Danas se bavimo serijalom Ant koji trenutno izlazi za Image Comics. Kako sam već u nekoliko navrata rekao, Image Comics je izdavač koji svoje početke duguje superherojima – njegovi osnivači su svi bili crtači veoma uspešnih superherojskih stripova u Marvelu da bi se onda dogovorno zajednički odcijepili i osnovali kuću u kojoj će moći da rade iste takve stripove ali sa likovima na koje imaju pravo i koji će im, pretpostavka je bila, doneti mnogo više novca i jače pozicije u industriji zabave.
I ovo nije ni bilo netačno. Na kraju krajeva, prvi broj serijala Spawn Todda McFarlanea – današnjeg predsednika Image Comicsa – je prodao rekordan broj kopija a ovaj je serijal (i dalje, tridesetak godina kasnije, vitalan i uspešan) vrlo brzo porodio i bioskopski film. Treba imati na umu da je ovo bilo daleko pre epohe u kojoj danas živimo a u kojoj je normalno gledati superheroje u bioskopu, da ne pominjemo superheroje crne boje kože.
Nisu sve McFarlaneove kolege postigle ekvivalentan uspeh, ali stoji i da su osnovači Image Comics danas uspešni ljudi u svojoj industriji, koji mogu da biraju da rade šta hoće. Jim Lee je, pominjali smo to pre neki dan, čovek na poziciji izdavača DC Comics, Rob Liefeld ima više para nego što može da potroši do kraja života pa se povremeno pojavi sa nekim novim stripom za DC ili Marvel, a Erik Larsen trenutno sedi na mestu šefa finansija u Imageu i natenane i dalje radi svoj serijal Savage Dragon koji, neprekidno, izlazi od 1992. godine.
Savage Dragon i Spawn su među, jelte, retkim serijalima koji podsećaju na legat Image Comicsa – jer ih rade dvojica originalnih Image osnovača i u pitanju su superherojski serijali sa osobenim karakterom koji izlaze od ranih devedesetih. Image se u međuvremenu značajno menjao, evoluirao, sve dok nije izrastao u neku vrstu temeljne institucije američkog stripa, napuštajući originalni superherojski fokus zarad šire vizije creator-owned stripova koji će pokrivati različite žanrovske tematike, bez uredničko-izdavačkog diktata i sa poverenjem da će sami kreatori umeti da se snađu. Utoliko, Image je zadnjih dvadesetak godina firma smeštena – po orijentaciji svojih stripova – negde između Dark Horsea i pokojnog Vertiga, a koju danas najviše prepoznaju po hit-serijalima kao što su The Walking Dead ili Saga, od kojih su oba vrlo žanrovski radovi, ali i vrlo, vrlo kvalitetni serijali, bez ikakve veze sa superherojštinom ali sa velikim potencijalom za penetraciju u mejnstrim kulturu (a koji je, taj potencijal, The Walking Dead, kao što znamo, veoma dobro iskoristio).
No, Image kao da doživljava i svojevrsnu superherojsku renesansu u poslednjih par sezona sa novim serijalima koj superherojske teme eksploatišu na nove načine, oslanjajući se delimično i na dalekoistočne predloške ali sa jednim okom svakako uperenim u televiziju i merkanje neće li se neki od producenata zaleteti sa predugovorom da uhapsi prava na ekranizaciju stripova kao što su Radiant Black ili Rogue Sun.
Ali, i u ovom kontekstu, Ant, o kome danas pričamo je bizarna anomalija ali i dirljiv, sa puno ljubavi od zaborava spasen koncept začet u devedesetima, koji ponosito dalje nosi baklju ne samo ranog Image Comics senzibiliteta već i šire, divlje vizije nezavisne superherojštine devedesetih godina i prve decenije ovog veka.
Kada je polovinom 2021. godine izašao dvanaesti broj serijala Ant bio sam veoma iznenađen a onda i preneražen videvši da naslovna strana ponosito proglašava ovaj strip „ganc-novim blokbasterom Erika Larsena“. Mislim, Larsen ne samo da nije imao nikakve veze sa kreacijom originalnog serijala (ili isotimenog lika) iz devedesetih nego je Larsen i čovek koji već veoma dugo radi samo i isključivo Savage Dragon, svoj autorski serijal, i to samo i isključivo kada ima vremena, praveći ponekad i višemesečne pauze, što zbog posla, što zbog periodičnih problema sa nalaženjem dalje inspiracije. No, Savage Dragon je Larsenov životni projekat i ovakav pristup odgovara i njemu ali i publici koja ga prati već decenijama.
Otud je bilo prilično iznenađenje videti da je Larsen ne samo napisao i nacrtao poslednji broj serijala Ant koji je Image izdavao između 2005. i 2007. godine, ostavljajući ga nedovršenim, već i da je onda najavio naredni tom ovog serijala, koji će biti svojrvrsno „pospremanje kuće“ a koji će ponovo on lično raditi, paralelno sa Savage Dragon.
Nije praksa, pogotovo u Image Comics, koji je zasnovan na ideji da kreatori poseduju likove i jedini kontrolišu njihove sudbine, da makar i slabo popularan lik kao što je Ant promeni vlasnika i autora, ali Ant nikada nije bio „normalan“ strip. A Erik Larsen je uvek imao izražene simpatije i za lik i za njegovog autora, čoveka po imenu Mario Gully.
Gully je jedan od retkih nezavisnih crnih autora superherojskog stripa koji je dobacio do kakvog-takvog mejnstrima, ako se Image Comics može smatrati mejnstrimom (a može). Ant je, iako je sa izlaženjem krenuo tek 2004. godine, nastao kao koncept još devedesetih, kada je Gully, sedeći u zatvoru zbog pokušaja oružane pljačke, i gledajući kroz rešetke, video mrava kako se šeta po zidu. Prizor ovog malog ali snažnog insekta je u Gullyju proizveo svojevrsni satori i zakletvu da će po izlasku iz zatvora on promeniti svoj život.
Mariova ćerka Mercedez Gully poslužila je kao vizuelna inspiracija za crnu superheroinu po imenu Hannah Washington, a u crvenom kostimu mrava, i prvi tom Ant je 2004. godine izlazio za Arcana Studios. Strip je u ovoj inkarnaciji imao samo četiri broja, ali je Gully bio ambiciozan i kontaktirao Larsena, u to vreme na poziciji izdavača u Imageu. Larsen i Gully su imali dugačke konverzacije vezane za to kako bi Ant mogao da pređe u Imageov univerzum (a što je bilo dosta komplikovano imajući u vidu da je u originalnom stripu Ant bio fiktivni lik koji je avanture imao samo tako što bi Hannah Washington njih crtala u svojoj svesci) i transfer se na kraju dogodio. No, i ovaj serijal je zaustavljen posle jedanaest brojeva, bez dosezanja zaključka. Nije da se u Imageu nisu trudili – Ant je ovde imala krosovere sa Spawnom i Savage Dragonom – ali Gully je imao problem da zaista formuliše temu i glas ovog stripa pa se na jedanaest brojeva serijala na kraju izmenjalo petoro scenarista, svaki sa svojim idejama, unoseći brojne kontradikcije u biografiju ionako amnezijom pogođene Hanne Washington. Gully je na kraju odustao.
Ali ne sasvim. Pre nekoliko godina je Gully nazvao Larsena i pitao ga da li bi bio zainteresovan da od njega otkupi prava na Ant i njen ansambl. Iako ne u stanju da lično nastavi pričanje njene priče, Gully očigledno nije bio spreman da je prepusti zaboravu a Larsen, koji je još za svog vakta kao izdavač pokazao veliko interesovanje za Ant i pružao autoru svaku vrstu podrške je na kraju ne samo pristao da ga otkupi već i seo da sam uradi nastavak ovog stripa (u interesu potpune informacije, valja pomenuti i da je postojao odvojen treći tom Ant koji je izlazio za Big City Comics 2008. godine, nevezan za ono što je izlazilo za Image ali je bio vrlo neuspešan i brzo prekinut).
I to je ono što sada čitamo. Larsen novi Ant radi od jeseni 2021. godine i, pošto je to Larsen, do sada je izašlo samo šest brojeva. Ali opet, pošto je to Larsen, ovo je strip koji se ne sme propustiti ako volite partikularnu estetiku koju vezujemo za Larsena, ali i rani Image Comics.
Dosadašnjih šest epizoda je, kako rekoh, pre svega bilo usmereno na pospremanje Antinog kontinuiteta, davanje njenom životu jedne konzistentnije priče i teme i, sa šestim brojem izašlim početkom Februara ove godine (i naslovljenim jednim gromoglasnim THE END), Larsen je stigao do kraja priče onako kako je ona mogla da ide da je originalni Gullyjev rad na Image Comicsu bio pisan konzistentnije i sa urednijom vizijom. Dakle, ovo što smo do sada dobili su origin story za superheroinu u Crvenom kostimu i sa moćima mrava, kao i njene rane avanture što smo ih već videli fragmentarno ispričane u stripovima koji su izlazili pre petnaest godina.
Na svojoj strani ovaj strip ponovo ima značajnu minutažu gostovanja likova kao što su Spawn i Savage Dragon, i ako ste old school Image čitalac, teško da vam ovo neće doneti osmeh na lice. No, generalno, mislim da je i prilično obavezno da budete old school poštovalac Image Comicsa generalno i Erika Larsena partikularno da bi Ant pogađao tačno u metu koju je nanišanio.
Da kažemo to ovako: Larsen je naprosto autor koga više zanimaju ton i energija stripa nego kompleksni zapleti i višeslojne karakterizacije. Njegov crtež je veoma osobene snage – a ovde uz kolore na kojima Larsenu pomaže Mike Torris i letering koji radi Jack Morelli, on apsolutno razara – i uklapa se uz priče nabijene akcijom, likovima što ne pričaju previše pre nego što krenu da delaju, moćnim tučama, eksplozijama. Hannah Wahsington u ovih šest brojeva prolazi ne samo inicijaciju koja od mlade, konfuzne crne žene treba da napravi superheroinu već se i susreće sa zaverama koje imaju distinktni miris devedesetih, sa korporacijama koje sarađuju sa demonskim kultovima koji kriminalcima daju supermoći i učestvuje u brojnim akcionim scenama u kojima lete glave i ostali delovi tela. Sve je to vrlo old school, često sa ukusom nestašne viđilante akcije u kojoj se jasno pokazuje da ovo nisu superheroji iz korporativnih stripova i da se etičke dileme karakteristične za Spajdermena ili Betmena ovde tretiraju sa podsmehom.
Ako volite Larsena, Ant, ovako kako ga je on do sada rekonstruisao, je preporuka bez mnogo razmišljanja. Ako ga ne volite, verovatno je da vam se ni ovo neće dopasti. Ovo je strip koji se ne bavi nikakvom „novom“ dekonstrukcijom superherojštine i zapravo mu je ambicija rekonstruisanje jednog partikularnog estetskog senzibiliteta u kome mlada crna žena sa neverovatnim moćima pronalazi svoje mesto u haotičnom svetu. Pa je i priča takva, haotična, uprkos Larseonovom vidnom naporu da je, koliko je to moguće, kanališe i usmeri na jednu konzistentnu stranu. Za sada svakako mislim da Ant zavređuje pažnju, za ljubitelje Larsenovog rada partikularno, ali pravi test će naravno biti kada se strip sa sedmim brojem nastavi i vidimo kuda će Larsen povesti svoju superheroinu sada kada su njene stare priče ispričane i ima slobodu da krene novim putem. Serijal na Amazonu možete pratiti ovde.
