom eksplozivnom izvedbom s pravom zauzima centralnu poziciju. No, pošteni, znojavi rifovi, dobra produkcija i generalna pravovernost benda se takođe broje. Simpatično:
Finci Xysma su krajem osamdesetih krenuli iz podzemnih predela ekstremnog metala ali šesti album, No Place Like Alone je jedna prijateljska, melodična ploča teškog roka izmešanog sa različitim progresivnim pa i blago ekserimentalnim strategijama. U celini, album je vrlo pitak i može da se pušta i publici koja metalu ne bi prišla ni na puškomet, ali ovo je istovremeno i ambiciozna, pa i cerebralna muzika koja se samo umotava u pop-ogrtač ne bi li vam lakše prišla i zarila vam zube u žilu kucavicu dok ne gledate:
https://xysma.bandcamp.com/album/no-place-like-alone
Sidnejski Basil’s Kite imaju odličan album komplikovanog, energičnog mathcore nabadanja. Shooting Tsars voli igre reči (prva pesma se zove Baroque Obama) i neprane ritmove i mada je to sve očekivani program za ovaj tip muzike pričamo i o suštinski dobro napisanim pesmama čije stalne ritmičke, aranžmanske i harmonske diverzije ne narušavaju zdravu srž. Moćno, energično i odlično producirano, vredno svake pažnje:
https://basilskite.bandcamp.com/album/shooting-tsars
Turinski The Turin Horse donose brutalan noise rock na svom novom albumu, Unsavory Impurities. Ova dva Italijana perfektno rezurektuju zvuk etikete Amphetamine Reptile iz devedesetih godina, dodaju mu crtu oštrog, hardcore pristupa, očišćenog od ukrasa ili nekakvih ambicija o krosoveru u mejnstrim i ono što ostaje je čista krtina nelagode i košmara, ali u moćnom, neodoljivom gruvu. Jebiga, fantastičan album:
https://theturinhorse.bandcamp.com/album/unsavory-impurities
https://invisibleorderrecords.bandcamp.com/album/unsavory-impurities
Album nedelje? Album GODINE za sada, sestre, braćo i nebinarni siblinzi! Jebem mu mater, ne znam kako The HIRS Collective uspevaju da pokupe ljude iz bendova za koje me apsolutno boli kurac (Garbage, My Chemical Romance itd.), onda ih spoje sa članovima sertifikovanih underground legendi (npr. The Locust, Full of Hell, Melt Banana itd.) i naprave album koji je, pa, jebanje keve. Evo ne znam, valjda je to magija panka? Novi album, We’re Still Here je RAZBIJAČKA kolekcija pesma koje su u suštini mučni, krljački powerviolence, bez kompromisa ili ulagivanja više mejnstrim publici, sa konstantnim disonancama, blastbitovima i vrištanjem. A pričamo o dobro napisanim pesmama. Baš dobro. Ne znam, možda je kombinacija grindcorea, mathcorea, noise rocka i screamoa danas dovoljno hip da može da se proda i široj publici ali We’re Still Here je nekomplikovan, MOĆAN album koji u prvi plan stavlja podršku marginalizovanim seksualnim i rodnim manjinama i zvuči jače od praktično svega što ste čuli ove nedelje. Ne propustiti.
https://hirs.bandcamp.com/album/were-still-here-2
