Mnogo metala i ove nedelje zakasnele zime u Srbiji. Zagrejmo se zajedno:
Blek metal! Amras Numenesse je jednočlani izmirski bend sa kojim je Ozan Tunc snimio već sedam albuma, od toga četiri samo prošle godine. Osmi album, Smyrna Black Metal dolazi nakon jednog EP-ja koji je radoholičarski nastrojeni Turčin izdao ovog Februara. Ovolika preprodukcja retko je dobar znak, ali Amras Numenesse je bend natprosečnog kvaliteta u klasi u kojoj operiše. Smyrna Black Metal ne samo da je vrlo VRLO solidno producirana ploča već je i muzika napisana promišljeno, a i izvedba je ekspresivna, mada disciplinovana. Tunc uspeva da postigne hladnoću i eleganciju pedigriranog blek metala i da mu pesme budu karakterne, prepoznatljive a ne samo niska tema i atmosfera koje bi mogle da idu bilo kojim redosledom. Impresivno, teatralno, moćno:
https://amrasnumenesse.bandcamp.com/album/smyrna-black-metal
Olde Throne su prilično nov novozelandski blek metal sastav sa debi albumom koji je izašao prošle godine i, evo, drugim koji je izašao već sada. In the Land of Ghosts se, za razliku od prvog albuma koji se tematski bavio pomorom glađu u Irskoj bavi Škotskom i pored sirovog i melodičnog blek metal programa ovde ima simpatičnih keltskih folk tema. U modernom blek metalu ovo nije retkost pa se Olde Throne ne izdvajaju nekim sad neviđenim idejama ali album im je svejedno prijatno hipnotičan i ko voli melodičan a sirov blek metal ovde će uživati:
https://oldethrone.bandcamp.com/album/in-the-land-of-ghosts
Koliko često slušate blek metal zasnovan na humorističkom pristupu? A koliko često je to vredno slušanja duže od tri sekunde? Kvebečki Chasse-Neige sa svoja tri demo snimka ove godine kao da uspeva da izgradi argumentaciju za ovakav tip muzike pa je aktuelni demo, Saint-Hiver zapravo vrlo pristojan lo-fi, kućni komad melodičnog, ali svedenog, prijatnog blek metala koji u svojim tekstovima na Francuskom pravi šale na ime zime u Kvebeku. Ima nas raznih, hoću da kažem, a J. Larchém, član brojnih (uglavnom jednočlanih) projekata sa ovim pravi nešto relaksirajuće i prijatno:
https://chasse-neige.bandcamp.com/album/saint-hiver
Udręka je poljski projekat, pretpostaviću jednočlani, ali sa solidnim kvalitetom kako svirke tako i produkcije. EP Zgnij je ozbiljan debi sa tri pesme koje ne samo da zvuče dobro nego su i dobro napisane i onda dobro izvedene sa evokativnim temama i odličnim vokalima. Ovo je ličniji, jelte, melodičniji blek metal, kako je danas često slučaj ali Udręka pritom zvuči mišićavo i žestoko a što meni vrlo prija:
https://udreka.bandcamp.com/album/zgnij
Njemački Tristis zvuče vrlo solidno na EP-ju Das Schweigen Vieler cepajući emotivan, melodičan a abrazivan post-blek metal/ blackgaze. Tristis nekako ubedljivo kombinuju melanholične pop-teme i vrištav, paklen vokal, a pesme su uglavnom srednjetempaške ali robusne, napadačke, pa meni ovo prija više od prosečnog blackgaze izdanja. Produkcija je grozna, muljava i izmučena ali to ovoj muzici zapravo i pristaje. Bandcamp ima četiri od pet pesama da se čuju ali omiljeni Youtube kanal sadrži integralni materijal, pa poslušajte:
https://tristismetal.bandcamp.com/album/das-schweigen-vieler-4-of-5-songs
Francuski Karne imaju treći album, Condamnés i ovo je solidna ponuda modernog blek metala koji ne preteruje sa atmosferom, ne preteruje ni sa melodičnošću i sjetom, ali sve to donosi u pravoj meri. Dakle, ovo NIJE, onaj rifaški varvarski blek metal kakav najviše volim, sofisticiraniji su Karne od toga, ali su jebeno dobri i Condamnés je ploča kvalitetnn napisanih pesama i uglavnom fine uredne produkcije. Lepo:
https://karnebm.bandcamp.com/album/condamn-s
Alcyone sa Rod Ajlenda su izdali svoj drugi album, Cult Of Kukulkan, osam godina posle prvog, i onda se odmah raspali „zbog ličnih razlika“. Bedak, ali bend je svakako otišao spektakularno, jer je Cult Of Kukulkan ploča kompleksnog progresivnog black-death metala koja vrlo lepo curi uprkos stalnim promenama ritma, tempa, metrike, harmonije… U pitanju jeste ona hiperužurbana verzija progresive u kojoj sve mora da se menja svakih nekolio taktova, ali Alcyone uspevaju da im aranžmani svejedno zvuče organski a produkcija je, uprkos veoma nedinamičnim elementima (bubanj koji je i preglasan zbog toga) dovoljno prijatna za uho. Zabavan, raznovrstan i žestok album:
https://alcyonepvd.bandcamp.com/album/cult-of-kukulkan
Ko voli baš sirov, pankerski blek metal, tu mu je španski jednočlani Hässlig sa svojim drugim EP-jem, Deathlust. Od ovog uši otpadaju mada je i dalje u pitanju muzika sa prepoznatljivom sponom sa, jelte rokenrolom, za razliku od gomile kolega po internetu koji prave skoro potpuno apstraktnu buku. Deathlust je neprijatan, teskoban i grub ali to su mu vrline. Proverite, pa ako vam se svidi, plaćate koliko hoćete:
https://hasslig.bandcamp.com/album/deathlust
Devil´s Hour nisu TOLIKO sirovi u zvuku ali su sirovi. A i muzika im je kombinacija speed metala, panka i blek metala. EP Black ´n´ Punk Marauders već nazivom sugeriše šta ćete ovde slušati pa ako ste raspoloženi za „seks, pivo, blek i pank“ kako se i jedna pesma zove, ovo je vrlo pristojna ponuda:
https://devilshour.bandcamp.com/album/black-n-punk-marauders
Melodičniji, emotivniji, generalno finiji je novi Bonjour Tristesse. Ovaj nemački jednočlani projekat pratimo poslednjh pola decenije (mada on snima već od 2010. godine) i Against Leviathan! mu je treći album, pun ambiciozno dugačkih pesama. Treba svakako imati jaja pa početi album pesmom od preko jedanaest minuta, ali Nathaniel aka Matthias se pošteno trudi i mada ovde ima i jedna duža pesma, otvarač Turmoil je pristojan iskaz. Ako vam se to svidi, sa svim tim epskim atmosferama, energičnom svirkom i vrištanjem, svideće vam se i Bonjour Tristesse generalno:
https://scr-bonjour-tristesse.bandcamp.com/album/against-leviathan
Grci Stygian Darkness ništa nisu radili od prvog EP-ja iz 2008. godine a sada imaju novi EP, sa dve pesme napisane 2006. godine i snimljene 2014. i 2015. godine. Baš se ne žure, jelte. Ali EP Spiritual Cleansing je vrlo prijatan i nudi kvalitetan, mračan, energičan blek metal koji vuče u htonske dubine i KRLJA:
https://stygiandarkness.bandcamp.com/album/spiritual-cleansing
Gennembore iz Kentakija nudi Demo sa četiri pesme dopadljivog, energičnog i jednostavnog blek metala. Svirka je poštena i znojava a vokali onako skoro komično vrištavi ali se uklapaju uz režeće a melodične pesme. Fino je:
https://gennembore.bandcamp.com/album/demo
Yskelgroth je španska black-death supergrupa u kojoj svira i Dave Rotten iz Avulsed a Bleeding of the Hideous joj je drugi album i ako volite energičan, agresivan black zvuk sa dosta death metal rifova i gruva, ovde nećete pogrešiti. Bend je svojevrsni nastavljal Angelcorpse/ Emperor zvuka sa mnogo mračnih, atmosferičnih melodija i horova ali i znojavog krljanja, pa poslušajte:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/bleeding-of-the-hideous
Irski Imperial Demonic sa svojim debi EP-jem, Beneath the Crimson Eclipse nude melodičan a agresivan blek metal koji mene najpre podseća na Dark Funeral. Dakle, tu je jako disciplinovana svirka, epska atmosfera i visokooktanski energetski naboj u blastbitovima i generalnoj krljačini. Meni dovoljno:
https://imperialdemonicblacklion.bandcamp.com/album/beneath-the-crimson-eclipse
Islands in Cosmic Darkness je debi album italijanskih Thysia i ovo je vrlo dopadljivi kosmički (radije nego, jelte, antikosmički) blek metal visoke energije i tempa, a opet prilične suptilnosti u kompozicijama i aranžiranju. Volim i zvuk ovog benda sa finom separcijom instrumenata i dobrom dinamikom u masteru, a Thysia plene lepo napisanim pesmama i opresivnom a opet prijemčivom atmosferom. Odličan debi inteligentnog, zrelog blek metala:
https://chaos-records.bandcamp.com/album/islands-in-cosmic-darkness
Sarajevski Odisej je ako se ne varam prvi album sarajevskog blek metal sastava Izrod, a koji je zapravo novi projekat ekipe koja je snimala kao Void Prayer. Osman Ramadanović i njegovi saradnici su svakako iskusni muzičari i autori pa je Sarajevski Odisej odličan album. Produkcijski ne savršen, na ime mastera koji je istovremeno i tih i bez mnogo dinamike, ali pesme su jebeno odlične, napisane kvalitetno i odsvirane skoro razmetljivo dobro. Pritom, ovo je blek metal koji razbija i ne uzima taoce a opet ima u sebi puno raznovrsnosti i odličnih ideja. E, sad, problem je samo u tome što se na Bandcampu digitalno izdanje za sada praktično ne prodaje a CD izlazi tek u Junu…. Ali dobro, to ne utiče na kvalitet albuma koji je veoma visok:
https://voidprayer.bandcamp.com/album/sarajevski-odisej
Stoner rok, doom metal, psihodelija, sludge metal, hard rok! Ono kako Grci umeju da zasviraju stoner rok, to niko ne ume. Fuzzrider iz Atine su svoj prvi, istoimeni album „izdali“ tako što su okačili celu stvar na JuTjub. Nema fizičkih kopija, nema Bandcampa, nema, jebem mu, ničega, osim FENOMENALNOG rokernrola. Bend cepa bluz i bugi kao da su ovi ljudi rođeni u nekom buretu u Čikagu i da su ih podojili Howlin’ Wolfom i Muddyjem Watersom pre nego što su napravili prve korake. Zvuk je prelep, hrskav, muzika gruvi i šmekerska, pevanje na Engleskom sa jakim grčkim naglaskom, kome se ovo ne dopada fundamentalno da promisli gde je u životu pogrešio.
Nemački Bongbongbeerwizards kažu da je njihova muzika „heavy meditation doom“ pa i živi album, 1256 beers spilled over Nekropolis ima samo četiri pesme, ali sve traju po dvanaest minuta i 56 sekundi i ovo je spora, hipnotička, sirova, abrazivna muzika koja se zaista najbolje konzumira ako uz nju meditirate. Nije da bend ovde želi da radite išta drugo – ovde nema nekakvih melodičnih tema, nekih velikih harmonija, promena tempa itd, sve je u mrtvačkom, sporom, organskom gruvu i distorziji, pa ko voli, može da se srećno izgubi. Forbidden Place Records daunloud prodaju za koliko date:
https://bongbongbeerwizards.bandcamp.com/album/1256-beers-spilled-over-nekropolis-live
Kalifornijski Brooding Stone ima Demo sa dve pesme melodičnog, gruverskog stonerskog roka. Eternal Void Demo je snimljen lepo, sa čsitim, prijatnim zvukom koji svoju relativnu jeftinoću fino koristi, sa lepim bojama instrumenata i promišljenim miksom. Ovo, uostalom, nije stoner rok koji se oslanja samo na masivni rif, već slojevitija i kompleksnija muzika puna malih tema, pažljivog aranžiranja i njen psihodelični gruv je rezultanta puno različitih zvukova. Vrlo dobro:
https://broodingstone.bandcamp.com/album/eternal-void-demo
A onda Kanađani Ghostmeat stižu sa minialbumom Witch’s Familiar i donose malo više od pola sata prvoklasnog psihodeličnog roka. Ovo je sporo, otmeno, višeslojno i hipnotično, sve to u najboljoj tradiciji psihoelije koja želi da vas obavije sa svih strana i stvori vam utisak bestelesnosti, lebdenja u prijatnom, betežinskom stanju. Ima ovde i tenzije, da ne bude zabune, vokali joj najviše doprinose ali sve je to stručno napisano da ne uznemiri čoveka preko mere užitka. Jako dobro:
https://ghostmeatmusic.bandcamp.com/album/witchs-familiar
Coiotes S.A. su svež stoner rok bend iz brazilskog Belo Horizontea i njihov debi album, Daqui pra Frente Eh Nois ima u sebi i elemenata thrash metala. Tako se onda stonerski gruv i napušeni rifovi smenjuju sa brzim tempom i trešerskom svirkom. Nije ovo još skroz sazrelo, da budem iskren, i bend dosta luta u nekim pesmama, ali entuzijazam i energija su gde treba, svirka je vrlo kvalitetna a produkcija dobra pa nije neprijatno za slušanje:
https://coiotessa.bandcamp.com/album/daqui-pra-frente-eh-nois
Nijemci Hazeshuttle zato drže čas iz sviranja psihodeličnog, instrumentalnog stoner roka. Istoimeni album nema sad neku jaku produkciju i snimljen je uživo, ali Hazeshuttle razumeju kako da naprave dugačke, vrlo gruverske i psihodelične pesme sa samo tri instrumenta i to vrlo prija uhu. Većina ovoga je izdžemovana, naravno, ali sa lepim osećajem za atmosferu i ukusno korišćenje efekata. Valjano:
https://hazeshuttle.bandcamp.com/album/hazeshuttle
Horror Pain Gore Death Productions nije baš etiketa poznata po gotskom doom metalu ali, eto, i oni se trude da malo prošire delokrug. Saviorskin su iz Teksasa a Invicta Mori / DoomFather im je treći album i mada ovo nije naročito po mom ukusu, svakako će biti atraktivno publici koja voli melodični, ekspanzivni doom metal po uzoru na Paradise Lost, ali sa programiranim bubnjevima za samo mrvu industrial metal ukusa i generalno jeftinom produkcijom. Dakle, Saviorskin su seksi i melodični, ali istovremeno prilično sirovi i underground pa, eto, poslušajte:
https://hpgd.bandcamp.com/album/invicta-mori-doomfather
Brazilski Chant of the Goddess ima drugi album, ili makar minialbum, Martial Laws of Discordia i ovo je prljav, podzemni death-doom metal sa elementima stonerske psihodelije. Nije to lako, jelte, konzumirati jer je agresivno i neprozirno i mučno, ali ako ste podešeni na tačno pravu frekvenciju, Chant of the Goddess nude idealno psihodelično-okultno iskustvo sa tekstovima koji su zapravo prilično humanistički ako već prilično beznadni. Odličan materijal, a po ceni koju sami određujete:
https://chantofthegoddess.bandcamp.com/album/martial-laws-of-discordia
Finski Lurk ima treći album, Aegis, za Transcending Obscurity Records i ovo je korektna, prijatna ploča doom/ sludge metala sa mrvicom black metal oštrine. Pesme su generalno spore, rifaške ali atmosferične i mada ovde nema „gruva“ kakav mnogi sludge (pa i doom) bendovi prirodno sviraju, muzika Lurk ne zvuči smoreno i ide napred finom korakom. Pristojna produkcija i vrlo dinamičan master dodatno čine slušanje ovog materijala prijatnim:
https://lurkdoom.bandcamp.com/album/aegis-sludge-doom-metal
Iako je na osnovu imena najprirodnije pomisliti da su Liquid Shit iz Londona nekakav goregrind/ gorenoise sastav, radi se zapravo o dosta solidnom andergraund death-sludge projektu koji za sada izbacuje po jedan EP godišnje i ne žuri se, izgleda, da snimi prvi album. Nova kaseta, Repulsive Bodies ima šest finih pesama gadnog, mračnog gruva i maštovitih rifova a mada je zvuk pun mikrofonije i škripe i niko ga ne bi opisao rečju „sofisticiran“, on je istovremeno i na idealnom mestu između garažne sirovine i studijske upeglanosti. Kvalitet se nalazi na najneočekivanijim mestima:
https://pureliquidshit.bandcamp.com/album/repulsive-bodies
Bolan, tjeskoban sludge metal stiže na drugom albumu njudžersijskih Sunrot. The Unfailing Rope stiže šest godina posle debija i ima u sebi dosta post-metal sjete i melanholije ali je u osnovi i dalje paklen, težak, beskompromisan sludge metal zasnovan na vrištanju i mrvećem rifu. No, ovde ne kreće sve od rifa i Sunrot su napisali album vrlo zanimljivih zvučnih montaža, maštovitih kompozicija i generalno raznovrsne muzike koja se uvek vraća tom teškom, bolnom sludge gaženju. Prelepo:
https://sunrot.bandcamp.com/album/the-unfailing-rope
Italijanski acid fuzz štrokavci Sonic Demon su se vratili sa novim albumom i Veterans Of The Psychic War je prljavija, svedenija ploča nego bilo šta što su do sada uradili. Ovde su sva droga i prljavština sada spakovane u kratke, rifaške komade, bez ambicije da se psihodelični efekti postignu kroz nekakvu širu improvizaciju. Sonic Demon sada biju samo i isključivo među rogove i ovo može da bude i nepodnošljivo oštra muzika ako ste slabije konstitucije. Srećom, MENI prija a album plaćate koliko sami odredite:
https://sonicdemon.bandcamp.com/album/veterans-of-the-psychic-war
Zato su Danci Center of the Earth tu da pokažu širinu psihodeličnog zahvata. Drugi im album, Mars ima samo tri pesme ali prva već traje sedamnaest minuta i nudi i superheavy stonerske rifove i melodične, odjekujuće vokale, i tihe svemirske meditacije. Center of the Earth su u principu psihodelični doom metal sasatav pa su im i teme takve, a pesme jako spore i teške, no nikad bez prostora da se malo udahne vazduh. I ovo plaćate kolio želite, a želećete:
https://centeroftheearth.bandcamp.com/album/mars
Belgijanci Lethvm sa svojim trećim albumom, Winterreise otišli su daleko u smeru post metala pa njhov spori, teški, abrazivni doom metal ovde dolazi pre svega kao kulminacija tiše, melodičnije muzike. Dobra je to kombinacija, da se složimo, jer album zvuči prilično otmeno sa svim tim svojim laganim tizovanjem pre nego što eksplodira u vrisci i distorziji. Mnogo korišćenja klin vokala u kombinaciji sa pomenutim vrištanjem takođe zvuči osvežavajuće i proširuje emotivnu paletu materijala. Lepo:
https://lethvm.bandcamp.com/album/winterreise
Grci Godsleep vrlo lepo zvuče na svom novom albumu, Lies to Survive. Ovo je moderni hard rok, radije nego klasični grčki stoner, pa ovde ima i, hm, recimo, elemenata ’90s heavy rocka koji je prodro u mejnstrim ali Godsleep pišu dobre pesme, vrlo su dobro producirani a tetovirana pevačica Amie Makris ima i glas i etitjud, pa je ovo izuzetno prijatan, uzbudljiv album:
https://godsleep.bandcamp.com/album/lies-to-survive
Mike Matteson sebe opisuje rečima „kao Bog, kad bi bio kulji“ ali ovaj momak iz Virdžinije svakako pravi izvrsnu rok muziku, što za Boga još nismo sigurni. Novi album, Mike Matteson: I’m A Sketchy Freak pun je do vrha kvalitetnog garažnog roka spakovanog u kratke, ekonomične i zarazne pesme. Matteson se, naravno, dosta sprda u naslovima i tekstovima, ali ovo je muzika koja nije „ozbiljna“ u nekom akademskom već u ličnom smislu i koja, pa, prži. Electric Talon je etiketa koja ne objavljuje smeće pa Mikeu posvetite malo vremena:
https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/mike-matteson-im-a-sketchy-freak
https://mikematteson.bandcamp.com/album/im-a-sketchy-freak
Tu su onda i naši stari znanci, londonski Psychic Lemon, sa novim albumom studijskih džemova. Studio Jams Volume 6, kao poslednji u projektu kreiranja džem-albuma začetih sa početkom pandemije, ne popušta u kvalitetu i Psychic Lemon donose još jednu kolekciju odličnih i odlično snimljenih instrumentalnih space rock komada koji svoju psihodeličnu i gruvi prirodu nose lako, spontano i sa sigurnošću. Izvrsno, kao i uvek, a cenu kupovine daunlouda određujete sami:
https://psychiclemon.bandcamp.com/album/studio-jams-volume-6
Nebula Ripples – A Benefit Compilation For Tom Davies of Nebula je kompilacija koju je sastavio Todd Severin iz Ripple Music kako bi se skupile neke pare za lečenje Toma Daviesa iz benda Nebula a koji se trenutno bori sa leukemijom. Častan cilj – Todd je, uostalom lekar i zna koliko je u Americi jebeno lečiti se kad niste, jelte, milioner – a album je, ako išta znate o Ripple Music DO VRHA pun sjajne rok muzike, od pustinjske, do psihodelične sorte. Tu su bendovi tipa Fatso Jetson, DoctoR DooM, Yawning Man itd. pa ne propustite da učinite nešto plemenito i poslušate nešto sjajne muzike:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/nebula-ripples-a-benefit-compilation-for-tom-davies-of-nebula
Drugo izvrsno Ripple Music izdanje za ovu nedelju je drugi album losanđeleskih The Crooked Whispers, nazvan Funeral Blues. Naravno da je ovo izvrstan doom/ sludge metal sa rastopljenim, zaraznim rifovima koji idu preko sporih, stamenih ritmova, valjajući se polako i obavuijajući slušaoca sa svih strana. Mrtvački kreket pevača Anthonyja Gaglie je ovde najviše da vas drži povezanog za ovu ravan postojanja pošto gitare i bubnjevi rade sve da vas hipnotišu i pošalju u svemir. Sjajno, i još jedno podsećanje na kvalitet koji svakog meseca dobijamo od Ripple Music uz pretplatu:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/funeral-blues
Heavy Psych Sounds records ove nedelje ima poslasticu za old school publiku. Četvrti album njujorških The Golden Grass se zove Life is Much Stranger i ovo je do sada najsigurniji, najzreliji produkt ove ekipe, sa izuzetno lepom, prirodnom produkcijom, sigurnom svirkom i jednom neodoljivom retro estetikom. Kad kažem retro, ovde mislim na kombinaciju bluza, progresive, psihodelije, pa malo i džez elemenata i Life is Much Stranger sa svojim slajd gitarama i old school perkusionističkim trikovima često zazvuči kao nešto iz ranih sedamdesetih. No, rekonstrukcija zvuka je jedno, ali pisanje pesmaa je nešto drugo i The Golden Grass ovde briljiraju. Ako ste ikada voleli stvari na rasponu između Mountain, Alman Brothers Band i Santane, ovo je APSOLUTNA lektira:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-golden-grass-life-is-much-stranger
Da pređemo na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Poljaci Aborcja imaju debi EP, Zaburzenia i uvek je slatko čuti thrash metal pevan na Poljskom. Ni muzika nije loša a mada Aborcja teško da su izmislili nešto novo, oni korektno sviraju pesme koje imaju po koji pamtljiv rif i producirane su kako treba. Nema ovde, dakle, mnogo sad neke inovacije, ali bend svira posvećeno i sa ljubavlju a nekada je to sasvim dovoljno:
https://aborcja.bandcamp.com/album/zaburzenia
Italijani Darkhold u svom thrash metalu imaju dosta groove metal elemenata i melodičniji heavy rock momenti na debi albumu Tales from Hell nisu nužno sasvim po mom ukusu, ali ovo je u suštini zdrav materijal. Darkhold dobro sviraju, fino su sproduciranii njihov thrash je, u krajnjoj liniji, komunikativan i melodičan a da ne zvuči sad nešto pretenciozno komercijalno. Dakle, slušljivo, svakako!
https://ghostlabelrecord.bandcamp.com/album/tales-from-hell
Čileanci Sigma već iza sebe imaju nekoliko studijskih albuma, žive EP-jeve, jedan živi album… Novi živi album, Bulliciosamente Enturrecto (Live 2021) je svejedno vrlo vredan da se čuje jer hvata ovaj thrash/ crossover bend na vrhuncu uvežbanosti i napaljenosti. Ova ploča ima jedanaest pesama opakog, brzog i energičnog trešeraja za publiku za koju bi i „fuck art, let’s slam“ bila suviše sofisticirana izjava, no Sigma, da ne bude zabune, pišu vrlo pristojne pesme i izvode ih uz 150% posvećenosti i karaktera. Trešina za sve pare. Jeftino producirana, al REALNA.
https://sigmamosh.bandcamp.com/album/bulliciosamente-enturrecto-live-2021
Raider su Kanađani i njihov thrash metal u sebi ima malo death metal DNK pa je drugi album, Trial by Chaos negde na granici da postane melodeath ploča. Ali sad ja tu cepam dlaku na četiri. Ovo će se svakako dopasti i thrash i melodeath publici mada mene nije prejako osvojilo jer, jelte, nije preterano maštovito a produkcija je vrlo nedinamična. No, Raider sviraju žustro a pesme su korektne i svakako poslušajte:
https://raiderofficial.bandcamp.com/album/trial-by-chaos
La Squadra Demolizioni su „unholy speed metal“ iz Italije mada je album, Naonian guerilla sa svojim tekstovima koji pričaju o političkim asasinacijama i policijskoj brutalnosti, zapravo dosta blizak i hardcore thrash estetici. Svakako pričamo o jeftinom ali šarmantnom speed/ thrash izdanju na kome se bend progresivno sve više trudi da aranžmanima razradi svoje ideje i to je pošten, simpatičan napor:
https://lasquadrademolizioni.bandcamp.com/album/naonian-guerilla
Mänsklig Tortyr je iz Nju Džersija a kaseta Dust and Screams je dopadljiv, podrumski sirov (ali dovoljno dobro produciran i korektno odsviran) kasetni album blackened crusta. Mänsklig Tortyr u nekim pesmama bukvalno uzima rifove od Dischargea i ovo nikako nije materijal koji biste istakli kao primer sveže, originalne muzičke vizije. Ali krlja, jebiga. A zbog toga smo ovde.
https://manskligtortyr.bandcamp.com/album/dust-and-screams
Aim Fire su hardkor bend iz Nanta koji na albumu (minialbumu?) Still Standing ima sedam pesama što mene podsećaju na, uh, Youth of Today? Dobro, malo je metalnije ovo, svakako, ali to je taj pristup sa malo brze svirke a onda sa horskim pevanjem u napaljenim srednjetempašlim momentima. OK, Aim Fire ima i druge stvari, dosta raznovrstan rif-program i sve to, ali generalno ako volite Youth of Today, Shelter i celu tu liniju, ovo bi moglo da vam se dopadne:
https://aimfire.bandcamp.com/album/still-standing-2
Western Justice je kanadski, čini mi se jednočlani hardkor bend čiji EP God Hates a Coward nudi četiri pesme drusne, otresite srednjetempaške svirke. Autor ovo taguje is a „biohazard“ ali ovo nije puka imitacija uglednog njujorškog moshcore benda i nudi dobre rifove, plesni gruv, energiju i solidan zvuk. Plaćate koliko želite pa poslušajte:
https://westernjusticehc.bandcamp.com/album/god-hates-a-coward-2
Mishap i Price of Life su dva benda iz Nju Meksika sa split EP-jem Big Burque i ako volite metalizirani moshcore sa mirisom devedesetih, poradovaće vas. Oba benda forsiraju gruv, srednji tempo i plesne, jelte, ritmove, sa gangsterskom terminologijom u tekstovima, imaju odličnu produkciju i zvuče odlično. Price of Life su mi za nijansu bolji jer je njihova muzika ekspanzivnija, sa ubedljivom hip-hop dimenzijom i maštovitim aranžmanima ali sve je ovo vrlo dobro. Plaćate koliko želite:
https://mishap.bandcamp.com/album/big-burque
https://priceoflife505.bandcamp.com/album/big-burque
Tiger Splitter su teksaški metalizirani hardcore i singl Tiger Style ima dve pesme besnog, srednjetempaškog moshcore nabadanja. Solidno to zvuči, sa razularenim gitarama i napaljenim pevačem, pa po ceni od koliko date više nego vredi da mi se posveti par minuta vremena:
https://tigersplitter.bandcamp.com/album/tiger-style
Još srednjetempaškog, gruverskog hardkora stiže nam iz Švajcarske. Hard-Code imaju drugi Ep, Tried&True i ovo je pet pesama vrlo korektnog metaliziranog hardkora uz koji se ugodno pleše i izvikuje tekst. Ništa preterano orginalno, slažem se, ali kvalitetno napisano, odsvirano i producirano a daunloud plaćate koliko hoćete:
https://hard-code.bandcamp.com/album/tried-true
I Asidhara iz Kardifa su slični po zvuku mada je EP Echoes of the Ancients brži, nešto bliži thrash metalu i malo atmosferičniji. Velšani svakako cepaju težak, nabrijan, jelte, hardkor treš i pišu kvalitetne pesme sa rifovima inspirisanim, čuje se, Slayerom. Dobro je ovo i dobro producirano:
https://asidhara.bandcamp.com/album/echoes-of-the-ancients
Za malo pankerskijeg hardkora tu su kalifornijski Scowl sa minialbumom Psychic Dance Routine prepunim odličnog gruva, satanskih ženskih vokala i pakerskih rifčina. Scowl sviraju odlično, producirani su jako dobro a muzika im je energična, a sa ipak malo prostora za disanje pa se ovo sluša sa velikim zadovoljstvom:
https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr69-psychic-dance-routine
The Decayed su iz Čikaga i njihov novi EP, Believe the Lie, je simpatičnih četiri komada krosover/ hardkor svirke sa besnim, angažovanim tekstovima i sirovom ali funkcionalnom produkcijom. The Decayed ne komplikuju sovj izraz i ovo su pesme bazirane na jednostavnim ali promišljenim rifovima, sa dosta karaktera i gruva, pa i melodičnosti. Fino:
https://thedecayed.bandcamp.com/album/believe-the-lie-e-p
A onda SLAST! Smash Your Face su japanski hardcorepunk bend koji nam je za slušanje preporučio Boris i, pa, živi album, Live Bootleg! su mogli snimiti i sami Boris, da su MALO mlađi. Ovo je nezaustavljiva lavina hardkorpank krljačine sa zaraznim pesmama, zapravo solidnim zvukom i didžejem koji oko paklene gitarske svirke skrečuje kao da je 1986. godina a Run DMC su najveća stvar na svetu. Jebote, KOLIKO je ovo dobro. Osamnaest pesama ubijanja. Nepropustivo.
https://smashyourface-fxxk.bandcamp.com/album/live-bootleg
Kaiju Daisenso iz Njujorka su snimili dve pesme u studiju jer ih publika na njihovim koncertima baš voli i eto Longer, Thicker, Uncut & Live! traje oko šest minuta i nudi sirov, brz hardcore thrash koji zvuči spontano, prljavo, organski, pa i starinski. Meni se, naravno, dopada, i vredi pratiti ovaj bend u daljem radu jer ne samo da dobro krljaju nego i dobro razmišljaju, ako, jelte, uopšte razmišljaju a nisu samo spontano sjajni:
https://kaijudaisenso.bandcamp.com/album/longer-thicker-uncut-live
Ako biste da pomognete trans-deci u Ujedinjenom kraljevstvu plus da poslušate malo energičnog hardkora izmešanog sa malo death metala, šefildski Utilitarian sve prihode od albuma Gaslights daju organizaciji Mermaids koja, jelte, obezbeđuje sredstva i podršku porodicama čija deca su izrazila želju da dobiju blokatore puberteta pre nego što se smisle kog su zapravo roda. Muzika je dobra, svrha plemenita (mada, naravno, JOŠ ne znamo dovoljno o celom procesu odlaganja puberteta i nekakvim potencijalnim dugoročnim posledicama) i ovo vredi:
https://utilitarianband.bandcamp.com/album/gaslights
Wield iz Arizone je početkom godine objavio svoj prva album, a koji je vrlo dobar i vredi da ga poslušate, ali evo sad i EP-ja, Harm Induction i ovo je još pet odličnih pesmama brzog, tvrdog grindcorea a koji ima i elemente hardcorea i death metala, za svaki slučaj. Hoću reći, pesme su kratke, samo jedna prelazi dva minuta a neke su ispod minut, ali ovde ima i pankerske osnove i metalske nadgradnje, sve lepo utočeno u vitku strukturu gde uzvitlani bubnjevi, moćni vokali i pržačke gitare rade puno posla, bez rušenja slušaoca na pod pukim kvalitetom produkcije (a koja je kvalitetna) već kvalitetom pesama. Eksplozivno, maštovito i moćno:
https://wieldgxc.bandcamp.com/album/harm-induction
Još grindcorea sa blago „emo“ mirisom stiže nam iz Milana, u Italiji. Thorn (aka THØRN) su izbacili album sa deset pesama i ovo nisu mini-kompozicije od po par desetaka sekundi već propisni rok komadi od po dva, tri pa i pet minuta. Thorn sviraju vrlo dobro, imaju odličan zvuk i pišu muziku koja je atmosferična i emotivna, sa pevačem koji se cepa i melodičnim, a češće tenzičnim gitarama, a sve je to propisno energično i žestoko, pa ne mogu sem da preporučim ovaj bend iz sve snage:
https://thorncrust.bandcamp.com/album/inferno-2
https://shoverec.bandcamp.com/album/inferno
Kalifornijski Toxic Shock Syndrome su negde između grindcore i mathcore formula, sa muzikom koja je programski disonantna i sva u neparnim ritmovima. EP Till Death je, konsekventno, namenjen samo ljudima koji se lože na neobično, neprirodno, nestandardno, ali oni će biti vrlo zadovoljni jer ja jesam. Toxic Shock Syndrome dobro sviraju, lepo su producirani i znaju da naprave pesme koje uprkos svom tom „weird“ senzibilitetu dobro voze:
https://tssband.bandcamp.com/album/till-death
Beograd je nekada imao svoj deathgrind sastav Hemorrhoid a sada sastav takvog imena i isto u deathgrind stilu stiže iz Portlanda. I Demo ’23 sa svoje tri pesme prilično kida. Osim što je masterovan tiho, ovo je odličan materijal sa kratkim, brzim, energičnim pesmama, zlim rifovima i visokim tempom. Sirovo, prljavo, autentično:
https://hemorrhoid666.bandcamp.com/album/demo-2023
Kad albume objavljujete na prvi April, rizikujete da vas ne shvate ozbiljno. No, drugi album čileanskih death metalaca Maniaco je dovoljno ozbiljan. A i dovoljno osoben. Nazvan isto kao i bend, ovo je album brutalnog death metala koji brzinu i agresivnost stavlja u službu zanimljivo napisanih pesama u kojima ima „tech“ i progresivnih ideja, a svi oni zli rifovi i kliktanje bas-bubnjeva umotani su u pažlljivo promišljene aranžmane. Maniaco, dakle, pružaju sav potreban mošerski materijal za, jelte, hedbengere, ali je to oplemenjeno povremeno skoro potpuno avangardnim gitarskim radom i posloženo na najbolji moguć način. Odlična ploča:
https://maniacoband.bandcamp.com/album/maniaco
Švedski kvintet Vilt za sada nije izdao album, ali novi singl, Adversary nudi dve pesme vrlo dobro odsviranog, solidno produciranog melodičnog death metala. Ovo je negde na pola puta između klaične gotenburške melodeath formule i američkog stila, ali su pesme odlične i, energične i poletne i brze i čak se i meni dopadaju:
https://viltband.bandcamp.com/album/adversary
Beyond Deth su iz Čikaga i Retread im je treći album, pa kome nije dosta melodičnog, razigranog death metal zvuka, ovde će se lepo provesti. Beyond Deth, doduše, imaju i dosta thrasha u svojoj muzici, ali ovo je generalno melodično, vrlo tehnički izbrušeno ali ne nametljivo „tech“ usmereno, i energično, sa dobrim tempom i finim, ne preslađenim melodijama. Prijatno:
https://beyonddeth.bandcamp.com/album/retread
Za malo mesnatiji, teži death metal, tu su Nijemci Trial of Death sa svojim debi albumom, Creating Monstrosities. Ovo je u sutini brutal death metal, ali nije preterano brutalan i pored mošerskih, proto-slemerskih denica, ovde ima i dosta momenata atmosfere pa je bend simpatično raznovrstan u svom izrazu. No, muzika je načelno gruvi i plesna i album je pitak, produciran korektno (mada masterovan bez imalo dinamike, naravno, ali kao da nismo TO očekivali…) i lepo se sluša:
https://trialofdeath.bandcamp.com/album/creating-monstrosities
Kad čujem kakvu muziku prave Larvae iz sunčane Kalifornije, pomislim „pa kakvu šansu imamo mi ostali?“ Drugi album ove ekipe nudi sirovi, podzemni black-death metal koji uživa u svojoj hermetičnosti i boli ga ona stvar da li će ga iko slušati ili samo govoriti da ga sluša jer je ekstreman. Album se zove Entitled to Death i pun je zlih rifova, varvarskog, neolitskog zakucavanja i skoro infrazvučnih vokala. Izdavač, nemački Fucking Kill Records je svojevrsna garancija kvaliteta pa poslušajte:
https://larvae.bandcamp.com/album/entitled-to-death
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/larvae-entitled-to-death
Omnicidal su Šveđani i možete se kladiti da se to dobro čuje na njihovom debi albumu The Omnicidalist. Dakle, ovo je teška, masivna muzika koja ide napred kao krdo bizona u trku, sa svim onim debelim buzzsaw gitarama za pojasom, trešeskim ritmom i promuklim vokalima ali i fino odmerenom količinom melodije, da se ne svede sve na goli seks. Dakle, Omnicidal su kao neki destilat stvari koje volite u swedeath zvuku, ne baš mnogo originalni ali prijatni i prijatno napaljeni.
https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/the-omnicidalist
Valjda je ovo nedelja za melodični death metal? Death Portrait iz Nju Džersija je jednočlani melodeath projekat koji se meni prilično dopada na drugom albumu, Morbid Curiosity. Matt Deptula ume ne samo da napravi odličnu produkciju i da sve odsvira vrhunski, nego piše i pesme koje su žestoke, energične, brze i dinamične, a gde je „melo“ komponenta ukusno upredena u zdravo, masno tkivo death metala. Vrlo impresivno:
https://deathportrait.bandcamp.com/album/morbid-curiosity
Paraphilia je bend dvojice braće Parker iz Portlanda i, kako obično kažem za ovaj grad, tu skoro da ne možete da pogrešite. Debi album ovog porodičnog sastava (braća Parker su inače aktivna u milion drugih projekata), The Memory of Death Given Form je brutalna ali atmosferična ploča death metala zagledanog u kosmos i optočenog kvalitetnim rifovima, ali i mračnom melodičnošću, dobrim gruvom… Vrlo to moderno i sigurno zvuči, sa solidnom produkcijom pa preporučujem radosno slušanje:
https://paraphilia.bandcamp.com/album/the-memory-of-death-given-form
Descent Into Maelstrom je italijanski death metal bend inspirisan, između ostalog, evropskom avangardnom akademskom muzikom, konkretno dodekafonijom. No, treći album, Dei Consentes svakako nudi energičnu, brzu metal svirku u kojoj se šenbergovska tehnika komponovanja vrlo umešno spaja sa blastbitovima i brutalnim vokalima. Death metal je i inače muzika kojoj „neprirodnost“ u harmonijama i aranžiranju dolazi prirodno i logično, pa su Descent Into Maelstrom na sasvim domaćem terenu. Ovo je svakako bliže death metal publici nego akademiji, to hoću da kažem, ali je originalno i odlično. E, sad, produkcija bi mogla da bude dinamičnija… Ali generalno, veoma dobro:
https://descentintomaelstrom.bandcamp.com/album/dei-consentes
Filadelfijski Duress su daleko od avangarde, no njihov slamming death metal/ slamcore je u vrlo solidnoj formi na EP-ju Beyond the Pines. Kvartet piše dobre, gruverske pesme sa dovoljno ozbiljnog gitarskog rada da se ne upadne u monotoniju, a da se opet zadovolji publika skona plesu pa ovde ima fina količina zaraznih slemova koji mogu dobro da prođu i kod beatdown publike, te srazmerno razgovetnih vokala. Mislim, „srazmerno“, dakle, Duress i dalje imaju brutalne death vokale u dve visine ali bez upadanja u apstraktni, teksturalni rad koji je prisutan kod nekih slam bendova. Sve u svemu, vrlo, vrlo dobar materijal sa odličnom produkcijom. Milina:
https://duress.bandcamp.com/album/beyond-the-pines-ep
The Grifted su švedski bend u maniru old school radova sa početka devedesetih pa im debi album, Doomsday & Salvation zvuči prijatno patinirano i otmeno retro. Nije to sad neko čudo jer su među članovima ove postave i ljudi koji su osamdesetih svirali u sastavu Treblinka (od kog je kasnije nastao Tiamat), te još nekim drugim metal i pank sastavima. Godinama su nosili ime Mr. Death da bi se ime promenilo u The Grifted i debi album je, moram da odmah kažem, nezaobilazno štivo za svakog ko voli old school death metal što ne prezire melodiju, voli atmosferu i gruv i ne smatra da je u brzini jedini spas. Doomsday & Salvation je otmena ploča koja jasno pokazuje gde se spajaju pank i metal u švedskoj izvedbi, puna lepih rifova i odmerene svirke. Lepo:
Debi album njujorških Asystole izašao je za I, Voidhanger i naravno da ovo ne može da bude „normalan“ death metal. I nije, Siren To Blight je ploča „tehničke“, progresivne pa i avangardne muzike koja se drži death metal osnova sa niskim štimom, tvrdim gitarama, blastbitovima i neolitskim vokalima, ali su pesme kompleksno napisane, gitare često rade harmonski program koji nije očekivan u metalu (ali se dobro uklapa) a ritmovi su matematičarski složeni. Odlična produkcija i vrlo dinamičan mastering dopuštaju da se čuju sve nijanse i detalji u svirci pa su zvuk bas-gitare i obične gitare ovde bogati, zvonki i moćni, a što je dodatna dimenzija izvrsnosti kod ovog albuma. Biser:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/siren-to-blight
Desekryptor su dva lika iz Indijane koja sviraju „divljački death metal“ kaže njihov izdavač, Caligari Records, ali iako je to i tačno, mislim da je važno da se ukaže da na kaseti Curse of the Execrated ima zapravo dosta sofisticirane svirke i promišljenog aranžiranja. U ove četiri pesme Desekryptor uspevaju da u zaista ozbiljnu death metal kanonadu ubace puno interesantnih, atmosferičnih rifova pa i mračnih melodija koje pomalo povuku na blek metal i u pitanju je kompaktan, vrlo dobro napisan, vrlo slušljiv materijal ozbiljne a raznovrsne krljačine. Ovo se ne propušta:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/curse-of-the-execrated
Francuzi Abcest su simpatični sa svojim drugim EP-jem, L’Horreur Indicible a koji se daje po ceni što je sami određujete. Ovo uopšte nije ni amaterski ni početnički death metal, već vrlo pristojna kolekcija pet pesama koje imaju i kvalitetne rifove i atmosferu i melodičnost što fino sedi uz čvrstu, napucanu svirku. Produkcija nije najdinamičnija na svetu, bojim se, ali muzika je lepo napisana i prijatna:
https://abcest.bandcamp.com/album/lhorreur-indicible
Wormveil su Johnny Peterson i Jon Rudin, dva inače veoma zaposlena death metalca (iz švedske i Ujedinjenog kraljevstva), sa masom bendova (od kojih u nekima sviraju ili su svirali zajedno) a koji su sada snimili drugi album pod ovim imenom. Overlords of Darkness je zabavan, prijatan komad jednostavnog švedskog death metala koji, ako niste odveć zahtevni, sasvim lepo dođe i prođe. Johnny i Jon ne rade ovde ništa novo, originalno ili maštovito ali imaju gruv i šarm i to može da bude dovoljno:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/overlords-of-darkness
The Aggression Sessions je trostrani, jelte, split EP između Fit For An Autopsy, Thy Art is Murder i Malevolence i mada me ovi bendovi generalno ne zanimaju (deathcore koji se objavljuje za Nuclear Blast…) morao sam da čujem kako Thy Art is Murder obrađuju Cannibal Corpse. Mislim, Hammer Smashed je jedna od najikoničkijih death metal pesama svih vremena i naravno da je TAIM odavljuju. Eto!
https://fitforanautopsy.bandcamp.com/album/the-aggression-sessions
https://malevolenceriff.bandcamp.com/album/the-aggression-sessions
Italijani Devangelic, sa svojim četvrtim albumom, Xul, nude brutalni, tehnički death metal za ljubitelje ove forme. Nema ovde previše inovativnosti, ali Devangelic su izuzetno usavršili svoj izraz pa pišu dobre, eksplozivne pesme i izvode ih beprekorno. Nemilosrdni blastbitovi sipaju sa svih strana, gitare preteći zuje bez prekida a duboki, moćni vokal dolazi odozgo, pa onda to sve preseku ukusne solaže. Ne,velim, mnogo inovativno, ali veoma korektno:
https://devangelic.bandcamp.com/album/xul
Ni njemački Stillbirth ne ubijaju se od neke inovacije na svom osmom (!) albumu, Homo Deus no, ako ste voleli njihova izdanja za Unique Leader, novi album je sasvim na liniji. Dakle, ovo je brutalni, betonski tvrdi death metal sa malo deathcore mirisa i pesme su napisane i izvedene više nego korektno. Album je konceptualni i nudi nastavak priče sa prethodne dve ploče, pa, evo, ako vas zanima šta je bilo dalje, navalite:
https://stillbirthofficial.bandcamp.com/album/homo-deus
Dobro zvuče Burning Palace iz Kalifornije na svom promotivnom demo-snimku, 2023 Promo a koji im je prvi objavljen materijal posle debi albuma iz 2020. godine. Ovo je progresivan death metal sa podužim pesmama i dosta lepih ideja a da opet i krljački deo pogodbe biva ispoštovan do maksimuma. Dve kompozicije koje se ovde čuju imaju i dobru atmosferu i fine aranžmane i zanimljive rifove i da je ovo producirano samo za mrvicu skuplje moglo bi odmah na album. No, Burning Palace ovim svakako najavljuju velike podvige u skoroj budućnosti pa to sad treba dočekati. Plaćate koliko želite:
https://burningpalaceofficial.bandcamp.com/album/2023-promo
Noxis iz Klivlenda još nemaju propisan album, samo masu demo, EP i split izdanja, ali ako je suditi po izvrsnom živom albumu, Live At Joe’s Garage više su ga nego zaslužili. Ova trojka odličnih muzičara krlja pošteni, znojavi, podzemni death metal sa puno tehničkih kvaliteta ali bez fiksacije na tehniku, sa puno zlih rifčina i mračne atmosfere ali bez mnogo teatralne glume i pozeraja. Ovo je prosto krljački, mošerski death metal za šutku i samopregornu meditaciju posle šutke, old school ali čak ni nametljivo odl school, nego prosto – death metal. Sjajno:
https://frozenscreams.bandcamp.com/album/live-at-joes-garage
Australijski Ecdysis su osnovani prošle godine i posle dva singla imaju prvi EP, Hex. Ovo je prijatan, melodičan death metal sa „tech“ komponentom ali i popriličnom koičinom „blackened“ estetike. I, da se dogovorimo, nije to sasvim po mom ukusu kao što nije ni vrlo nedinamičan mastering, ali Ecdysis dobro sviraju i pišu kvalitetno pa se ovde itekako ima šta čuti.
https://ecdysisadl.bandcamp.com/album/hex
Nemačko-italijanski Nekus su na sasvim drugoj strani, sa kavernoznom, od noći crnjom verzijom black-death-doom metala. Debi album, Sepulchral Divination zvuči kao da je ne samo snimljen u grobnici nego da su ga tamo i pisali i vežbali. Hermetično, mračno, raspadajuće:
Sijjeel iz Saudijske Arabije su prošle godine izdali vrlo zapažen debi album a sada imaju EP sa dve pesme, The Concurrent Cycle i, pa, odlično je. Ovo je brutalni death metal koji ima i gruv i tehniku i agresivnost i raznovrsnost i ne iscrpljuje se samo u sipanju teških rifova. Iako se ne radi o nekoj direktnoj imitaciji, Sijjeel me podsećaju na Suffocation po tome kako promišljaju aranžmane ali i po visokom nivou tehnike koji, pak, nije u fokusu pesama. Veoma, veoma dobro:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/the-concurrent-cycle
Stižemo do kraja i na redu s uheavy metal i krosžanrovska izdanja. Finski Säteilijä sviraju moderan, melodičan hard rok i album, pretpostavljam prvenac, nazvan isto kao i bend nudi punokrvnu svirku i osam lepih pesama energčnog, mišićavog zvuka. Ovo mi je prijalo daleko više nego što am očekivao jer Säteilijä naprosto ne poziraju onako kako je očekivano u, jelte, teškorokerskim vodama. Ovo nije mačo muzika ni na koji način već procesija finih, poletnih, melodičnih pesama kojima pevanje na Finskom odlično leži. Sve je to solidno producirano i pravi melem za uši:
https://sateilija.bandcamp.com/album/s-teilij
Da li vam se dešava da slušate metal i pomislite „dobro je ovo ali bilo bi još bolje da ima hurdi gurdi“? E, pa, poljski keltski metal septet Vailos je aniticipirao ovu vašu pomisao i izdao svoj prvi EP, Battle Queen prošlog vikenda. Tada sam samo letimično poslušao ovo izdanje i preskočio ga u pregledu ali sam mu se sada vratio i… pa, meni se ovo ne dopada naročito, ali ima šarma. Keltske melodije u osnovi, nežno, melodično pevanje Yanitte Mikhalskaye i pomenuti stari instrument (plus citra i klavijature) su dopadljivi elementi ovog izdanja, dok mi sam „metalski“ sadržaj deluje pomalo nemaštovito, delom i zbog produkcije. No, ima ovde lepih ideja i verujem da će neko manje terminalno namrgođen od mene naći razloga za sreću:
https://vailos.bandcamp.com/album/battle-queen
Ukrajinski Отець načelno nije po mom ukusu, ali EP космос u dovoljnoj meri insistira na kombinovanju raznih žanrova u jendu skladnu celinu da to slomi moj otpor ka melodičnom, ekspresivnom roku koji je u osnovi ove muzike. Ovde ima svega, horova, saksofona, sintetičkih orkestracija i pesme su umešno napisane da sve te disparatne elemente lepo utkaju jedne uz druge ne bi li se dobila smislena celina. Teatralno, svakako, ali dobro producirano i interesantno.
https://otetss.bandcamp.com/album/–2
Poljski Veriti Ritus su negde između (post) blek metala, post metala i doom metala pa njihov debi album treba da čuju ljudi koje zanima komunikativna ali mračna muzika, koja ima osećaj za dinamiku i narative. Defixiones je lepo producirana, atmosferična ploča sa pevanjem na engleskom i poljskom pa, eto, odvojite malo vremena:
https://veritiritus.bandcamp.com/album/defixiones
Stigao je i taj novi Númenor, ceo sastavljen od obrada Blind Guardian. I mislim, respekt za Marka Miranovića i njegovo obožavanje Blind Guardiana koje je porodilo ovaj projekat, ne samo kao simbol ljubavi prema uticajnom power-metal sastavu već i kao strastven rad koji je inspirisao i druge. Hoću reći, ovde nemamo samo Hansija Kürscha na poslednjoj pesmi već na albumu gostuju i članovi Sabatona, Morgane Lefay, Twilight Force… Respekt i ništa drugo. E, sad, što se tiče same muzike, meni je sve ovo, naravno, JAKO prijatno, mada pošto bend naravno ne beži predaleko od originala, svakako je fer postaviti pitanje zašto biste slušali Tales From the Edge of Time a ne neki od albuma Blind Guardian. No, preslušavanjem albuma svakako se može argumentovati da beogradski projekat unosi sasvim dovoljno sopstvenog karaktera u formulu i da ovde nemamo na programu puko sikofanstko imitiranje originala već male ali značajne varijacije koje pesmama daju novi život. Meni svakako ovo lepo leži.
https://numenor-kingdom.bandcamp.com/album/tales-from-the-edge-of-time
Children of the Reptile iz Severne Karoline su epski hevi metal bend sa već trećim albumom, Heavy is the Head. I, dobro je ovo. Mislim, ima tu teatra i predigre i hvatanja zaleta ali kada Children of the Reptile zasviraju odistinski, bude to fina cepačina. Burner i Silent Circle su par numera gde bend vrlo autoritativno pokazuje sposobnosti da svira i brzi, trešerski a onda i poletni, melodični, glamerski heavy metal i da i jedno i drugo bude vrlo umiljato za uho. Sviđa mi se:
https://cotr.bandcamp.com/album/heavy-is-the-head
Paul Gilbert iz Mr. Big/ Racer X je snimio album nazvan The Dio Album gde gomilu pesama iz opusa pokojnog Ronniea Jamesa Dia radi u instrumentalnim verzijama, gitarom simulirajući Diove vokale. I, uh, ovo zvuči odlično. Mislim, Gilbert je sjajan gitarista naravno, a trebalo mi je samo dvadesetak sekundi Neon Knights da shvatim da mi se ovo dopada. Produkcija i svirka su izvrsne, Gilbertovo fraziranje izuzetno a izbor pesama (iz opusa Rainbow, Black Sabbath i Dia samog) je, naravno, besprekoran. Old school likovi i matorci poput mene da obrate pažnju:
https://paulgilbert.bandcamp.com/album/the-dio-album
Edinburški trio healthyliving je negde na sredini između doom metala, alernativnog roka i gitarskog nojza a aktuelni album, Songs of Abundance, Psalms of Grief zvuči jako samouvereno na tom mestu. I zvuči generalno jako, ovo su lepo napisane rok pesme koja spajaju spontanost izvedbe i promišljenost aranžmana, imaju suptilnu, kvalitetnu produkciju i fenomenalnu pevačicu Amayu López-Carromero kao tajni adut. Izvrsno, maštovito, atmosferično i veoma preporučljivo svima koji vole te spojeve doom metala sa nemetalnim žanrovima:
https://healthylivingband.bandcamp.com/album/songs-of-abundance-psalms-of-grief
Australijski Lo! spajaju sludge metal, hardcore i posthardcore sa malo post metal i blackened estetike na svom četvrtom albumu, The Gleaners. Ovo je besna, ali pažljivo pisana ploča vrlo energične svirke, sa masivnim ali opet odmerenim zvukom tako da slušaoca ne preplavi baš sa prvim taktom. Što je dobro jer Lo! pišu zanimljive pesme i imaju puno načina da vam nanesu bol ali i da vas zaintrigiraju. Odlično:
https://lookandbehold.bandcamp.com/album/the-gleaners
Recimo da Kanađani Medevil sviraju power metal. Njihov drugi album, Mirror in the Darkness je meni zapravo negde izmešu thrash i heavy metal formata, sa melodičnom ali oštrom svirkom, vokalima koji su grubi ali i sami imaju melodičnost, i pesmama koje vole gruv i u njega agresiju ubacuju odmereno. Ne mogu da kažem da mi se ovde sve dopada ali Medevil me svako malo prijatno iznenade pa album apsolutno vredi da se posluša:
https://medevil.bandcamp.com/album/mirror-in-the-darkness
Godflesh najavjuju novi album, Purge, EP-jem Nero koji ima četiri verzije naslovne pesme. Ako volite Godflesh, pogotovo njihove izlete u plesniju muziku, ovo je to – jedan sladak, pocupkujući komad sa škripećim gitarama, Justinovim besnim urlanjem i industrijskim plesnim ritmom za lom i nirvanu. Vrlo lepo, naravno:
https://godflesh1.bandcamp.com/album/nero
Za vrhunski speed metal sadržaj ali i album nedelje su nam danas odgovorni Black Denim Rage, a koje pratimo još iz faze kada su bili demo bend i mnogo obećavali. Debi album, State of Emergency sada ta obećanja ispunjava sa deset himničnih, MOĆNIH speed metal zakucavanja pravo u oko. OK, nije da ne mogu da zamerim ponešto, na primer taj previše „plastični“ bubanj, ali gitare su MOĆNE a ovi momci sa Floride pišu (i sviraju) pesme kakve bi bio ponosan da potpiše bilo koji bend iz osamdesetih. A oni osamdesetih još nisu bili ni rođeni. Apsolutna proslava:
https://blackdenimrage.bandcamp.com/album/state-of-emergency
