Jazz Nedeljom je zamišljen kao serija vinjeta koje će ići (možda ne?) svake Nedelje, nudeći preporuku u vidu jednog jazz albuma koji sam tog dana slušao. Ovo nema pretenziju da bude ni ultimativni prikaz neke klasične ploče niti otkrivanje nekog budućeg klasika, već zaista samo to, da se kažu reč-dve o albumu koji sam tog dana rado slušao. Ponekada će to biti stare, proverene klasične stvari, ponekada najnovije izdanje koje sam izvalio na Bandcampu, hoću reći, neće biti pravila. Kako i treba. Kako i mora.
Ove nedelje umesto čistog jazza – ako to uopšte postoji u ovom ukletom milenijumu – slušamo fank. Ali nikako čisti fank. Özel Türkbaş Orkestrası: Bouzouki & Organ Improvisations je kolekcija improvizacija na tradicionalne folklorne teme, urađenih u razigranom fank stilu, sa malo džeza, da zamiriše, i sem ako ste baš BAŠ nezgodan svat u kome anadolijske harmonije i neparni ritmovi trigeruju osećaj nekakvog istorijskog gađenja, gotovo je nemoguće da nećete biti beskrajno šarmirani ovim albumom.
U pitanju je, naravno, novo izdanje male onlajn etikete Arsivplak, situirane u Londonu i orijentisane na Bandcamp izdavanje opskurnih artefakata iz turske istorije popularne muzike. Pre par godina sam sa izuzetno puno entuzijazma pričao o izgubljenom poslednjem danskom albumu pokojnog Atille Engina, a izdavač je u međuvremenu izbacio još gomilu rariteta i kurioziteta. Arsivplak se ne bavi samo džezom niti čak pretežno džezom i intersovanja ove, pretpostaviću jednočlane operacije, nalaze se negde na razmeđi fanka, džeza, disko muzike, folka, psihodeličnog roka, sint-roka itd. Pričamo uglavnom o materijalu starom po 40 i više godina, spasenom od zaborava i ponuđenom internacionalnoj publici za vrlo malo novca, mada Arsivplak izdaje i savremene radove, kao što su na primer stvari koje pravi Beynelmilân, francuski didžej i elektronski muzičar turskog porekla čiji su album Anatolian Funk izdali pre nešto više od godinu dana.
Slutim da je i Özel Türkbaş Orkestrası savremena postava, jer je produkcija na albumu Bouzouki & Organ Improvisations vrlo čista i deluje kao da su snimci urađeni u poslednjih par godina, ali o ovom bendu nažalost ne znamo ama baš ništa. Arsivplak obično ponudi makar neke najosnovnije informacije o izvođačima koje izdaje, no Bouzouki & Organ Improvisations dobija samo šturi tekst o tome da se radi o muzici koja je na rasponu od tradicionalnog narodnog melosa pa do fanki kompozicija namenjenih trbušnom plesu – a što bi trebalo da je jasno i iz naziva orkestra, jelte – i koja je aranžirana u zapadnom stilu, koristeći između ostalog normalan „rok“ set bubnjeva, Hammond orgulje i električnu bas gitaru. A što ćete i sami čuti čim pustite ovaj album. S obzirom na cenu od „dajte koliko date“, utisak je da ni izdavač a ni izvođači sa ovom pločom nisu imali neke velike ambicije i da je u pitanju zaista samo kolekcija džemova slupanih na brzinu, možda za jendo popodne i bačenih na internet iz zabave.
No, da je tako, ne bismo danas ni pričali o ovom albumu. Bouzouki & Organ Improvisations je pre svega vrlo lepo produciran studijski album na kome se džemuje odgovorno i kompozicije su vrlo čvrsto sastavljene oko jasnih centralnih tema. Ni jedna ne prebacuje četiri minuta tako da je ovde na programu ekonomična, fokusirana improvizacija koja se pozabavi zadatom temom i uredno se završi daleko pre nego što zapreti rizik rasplinjavanja i praznog hoda. Štaviše, ako imam ikakvu zamerku na ovaj album to je da mislim kako bi bilo sasvim legitimno da su pesme nešto duže i da su muzičari sebi pustili na volju i improvizovali izvan vrlo disciplinovano samonametnutih granica, unoseći elemente psihodelije u vrlo čvrstu folk-fank svirku.
No, to je zamerka na nešto što album nije a ne na ono što album jeste, pa je uzmite uz malo rezerve. Ono što je sigurno je da ćete na ovoj ploči čuti neke od najvrelijih ritmova ove godine u potvrdi decenijske istine da kombinovanje afroameričkog fanka i orijentalističkog pristupa sa korenima u Anadoliji daje u rezultanti muziku uz koju je gotovo nemoguće ostati miran. Bouzouki & Organ Improvisations je nestašan melanž folka i fanka koji biste mogli da pustite i na svadbi u okolini Bele (ili Krive) Palanke, ali i u noćnom klubu negde na beogradskom Dorćolu i da dobijete maltene identične somatske reakcije nominalno veoma različite klijentele. Ovo je muzika za ples, telesni ali i cerebralni i ona će učiniti apsolutno sve što je potrebno da vas pokrene.
Ime ovog benda je, razume se, posveta Özel Türkbaş, apsolutnoj legendi moderne turske, jelte, poplarne kulture, ženi koja je pored karijera glumice, fotomodela i pevačice učinila možda najviše od svih individua na planeti da se trbušni ples – i orijentalna muzika što uz njega ide – popularizuje na zapadu a notabilno u Severnoj Americi. Njen album iz 1969. godine Bellydance with Özel Türkbaş: How to Make Your Husband a Sultan došao je kao prirodna nadgradnja njenog života i nastupanja u Njujorku nakon dekade koju je provela u SAD, nastupajući širom države, uključujući učešće u produkciji opere Thais u Dalasu. Album je bio uspešan i Özel Türkbaş ga je ispratila sa još nekoliko sličnih, tematskih ploča, venčavajući, kako i naslovna strana prvog albuma kaže „vrhunske turske muzičare sa najfinijim američkim inženjerima zvuka“.
Özel Türkbaş Orkestrası idu korak dalje i kombinuju tradicionalne anadolijske instrumente sa modernim zapadnim instrumentarijem i album Bouzouki & Organ Improvisations je vrlo srećan spoj fank gruva i orijentalnih tema. Već prva kompozicija Bouzouki Solo jasno postavlja stvari, nudeći prljav, izmoduliran buzuki i zapaljiv, zarazan ritam, pozivajući na, jelte, prljavi ples u manje od dva minuta svirke. Onda naredna, Organ Improvisation u orkan udaraljki ubacuje orgulje koje sviraju sitno i vrlo evokativnu temu prorađuju u nešto manje od tri minuta orijentalnih sinkopa.
Nisu sve pesme visokog tempa i nemilosrdnog ritma. Organ Improvisation II koja stiže nešto kasnije je sporija, ali i dalje provokativna, sa sedmoosminskim klecavim ritmom i kompulzivnim gruvom uz koji je nemoguće makar ne zamisliti plesače kako se senzualno uvijaju.
Sultan’s Heart će biti instant prepoznatljiva ovdašnjoj publici jer se radi o temi često i rado prorađivanoj na eks-jugoslovenskim prostorima, a svakako najpoznatiji komad na ovoj ploči je i najduža Misirlou, pesma koju je snimila i sama Özel Türkbaş, ali koja je daleko starija i od nje same. Danas se ne zna ko je autor ovog narodnog hita, ali već u trećoj deceniji prošlog veka ova tema je svirana i od strane arapskih i od strane grčkih i od strane jevrejskih muzičara, da bi prvi snimak (za koji znamo) bio grčki, iz 1927. godine. Ova tema je poznata i unašim krajevima, notabilno utkana u pesmu Lela Vranjanka koju je snimio Staniša Stošić početkom osamdesetih, ali je, naravno, postala globalni hit kada je Quentin Tarantino za svoj film Pulp Fiction iskoristio surf-rock verziju koju je šezdesetih snimio američki gitarista Dick Dale. Dale, inače pola Libanac, je iako nazivan kraljem surf-rocka zapravo bio samo jedan od američkih muzičara koji su ovu pesmu rado izvodili, pa je prva američka verzija snimljena još 1946. a iako je Daleov hit iz 1962. njena najpoznatija verzija, u ovoj su je deceniji svirali i Beach Boys, Trashmen, Martin Denny…
Özel Türkbaş Orkestrası je, naravno, sviraju „mekše“, nešto sporijim tempom ali sa MNOGO više ukrasa na žičanim instrumentima i slojevitijim aranžiranjem, postižući jedan zanosan, vrlo orijentalni i plesni ugođaj.
Bouzouki & Organ Improvisations je, dakle, po ambicijama skroman ali po sadržaju visokokaloričan album moćnih plesnih komada uz koje ples – trbušni i drugi – dolazi vrlo spontano. Ni malo se ne bih bunio da isti izdavač uskoro najavi i nekakvu novu kolekciju sličnih fank-džemova jer mi je ova ploča neizmerno ulepšala nedelju.
https://arsivplak.bandcamp.com/album/bouzouki-organ-improvisations